Порекло презимена, село Тичићи (Какањ)

Порекло становништва села Тичићи, општина Какањ. Према књизи  Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села, комуникације и воде

Тичићи су велико насеље на десној обали Босне. У Тичићима су села: Горњи и Доњи Тичићи, Брдо, Главинићи, Јабука и Јарин До. Коса Дриновача–Барјак дели од Зеничког на западу, а Дебело Брдо дели од Суботиња на северу. Коса Каурско Гребље дели од Рибнице на истоку.

Главинићи су у долу између косе Каурског Гребља и косе Селишћа, која дели од Челебића. Челебићи или Брдо су високо у страни под Брдом. Измећу њих и Горњих Тичића је Челебића Поток. Горњи Тичићи су изнад терасе Вина; ова је тераса око 50 м. над Босном, и стрмо се спушта према нижој тераси Загребници. Јабука је у истоименом долу крај Бање. Доњи Тичићи су под Пиљевином а на горњој ивици поља. Јарин До је под стеном Арапом, већ на само среској граници.

У Главинићима и у Челебићима су по једна чесма. У Горњим Тичићима су врела Стијена и Хазна. Од Хазне тече поточић кроз село у Босну. У Јабукама је под кућама Врело. У Доњим Тичићима носе воду с врела и с Потока, који извире изнад кућа Кркељаша. Јарин До оскудева у води.

Испод Малешевића кућа је Бања, у страни, неколико десетина метара изнад Босне. Ту је врло јако врело; отиче као поток. Вода је млака и неукусна; не ваља за пиће. На ту воду долазе многи болесници из околине, па чак и од Травника и Мостара. По казивању мештана, Бања лечи убоје, сталне красте и живу рану. Код врела је начињено једно примитивно корито, подељено на двоје, и у њега долази вода кроз два чунка. Посетиоци ноћивају по околним кућама, а лечење се састоји у лежању у кориту. Неко пред полазак баци пару у воду.

Земље и шуме.

Под Главинићима су њиве: Страна, Раван, Отока и Крчевина; под Брдом су: Загони, Борови, Смрека, Седра, До и Селишће. У Горњим Тичићима су: Лука, Бостанишће, Горње и Доње Поље, Ливаде, Загребњача, .Јач, Граб, Крчевине, Бајрак, Бањица, Лука, Бања, Надбревница, Подовница, Дучипоље, Криваче, Дријенак, Загони, Поткућа, Наткућа, Камен, До, Вина, Кућишће, Вртлић, Ланишће. У Јабукама су: Поткуће, Страна и Мршава Њива. Под Доњим Тичићима су њиве и чаири: Граб, Заграбљача, Поље и Долац. Под Ливадском Стијеном су многе коснице. Пиљевина, Пландишће, Борова Колиба, Јаричишћа, Њивица, Луковац и Панађуришће су стране изнад села, обрасле ситном шумом, и служе као испаша. По селима има доста остатака од некадашњих шума.

Тип села и остали подаци.

У Главинићима су раштркане куће: 2 православних Миладиновића, 1 православних Кајтаза и 1 муслимана Дријенчића. У Челебићима су у чопору 6 кућа Челебића и 1 Беговића; муслимани су. Поток, Букови Поток и До деле куће у Горњим Тичићима на четири чопора. Муслиманске и православне куће су растављене путем. Десно од Дола, у Кутима су православни: 1 кућа Кајтаза, 1 Ковачевића и 1 Цвијановића, а лево од Дола 3 Грабљаша и 1 Будеше. Иза Будеше, до Брда су муслимани: 7 кућа Пипа, 1 Чизма, 1 Гаџуна, 1 Бујака, 1 Кубата и 1 Хуремовића, а изнад овога села је брдо Каменити Рати, и на њему, крај воде Хазне, 3 куће Пипа. У долу Јабукама и на Бањи је по једна кућа православних Малешевића. У Доњим Тичићима су по пет кућа православних Кркељаша и Радића. У Јарину Долу је 1 кућа Јовановића и под њим, изнад поља, 1 Раките; православни су.

Једно средњевековно гробље је на тераси Загребници под Пипама. Истичу се два стећка: један у облику саркофага, а други у облику паралелопипеда, оба од простог камена и високи око 1 м. И на коси Каурском Гребљу су „грчки“ гробови. Испод Бање су на површини два „грчка“ камена; год. 1926. извршио сам откопавање једног стећка са натписом крај саме Босне; стећак је од бољег кречњака из Мошћанице (Опширније у Гласнику Земаљског Музеја за Б. и Х., год. 1926). И у Доњим Тичићима је једно „грчко гребље“ изнад кућа Радића, Под Челебићима је на Отокама једна хумка вероватно гроб, јер око ње обводе коње који не могу мокрити.

Испод села ишао је калдрмисан пут у турско време, а вероватно и пре; пут је ишао из Високог у Зеницу. Калдрма је на неким местима добро сачувана. Тај пут служи и данас са мало измењеном трасом.

