Trebinje i okolna sela

56 komentara

1. 19. avgust 2017. u 10:07

   vojislav ananić

   Veličani

   Selo je na staroj planini, na prisojnoj strani, i ima amfiteatralan izgled. U samom selu nema živih voda i leti, za vreme velikih suša, donose vodu s Pokrivenika ispod Zavale, U brdu je »pišljevina« (voda koja se cedi, pišti) Brestovac. Stare zajedničke čatrnje su: Zečica, Spile, Milanuša, Crni vrt, Slavićuša, Resuša, Bazvina, Kutinuša, Zečevina, Nova Čatrnja i Crkvena Čatrnja. Nehe od njih više ne drže vodu. Novih privatnih čatrnja ima 31, a 3 državne. Lokve su: Vodica, Kruševica i Do, i one su u zajednici sa drugim selima. Glavne radne zemlje su u polju i zovu se: Golopolje, Rupe, Tolisave, Krstače, Duge Njive, Carine, Granice, Bare, Guvna, Skočci, Bladov Vir, Dupine, Vinogradine, Otočice, Crpala, Zajamnice, Prugova, Pokrajnice, Rogušve, Okuči, Mihajle Luke, Maljve, Kukavice, Peliješnice, Pržanj, Velji Kao, Počivalo, Planice, Propadi, Vratarice, Vjenčarice, Hase, Kamen, Lukorječi, Raskrsnica, Močila, Barice, Vrbe, Lijesne Struge, Sitni Kalovi, Ovćina, Rat, Struga, Dizdarevina, Bistrica, Krčeva, Bare, Pečuri, Zadračnice, Kosovica, Pločice, Podolinjače, Pokrajnice, Resuša, Čista Polja, Jamice; Bješala, Podgora, Pod Ratom, Naratnice i Kiba. U brdu su: Javor, Pod Vodicom, Bjelasnica, Kopreni Do, Zagrad, Kućice, Krivodo, Laze, Žijeravica, Kruška, Spile, Buljkovci Radave, Bazvina, Donje Ograde, Okrajci, Radovalja, Međe, Pozečica, Grot, Bašča, Kukuljevina, Trapine, Humkovine, Dračice, Miloševina, Vrcovine, Banovine. Zečev Do, Žbanik, Kovačica, Opletnjak, Jerkovine, Međine, Prdambar, Slivci; Knežine, Repine, Pajićevine, Hase, Borkovina, Vilovice, Podvilovice, Zauličje, Kruljevina i Krivače. Oko kuća, i .po vrtovima ima mnogo smokava i dudova. Brda su potpuno gola. U 1927 država je izdelila. na svako domaćinstvr po 20 dunuma golog krša da se’podižu privatni zabrani. Drvima se snabdevaju kopajući žile iz zemlje, sekući konopljiku oko reke i kradući drva iz mlade šume Drme u Zavali, a imućniji kupuju drva sa strane. Stoku napasaju po polju posle žetve i po stranama iznad i oko sela.
   U selu su mahale: Dobreška ili Orlovina, Buljkovina (koju sada zovu Derikučka Mahala) i Donja ili Milića Mahala. Mahale su odvojene, a kuće u njima su na (ukupno ima 52 kuće. Svi .su pravoslavni. Crkva sv. arhanđela Mihaila je ispod sela, crema sredini, a oko crkve je zajedničko groblje. Po pričanju, nekada su se u Veličanima sahranjivali i stanovnici Čvaljine, a na to upućuju i nadgrobni spomenici u čijim se natpisima pominju Čihorići. Prestali su da ce sahranjuju u Veličanima kada se jednom izvrnula barka sa mrtvacem i potopili se i mrtvac i vozari.
   Crkva u selu je opravljena u tursko doba, a mesto na kome je ona od starine zove se Crkva. Vidi se da je građena na mestu gde je bila veća crkva. Priča se da je nekada oko nje bila varoš. To potkrepljuju tim što je u vinogradima uzidan otesani kamen od starih kuća, a takvog kamena uzidano. je na više mesta ispod današnjeg, druma, a na jednom mestu su nađene zatrpane velike ruševine i tu je nađeno zamešene zemlje pripravljene za peć (za izradu cigle. Na mestu Krivači i sada stoji veliki donji prag i u njemu stopa od vrata. Tu u blizini nalazili su i starinske grobove. Kod crkve je velika i već dobro poznata srednjevekovna nekropola. Drugo srednjevekovno groblje je. Na Konjuvima, na Greblju, gde još stoje jedan stub i nevoliko ploča. U selu ima dosta starih omeđina. Nedaleko od sela, prema severu, ispod druma je Rosino Groblje. Pričaju da su se na tom mestu susreli i pobili dvoji svatovi i da je tu, među ostalima, zakopana i nevesta Rosa. Tvrde da se u Slavića kući nalazi jedna lučeva greda još iz doba kosovskog boja. Bilo je šest takvih greda, ali su Mlečići pet od njih upotrebili za lađu a jednu ostavili za uspomenu.
