Порекло презимена, насеље Вогошћа (Вогошћа)

Порекло презимена насеља Вогошћа, општина Вогошћа. Према књизи Миленка С. Филиповића „Вогошћа и Биоче у Босни“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља и воде.

По управној подјели махалу Вогошћу чине села: Благовац, Бријег, Будишићи, Мусићи – Мушићи (дио), Паклине, Перивој, Вића и Вогошћа, али та села не чине једну цјелину ни по наредном схватању ни по географским односима. Будишићи c Паклинама и Вића су планинска села, уз то одвојена од осталих села од ове махале махалом Тиховићима. Затим, по овој подјели и село Мушићи је вјештачки подељено између Угоског и Вогошће. Стварно једну цјелину чине села: Кула и Шућури (по управној подјели део Тиховића), Ријека или Вогошћа, Перивој, Бријег или Гај и Благовац, сва насељена готово све самим православним. Ова је Вогошћа пространо насеље и почиње код изласка Вогошће из Сутјеске испод Тиховића и захвата поље око ријеке Вогошће а прије ушћа Јошанице. У пољу Вогошћа прима с лијеве стране поток Хотоњ, који долази из села Хотоња.

Поменута села су дијелом у равни, а више по терасама и благим странама око Ријеке и Потока.

У Кули се служе водом из ријеке иза пиће. У Перивоју носе воду с врела Ајдановића. У Ријеци је једно врело крај саме Ријеке. У Благовцу има више врела, а воду носе с Благовца, Равни, Мандине Воде, Алића Воде и с мањих извора по њивама.

Земље и шуме.

Њиве се по Вогошћи зову: Башча, Луг, Бријешће, Непча – Небче, Меки Камен, Луг, Камењаче, Главице, Велика Њива, Палочак, Пол–Оџак, Гувњишта, Перивој, Ајдановићи, Изласци, Паламиџе, Вино, Отоњ, Башча, Склади, Поткућница, Поље, Отока, Елесије, Црњевац, Лучица, Бара, Долови, Раван, Благовац, Црквењак, Лекина Страна, Крчевине, Рудине, Под Барицом, Бреза, Влачин Поток. Крупе, Бориш, Смреков Бријег, Стјепан–до, Чешљуге, Гај, Пупак, Диљка, Товаришће, Црвењац. На лијевој страни ријеке су испаше по шнкарама које се зову: Крчана (изнад Перивоја), Дријечина и Гај насупрот Кули, Страна и Бријешће насупрот селу Ријеци. На десној су страни изнад села Благовца и под шумом коса Благовац, вис Црни Врх, брдо Расадник и Дебело Брдо; по тим су шумама и испаше. По селу и по њивама има доста остатака шуме.

Тип села и остали подаци.

У селу има 34 куће са 41 породицом православних, а две муслимана. Село Кула зове се тако, што је ту била трокатна агинска кула, коју је градио Очактан. Кула је послије Свјетског Рата срушена, и камен употријебљен за градњу кућа. Пошто у овом селу живе само Шућури, село се назива и по њима.

Сељаци не умију ништа причати о именима Перивоја и Вогошће, и ако су та имена врло занимљива и можда од најстаријих. За име села Благовца г. Гашић је чуо и записао ово: „Село се прозвало по вреоцету на сјевероисток од села, које се врело зове Благовац. Вели се, да у оном бријегу код воде има магаза блага, и да је то благо толико пута горнло по ноћи и да су људи гледали кад гори. и да су ушљед тога прозвали ову воду Благовцем.. ., а послије се и село прозвало Благовцем.“

Вогошћа је у прошлости била знатно насеље, које је трајало кроз неколико историских епоха. O њој има и писаних података а још више y старинама и предањима у самоме селу. Прича се, да је на Црквењаку — Црквинама била „грчка црква“. Причају, да је камен с ње употријебљен за градњу зграда. Г. Гашић је записао: „На Црквењаку имају зидине, камен са ове цркве однешен је онда, кад је хан на Турбету градио Очактан. На западној страни од Нинића куће, на раскршћу више Елесија има неколика турска гроба са великим нишанима. Проповједају, да су ти Турци онда погинули, кад су рушили цркву на Црквењаку.“ Као наставак садашњег гробља на једној малој коси има старих гробова. Прије 23 године г. Крсмановић је откопао један такав гроб и у њему нашао само костур, који му је изгледао врло стар.

„Испод села Благовца, гдје су данас куће, су њиве, поткућњице, с лијеве стране пошавши из села на ниже; а с десне стране пута су башче. По овим башчама су зидине од старих кућа; у те су куће доселили стари Благовчани, кад су тек из Херцеговине доселили. Исто тако по Гајићу у близини ниже башчи виде се зидине од старих зграда. Данашње су куће помакнуте на више у брдо, с тога им је из шуме лакши приступ, а старе су куће остале у њивама. Пријашни становници морали су искрчити њиве, оне које су сада између старих зидина и данашњих кућа. На Дебелом Брду имају врло старе зидине; ту је био и старински бунар. Данас је туда ситна шума порасла… Из тога су времена и мрамори који су код Нинића куће и у Црном Врху (Доња Вогошћа) више Дугих Њива у „фрку“. На Дебелом Брду има мјесто Каурско Гувно, а на Благовцу под Бријестом има Каурски Бунар.”

