Poreklo prezimena, selo Tičići (Kakanj)

Poreklo stanovništva sela Tičići, opština Kakanj. Prema knjizi  Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela, komunikacije i vode

Tičići su veliko naselje na desnoj obali Bosne. U Tičićima su sela: Gornji i Donji Tičići, Brdo, Glavinići, Jabuka i Jarin Do. Kosa Drinovača–Barjak deli od Zeničkog na zapadu, a Debelo Brdo deli od Subotinja na severu. Kosa Kaursko Greblje deli od Ribnice na istoku.

Glavinići su u dolu između kose Kaurskog Greblja i kose Selišća, koja deli od Čelebića. Čelebići ili Brdo su visoko u strani pod Brdom. Izmeću njih i Gornjih Tičića je Čelebića Potok. Gornji Tičići su iznad terase Vina; ova je terasa oko 50 m. nad Bosnom, i strmo se spušta prema nižoj terasi Zagrebnici. Jabuka je u istoimenom dolu kraj Banje. Donji Tičići su pod Piljevinom a na gornjoj ivici polja. Jarin Do je pod stenom Arapom, već na samo sreskoj granici.

U Glavinićima i u Čelebićima su po jedna česma. U Gornjim Tičićima su vrela Stijena i Hazna. Od Hazne teče potočić kroz selo u Bosnu. U Jabukama je pod kućama Vrelo. U Donjim Tičićima nose vodu s vrela i s Potoka, koji izvire iznad kuća Krkeljaša. Jarin Do oskudeva u vodi.

Ispod Maleševića kuća je Banja, u strani, nekoliko desetina metara iznad Bosne. Tu je vrlo jako vrelo; otiče kao potok. Voda je mlaka i neukusna; ne valja za piće. Na tu vodu dolaze mnogi bolesnici iz okoline, pa čak i od Travnika i Mostara. Po kazivanju meštana, Banja leči uboje, stalne kraste i živu ranu. Kod vrela je načinjeno jedno primitivno korito, podeljeno na dvoje, i u njega dolazi voda kroz dva čunka. Posetioci noćivaju po okolnim kućama, a lečenje se sastoji u ležanju u koritu. Neko pred polazak baci paru u vodu.

Zemlje i šume.

Pod Glavinićima su njive: Strana, Ravan, Otoka i Krčevina; pod Brdom su: Zagoni, Borovi, Smreka, Sedra, Do i Selišće. U Gornjim Tičićima su: Luka, Bostanišće, Gornje i Donje Polje, Livade, Zagrebnjača, .Jač, Grab, Krčevine, Bajrak, Banjica, Luka, Banja, Nadbrevnica, Podovnica, Dučipolje, Krivače, Drijenak, Zagoni, Potkuća, Natkuća, Kamen, Do, Vina, Kućišće, Vrtlić, Lanišće. U Jabukama su: Potkuće, Strana i Mršava Njiva. Pod Donjim Tičićima su njive i čairi: Grab, Zagrabljača, Polje i Dolac. Pod Livadskom Stijenom su mnoge kosnice. Piljevina, Plandišće, Borova Koliba, Jaričišća, Njivica, Lukovac i Panađurišće su strane iznad sela, obrasle sitnom šumom, i služe kao ispaša. Po selima ima dosta ostataka od nekadašnjih šuma.

Tip sela i ostali podaci.