   Zna se za nekoliko rodova koji su ranije boravili u selu. Zec je imao oko 60 rala zemlje, ali je usled slabih godina i nerodice imanje rasprodao i otišao u Mostar. Jednu polovinu imanja kupio je Resulbegović iz Trebinja a drugu su kupili zajednički Hromić iz Lubinja i Cimirot iz Veličana. Vrcić je imao visoku kulu, koju je prodao Bučugu i otselio se u Mostar a do nekoliko iza toga i Bučug se otselio u Mostar. 1718 pominje se Mihailo Vrcić. Kuga je zatrla Heraka. Priča se da je od Heraka bila ostala samo jedna udovica, koju je prevario Serdarević iz Ljubinja i za čohanu dolamu uzeo celo imanje. Gde je bio Herak sada je Baco Komnenzović.
   Na Heraka potseća toponim Herakovina u selu. Topalovići su se otselili u Stolac. Vukadinovići-Solde su imali imanje i kuće gde sada stoje Milići i Komnenoovići. Za njih se priča ovo: bila braća Đuro i Mihajlo Vukadinovići koje Turci, zbog neke krivice, oteraju u Mostar i zatvore. Posle nekog vremena pobegnu u Dalmaciju, tamo se upišu u »soldate« i po tome ih prozovu Soldama. Solda ima u Nevesinju, a Vukadinovića u Bosanskom Šamcu. Gde su sada Trifko Lakić i Jovo Ćuk Milin bili su Vrećetine. Đurine su pomrli od kuge. Hunkovići su imali svoje imanje gde ćy sada Orli. 1718 pominje se kao mletački harambaša, Mitar UNKOVIĆ, ali bez oznake sela. Priča se da je kuga u selu zatrla 18 kuća. Rulja je bio obrknez. Za njega se priča da je bio pritisnuo mnogo tuđe zemlje, na što je udovica Vrcića bacila lemeš turskim vlastima, »kadincu«, u znak tužbe protiv njega. Turci ga vežu i odvedu u Travnik, ali se on vešto izvuče, ali ga na ponovnu tužbu sela ponovo uhvate i poseku. I sada ima u dnu sela velik kompleks zemlje koji se zove Knežkne. Bazvina i Ivelja su poginuli u Dabru. Za njih se priča da su bili veliki lopovi. Oni su po Dalmaciji krali mazge, ulje i vino, i gonili u Bosnu i prodavali, a po Bosni su krali nonje, goveda i brave i prodavali po Dalmaciji. Čuven rod u Hercegovini su Krulji koji su živeli u Veličanima i odatle jedna grana otišla u Mosrap, a druga, veća, u Pocrnje i Rakovce, sela u Stolačiom srezu. Uspomena na njiu je u imenu omeđine Kruljevine. Daljim poreklom su iz Riđana. 1690 pominje se kao pretstavnik sela Pored Vuka Slavića, Miško Kadijević (v. str. 64).
   Derikučke (9 k.), Ćuk (4k.), Cimiroti (1 k.)} Slavići. (3 k.), Orli (5 k.) i Božići (1 k.) su svi Jedan rod i svi slave Vasiljevdan. Svi su starinom Božići iz Grmljani a daljim poreklom iz Kuča. Najstarije prezime je Slavići, a Derikučke, Ćuk, Cimirot i Orli su prezimena postala po nadimcima predaka. 1690 pominje će Vuk Slavić (v. str. 64), a 1718, bez oznake sela, Nikola Ćuk, Mil i ć i I (5 k., Lučindan) su od pretka koji je došao kao katolik iz Orahova Dola, a Milići II (4 k.) od pretka kzoji je došao iz Riđana. Prvi su se zvali ranije Ždralići. — K o v a č i (3 k., Jovanjdan) su se doselili iz Grmljana, pre 100 godina. — P e n d e (2 k.) i Ivaniševići (1 k.) su zajedničkog porekla i slave Lučindan, ranije Šćepandan. Poreklom su od Pedala iz Sedlara, odakle ćy došli pre 200 godina. Ivaniševići se zovu i Mačuge, a to ime su dobili od age Serdarevića, tobože što je neki predak uvek kukao, maukao kao mačka, da mu je malo zemlje. — Š a r i ć i (2 k., Vasiljevdan a ranije Lučindan) su se doselili iz Čvaljine pre 120 godina. Jedan se otselio u Skoplje. — Mavrići (2 k., Vasiljevdan, a ranije Lučindan) su se doselili iz Dodanovića pre 115 grdina, a u Dodanoviće su bili došli iz Drijenjana. Ranije su se zvali Čvaljak, a pošto su ovamo došli iz Dodanovića, zovu ih sada i Dodanima. — Amanovići (2 k., Nikoljdan) su došli iz Kruševice, gde je ostal.a uspomena na njih u imenu Amanovića Kruške pod grobljem. — Lakići (5 k., Jovanjdan) iz Grmljani, gde ih još ima. — Komenenovići (1 k., Arhanđelovdan) iz Galičića. — Doste (2 k., Vasiljevdan) su došli iz Kruševice, slavili Arhanđelovdan.

   IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.

   Odgovori

2. 19. avgust 2017. u 10:53

   vojislav ananić

   Dubljani

   Leže u vrhu velike stare plavine ispod velikog vrha Siljevca, udaljeni od polja oko V2 KM. Žive vode nemaju. Stare zajedničke čatrnje su: Raičuša, Dubočaj, Donja Čatrnja, Kruška i Pod Glavicom. Privatnih čatrnja ima 20. Lokve su dve: Vijar i Lokva. Leti, za vreme velikih suša, dogone vodu s Pokrivenika ispod Zavale. Glavne radne zemlje su im u polju: Granice, Golopolja, Bare, Lopate, Vranošela, Struge, Krstače, Obodnice, Slapovi, Bjelila, Otočice Tinjage, Mekota, Luke, Trnovi, Virovi, Grgotuše, Nadglavišnico. Podglavišnice, Lišić-Kuci, Podosešnice, Đureve Struge i Brodovi. U brdu su: Lijeska, Dolovi, Muratovina i Kućetine. Oko sela su masline i murve (dudovi). Između sela i polja su vinogradi, koji se zovu: Vilovače, Rastiše, Codine, Vinogradine, Goveđe Ulice, Lijepi Bregovi, Pješčanici, Bubnji i Desetci. U staro doba je bilo »gore«. Do nazad nekoliko godina snabdevali su se drvetom kopajući žile iz zemlje i sekući konopljiku oko reke. 1927 država je razdelila. do 20. dunuma krša na svaku kuću, koje su ogradili radi pošumljenja. Stoku napasaju po zajedničkim pašnjacima: Lijepi Bregovi, Milatovine i Kosovinjaci.
   Selo se deli na mahale po glavnim rodovima, a u mahalama su kuće na okupu po rodovima. U selu je 60 kuća, pravoslavnih i katolika. Pravoslavna crkva sv. Đorđa je ispod sela, a katolička Gospe rd Karmela je na Glavici uvrh sela. Groblje je zajedničko za sve kod pravoslavne crkve.
   Ime sela dovode u vezu s tim da je nekada tu bila velika dubova gora. Pod selom je nekoliko gromila. Pravoslavna crkva je vrlo stara i tvrde da je sva načinjena od »grčkih grobnica«, a kod nje i sada ima »grčko groblje«. »Grčkih grobnica« ima sem oko crkve, na Podu i u Milenkovini. Pravoslavna crkva u Dubljanima pominje se 1664 god. U selu ima mnogo starih omeđina, koje se zovu: Šarovina, Paraćevina, Perićevina, Džianovina, Dulaćevina, Milinkovići i Đatovina. Zna se za nekoliko rodova koji su ranije boravili u selu. Perići su se otselili u Ljubinje pre 120 godina, pa ih i sada ima tamo. Za vreme kuge nestalo je Ćopa, Džiana (musl.), Poraća, Dulića, Milinkovića i Šarova. Nekada su u selu bile. i Čotre. Sem Petra Vukosaljića, kao pretstavnik sela pominje se 1690 i Komnen Anđelić (v. str. 64).
   Pravoslavni. Glavani (10 k., Mala Gospa) su starinom iz Crne Gore. 1817 pominje se Ilija Glavan kao držalac manastirske zemlje. — J a k š i ć i (5 k., Mala Gospa) su poreklom od katolika. Vukasovića: bila ostala u jednoj kući siročad bez oca, pa ih majka, pravoslavna, prevela u pravoslavlje.
   Katolici. Vukosavići (7 k.), Matići (18 k.), Mihailovići (8 k.) i Ćoići (7 k.) su svi zajedničkog porekla sa Šćenice. Ćoići su prozvani tako po prelasku na Ćoićevinu, a stari Ćoići ćy otišli u Mletke. God. 1690-pominje se Petar Vukosaljić.(v. str. 64). — Mioči (4 k.): po jednoj verziji, oni su davnašnji doseljenici ispod Imoča,. a po drugoj, verovatnijoj, su iz Ravnog i zajedničkog porekla sa Vlahinićima. — Prkuti (1 k.) su se doselili iz Gajica.
   Svi su slavili takođe Malu Gospojinu, 8 septembra po st. kal.

   IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.

