Порекло презимена, село Пејовићи (Цетиње)

3. јул 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Пејовићи, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Налазе се на крајњем западном дијелу бјеличког подручја, између Предиша, Вилињака, Веље градине и Просеног Дола. Насеље је размјештено при странама брда и брегова, који окружавају долове и мање вале. К њему се крчаником преко Предиша, дугим око 5 km, долази од пута Цетиње – Чево. Од првог је удаљено око 25, а од другог 8 km.

Топографски положај и релативно знатна удаљеност од комуникације, било према Чеву или Трешњеву, чини Пејовиће доста издвојеним и забитим насељем. Граница сеоског атара почиње са сјевера од Понорина на води на исток до на Љесковац, Одакле скреће на југозапад, те преко Миљкових долова обухвата Вучји До (гдје прелази стазу за Предиш) и Јасен Пејовића и избија на Вилињак. Даље се поред Добре воде наставља према сјеверу и преко Деше излази на Понорине. Тај простор, чија је дужина (С–Ј) 3,2, а ширина (З–И) 1,6 km, захвата површину од 4,50 х2. Насеље је (код цркве) на висини од 850 m.

Историјат:

Kao пригранично бјеличко насеље према Цуцима (селу Просени До) Пејовићи су, по налазима Ердељановића, старо насеље. Он каже да се и y Цуцама и у Бјелицама казује, да су знатан дио земљишта старих Проседољаца, на југоисточној страни њихова атара, отели бјелички Предишани (Пејовићи) и ,прегнали’ Преседољце одатле. Цио јужнији дио проседољског хатара зове се општим именом Добра вода. У том предјелу је било некад старо, омање село . Јужно од њега један вис се зове Крст, те је без сумње на њему некада и био крст ту је и до сада одржана доста велика гомила, тако да би смо могли и овај случај сматрати као један Од оних многих примјера за првобитно тијесан однос између напуштене многобожачке и примљене хришћанске вјере код нашег народа y овим крајевима. На другој страни, иако насеље под тим именом није заведено у турским дефтерима, чињеница да је уведен Предиш, чијим се дијелом због, поред осталог, мале раздаљине могу сматрати и Пејовићи (тако их је оправдано третирао и Ердељановић) доста поуздано потврђује претходне „индикације“ о раној насељености овог простора.

Ердељановић је у селу пописао 26 д., а према подацима из 1925. било их је 18 са 120 становника. На даље: 1948 (10:44), 1953 (16:50), 1961 (9:29) и 1971 (7:23). Састав домаћинстава, према броју чланова у задња два пописа био је: са 1 (3:2), са 2 (1:1), са 3—5 (2:4) и са 5 и више (3:0). Уједно је структура главних старосно–полних група била: прва 9 :7 (ж. 2:1), друга 16:10 (ж. 8:7) и трећа 4:6 (ж. 2:3).

Структура становништва.

А образовна обиљежја мјештана су била сљедећа: без школе 16 : 12 (ж. 9:7), са четворогоцишњом 10 :7 (ж. 3 : 1) и неписмених 11 : 8 (ж. 7:5).

C друге стране је посједовна и доходовна структура домаћинстава била: без земље (0:0), до 2ха (0:2), са 2—5 (1:1), са 5–10 (3:1), са 10—15 (0 : 1) и са 15 ха и више (5 :2), односно ољопривредних 7:4, мјешовитих 20 : 0 и непољопривредних 0:3.

У 1953. гоцини 26 активних издржавало је 20 лица; у пољопривреди 25:19, а са личним примањима било је 4. За наредна два пописа тај однос се измијенио овако: активних је било 16 : 6, издржаваних 11 : 14, y пољопривреди 13:6 и 11 : 3 и са личним примањима 2:3 лица.

Тип села.

Пејовићи су полуразбијено насеље, у коме поред главнине села са 6 кућа постоје и 3 подвојена мјеста са кућама: Мојкарица (2 куће), Крушка (1) и Понорина (1). Средња удаљеност кућа од средишта насеља је око 300 m. Приземних кућа је 9, а на изби 1; са тигленим кровом је 5 и са сламеним 5. Са дашчаним плафоном су 2, малтерисаним 2 и без њега 6. Само су двије куће обновљене послије 1945. У селу је пописано 9 станова са 362 m2, од којих су 4 из првог, 2 из другог, 1 из трећег и 2 из четвртог периода. Огњиште има 8, а земљани под 3 стана. Према врсти су: 5 посебних соба и 4 једнособна, а према коришћењу: 3 су напуштена за дуже вријеме, а 6 је настањено.

Воде.

Село се водом опскрбљује из извора, ублова и бистијерни. Извори су Јасен, у подножју Вилињака, и извор у Дугом долу. Ублови су – 2 направљена y ђеру, близу су и називају се Улићеви ублови, затим још 3, звана Љешник, Вода у До и Лијеска, и 2 бистијерне од којих је 1 приватна. Ово мало село све Bone, што се тиче њиховог коришћења, држи y заједништву – „нико никоме их не брани, нити их је бранио“, без обзира на то колико је ко труда y њих уложио. Наравно, поједине од њих се користе у сразмјери зависној од њихове удаљености од појединих дијелова села. Такође су заједничка и два гумна.

Становништво.

У селу је августа 1973. живјело 5 домова:

-Пејовића и 1 д.

-Јовановића.

Послије 1945. иселило се 6 д. са 21 чланом. У Војвпдину је колонизирано 7 д., од којих су се 3 вратила. Повремено долази 5 д. Напуштене су 4 куће. Раније је на рад y Америку ишло 10 мјештана.

Остали подаци о селу.

И из такорећи првог погледа на Пејовиће може се закључити да су сиромашно село. Оронули изглед кућа које су до јуче биле све под сламом и изједна, мале и ниске, дотрајале појате и надасве мршаве и мале парцеле обрадивог земљишта у кршевитом пејзажу указују на мале могућности и немаштину. У том погледу личе неким дијеловима Горње и Доње Заљути, Ржаном и Просеном Долу и неким другим селима. У таквим условима ситно сточарство (особито козе) могло је бити „једина“ основа привређивања. Такве околности су, нормално, и овдје условиле емиграцију, која је у новије вријеме највише изражена. За оваква, издвојена насеља нема изгледа да ће се у догледно вријеме стање у њима битније поправити.

Овдје нема ни електричног освјетљења ни пута. У покућству и уопште у унутрашњој опреми и изгледу кућа овдје се, сем неких споредних појединости, практично ништа није промијенило. Огњиште се задржало у свим кућама, а стари намјештај, деценијама немијењан, користи се и сада. Остава по кући, без реда или згомилана на „петру” и по гредама дашчаног или дијелом од прућа преплетеног плафона, задржала се на старински начин. Старим врстама кревета, столовачима, ниским софрама и столицама троношкама и скрињама служи се 8 домаћинстава, а само два имају новије ормане, итд.

Око кућа су имања, дворишта и обори са појатама, у којима се поред стоке држе свиње и живина. Одмах до њих су „зграде“ и окућнице али и главни дијелови имања. Повише села на околним брдским странама стеру се приватне површине махом кршевите испаше, брста и листобера. Средња удаљеност ораница је око 0,8 km, ливада до 1 km, а пасишта шума и брањевина и до 2 km.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.