Тип села и остали подаци.

Село Вогошћа се помиње на више мјеста у сиџилу сарајевског муле из 1565/66 год. Помиње се у селу баштина терзије Илијаса сина Атмаџина. У попису приложника уља за сарајевску цркву 1682 год. помињу се и: Лазо с Вогошће, Милинко из Вогошће и Дабо из Вогошће (В. Скарић, нав. дјело, 148, 149, 152). Пошто се засебно помињу сељаци из Будишића, Сврака и Кривоглаваца, ти су људи били несумњиво из насеља Вогошће у најужем смислу а не из ког другог села у предјелу Вогошћи. Ови под аци показују, да је већ тада у Вогошћи било имућног православног становништва, кад су се тројица сељака из села умјешала међу сарајевске трговце и занатлије.

O ранијем изгледу и становништву Вогошће зна се још ово. На мјесту Ајдановићима била је некада агинска кућа, у којој су раније боравили Шућури, а у Перивоју је био чардак Бекташије; тај је чардак изгорио. У њиви Нинића код Алић–воде била је кућа, грађена у прошлом стољећу. Близу Тодоровића куће се једно мјесто у башчи зове Бркине куне. Г. Гашић је записао казинање, да су муслимани стајали осим у Кули и Ајдановићима још и у једној старој кући у башчи крај Ријеке, гдје је сада кућа Ђокића. Прича се, да у православном гробљу има гроб у ком је сахрањен неки поп Лазар Црногорац, умро прије 50—60 година.

Порекло становништва.

-Благовчани (7 к. 12 пор.; Лучин дан) су се први населили на Благовцу. Било их је више браће, од којих су неки остали овдје а други отишли на Планиницу. Пок. С. Трифковић узгред помиње на једном мјесту за Благовчане, да су старином од Призрена у Старој Србији. (С. Е. 3. Х1, 254), али то неће бити тачно. Њихови рођаци на Славини и Планиници (Вељанчићи, Лазаревићи, Тоичићи, Пантићи и др.) врло су многобројни, и од њих сам сазнао, да су старином Миобратовићи из Херцеговине (С. Е. З. ХLIII, 583—584); по испитивањима Ј. Дедијера они воде даље поријекло од Требјеси код Никшића (С. Е. З. V, 852). Г. Гашић је врло опширно писао о поријеклу Благовчана и о њиховој генеалогији. По њему су они старином Брадаре, и пранђедови су им доселили из „Кулашина“, па се два брата населила на Благовцу а два на Планиници; међу собом су били рођаци. Његовим подацима додао је доскорашњи парох г. Трнинић исправку, да је старо презиме Благовчана Божовићи, а садашње у Црној Гори Миобратовићи и да су се Брадарама звали зато, што је један од предака носио браду. Благовчана има сада још по Доњој Вогошћи и у Сарајеву.

-Божићи (3 к Ђурђев дан). Poд cy с Божићима на Палима. Стари су им причали, да су из „Кулашина“. Зову се и Дубаре.

-Ђокићи-Цвијетићи (1 к.; Никољ дан). Род су им Ђокићи у Чифлук–Црној Ријеци, одакле је дошао дјед ових Ђокића. Нису им род Ђокићи (З к.) у Ријеци, који су исто што и Грачани; опширније у опису Јошанице.

-Ђукићи (1 к.; Пантелијев дан) се зову и Нинићи. Отац им се р0дио на Брду у Доњој Вогошћи, гдје су сада Влаче, и доселио овамо прије окупације. Знају, да имају рода у Лепеници и Кралупима. У селу Чифлуку (Кралупи) у Височкој Нахији нашао сам род Ђукића, старином из Босанске Крајине, који знају да имају рођаке Ниниће у Горњој Вогошћи и Лепеници (С. Е. 3. ХLIII, 417). „Звали се Голубовићи и доселили из Петровца. Доселио је Никола и брат му Ђука и најприје се настанио у Хаџи Бешлије код Клокота, котар фојнички. Из Местоваца прешли у Дражевиће код Лепенице. Из Лепенице (Дражевића) преселили у Двор. Из Двора прешли на Брдо у Доњој Вогошћи. Ђед Никола умро је на Местовцима. Ту су се изродили на Местовцима на читлуку бега Зечевића. Из Петровца је поселио Никола због  зулума башинског. Никола је имао пет синова: Петра, Николу (Нину), Стевана, Јована и Симу. На Брду код Јошанице одијелио се Нина од браће и доселио у Г. Вогошту. Она четири брата су остала на Брду, и Петар је ту умро, а три се брата врате у Лепеницу код Плоче Хана на мјесто Брдо… Нина је умро у Г. Вогошти.“

-Терзићи (2 к.; Арханђелов дан) су род с Терзићима на Клакишима (Нахорево), одатле су и доселили. Старином су Пејановићи из Шаранаца у Црној Гори (Г. Гашић).