   Odgovori

3. 19. avgust 2017. u 11:25

   vojislav ananić

   Trnčina

   Jedan deo sela je iznad polja, na mestu gde ima rastresitog materijala, a drugi delovi su po vrtačama u brdima. Žive vode nema. Čatrnja ima 26. Tri su stare, a.gradili su ih preci Vukića, Lonaca i Džamarija. Lokve su: Sitnica, Brestica, Buder i Suha Lokva. Njive u polju zovu se: Bare, Klačine, Gumna, Ispod Spila, Preorska Gumna, Plazila, Krsta, Sredače, Lukorječi, Lijesne Struge, _3avigrad, Velike Njive, Uzdrt, Čisto Polje, Vinograd, Vučinac, Zagumnica, Struga, Potkrajnica, Razmilovića Gonik, Vujinuša, Kamen, Krivača, Surdupi, Kršca,. Crveni Brijeg, Talajuša, Kosovine,Prvanje Doline, Dedeti, Sitnica, Cerovac, Podvori, 3avrće, Pod Prisojem, Vukodo, Glogovac, Provalija (velika jama), Drijen, Košturište, Međuše, Bućinovac, Rasulje, Krivače, Plitki Do, Paprenik, Zmajevica, Šušnjati Do, Vukašin-Do, Gućinovac i Zaglavice. Deo polja od Nakla do Doljašnice zove se Vlaško Polje. U brdu su: Pod Priooje, Glogovac, Kosovine, Ilino Brdo, Zagrada, Kućišta, Matijaševića Vrt, Malovića Zgrada, Boškovića Do, Vulin Vrt,
   Bijela Greda, Ispod Kuća, Vinograd, Golobrijeg, Kapa, Hladnica i Rupe. »Gore« ima iznad mahale Trnčine i po brdima OKQ drugih mahala: Radetino Brdo, Gacko Brdo, Lisac, Vardište, Kooovčine, Burilac, Cerovac, Glogovac, Vjenčanik I Ilino Brdo. Celo brdo je izdeljeno: još za turskog vremena, brdo je izmereno i podeljeno. Stoku napasaju u polju, kad dignu useve, i po brdu. Mesta gde stoku napasaju zovu se: Razni Brijeg, Gradina, Humac, Donji Do, Pod Prisoje, Glogovac, Kooovine, Vjenčanik, Borojevića Gradina, Prlog, Dobrakovac, Timor, Mokri Do, Radolice i Gojkovice. ,
   Selo se deli na mahale: Trnčina, Paraunići, Rupni Do, Gajic Brestica, Planjak, Vojevići, Stara i P r i j e v o r. U staro doba bile su još i mahale Tocilje, Gojkovice i Ćorci. Sve te mahale su udaljene jedna od druge po 15—20 minuta hoda, a kuće u njima su većinom na okupu. Dve su crkve: sv. Đure i sv. Nikole u selu i kapela sv. Ane u samom polju. Katolička groblja su kod crkava u Trnčini i Rupnom Dolu, zatim kod Planjaka i na Vojevićima, a muslimanska na Paraunićima i na dva mesta na Vojevićima. U selu su svega 54 kuće.
   Na Rokovoj Glavici u Rupnom Dolu su ruševine: kažu da je tu bila crkvica sv. Roka. Crkva u Rupnom Dolu je vrlo stara. Pri čaju da je tu crkvu podigao neki Manojlo Andrijašević, od čije kule i danas strše ruševine. »Omeđina« stare kuće Andrijaševića je uz kulu. Po predanju, kula u Rupnom Dolu, dobro očuvana, bila. je nekog popa Pure, koji je sahranjen kod crkve. Nasred Rupnog Dola je mesto Mejdan: o jednoj krušci na tom. mestu Turci su obesili dvojicu Andrijaševića. Za kapelu sv. Ane, koja je nasred polja, pričaju: Na brdu Liscu, severno od sela, bio je usađen velik krst posvećen sv. Ani, a ispod krsta je tekao potočić. Za turskog vremena, jedno »Ture« je oskvrnulo prostor oko krsta. Na nekoliko dana iza toga udari grom posred krsta i odbaci jednu krsnicu u grčko polje na oko 3 km daleko te na tom mestu podignu kapelu i posvete je sv. Ani, Crkva sv. Đure podignuta je početkom 20 veka,. »Grčkih grobnica« ima . kod te crkve, pa na Boranovoj Glavici, Detima i Dubrovač-Kamenu. Nedaleko od mahale Trnčine je Milošev Krst, za koji pričaju: Kad su udarili Senjani, dočekaju ih Razmilovići i ubiju osam, te ih sve zajedno zakopaju i postave im krst. Starih omeđina ima na više mesta. Za mahalu Tocilje se priča da je tu živeo rod istog imena i da su zbog previsokog turskog harača i zuluma pobegli u Dalmaciju, ,a onda u Pulju, gde treba da ih ima i danas. Za mahalu Ćorke se priča da su tu živeli neki Miloševići, pa da su na Božić udarili Senjani i sve ih pobili i porobili, samo je nekim slučajem ostao starac Đuro i unuk mu. Od toga Đure su Đure-Đurasovići, a kako je jedan od njih bio ćorav, prozvani su Ćorci. Za mahalu Gojkovice se priča da su tu živeli Tojkovice ili Gojilovići, koji su izumrli. Izumrli su i rodovi Radomilo, Ivići i Radulo, a MJijatovići su se iselili.
