Порекло становништва села Јошаница, општина Вогошћа. Према књизи Миленка С. Филиповића „Вогошћа и Биоче у Босни“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља и воде.
Јошаницу чини велики број мањих села, која су међу собом врло различита. Има их друмских и потпуно пољских поред чисто планинских. Осим тога, та су села међу собом подвојена: леже с обје стране ријеке Босне и на обје стране њених десних притока Вогошће или Скакавца и љубине. Народ поједина села службене махале Јошанице или сматра засебним селима или му по неколико мањих чини једну цјелину са заједничким именом, и ја ћу се држати те народне подјеле, по којој се Јошаницом у најужем смислу зову заједно сва села око потока Јошанице и доњег тока Вогошће: Влахиња, Јошаница, Кајмаков Бријег, Поље. Пизловићи и Потуровићи.
Знатно се од ових села разликују села: Црни Врх, Орашац, Грабљева Њива, Сријетеж и Кремеш, која су по високим странама. Јошаничка села Кућевци, Доброш и Градац на лијевој страни ријеке Вогошће описана су раније уз махалу Угоско (С. Е. 3. Х1, 239—242), али она чине цјелину с осталим поменутим селима, те сам због тога, а и због промјена извршених у току посљедних двадесет година, унеколико описао та села.
У Црном Врху носе волу с врела близу кућа. На Грабљевој Њиви је вода Корито, поред пута и у близини кућа. На Сријетежу је истоимено врело, а на Кремешу су врела: Змајевац, Стублина и Попино Врело, сва три у близини кућа. У Влахињи носе воду с Чесме у Осоју косе Благовца. Под Осојем cy још Смрдљива Вода која смрди на барут (сматрају је љековитом од грознице) и једно врело с црном водом. Многи у овим селима носе воду с ријека, а зими и с мањих потока. Раније је на Пизловићнма било извора, па су пресушили. У Потуровићима су извори Студенац и До.
Земље и шуме.
Њиве су по доњим јошаничким селима већином испод кућа и зову се: Влахиња, Бара, Дуга Њива, Поље, Подница, Бориш, Брдаљица, Долови, Бријешће, Површ, Стране, Раван за Кулом, Подгајница. У Потуровићима су „старе њиве“ испод кућа, а крчевине изнад села; зову се: Вардиште, До, Загребница, Велика и Мала Вина, Поткућница, Мемедовица, Стара Башча, Крчевина. На Црном Врху више је њива изнад кућа по мјестима: До, Диљке, Репишће, Пораванци, Брајковац, Побрдаље, Пријека Њива, Ђушин До. На Орашцу су њиве већином по страни брда Орашца изнад седа и у Луци испод села. На Грабљевој Њиви само су њиве: Дрлије, Лука, Поткућнице, Пријека Њива, Подрумача. У Сријетежу су њиве већином изнад кућа по равни Сријетежу. На Кремешу су све њиве око кућа по мјестима: Погледине, Слагалов Читлук, Бекин Чаир, Брда, Крчевина, Стублина, Биришће.
Шуме има у правим јошаничким селима по Дебелом Брду, страни Осоју, Ћести изнад Вучијег Прескока (под Кремешем) и Винограду, а шумског дрвећа је заостало још по међама и око ријека. Пол шумом су дијелом и стране Граца и Прибојска Страна или Орловача испод Пезловића. Има и приватних гајева. Око Црног Врха је све храстова и букова шума, све „царевина“: Шиљата Коса, Рогин Бријег, Сува Бу·.ковина, Дебело Брдо. Испаше су: Штроковац, Тиовац, Дубравица. Око Орашца и Грабљеве Њиве шума је по брду Орашцу и Дебелом Брду, а ту су и испаше. Шума и испаша за Сријетеж је по Вјетреној Глави. Око Кремеша су приватне шуме по странама Змајевцу, Брду и Гају, а „царевина“ су .Демировац и Биришће. У Потуровићима има шуме изнад села у Гају (приватна) и Чести (државна). Испаше су изнад села, по Великој и Малој Ићиндији и по Чести–Стијени; раније „је било више испаша, па су искрчене, нарочито Долови. Косница-чаира има изнад Црног Врха по Тијовцу, Требишевцу и др., затим по Орашцу, Дрлијама и површи изнад Кремеша.
Тип села и о стали подаци.
