Порекло становништва села Tиховићи, општина Вогошћа. Према књизи Миленка С. Филиповића „Вогошћа и Биоче у Босни“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља и воде.
У овој су махали по управној подјели села: Тиховићи, Ханићи, Дубоковићи и Кула или Шућури, али по народном схватању само прва три чине једну цјелину и насељена су муслиманима, а Кула се сматра да иде уз Вогошћу; у Кули, као и у Вогошћи, живе православни.
Махала Тиховићи је с обје стране дубоке а уске долине Вогошће. Према Будишићима иде до Шабачког Потока, а према Јошаници до Шавоњског Потока. Према Вогошћи нема нарочите границе, а од Нарева и Кошеве дијели коса Хобер (1083). Село Тиховићи су у присојној страни косе Грда. Испод села су њиве Зеленике, а под њима, у страни, дио села Ханића, чији је други дио у странама на лијевој обали Вогошће. Дубоковићи су на дну долине, а с обје стране ријеке. Кроз Тиховиће теку: Заласки Поток, Шабачки Поток и Сјелина. С лијеве стране се сливају у Вогошћу: Дубрава, Брестовац, Радановац и Дријечина; међу њима су коса Брестовац и Велика Коса. У Дубоковићима носе воду с ријеке, а у Ханићииа и Тиховићима с чесама (Коновица у Ханићима, а Глумац у Тиховићима).
Земље и шуме.
Њиве су већином на десној страни ријеке, у присоју, а лијева, осојна страна испод Хобера већином је под шумом и под чаирима. Мјеста на којима су њиве зову се: Торине, Ћећвица, Бакини (од мусл. личног имена Баки), Храстони, Тлорина Њива, Балкотина Њива, Попова Раван, Велика Њива,Млакве, Селишће и Завиње на лијевој. а Ханићи, Лазе, Страна, Грабови, Водица, Љујин Бријег и Пријека Њива на десној страни Вогошће. Раније је било више шуме. Била је непрекидна шума од Кобиље Главе довде, а сада је готово све зират. У Тиховићима је још прилично шума, али се види да је раније било више. По шумама је и испаша, а главна је Хобер.
Сви су данашњи становници муслимани, а има их 26 кућа. Прича се, да су Тиховићи били некада православно село и да им је гробље било под Будишићима. Осим овога, има још једно старо православно гробље изнад Тиховића. И г. Гашић истиче, да у близини нема старинског муслиманског гробља. Значи, да је и ово село било напуштено из неког непознатог узрока, па доцније обновљено али са муслиманским становништвом. За Дубоковиће је г. Гашић ово сазнао: „Ту је некад била црква, гдје је данас Семића башча повише куће. Приповједају, да је камен од ове цркве употријебљен при градњи куле у Вогошћи, при градњи оџака код Ђокића кућа у Ријеци и при градњи хана на Турбету. Приповједа се, да је те све три зграде градио Очактан. У Семића посједу зове се њива Грађа. Казују, да је ту била градина. По изгледу њиве и положаја не би могао судити нико, да је била градина, јер је њива у равни код воде. Поузданије је, да су каменови од цркве с Црквењака пренешени на Очактанове зграде него ли са ове црквине. Прича се, да је Семић на оном мјесту гдје је била црква изорао кандило. Ту у Дубоковићима се приповједа, да је била црква, а код воде да је била чаршија. Мени су казивали, да су на поменутом имању Семића изоравали комаде посуђа.
Тип села и остали подаци.
У махали Слатини у Сарајевском Пољу живе муслимани Црвенковићи, досељени из Тиховића (С. Е. 3. XI, 248). Данас у овим селима живе муслимански родови:
Порекло становништва.
– Халаћи (6 к.), мисле да су старинци.
-Кожљаци (7 к.). Једна им се грана зове Муратовићи. Старином су из „Унђуровине“, а у Тиховиће су се доселили давно из Кожљега.
-Кахримани (З к.) су некада стајали у Улиштовићима. Дјед им је дошао у Тиховиће родбини и овдје умро 1874. год.
-Мерџановићи (1 к.). Отац им је дошао прије 80–100 година из Хаџића у сарајевском срезу. Зову га и Ступаром, по занимању.
-Хрусте (2 к.). Стари су им били у Улиштовићима у височком срезу (у Улиштовићима нема више уопште муслимана) и доселили су много прије окупације Босне.
-Брадићи (1 к.) су дошли прије 40 година из Хотоња, и род су с Брадићима у Јошаници.
-Аземовић (1 к.). Отац му је дошао из Богшића неколико година послије окупације.
-Семићи (1 к.). Доселио им овамо дјед. Биће род са Семићима у Таукчићима, у височком срезу, који су тамо старинци (С. Е. 3. ХLIII, 518).
-Хаџић (1 к.) је дошао прије 15 година из Врапча.
-Рамић (1 к.) је родом из Врапча. Населио се овдје 1918 године. Старином је из Вукасовића.
-Хусејиновић (1 к.) је дошао прије три године из Сребренице.
-Шехићи: један је у иајму, а један је ушао једној удовици у кућу. Родом су из Врапча, а дјед им је можда био из Жупче.
Сви се сахрањују у муслиманском гробљу код Турбета (у Угоском).
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Вогошћа и Биоче у Босни“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)