Порекло становништва насеља Вића, општина Центар (Сарајево). Према књизи Миленка С. Филиповића „Вогошћа и Биоче у Босни“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља и воде.
Ово је мало село по управној подјели саставни дио махале Вогошће, али га од Вогошће дијели пространа махала Тиховићи. Село се службено зове Вечир, а ја сам му име слушао само као Вића. У нишићском љетопису, писаном прије двадесет година, пише се Ивићи.
Село је на пропланку у страни испод Стијена (пролужење косе Бјелосаве). Главни је извор Бањица. Око села су шуме: Гај, Башчица, Плећа, Бјелосава, Велика и Хаџина Коса. У селу су само три куће православних Чолића.
По биљешкама г. Гашића у нишићском љетопису Ивићи – Вића су раније били врло мали чаир, и косили су га Наревци, а послије је, у скорашње вријеме, на том мјесту отворен читлук.
Поменути пут с Наревског Брда наниже у Перца је покалдрмљен и кажу да је био и хан више Ивића на зараванку. Говори се, да је то био пут у Кладањ, тј. они кажу: „туда се је кладњевало“ (ишло у жито у Кладањ и даље у Посавину).
Калдрма је од турског времена. Не знам, на основи чега г. Јашић тврди: „Поуздано је да је с Наревског Брда ишао пут y средњем вијеку на Перца, а из Пераца преко Убара низ Пераћски Бријег до под Видотински град.“
Порекло становништва.
-Чолићи. Предак Чолића (3 к.; Никољдан) Стојан је доселио од Гацка y Нарево на читлук Трешњу Хасибовића. Син Стојанов Марјан с Трешње преселио у Ивића. Други син Маринко се је с Трешње кренуо у Аниће ниже Тиховића, одатле на Дебељ y Кошеви, па у Горње Биоско. Старо им је презиме Макљени. Стојан је био чокаласт, и стога су његови синови прозвати Чолићи (по љетопису). У генеалошкој таблици истакнуто је, да ових Чолића још има на Трешњи у Нареву, у Биоску и Сарајеву, а Перо син Петров да је умро у Србији као хајдук. Сахрањују се у Нареву.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Вогошћа и Биоче у Босни“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)