Село Седрамић код Дрниша (Далмација) на јужној страни планине Мосећ, под тим именом је постојало у 15. вијеку, а након турских освајања задржало је назив, с тим да је становништво било у уској вези са селом Ружићем. Оба села, укључујући и Мосећ између њих, била су дио влашког/буњевачког катуна Ружића (племе досељено из западне Херцеговине). Током млетачке владавине харамбаше су биле из породице римокатолика Обућина, од којих су настала бројна презимена.
Попис становништва 1830. године: римокатолика 321, православаца 35 (укупно 356)
Попис становништва 1991. године: Хрвата 387, Срба 1, осталих 3 (укупно 391)
ПРАВОСЛАВЦИ>РИМОКАТОЛИЦИ
Више породица са Седрамића је у 18. и почетком 19. вијека припадало православној парохији Кричке. При успостављању Епархије далматинске и реорганизацији парохије 1808. године, разматрано је да се постави православни капелан на Седрамић, али се од тога одустало, будући да је планирано уређење проходнијег пута до Кричака преко Мосећа. Сви православци са Седрамића су временом постали римокатолици.
БОЈЧЕТИЋ (од њих су настала друга презимена) – Јовањдан
- Од православаца Бојчетића су у 18. вијеку настали Лончари у Сиверићу (Маријан Бојчетић-Лончар 1710. живио у Сиверићу, а имао земљу и на Седрамићу), као и Триве, Ђеке и Минге на Седрамићу.
ТРИВА (огранак Бојчетића) – гркокатолици 1830-их, па римокатолици од краја 19. вијека
- 1710. Трифун Бојчетић пок. Јована; 1756. Трифун Ивановић/Јовановић; 1830-их са православља на унију (гркокатоличку вјеру) прешли браћа Симо и Мијо пок. Николе, Марко пок. Андрије и породица преминулог Јована Триве. Симо и његов син Никола су се вратили на православље, али се лоза угасила до почетка 20. вијека; крајем 19. вијека из гркокатоличке на римокатоличку вјеру прешао Стеван Марков, а почетком 20. вијека Ђуро Јованов; 1948. године пописано је 18 Трива на Седрамићу.
ЂЕКА (огранак Бојчетића) – римокатолици од половине 19. вијека
- 1710. Михаил Бојчетић-Ђека пок. Миливоја; 1756. Миаило Боић; почетком 19. вијека браћа Јован и Петар Ђека; 1846. се Никола пок. Јована оженио као римокатолик (нису били унијати); 1948. године пописано је 15 Ђека на Седрамићу.
МИНГА (огранак Бојчетића) – римокатолици од почетка 18. вијека
- 1710. Илија Бојчетић; 1713. Драгосав Бојчетић већ био римокатолик, а његов син Илија постао је Драгосављевић, мада је записиван и као Бојчетић и као Лончаревић; 1756. Илија Драгосављевић; 1786. Марко Драгосављевић-Минга (презиме Минга самостално од 19. вијека); 1948. године пописане су 22 Минге на Седрамићу.
МИЛАКОВИЋ – римокатолици од краја 18. и почетка 19. вијека (исти род са Милаковићима са Мосећа који славе Ђурђевдан)
- 1710. Вукадин и Никола Милаковић пок. Миајла (Седрамић и Мосећ); 1756. Сава и Мио Милаковић на Седрамићу; Милаковићи са надимком Сарабак су постали римокатолици у другој половини 18. вијека, а Милаковићи са надимком Вујичић од 1832. године; 1777. рођен Сава Милаковић-Сарабак од оца Саве, а био је римокатолик у одраслој доби; Марко Милаковић-Сарабак 1788. крстио ћерку у католичкој цркви; 1832. Миле Милаковић-Вујичић пок. Петра прешао на унију, а исте године на римокатоличку вјеру (родитељи су му пописани међу православцима 1810); 1948. године пописано је 15 Милаковића на Седрамићу.
РИМОКАТОЛИЦИ
ОБУЋИНА (од њих су настала друга презимена)
- 1685. браћа Марко и Вид Обућина у Шибенику, међу људима који су се склонили с турске територије на почетку Морејског рата; 1710. на Седрамићу харамбаша Вид Обућина пок. Шимуна, Марко Обућина пок. Луке, Марко Обућина пок. Илије, Мартин Обућина пок. Мије, Шимун Обућина пок. Мије, Никола Обућина, Божо Обућина.