-Церовина (1 к.; Ђурђев дан). Отац му је био у најму, овдје се оженио и населио још прије окупације. Вјероватно су старином из Херцеговине. Дјед му је боравио код Дервенте (недалеко од Сарајева) а умро је на Сокоцу. Има их још у Брезовицама и у Сарајеву.

-Тодоровићи (1 к.; Јовањ дан) су старином из Голеша више Пријепоља. Звали су се Шалипури. Раније су били у Швракином Селу, гдје су се издјелили, и једни дошли у Вогошћу, па се по дједу зову Тодоровићима, а остали у Сарајевском Поља Шалипури. Тодоровићима, а остали у Сарајевском Пољу се зову Шалипури и Млађени (С. Е. З. XI, 103).

-Хаџићи (1 к.; Никољ дан) су дошли из Нарева прије окупације.

-Пустивуци (1 к.) су раније били на Грацу, одатле су се раселили у Биочу и на Благовац. Опширније у опису Биоче.

-Лоловић (1 к.; Никољдан) је дошао 1920. год. из Вучје Луке у Хреши.

-Крсмановићи (1 к.; Лучин дан). Из овога је рода Г. Д–р Коста Крсмановић, директор гимназије у Сарајеву. Отац Г. Крсмановића био је ћурчија у Сарајеву и љето је проводио на селу, па је 1879 год. купио имање у Вогошћи. Старином су од Сребренице, гдје их и данас има више породица. Али ће то бити само једна етапа у њихову кретању, јер изгледа да су они старином од Колашина. И остали Крсмани по Сарајевском Пољу дошли су од Сребренице, па су неки од њих прешли у Сарајево; тако су и отац и стриц Г. Крсмановића дошли у Сарајево и почели радити ћурчијски занат. Према томе, тачно је и овим се допуњује што је пок. С. Трифковић изнио за њих да су старином Петковићи из Колашина (С. Е. З., ХI,238).

-Шућури (9 к. 11 пор.Ћириловдан). Они код Куле зову се и Гаврићи. Доселили су 1875 год. Раније су се звали Миловановићи, а старином су Јелићи из Колашина. Прије њих били су код Куле Млађеновићи. Шућура има сада још y Доњој Вогошћи, у Кошеви, у Добрињи, Неђарићима, Биоску и др.

-Лучић (1 к.; Св. Лука) је дошао 1922. год. с Булога жени у кућу (у кућу Анђе Шућура).

-Калинић (1 к.; Никољдан) је дошао из Кошеве, а старином је из Далмације (С.Е.З.нXI, 248). Браћа су му у Рељеву.

Муслимани:

-Беглеровићи (1 к.) су Однекле доселили много прије окупације.

-Крше (1 к.) су дошли из Херцеговине (нав. дјело, 241).

Муслиманско гробље је на Турбету, а православноу пољу крај ријеке, изнад Камењаче.

Додатак: Угоско.

Махала Угоско је била дио опћине Горње Вогошће. Пошто је на граници Сарајевског Поља, проучавао ју је пок. С. Трифковић као саставни дио Сарајевског Поља (нав. дјело, 239–242), али није дао опис цијеле махале Угоског; описао је потпуно онај дио махале који је на лијевој а само дјелимично овај на десној страни ријеке. Ја ћу његов опис употпунити, описујући само онај дио Угоског који се већ сматра као дио „Вогошће“ у најужем смислу.

На десној обали Вогошће је мјесто Турбе. Тако се зове земљиште с обје стране пута од моста на Вогошћи па до Влачина Потока. Ту су џамија, мејтеф, текија, кућа у којој ·стоји хоџа и над путем велико и старо муслиманско гробље. Идући од Турбета низ Ријеку прелази се Влачин Поток. У Угоском има пет кућа. Сви су муслимани.

Гробље на Турбету је велико и старо. Само на једном нишану је претстављен топуз у рељефу. Има и старинско турбе. Текија је празна. Под џамијом је вакуфски млин.

-Бешлије (2 к.) веле да су старином из Храснице у Сарајевском Пољу и да су одавна овдје; С. Трифковић је сазнао да су из Бутмира (С. Е. З. ХI, 241).

-Хаџи Јахић (1 к.) је дошао као хоџа и стално се настанио прије 40 година. Он је од Хаџи Јахића из Моњара, који су старином из Анадола (С. Е. З. XLIII, 473).

-Делићи (2 к.). Нису старинци, као што је обавијештен С. Трифковић (С. Е. З. XI, 241), него су старином из Медовића (Средње). Дјед им је овамо дошао на женовину, а остали су из Медовића прешли у Сарајево.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Вогошћа и Биоче у Босни“. Приредио сарадник Порекла Милодан.