   Katolici. Vukići (7 k., Nikoljdan) i Lonci (6 k.)su jedan rod i starinom Razmilovići. Smatraju se starincima. U polju i sada imaju zemlje koje se zovu Razmilovića Gonici. Lonci su prozvani po pretku koji je taj nadimak dobio što je razbio nogom lonce lončaru koji ih.je bio doneo i prodavao u selu. Ima ih pod imenom Lupis-Vukić iseljenih na Pelješcu. —Radići (6 k,} Nikoljdan, ranije sv. Ivan) na Planjaku su od Kačića iz »Madžarske« prešli u Trpanj i u Gradine-Opuzen, odakle su se raselili po Broćnu, Hrasnu i dr., a jedno su sa Šiljićima, Đurićima i Pekićima. Njihovi su zbog danka ubili Zagora bana i poklali Madžare, prrle čega su morali pobeći u Dalmaciju, a odatle se raselili na razne strane. — Soko (5 k., Nikoljdan) u Rupnom Dolu su starinom Bogdanovići iz Velje Međe. Neke Sokole zovu i Mravićima. Jedan predak je dobio nadimak Soko, pošto ga je Hamzibeg Resulbegović iz Trebinja bio pohvalio (»Ha, sokole!«) kad je ubio jednog Ljevaka. — Džamarije (4k, Nikoljdan). Njihov predak je došao iz Crne Gore za »momka« u Razmilovića i oni ga oženili i prozvali po :mestu odakle je došao. (Džama?).— Kulaši (3 k.; Nikoljdan) došli su iz Velje Međe, davno. Ranije su se zvali Miloševići. — Đ. o r c i (1 k.) i Đurasovići (3 k, Nikoljdan), starinom Šušci (Sušci), živeli su nekada u Prijevoru. Na Božić ih napali Senjani i pobili.sve sem jednog starca, koji je bio kod stoke, i deteta koj.e mu je bilo ponelo ručak. Kad su Senjani navalili na mahalu Đorke i pobili ih, ostao je samo neki Đuro i unuk mu i po tome Đuru su prozvani Đurasovići. — P r k u t i (3 k, Mitrovdan) su došli od Dobroslavića iz Ravnog, pre 130 godina. — Ž a r a k (1 k., Mitrovdan, ranije Šimundan). praded se doselio iz Čvaljine na tazbinu u Mijatovića, u vreme kad je građen stolački grad. — Vlahić il k., Nikoljdan) je došao iz Cicrine. — Čokljat (1 k., Mitrovdan) je došao iz Ravnog. —Ljevak (1 k., Mitrovdan)’je došao takođe iz Ravnog.— Matij ići (1 k., Mitrovdan) u Paraunićima su od Dobroslavića u Ravnom. : ‘
   Muslimani. Bojčići u Vojevićima (6 k.). Kad je Turska udarila »udute«, neki elčija došao u Trnčinu i tu se nastanio. Po drugom saopštenju (zabeležio M. S. F.) oni su bili katolici i poreklom od Kulaša ili od Džamarija. Selili su se iz Trnčine u Ljubinje i Gleđevce. Pošto u Počitelju imag Bojčića koji su tamo došli iz Koteza iz Dalmacije, koji su inače blizu. Trnčine, vrlo je verovatno da su i ovi Bojčići u Trnčini došli iz Koteza i to zaista u vreme nekog povlačenja granica ili rata. Iz mahale D. Trnčine došli su na Vojeviće, pošto je jedan Kulaš ubio jednog Vojčića i platio krvninu, te se naselio na toj krvnini (zemlji). — Š a b a k o v i ć i (4 k.) u Paraunićima, ranije Josipovići, došli su _iz Lisca. »Selo« Paraunići bilo je najpre svojina franjevačkr.g manastira u Slanom. Na tu zemlju doveli oni elugu Jozipovića iz Disca. Posle dvadeset godina, mesto nagrade u novcu, on dobio zemlju’ na Laraunićima, te se naselio i vremenom obogatio. Kako su bili »hasi« (silni, nepokorni), Ali-paša spremi vojsku da ih dovede. Dvojica su poginula, a trećega, kog su doveli, »poturčio« je i dao mu ime Šaban (do tada se zvao Ilija). Paša ga je ostavio u Trnčini. Elezović (1 k.) došao 1937 iz Žabice kod Ljubinja. Biće od Elezovića, razgranatog muslimanskog roda u Hrasnom i okolini, koji !su inače poreklom od kneza Mirila.
   Zavetni dan za polje je sv. Ana.

   IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.

   Odgovori

4. 19. avgust 2017. u 11:38

   vojislav ananić

   TULJE

   Selo je na istočnoj strani polja, na staroj plavini. Poviše sela na brdu Bjelasnici je živa voda Ubo. Inače se služe kišnicom iz čatrnja. Stare zajedničke čatrnje su tri: Nikolića, Matića i Begovska Čatrnja. Novih čatrnja ima 10. Ispod sela, u polju su njive: Mliništa, Struge, Gaja, Arniđevice, Ornice, Bajevina, Rljićevice, Grgurice, Duboki Doli, Krćani, Novakuše, Velike Njive i Milatovine. U brdu i oko kuća su Do, Međe, Pješčine, Starine, Dionice, Lončarevine, Buljke, Dračeve Njive, Nerezine, Vrti, Vinogradine i Plužine. »Gore« nema. Seljani se drvare na taj način što krče žile iz zemlje. Stoku napajaju po polju i po brdu, na naročito određenim pašnjacima Čičavci, Zavaljem, Ornice, Jasenje, Dolinice, Duboki Doli, Rljićevice, Ogriznice, Pobrežnica, Rutine i,:3ačičavci.
   U selu je svega 31 kuća. Kuće su uglavnom na okupu, samo su na severnoj strani malo razređene. Na sredini sela je crkva Voznesenije Hristovo, a kod crkve je groblje za sve sem za Masleše, koji se sahranjuju posebno, a od seoskog groblja njihovo groblje samo deli put.
   Seoska crkva je veoma stara i tu je do 1895 bilo sedište parohije (otada u Dračevu). Samo je jedno »grčko groblje« (jedna ploča), na mestu Grebak, na tromeđi Poljica, Tulja i Mrkonjića, dok gomila ima na više mesta Pod Lisinom, Pod Brijegom i kod crkve. Pričaju da su svugde u zemlji nalazili tragove starih kuća.
   Danas u selu žive sami pravoslavni. Svi slave Jovannjdan. K o l a c i (6 k.) su davnašnji doseljenici, pa se već smatraju starincima. Inače, ranije je zabeleženo da su došli u 17 veku iz Riđana. Moglo bi biti da je od tog roda bio i onaj Mihailo »Klak« koji se pominje 1688 (v. str. 64), ali to nije mnogo verovatno s obzirom na činjenicu da se pored njega pominju samo ljudi iz Orahova Dola, Češljara, Golubinca, Kijeva Dola i Belenića. — Cice (2 k.) su ogranak Kolaka. — Kneževići (1 k.) se takođe smatraju starincima. Verovatno je od tog roda bio Miroslav knez Mihailov, koji se pominje 1689 (v. str. 64). 1718 pominje se Vujin Knežev, ali bez oznake sela. — Masleše (11 k.) su starinom Nikolići iz Ozrinića-Riđana. Neke od Masleša zovu Škaljići. Ranije su Masleše slavile Jeremijevdan. — Kovačevići (2 k.) su poreklom od popa Rista iz Poljica tu ostali posle njegove smrti. — Radul o v i ć i (5 k.) su došli sa Šćenice, a daljim poreklom iz Crne Gore, navodno od današnjeg Danilovgrada. Od njih je bio vladika Leontije Radulović. — M a t i ć i (2 k.). Pravi Matići su izumrli a bili su starinci. Pre nekih 100 godina živeo je tu dosta bogat Risto Matić. Kako je ostao bez dece, doveo je svog sestrića Nikolu Pravicu iz Bioča, te ga podigao i oženio i ostavio mu svoje imanje. — Crnogorci (1 k.): predak im se doselio sa Njeguša za vreme vladike Petra. Pričaju da je bio nešto skrivio i pobegao otuda u Trebinje, gde ga je primio Adem-beg Resulbegović i naselio ga na svom čitluku u Tuljima. Ranije su se zvali Markovići i slavili Mitrovdan. Od tog roda je 1 porodica Markovića u Mostaru. — S a l a t e (1 k.) su negde iz Jušića u Šumi. Predak im se »udo« za jednu udovicu Maslešinu, te dobio miraz od Radulovića i Masleša i sastavio dobar čitluk. Salata ima u Žakovu, Ravnom, Nevesinju i Sarajevu.

   IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.

   Odgovori

   • 13. decembar 2022. u 11:29

     Dobrica

     Poštovani Vojislave Ananiću, da li imate nekih
     saznanja o rodbinskoj povezanosti roda Vlahovića i bratstva Kolaka?

     Odgovori

5. 19. avgust 2017. u 18:19

   vojislav ananić

   Broćanac

   Broćanac je pod brdom Žabom. Žive vode nema. Gotovo svaka kuća ima čatrnju. Zemlje u polju su: Grudine, Karamanovac, Pješčrše, Vučinci, Ograde, Kalac, Ciganske Doline i dr. U brdu su: Doline, Torine, Dubrave, Mečina, Do, Pasina i Ravni. Brda su; gola, Brdo je izdeljeno za vreme turske uprave. Stoku napasaju po pašnjadima Stranja Glavica, Ćukovače, Debela, Greda, Gola Glavica, Kapavida, Ciganske Staje i .Drkvine.
   Selo se deli na mahale Pravice i Broćanac. Kuće u tim mahalama — svega ih 15 — su na okupu. U selu je samo dečje groblje, a odrasli (iznad 7 godinaj se sahranjuju kod crkve u Gradcu.
   »Grčkih gloča« ima u njivi Za Crkvinom. Priča se da je nekada na Crkvini bila crkva.
   U selu su nekada boravili Šimraci, pa su izumrli: bilo je ostalo samo još jedno muško dete koje su zaklali Senjani. Novkovići-Novakovići su se iselili u Primorje.
   Danas u selu žive samo katolici. Mjatići {12 k., Šćepanjdan). Opširnije u opisu Hutova. Odavde su selili u Svitavu (D. Hrasno). — Jogunice (2 k., Nikoljdan) su došli iz Dubravica na travarsko mesto. — Katić (1 k., Nikoljdan) je došao iz Hotnja, 1901.

   IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.

   Odgovori

6. 19. avgust 2017. u 18:21

   vojislav ananić

   Velja Sela i Doljani

   Niže sela Čavša, a poviše ponora Doljašnice, imaju stare omeđine. Tu je nekada bilo selo Doljani. Za to selo se priča da su ga senjski Uskoci porobili, porušili i popalili. Doljani su prema Turkovićima, a zemljište im pripada Gornjem Hrasnu. To isto se priča i za .Velja Sela, pod Turkovićima i u njihovu hataru, a u granici Trebimlje.

   IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.

   Odgovori

7. 19. avgust 2017. u 18:25

   vojislav ananić

   Gornji i Donji Drijen

   Donji Drijen je ispod brda Pleće, a Gornji ispod Kruševe Glavice, na granici Dalmacije. Žive vode nema, ni u jednom ni u drugom Drijenu. Donji Drijen ima zemlje i u polju i u brdu, a Gor- nji ima samo u Brdu. Stoku napasaju na mestima Zabrđe, Plužine i Pleća.
   U oba Drijena su kuće — svega 15 katoličkih — na okupu. Zajedničko im je groblje između ta dva sela.
   Od ranijih stanovnika sela Boškojilo se »poturčio« i otselio u Stolac, Žeravica se otselio u Kotare, Miočević u Zamasline (Dalmacija). Groblje Miočevića je na granici Dalmacije. — K r m e k, K r m e c i (15 k., Tripundan) su se doselili iz Hrasna. Ranije su se zvali Maslaći. Neki kazuju da su se ranije zvali i Domogurevići. Za Maslaće u Hrasnom zabeleženo je da su poreklom iz Riđana.

   IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.

   Odgovori

8. 19. avgust 2017. u 18:32

   vojislav ananić

   Gornji Zelenikovac

   Gornji Zelenikovac je među brdima Jagodnikom i Kljenkom. Nema žive vode. Stare čatrnje su Jasenica i Stara Čatrnja, a novih čatrnja ima 7. Mma lokva Ruštica. Zemlje u polju nemaju. Pričaju da su nekada imali dosta zemlje u polju, pola Zablatka i pola Vrutka, ali u Gornjem Polju neko ubio Kaluđera, te ga voda donela i izbacila ukraj polja, kod jame Golubinke, te pošto je leš bio na njihovom zemljištu, morali su da plate krvninu, i tako im je sva zemlja propala za krvninu. SaD tu jamu zovu i Kaluđerova Jama i Golubnika. Zemlje u brdu su: Pakluše i Dolovi. »Gore« ima nešto lo brdima iznad sela. Brdo je izdeljeno još za vreme turske uprave. Stoku napasaju na pašnjacima koji se zovu: Jagodnik, Kičin, Ruščica, Golo Brdo i Kljenjak.
   Kuće — svega 7 katoličkih — su na okupu. Groblje im je na mestu Vlaka. Starih omeđina ima na mestu Podvornice. »Grčkih ploča« ima na Podini, na Gomili i na Lišću.
   Po predanju, u selu su živeli neki Skoče, koji su prešli na islam pa se iselili.
   Bogdanovići (5 k.) su starosedeoci. Još ih zovu Džakan. — Hajvaz (1 k.) je po ženskoj krvi od Bogdanovića. — Kalauz (1 k.) je takođe po ženskoj krvi od Bogdanovića. — Matić (1 k.) je došao iz Broćanca 1923. — Svi slave Šćepanjdan.

   IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.