ЧАВАЛА (огранак Обућина, раније Обућина-Лаберц/Лабарц)
- 1756. Иван Обућина-Лаберц; 1757. Јуре Обућина-Лаберц; 1761. Божо Обућина-Лаберц; 1787 Илија Лабарц-Чавала; 1948. године пописано је 50 Чавала на Седрамићу.
ПОНОШ (огранак Обућина)
- 1756. Никола и Мио Обућина-Понош/Пунош; 1948. године пописана су 33 Поноша на Седрамићу.
ЗЕЛИЋ (огранак Обућина-Поноша)
- у другој половини 17. вијека Илија и Иван Обућина-Зелић (и као Понош-Зелић); 1948. године пописана су 4 Зелића на Седрамићу.
ЏАЛЕ (огранак Обућина)
- 1755. Марко, Фране и Стипан Обућина-Џале; 1948. године пописано је 8 Џала на Седрамићу.
БРНАДА (огранак Обућина)
- 1755. Стпан Обућина-Бернардић; 1948. године пописане су 32 Брнаде на Седрамићу.
ШАРИЋ/ШАРЕ (огранак Обућина)
- 1796. Јуре Обућина-Шаре; 1948. године пописано је 26 Шарића на Седрамићу.
ДУГЕЧ (огранак Обућина, а имали надимак Канчелир у 19. вијеку)
- 1755. Мате Обућина-Дугеч; 1948. године пописано је 19 Дугеча на Седрамићу.
СКЕЈО (вјероватно огранак Обућина)
- крајем 18. вијека Мартин Скејо; 1948. године пописан је 21 Скејо на Седрамићу.
АЛДУК
- 1710. Анте Алдуковић пок. Николе; 1756. Мартин, Лука, Иван, Пава и Никола Алдук; 1948. године пописан је 21 Алдук на Седрамићу.
БЕГОЊА (огранак Алдука)
- 1791. Анте Алдук-Бегоња; 1948. године пописане су 74 Бегоње на Седрамићу.
ПЛАЗОЊА
- 1710. Петар Плазоњић пок. Ловре; 1756. Јаков Пазоњић; 1948. године пописане су 53 Плазоње на Седрамићу.
ЕЛЕЗ
- 1706. Анте Елез и 1710. Мио Елез пок. Јакова (Седрамић или Мосећ); 1756- Тома Елез са Мосећа има земљу на Седрамићу; 1948. године пописано је 39 Елеза на Седрамићу.
ВЕШТИЋ
- 1710. Никола Вештић пок. Ловре (постојали у 17. вијеку у Ружићу); 1948. године пописано је 6 Вештића на Седрамићу.
ЧИЧМИР
- 1706. Шимун Чичмир; 1710. Шимун Чичмировић пок. Ивана; 1756. Цвитко Чичмир; 1948. године пописана су 43 Чичмира на Седрамићу.
ЧАВКА
- 1735. и 1756. Иван Чавка; 1948. године пописано је 36 Чавки на Седрамићу.
БУНАРЏИЈА
- 1756. Јуре Бунарџић, те Пава и Бернардо Бунарџија из Ружића који имају земљу на Седрамићу; 1948. године пописано је 5 Бунарџија на Седрамићу.
ШУЉАК
- 1738. Илија Шуљак; 1756. Петар Шуљак; 1948. године пописанa су 33 Шуљка на Седрамићу.
Извори:
- Подаци из турског периода су преузети из књиге “Петрово поље у врелима османског раздобља (1528-1604)”, Александар Јаковљевић и Невен Исаиловић, 2019. год.
- Подаци из млетачких докумената 17. вијека (Обућине) су преузети из књиге Кристијана Јурана – “Стари и Нови становници Шибеника и његових предграђа у другој половици 17. и почетком 18. стољећа”, 2016. год.
- Подаци о презименима са пописа становништва 1948. године преузети су из “Лексика презимена СР Хрватске”, 1976. год.
Коментари (0)