Резултати претраге за: Јовановић

O породици композитора Корнелија Станковића (1831-1865)

Корнелије Станковић, први српски школовани композитор, мелограф, диригент и пијаниста, рођен је 23. августа 1831. године у српској четврти Табану у Будиму, у породици бившег судије Георгија Станковића и Софије, ћерке Константина Кука. Крштен је пет дана касније под именом Корнилиј у храму Сошествија св. Духа у Будиму, а кума…

› више информација

О неким необичним презименима код Срба (9. део)

ДУРМИТОР – ПИВА БАТУРАН Према једном предању, Батурани из Пиве (у насељима Црна Гора, Недајно и Бабићи) су од дробњачких Бадњара из Тепаца[1]. О Тепчанима је писано у претходном наставку, приликом обраде презимена Лаушевић[2]. Исто предање имају и Бадњари у Тепцима, по којем пивљански Батурани потичу од Батурана Бадњара који…

› више информација

Порекло презимена, село Убли (Цетиње)

Порекло становништва села Убли, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Ово пространо озринићко село налази се сјеверозападно од Чева, захватајући бројне долове, увале и пристранке на сјевероисточној подгорини великих…

› више информација

Порекло академске сликарке Катарине Ивановић (1811-1882)

Катарина Ивановић, прва српска сликарка новијег доба и прва жена академик у српском народу, рођена је 15. априла 1811. године у Веспрему у трговачкој породици Лазара и Марије рођене Алексијевић. Породица Ивановић се помиње у Весприму крајем 18. века. Лазар Ивановић († 4.4.1832), вероватно син Георгија Ивановића, венчао се 8….

› више информација

Преци Јакова Јаше Игњатовића (Сентандреја, 1822 – Нови Сад, 1889)

„И када у Сентандреји једном нестане Срба, а једном ће их нестати, онда ће им обронак дивних планина бити гроб, звук звона њихових храмова пропратиће их у вечност, а храмови ће остати као споменици њиховог духа и живота.“ Јаков Јаша Игњатовић, чувени српски писац, рођен је у Сентандреји 8. децембра…

› више информација

Порекло презимена, село Милошево (Челинац)

Милошево је село општине Челинац, у БиХ (Република Српска). На попису 1991. године, Милошево је имало 359 становника, од чега 350 Срба, 2 Хрвата и 7 Југословена. Презимена 1991. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом: Српска презимена БОЖИЋ (25) – Свети Георгије ВУЛЕТИЋ (4) – ? ГЛИГОРИЋ (8)…

› више информација

Порекло презимена, село Меховци (Челинац)

Меховци су село општине Челинац, у БиХ (Република Српска). На попису 1991. године, Меховци су имали 266 становника, од чега 196 Муслимана/Бошњака и 70 Срба. Презимена 1991. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом: Српска презимена АЈКИЋ (15) – ? БЛАГОЈЕВИЋ (4) – ? ВРАЊЕШ (6) – ? ЈЕРЕМИЋ (1)…

› више информација

Порекло презимена, село Јошавка Доња (Челинац)

Јошавка Доња је село општине Челинац, у БиХ (Република Српска). На попису 1991. године, Јошавка Доња је имала 957 становника, од чега 937 Срба, 2 Хрвата, 9 Југословена и 9 осталих/непознатих. Презимена 1991. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом: Српска презимена БАЈИЋ (7) – Свети Георгије БЕРИЋ (4)…

› више информација

Порекло презимена, село Пејовићи (Цетиње)

Порекло становништва села Пејовићи, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Налазе се на крајњем западном дијелу бјеличког подручја, између Предиша, Вилињака, Веље градине и Просеног Дола. Насеље је размјештено…

› више информација

Порекло презимена, село Грабовац (Челинац)

Грабовац је село општине Челинац, у БиХ (Република Српска). На попису 1991. године, Грабовац је имао 640 становника, од чега 640 Срба, 2 Хрвата, 4 Југословена и 2 осталих/непознатих. Презимена 1991. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом: Српска презимена БАБИЋ (3) – ? БОЈИЋ (65) – Свети Василије…

› више информација