Биочић је село код Дрниша (Далмација), на сјеверном ободу Петровог поља, у подножју планине Свилаје. Постојао је под овим именом у предтурско доба (1486. запис села Билчића у Петровом пољу), а појављује се на свим турским дефтерима 16. вијека. Биочић и Миочић су била једина потпуно православна села на подручју Дрниша у посљедњих 300 година, а по свему судећи још од 16. вијека. Уједно је Биочић био најмногољудније дрнишко село у првој половини 19. вијека. Анализом више турских дефтера прављених током 16. вијека, из свих села Петрова поља, уочљиво је да се лично име Грубач појављује само у Биочићу, а презиме Грубач је у Далмацији постојало само у селу Биочић, што наводи на закључак о континуитету становништва у посљедњих 500 година. У Биочићу је православна црква Св. Петра и Павла са гробљем, која је сигурно постојала у 18. вијеку.
Попис становништва 1830. године: православаца 621 (укупно 621)
Попис становништва 1991. године: Срба 378, Хрвата 2, осталих 21 (укупно 401)
ПРАВОСЛАВЦИ
ОЖЕГОВИЋ – Стевањдан
- 1710. Митар Ожеговић пок. Грубача; 1756. Симо, Тодор, Васо и Јован Ожеговић; 1948. године пописана су 93 Ожеговића у Биочићу.
ГРУБАЧ – Ђурђевдан
- 1540. Грубач, син Радобрада у Биочићу, а 1550. Радосав, син Грубача; 1710. Божо Грубачевић пок. Вукосава, Симе Грубачевић пок. Ђуре, Благоје Грубачевић пок. Радоша и Стојан Грубачевић пок. Ивана/Јована; 1756. Сава, Радојица, Јован, Ђуро, Радосав, Петар, Лазо, Цвијо, Тодор и Илија Грубачевић; 1948. године пописано је 87 Грубача у Биочићу.
ЈАЊИЋ (раније Јањанин) – Никољдан
- 1710. Радојица Јањанин пок. Миросава; 1756. Никола Јањанин; 1948. године пописано је 25 Јањића у Биочићу.
ЊЕГИЋ (раније Вукмировић) – Ђурђевдан
- 1710. Јероним Вукмировић пок. Вучка; 1735. Њего Вукмировић (по њему Његић); 1756. Тома, Дамјан, Илија и Никола Вукмировић; 1948. године пописано је 56 Његића у Биочићу.
ПАКЛАР (раније Вукмировић) – Ђурђевдан
- 1756. Лука Паклар; 1799. Никола Паклар пок. Луке; почетком 19. вијека Петар Вукмировић-Паклар; 1948. године пописано је 58 Паклара у Биочићу.
ВОДОГАЗ – Пантелијевдан
- 1756. Тома Водогаз; 1948. године пописано је 19 Водогаза у Биочићу.
ГУНДЕЉ – Никољдан
- 1756. Божо и Стојан Гундељ; 1948. године пописано је 13 Гундеља у Биочићу.
ДЕВИЋ – Лучиндан
- 1710. Радош Девић пок. Милина и Вуко Девић пок. Раде; 1756. Мате, Симо, Лука и Раде Девић; 1948. године пописана су 24 Девића у Биочићу.
ЂАПИЂ – Ђурђевдан
- 1710. Стојан Ђапић пок. Новака и Тома Ђапић пок. Филипа; 1756. Сава и Јован Ђапић; 1948. године пописана су 42 Ђапића у Биочићу.
ДЕРЕТА – Аранђеловдан
- 1710. Којо Деретић пок. Милића и Стоја удова пок. Михаила Деретића; 1687. Константин Деретић (извјесно Којо са катастра из 1710. године) међу православцима склоњеним у Шибеник почетком Морејског рата; 1756. Миаијло и Петар Деретић; 1948. године пописане су 22 Дерете у Биочићу.
СТОЈИЋ – Јовањдан
- 1755. Сава Стојић; 1948. године пописано је 8 Стојића у Биочићу.
ЈЕЛИЋ – Часне Вериге
- 1710. Милић Јелић пок. Радка; 1756. Милин Јелић; 1948. године пописан је 61 Јелић у Биочићу.
ЦРНЧЕВИЋ – Јовањдан
- 1687. Лазо, Милашин, Милић и Вукас Црнчевић (Carnceuich, Carceuich) међу православцима склоњеним у Шибеник почетком Морејског рата; 1710. у Биочићу били Стојан Црнчевић пок. Милића, Лазо Црнчевић пок. Луке и Вујак Црнчевић пок. Савице; 1756. Блаж, Сава, Петар, Павле и Јован Црнчевић (Sinceuich); 1948. године пописана су 93 Црнчевића у Биочићу.
ВУГДЕЛИЈА – Ђурђевдан
- у другој половини 18. вијека били Марко, Јован, Тодор и Божо Вугделија; вјероватно су од Јована Милаковића пок. Стевана из 1710. године, тј. од Лазе Милаковића из 1756. године; 1948. године пописане су 24 Вугделије у Биочићу.
ШАИН (раније Боснић) – Никољдан
- 1710. Станко Боснић пок. Илије; 1756. Станко Боснић; у другој половини 18. вијека Давид Боснић-Шаин; 1948. године пописано је 28 Шаина у Биочићу.
БУРА – Лучиндан
- 1735. и 1756. Никола Бура; 1948. године пописано је 27 Бура у Биочићу.
КЛАШНИЋ – Стевањдан
- 1710. и 1756. Милић Клашнић; 1948. године пописано је 30 Клашнића у Биочићу.
БОДРОЖИЋ – Стевањдан
- средином 19. вијека дошли из Кољана; 1948. године пописан је 21 Бодрожић у Биочићу.
ВУЦЕЉА – Никољдан
- 1710. Сава Вуцељић пок. Милоша; 1756. Драгић и Божо Вуцељић; 1948. године пописано је 17 Вуцеља у Биочићу.
ТРАМПА (огранак Малешевића из Миочића) – Јовањдан
- 1756. Петар Малешевић; у другој половини 18. вијека Станко или Стојан Трампа пок. Петра; 1948. године пописане су 24 Трампе у Биочићу.
ТАТОМИР (раније Дреждало) – Јовањдан
- 1735. Грујица Дреждало; 1756. Татомир Дреждалов; 1948. године пописано је 60 Татомира у Биочићу.
РАНИСАВЉЕВИЋ (постојали у 18. и 19. вијеку)
- 1710. Раниша Лукачевић; 1756. Григорије Ранисављевић.
Извори:
- подаци из турског периода су преузети из књиге “Петрово поље у врелима османског раздобља (1528-1604)”, Александар Јаковљевић и Невен Исаиловић, 2019. год.
Коментари (0)