U Glavinićima su raštrkane kuće: 2 pravoslavnih Miladinovića, 1 pravoslavnih Kajtaza i 1 muslimana Drijenčića. U Čelebićima su u čoporu 6 kuća Čelebića i 1 Begovića; muslimani su. Potok, Bukovi Potok i Do dele kuće u Gornjim Tičićima na četiri čopora. Muslimanske i pravoslavne kuće su rastavljene putem. Desno od Dola, u Kutima su pravoslavni: 1 kuća Kajtaza, 1 Kovačevića i 1 Cvijanovića, a levo od Dola 3 Grabljaša i 1 Budeše. Iza Budeše, do Brda su muslimani: 7 kuća Pipa, 1 Čizma, 1 Gadžuna, 1 Bujaka, 1 Kubata i 1 Huremovića, a iznad ovoga sela je brdo Kameniti Rati, i na njemu, kraj vode Hazne, 3 kuće Pipa. U dolu Jabukama i na Banji je po jedna kuća pravoslavnih Maleševića. U Donjim Tičićima su po pet kuća pravoslavnih Krkeljaša i Radića. U Jarinu Dolu je 1 kuća Jovanovića i pod njim, iznad polja, 1 Rakite; pravoslavni su.

Jedno srednjevekovno groblje je na terasi Zagrebnici pod Pipama. Ističu se dva stećka: jedan u obliku sarkofaga, a drugi u obliku paralelopipeda, oba od prostog kamena i visoki oko 1 m. I na kosi Kaurskom Greblju su „grčki“ grobovi. Ispod Banje su na površini dva „grčka“ kamena; god. 1926. izvršio sam otkopavanje jednog stećka sa natpisom kraj same Bosne; stećak je od boljeg krečnjaka iz Mošćanice (Opširnije u Glasniku Zemaljskog Muzeja za B. i H., god. 1926). I u Donjim Tičićima je jedno „grčko greblje“ iznad kuća Radića, Pod Čelebićima je na Otokama jedna humka verovatno grob, jer oko nje obvode konje koji ne mogu mokriti.

Ispod sela išao je kaldrmisan put u tursko vreme, a verovatno i pre; put je išao iz Visokog u Zenicu. Kaldrma je na nekim mestima dobro sačuvana. Taj put služi i danas sa malo izmenjenom trasom.

Na granici prema zeničkom srezu je Bajraktarov Grob, kraj puta. Po pričanju, tu je poginuo neki barjaktar, i zato se to mesto zove Barjak. Pod Donjim Tičićima kraj Bosne je neko staro muslimansko groblje. Kraj sadašnjeg pravoslavnog groblja je takođe staro muslimansko groblje. Nišani su veliki, a na njima su u reljefu izrađene sablje i noževi. Priča se, da su tu sahranjeni svi muslimani što su pomrli od kuge u sadašnjoj Kajtazovoj kući. Između Banje i Dučipolja, u Podstijenama su dva muslimanska groba dvojice poginulih u borbi c Austrijancima (1697?). Pod putem, u Dučipolju je opet jedno staro muslimansko groblje. U tom groblju je jedan spomenik u obliku stupa, visok oko 1.50 m; završava se polukrušno. Po pričanju pravoslavnih, na kamenu je bio krst u reljefu, i muslimani su ga uništili; izgleda da je na ovom stupu bio i neki natpis. I pod Zagrebnicom je napušteno muslimansko groblje.

U Piljevini iznad Plandišća je Hamzina Jama; Hamza je bio harambaša, i dočekivao je putnike. U predanju se pominje i Piljo Pećanac, o kom su se i pesme pevale. Vele, da se po njemu i brdo prozvalo Piljevinom; inače se ovo brdo zove i Paljevinom.

Poreklo stanovništva.

Muslimani:

-Čelebići (6) su starinci.

-Drijenčići (1) su starinci.

-Pipe (1) su starinci. Nekada su se zvali Hodžići. Jedan od starih Pipa bio je „hurem“ (preljut), pa se, zato, zovu i Huremi.

-Gađun (1) je doselio iz Lučana (Bilješevo) pre 36 godina.

-Begović (1) je doselio c Brnja pre 20 godina.

-Čizma (1) je doselio pre rata iz Živalja.

-Kubat (1). Po ocu se zove i Jamaković. Doselio je c Crnča. Imanje u Crnču je prodao i hteo odseliti uTursku. To mu nije pošlo za rukom, i onda se naselio u Tičićima.

-Bujak (1) je doselio za vreme rata kao “muhadžir” iz Rogatice.