Села су растурена а куће у њима раштркане. У махали има 11 кућа са 13 породица муслимана а 55 кућа са 62 породице православних.
Назив Јошаница дат је селу по потоку, а по главном селу прозвана је читава сеоска скупина.
Прича се, да је на вису Грацу био некада град. Уз Јошаницу је ишла стара калдрма, и на неким мјестима вода је раскопала. Крај ријеке Босне био је један стећак, па су га пренијели до хана Јовандића. Стећака има на Црном Врху изнад Дугих Њива. Једно је старо муслиманско гробље на Боришу. Зову га Сватовским, и у њему се више нико не сахрањује. Друго је под Виноградом, поред пута. На Меком Бријегу под Кућевцима је старо православно гробље од куге или колере, а сада се познају само два надгробна знака. Посљедни су се ту копали Корде, па је гробље било напуштено.
Прије неколико година обновљено је гробље на том мјесту. Прича се, да је око воде Јошанице, испод Градине, била чаршија. Под селом Потуровићима је неко „кужно гробље“. Прича се, да је калдрму преко Грабљеве Њиве и Орашца градио Очактан; биће да ју је он само оправљао, јер је пут много старији од доба у ком је Очактан живио.
Село Јошаница се помиње у сиџилу сарајевског муле за 1565/66. год. Стари Јован Јовандић памти кад ниједан од православних становника Јошанице није имао своје земље. Први је ћурчија купио Борање. Ha Гњевању је живио Манојловић из Двора; по смрти му, жена је с дјецом отишла у Долац. На Гњевану су били Србљановићи који су били дошли с Пискоча у махали Двору, а старином из Старог Влаха (нав. дјело. 248). У мушкој су лози изумрли. Кћи пок. Максе Србљановића удала се за Коју Јошила, који се призетио. Муслимани Јашаревићи иселили су у Угоско (нав. дјело, 241). На Грабљевој Њиви најстарија је кућа Копоњина, у којој је раније живио неки Млађен. Раније су на Грабљевој Њиви боравили Ивановићи и Вуковићи. У Потуровићима су изумрли Бућковићи, а иселили су у Вогошћу Вукићи. На Кремешу су изумрли Caнтрачи.
Порекло становништва.
Ha Сријетежу су раније живјели Седлар из Сарајева и Поџепац.
Муслимани:
-Брадићи (3 к., 5 пор.) су старином из Брадине y Неретви, и давно су дошли.
-Арнаутовић (1 к.) је ·старином из Колашина, Одакле му је оца довео хаџија Делалић из Сарајева.
-Пикњаћи (2 к.) су старином из Хаџића; има их и по сусједним селима.
-Алићи (4 к.) на Кремешу и на Боришу су од Алића с Горе. Онај на Боришу је дошао c Кремеша у кућу Кемуре, (који је био из Сарајева) оженивши се његовом удовицом.
-Зеничанин (1 к.). Отац му је давно дошао из Зенице у Речици.
У кућу Салке Брадића ушао је 1927. призетивши се С. Хаџић, звани Плевоња, из Хотоња.
Православни:
-Грачани (5 к.; Арханђелов дан) су старином Ђокићи из Колашинског Поља, а Грачанима се зову по Грацу, гдје су се били населили и издјелили. У Горњој их Вогошћи има као Ђокића.
-Кузмановићи (3 K.) су род с Кузмановићима у Великим Кривоглавцима.
-Радићи (5 к., б пор. Мратињ дан) су прешли овамо из Горње Вогошће. Старо им је презиме Галоње, а Радићима су прозвани по Ради Галоњи, који је умро прије 60 година.
-Копривице (2 K.) су род с осталим Копривицама у околини (в. опис Кривоглаваца).
-Спаcoјевић (1 K.; Cв. Аћим и Ана) је род са Спасојевићима у Кошеви и Хотоњу, кеји су тамо одавде отселили (С. E. 3.XI, 247). Старином су из Црне Горе.
-Братић (1. к.; Никољдан) је раније био на Доброшу. Старином је из Крајине (нав. дјело 241). На његовом некадашњем мјесту је Богдановић (1 K.; Св. Игњатије) који је дошао с Влашкова у Височкој Нахији а најдаљом је старином из Опутне Рудине (С. Е. З.,XLIII, 351—352 и Х1, 124 и 240).
-Буниоци (1 к.) су дошли послије Свјетског Рата с Очевља у Височкој Нахији, а старином су из Крајине (С. Е. З. XLIII,369—370).