На граници према зеничком срезу је Бајрактаров Гроб, крај пута. По причању, ту је погинуо неки барјактар, и зато се то место зове Барјак. Под Доњим Тичићима крај Босне је неко старо муслиманско гробље. Крај садашњег православног гробља је такође старо муслиманско гробље. Нишани су велики, а на њима су у рељефу израђене сабље и ножеви. Прича се, да су ту сахрањени сви муслимани што су помрли од куге у садашњој Кајтазовој кући. Између Бање и Дучипоља, у Подстијенама су два муслиманска гроба двојице погинулих у борби c Аустријанцима (1697?). Под путем, у Дучипољу је опет једно старо муслиманско гробље. У том гробљу је један споменик у облику ступа, висок око 1.50 м; завршава се полукрушно. По причању православних, на камену је био крст у рељефу, и муслимани су га уништили; изгледа да је на овом ступу био и неки натпис. И под Загребницом је напуштено муслиманско гробље.

У Пиљевини изнад Пландишћа је Хамзина Јама; Хамза је био харамбаша, и дочекивао је путнике. У предању се помиње и Пиљо Пећанац, о ком су се и песме певале. Веле, да се по њему и брдо прозвало Пиљевином; иначе се ово брдо зове и Паљевином.

Порекло становништва.

Муслимани:

-Челебићи (6) су старинци.

-Дријенчићи (1) су старинци.

-Пипе (1) су старинци. Некада су се звали Хоџићи. Један од старих Пипа био је „хурем“ (прељут), па се, зато, зову и Хуреми.

-Гађун (1) је доселио из Лучана (Биљешево) пре 36 година.

-Беговић (1) је доселио c Брња пре 20 година.

-Чизма (1) је доселио пре рата из Живаља.

-Кубат (1). По оцу се зове и Јамаковић. Доселио је c Црнча. Имање у Црнчу је продао и хтео одселити уТурску. То му није пошло за руком, и онда се населио у Тичићима.

-Бујак (1) је доселио за време рата као “мухаџир” из Рогатице.

Православни.

Сви су православни досељеници. Прича се да је у православном гробљу најстарији гроб некога који је био у најму код Пипа; не зна се више где је тај гроб. Други по старини је гроб Симе Војводића. Војводићи или Рваћевићи су некада живели у Тичићима. Пошто је неки муслиманин убио Симу, његови су прешли у Плавчиће у зеничком срезу. Натпис на крсту изнад Симина гроба гласи: „овде почива раб божији Симо Војводић отац Андрије Војводића из Плавчића на 1844. јула 19″.

Трећи по старини је гроб Григорија Брлога, прапрадеда Малешевића.

-Радићи (5) су дошли из Шујице, кад овде није било ни једног православног Србина. Населили су се уједној дрвеној чардаклији, која је доцније изгорела. Пре њих су у тој кући били муслимани, који су негде иселили. Радићи славе Ђурђевдан, а прислужују Аранђеловдан.

-Кркељаши (5) су старином из Крке у Далмацији. Има њихових гробова из 1862. године. Славе Пантелијевдан; Алекса Кркељаш прислужује Аранђеловдан.

-Малешевићи (2). Доселио им је из Крајине прадед Глигорија Брлог на шуму Фазлипашића и крчио. Умро је 8 децембра 1861. године. С њима су род и Билаци на Тријепчу (Копривница). Славе Никољдан.

-Ковачевићи (1). су старином Комљеновићи од Котор-Вароши у Крајини. Доселио им је отац Сава (умро 1900). Он је као дете био украден; украо га је Симо Настић, калајџија. Населио се уз окупацију. Кад је отац Савин сазнао где му је Сава, дошао је у Тичиће и овде умро 1895. године. Натпис на његовом гробу гласи: „Овде почива раб божи Гавро Ковачич, рођен у Врбањи 1820“. Славе Ђурђевдан, прислужују Аранђеловдан.

-Будеша (1). Стари Будеша био је у кметству Алајбеговића. Славе Ђурђевдан.

-Кајтази (2) у Горњим Тичићима су старином из Крајине. Доселио им се шукундед Стеван. Славе Никољдан, а прислужују Аранђеловдан. У Главинићима није од првих Кајтаза. Род им је по женској крви. Зову га и Бекеваљем, а старо му је презиме Вујић. Слави Стјепањдан.

-Грабљаши (3). Право им је презиме Симићи, а зову их и Новокметима. Доселили су с Грабаља y зеничком срезу, па се, зато, зову Грабљаши. Славе Св. Симеуна.

-Миладиновићи (2). Њихов предак Миладин Милетић био је у најму у Ћоба у Згошћи. Славе Ђурђевдан, а прислужују Аранђеловдан.

-Цвијановићи с надимком Цревари старином су из Крајине. Били су у Градишићу (зенички срез). Славе Ђурђевдан.

-Јовановић или Орлаш или Вигњаш (1) је старином из Крајине, а доселио је из Мирошевића. Слави Благочасне Вериге.

-Ракита (1) је старином из Скопља. Зове се и Куињало. Слави Јовањдан, а прислужује Часне Вериге, славу свога даиџе (ујака) који је био c њим у кући.

Гробља.

Православни Радићи имају своје гробље изнад кућа, а Јовановић своје на Кућетини; гробље за све остале православне је између Горњих Тичића и Јабука.

Муслиманско гробље је под Горњим Тичићима, под путем. Челебићи имају засебно гробље у Селишћима код Гаја.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“.  Припремио сарадник Порекла Милодан.