Pravoslavni.

Svi su pravoslavni doseljenici. Priča se da je u pravoslavnom groblju najstariji grob nekoga koji je bio u najmu kod Pipa; ne zna se više gde je taj grob. Drugi po starini je grob Sime Vojvodića. Vojvodići ili Rvaćevići su nekada živeli u Tičićima. Pošto je neki muslimanin ubio Simu, njegovi su prešli u Plavčiće u zeničkom srezu. Natpis na krstu iznad Simina groba glasi: „ovde počiva rab božiji Simo Vojvodić otac Andrije Vojvodića iz Plavčića na 1844. jula 19″.

Treći po starini je grob Grigorija Brloga, prapradeda Maleševića.

-Radići (5) su došli iz Šujice, kad ovde nije bilo ni jednog pravoslavnog Srbina. Naselili su se ujednoj drvenoj čardakliji, koja je docnije izgorela. Pre njih su u toj kući bili muslimani, koji su negde iselili. Radići slave Đurđevdan, a prislužuju Aranđelovdan.

-Krkeljaši (5) su starinom iz Krke u Dalmaciji. Ima njihovih grobova iz 1862. godine. Slave Pantelijevdan; Aleksa Krkeljaš prislužuje Aranđelovdan.

-Maleševići (2). Doselio im je iz Krajine praded Gligorija Brlog na šumu Fazlipašića i krčio. Umro je 8 decembra 1861. godine. S njima su rod i Bilaci na Trijepču (Koprivnica). Slave Nikoljdan.

-Kovačevići (1). su starinom Komljenovići od Kotor-Varoši u Krajini. Doselio im je otac Sava (umro 1900). On je kao dete bio ukraden; ukrao ga je Simo Nastić, kalajdžija. Naselio se uz okupaciju. Kad je otac Savin saznao gde mu je Sava, došao je u Tičiće i ovde umro 1895. godine. Natpis na njegovom grobu glasi: „Ovde počiva rab boži Gavro Kovačič, rođen u Vrbanji 1820“. Slave Đurđevdan, prislužuju Aranđelovdan.

-Budeša (1). Stari Budeša bio je u kmetstvu Alajbegovića. Slave Đurđevdan.

-Kajtazi (2) u Gornjim Tičićima su starinom iz Krajine. Doselio im se šukunded Stevan. Slave Nikoljdan, a prislužuju Aranđelovdan. U Glavinićima nije od prvih Kajtaza. Rod im je po ženskoj krvi. Zovu ga i Bekevaljem, a staro mu je prezime Vujić. Slavi Stjepanjdan.

-Grabljaši (3). Pravo im je prezime Simići, a zovu ih i Novokmetima. Doselili su s Grabalja y zeničkom srezu, pa se, zato, zovu Grabljaši. Slave Sv. Simeuna.

-Miladinovići (2). Njihov predak Miladin Miletić bio je u najmu u Ćoba u Zgošći. Slave Đurđevdan, a prislužuju Aranđelovdan.

-Cvijanovići s nadimkom Crevari starinom su iz Krajine. Bili su u Gradišiću (zenički srez). Slave Đurđevdan.

-Jovanović ili Orlaš ili Vignjaš (1) je starinom iz Krajine, a doselio je iz Miroševića. Slavi Blagočasne Verige.

-Rakita (1) je starinom iz Skoplja. Zove se i Kuinjalo. Slavi Jovanjdan, a prislužuje Časne Verige, slavu svoga daidže (ujaka) koji je bio c njim u kući.

Groblja.

Pravoslavni Radići imaju svoje groblje iznad kuća, a Jovanović svoje na Kućetini; groblje za sve ostale pravoslavne je između Gornjih Tičića i Jabuka.

Muslimansko groblje je pod Gornjim Tičićima, pod putem. Čelebići imaju zasebno groblje u Selišćima kod Gaja.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“.  Pripremio saradnik Porekla Milodan.