Миочић је село код Дрниша (Далмација), на сјеверном ободу Петровог поља, у подножју планине Свилаје. Под овим именом је село записано у првом турском дефтеру 1528-1530. године, па је вјероватно исти назив постојао и у предтурско доба. Миочић је имао значајан број муслимана, у односу на друга села, иако су хришћани били бројнији. У 16. вијеку је видљива веза са селом Цетином код Врлике, јер су неки становници имали земљу и тамо. Презиме Вуковић (слава Врачи) постоји у оба села, као и Преочанин-Дедић (слава Аранђеловдан). Миочић је чисто православно село од 16. вијека, а током млетачке владавине функцију харамбаша имали су Вуковићи. Највише презимена у овом селу је настало од Малешевића. У Миочићу се налази православна црква Св. Јована са гробљем, подигнута 1934. године.
Попис становништва 1830. године: православаца 385 (укупно 385).
Попис становништва 1991. године: Срба 402, Хрвата 10, осталих 3 (укупно 415).
ПРАВОСЛАВЦИ
ВУКОВИЋ (надимак Поквасица/Покосица у 19. вијеку) – Врачи
- 1710. харамбаша Обрад Вуковић пок. Радоње; 1735. Обрад, Божо и Виде Вуковић; 1756. харамбаша Јован, Миаил, Виде, Божо и Петар Вуковић; били харамбаше генерацијама; 1948. године је пописано 178 Вуковића у Миочићу.
ДЕДИЋ (раније Преочанин) – Аранђеловдан
- 1710. Радивој Преочанин пок. Ловре и Милан Преочанин пок. Николе; 1756. Митар Преочанин; почетком 19. вијека записивани и као Преочанини и као Дедић; 1948. године је пописано 35 Дедића у Миочићу.
ВРАЊКОВИЋ/ВРАНКОВИЋ – Јовањдан
- 1710. Петар Вранковић пок. Вучена; 1756. Лука, Петар, Милин и Митар Врањковић; 1948. године су пописана само 2 Вранковића у Миочићу.
ПАВЛИЋ – Врачи
- 1710. Илија Павлић пок. Николе; 1756. Сава Павлић; 1948. године је пописано 19 Павлића у Миочићу.
ШКОЛОПИЈА – Јовањдан
- 1735. Никола и Петар Школопија; 1756. Митар и Марко Школопија; 1948. године је пописано 8 Школопија у Миочићу.
МАРТИЋ – Јовањдан
- 1710. Јован Мартић пок. Милина, Стеван Мартић пок. Милина и Милић Мартић пок. Милина; 1756. Јован, Ристе и Обрад Мартић; 1948. године је пописано 46 Мартића у Миочићу.
МИРЧЕТИЋ/МИРЧЕТА – Јовањдан
- 1687. Ђуро и Јовица Мирчетић међу православцима склоњеним у Шибеник почетком Морејског рата; 1710. у Миочићу били Ђуро Мирчетић пок. Раде, Грујица Мирчетић пок. Радивоја и Јован Мирчетић пок. Радуа; 1756. Радивој, Јован, Сава и Миаило Мирчетић; 1948. године је пописано 116 Мирчетића у Миочићу.
МАЛЕШЕВИЋ – Јовањдан
- 1710. Грубиша Малешевић пок. Малеша, Лука Малешевић пок. Радивоја, Милан Малешевић пок. Вукосава, Јанко Малешевић пок. Радка и Матија Малешевић пок. Вуке; 1756. Божо, Лука, Миало, Вуле, Филип, Јован звани Маса и Јован звани Бељан Малешевић; 1948. године су пописана 73 Малешевића у Миочићу.
БЕЉАН (огранак Малешевића) – Јовањдан
- 1756. Јован Малешевић-Бељан; 1948. године је пописано 26 Бељана у Миочићу.
ВЕТНИЋ/ВЕТМИЋ (огранак Малешевића)
- 1772. Лука добио Петра Малешевића-Ветмића/Ветму; 1948. године је пописано 17 Ветнића у Миочићу.
МИЛЕТИЋ (огранак Малешевића) – Јовањдан
- 1770. Сава добио Илију Малешевића-Милетића; 1792. алфир Милета Малешевић пок. Раде (могуће отац Савин и дјед Илијин); 1948. године је пописан 51 Милетић у Миочићу.
МАРАС (огранак Малешевића) – Јовањдан
- 1756. Јован Малешевић-Маса; 1948. године су пописана само 2 Мараса а у Миочићу.
ВЛАЈИЋ (вјероватно огранак Малешевића) – Јовањдан
- почетком 19. вијека био је Миајло Влајић; 1948. године су пописана 23 Влајића у Миочићу.
МАЏАР (огранак Малешевића) – Јовањдан
- 1792. Сава Малешевић-Маџар и син Марко; 1948. године је пописано 6 Маџара у Миочићу.
ЖДРАКИЋ (у 18. и 19. вијеку, вјероватно огранак другог презимена)
- 1771. Илија Ждракић добио Марка; 1842. Сава Ждракић добио Саву.
Извори:
- подаци из турског периода су преузети из књиге “Петрово поље у врелима османског раздобља (1528-1604)”, Александар Јаковљевић и Невен Исаиловић, 2019. год.
Коментари (0)