-Лончар (1 к.; Св. Јован) је дошао из Језера код Јајца у Сарајево, а из Сарајева прије три годинеу ово село.
-Раковић или Глишић (1 к.; Стјепањ дан) је дошао прије 35 година од Високог као најамник. Старином је из Крајине (С. Е. З. XLIII, 404).
-Влаче (4 K.; Јовањ дан), којих још има у Сарајевском Пољу (С. Е. З. XI, 109, 248) и у Врховини, старином су из села Шобадине код Билеће, одакле су једни доселили раније а други доцније. Најприје су се населили на Забрђу, 1861, па су послије много сељакали.
-Јевтићи (1 к.; Илиндан) и Јошиле (1 к.; Илиндан) су старином из Колашина. Има их још у Чифлуку и у Тушњићима у Височкој Нахији (С. Е. З. XLIII, 417).
-Јовандићи (1 к. са 2 пор.); опширније у опису Кривоглаваца.
–Керовићи (1 к.; Илиндан). Старином су из Колашина; право им је презиме Секираши.
-Савићи (2 к.; Св. Ђорђе) су старином од Колашина. Доселио им је отац прије окупације и он је овдје крчио. Најприје су сви били на Сријетежу.
-Слагали (3 к.; Никољ дан) раније су становали на Боришу у Јошаници, а старином су од Фоче (С. Е. З. ХI, 250). Звали су се Ђурићи. Дјед им Јован добио надимак Слагало на некој моби, кад су га питали: „Јеси ли, Јоване, слагао пите?“.
-Ивановићи или Шућури (4 к. са 8 пор.) су старином Шућури-Јелићи из Јелића Долова у Колашину. Опширније у опису Вогошће.
-Бошковић (1 к.); види опис Љубине.
-Дамњановић (1 к.; Никољ дан). Отац је доселио из Равни иза Никшића прије окупације. На њихову је читлуку раније био Танасије Крајишник, чија је породица „разумрла“.
-Mихаиловићи (2 к.; Мратињ дан). Старином из Херцеговине.
-Лукићи (2 к.; Стјепањ дан). Отац им се овдје населио прије шездесет година, а прије тога је боравио у селу Луци у „планини“. Старином су из Херцеговине.
-Стевановићи (3 к. Са 4 пор.; Јовањ дан) зову се тако по дједу Стевану. Раније су били у Љубини и на двије године прије Лукића дошли у Потуровиће.
-Вуковићи у Црном Врху (3 к.; Никољ дан). Прадјед им је доселио из Старога Влаха, а дјед је рођен на Биоску; ходао по најму и ту закућио. Отац Јове Вуковића доселио је око 1870. на Црни Врх. По прадједу се зову Кличићи, а по дједу Вуковићи.
-Копоња (1 к.; Никољ дан) је старином из Крајине. Оца му Турци дјететом дигну да им помогне гонити стоку. Хтједну га потурчити“, али га избави неки владика, код ког је одрастао. На годину дана прије окупације прешао му је син из Кошеве у ово село, и овдје се оженио неком удовицом, а један је отишао у Нишиће.
Зна да Копоња има још у Крајини и у Трнову. Копањићи у Рујници у Бос. Крајини старином су из Далмације (С. Е. З. XXXV,633).
-Божићи (2 к.; Арханђелов дан). Отац им је доселио из Колашина на Орашац и ту поцигао хан на мјесту које су претходно искрчили „Каури“.
-Вуковићи (1 к.; Ђурђевдан) на Сријетежу су старином од Гацка. Од овог су рода и Вуковићи на Грабљевој Њиви (1 к.), који су дошли на Ђурђевдан 1908 год. из Јасиковице и још су у задрузи с осталим члановима задруге у Јасиковици.
Од прије четири гоцине у селу Орашцу живи Милановић с Убара, чија је задруга на Убарама, а он живи овдје на задружном имању.тарином су из Бобова код Пљеваља (С. Е. З. XI, 247), славе Михољ дан.
Муслимани се копају на Камењачи у Вогошћи, а православни на Меком Бријегу, на Прибоју под малим Кривоглавцима, у Потуровићима (села Потуровићи и Пизловићи) и на Грабљевој Њиви на мјесту Дрлијама (села: Грабљева Њива, Кремеш, Црни Врх, Сријетеж и Орашац).
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Вогошћа и Биоче у Босни“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)