   Odgovori

9. 19. avgust 2017. u 18:45

   vojislav ananić

   DO

   Selo je između brda Bjelasnice i Vranjaka u Vali, oko 1 km daleko od Strujića. Žive vode nema. Starih čatrNja ‘je’ 7′ ‘a noVIH’ 22; Glavne radne.zemlje u polju su: Lužine, Štitarice, Repine, Struge, Jaseni, Konopljike, Čičevice, Drenopolje, Potputnice, Duge Njive; Lužice, Srijede, Zabrežnice i Čadorak. U brdu su oko kuća: Radov’Vrt, Kamenice, Vinogradine, Krivi Dolovi, Kunjaci, Ušini Doli, Miljekov Dolac, Tavti, Kišin Kuk, Grkov Do, Zgon i Tomašica. Nemaju »gore«. Stoku napasaju po stranama iznad sela: Rupe, Višev Glavica i Jozin Lokanj.
   Selo se deli na mahale Raičeviće i Kalajdževinu, a u njima su kuće na okupu. U selu je svega 38 kuća. Crkva za pravoslavne je u Strujićima a za katolike u Kotezima. Na mestu Janjilu je zajedničko groblje i za katolike i za pravoslavne, samo se pravoslavni Rikale i Šiše sahranjuju kod crkve u Strujićima.
   »Grčkih ploča« ima u seoskom groblju Janjilu, a pod Šćenicama ima krst. Pričaju da je tu zakopano od kuge. Pričaju da je Do bio age Bubića iz Stoca i da se on više puta hvalio: »Nema moga Dola do Anadola!«
   Mesto Čadorak je u polju, blizu granice prema selu Dvrsnici. To je komadić zemlje koji niko od suseda ne može da uzore ako neće da prihvati tuđe zemlje, i stoga nije ničije i ne bre se. Narodno objašnjenje tome je da je na tom mestu bio čador nekog velikog Turčina ili da je tu bio vezan konj nekog popa: deleći polje, Turčin odnosno pop nije nikom dodelio tb mesto gde mu je bio čadbr odnosno konj.
   Pravoslavni. R a d i ć c (7 k., Šćepanjdan) se smatraju starosedeocima. Po jednom saopštenju (1954) oni nisu svi zajedničkog porekla. Jedna grana su od »plemena« Vlatkovića, a predak drugih je doseljen iz okoline (iz Vlahovića?). Izgleda da je jedinstvo nastalo usled života u nesrodničkoj zadruzi. Ima ih i u MJostaru. — Šiše (8 k., Nikjoljdan) su došli iz Strujića i jedno su sa Borama. -r- Rikale (8 k., Arhanđelovdan) su starinbm Miletići iz Vlake, odakle su došli pre 100 godina. — Hamovići (4 k., Nikoljdan) su se davno doselili iz Riđana. Ranije su se zvali Radonjići ili Radovanovići. Kazuju da su došli u Do još dok je Grk bio ovde i da su bni došli prvi u Do, pa se i sada kopaju u »grčko« groblje. Bila došla tri brata, pa jedan prešao na islam i od njega da su Šehovići u Trebinju. Imaju predanje da im je neki predak (dalji bd Spasoja, petog pretka Miha Hamovića, rođ. 1881) iz Dola išao i učestovao u nekom boju na Kosbvu. Iz Dola su se selili u Stolac, a odatle u Mostar, Bileću i JBubinje.— Šešelji (1 k., Lučindan) su odavna u selu. Predak je došao na miraz iz Mareve Ljuti u Zavali.
   Katolici. Čokljati (9 k., Mitrovdan) su došli iz Ravnog, pre 150 godina.— R a d i ć i (1 k., Nikoljdan) su se preselili s Planjaka na staje pre 50 godina. Isti rod i u Prhinju.

   IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.

   Odgovori

10. 19. avgust 2017. u 18:54

    vojislav ananić

    Dodanovići

    Selo je istočno od Dola, u Vali, među brdima Vranjakom, Trnovim i Radišinim Brdom. Živa voda Lokanji presuši u leto. Stare čatrnje su: Deduša, Alina Čatrnja, Krčmaruša i Mala’ Čatrnja. Dve su lokve. Ubo i Lokva. Zemlje u brdu su: Burov, Latice, Srednji Do, Vrhodoline, Pješčine, Milušina Dolina, Pali Vrti, Marin Dodine, Višnje, Do, Vinogradine, Pružine, Propratni Do, Veliki Dolovi, Kućište, Grkove Jame, Gumništa, Ivanov Do, Tomine Doline, Dugi Do, Kupinovi Do, Usilan, Duboki Do, Sirak, LCzine, Trnovi Do, Kruškovi Do, Grabovi Do, Gluške Dbline, Seoske Doline, Kalajdžin Do, Laneni Tor i dr. Po brdima iznad sela ‘ima neštb zanoveti, ali drvo većinom kradu od drugih sela. Stoku. napasaju na pašnjacima, koji se zovu: Povije, Vranjak, Ravno Osoje, Stubice, Gorica i Žgljebine.
    U selu su mahale: Pod Vranjakom, Rikalo va i Gornja Mahala, koje su odvojene jedna od druge po 100 m, a kuće u njima su na okupu. U selu je svega 16 kuća. Crkve nemaju. Groblje je zajedničko, između sela.
    Staro groblje je u sadašnjem pravoslavnom groblju. Jedno muslimansko groblje kazuje da je u selu nekada bilo muslimana. Nekadašnje je selo bilo niže od današnjeg. I sad se poznaju mnoge omeđine. Mnogo se priča da je to staro selo izumrlo od kuge.. Uspomena na ranije stanovnike je u nazivima mesta: Mandine Rupe, Velin Grob, Marine Doline i Oborine.
    Od ranijih stanovnika Tucak se otselio u Hrasno (a odatle u Konjic), Kozlić u Žabicu, Školja u nepoznato mesto; bili su u selu nekada dva brata Krčmara, pa jednog ubiju Turci u Stocu a drugi pobegne nekuda. .
    Danas u selu žive samo pravoslavni. Rikale (11 k., Arhanđelovdan su došli iz Dola, pre 80 godina. —Hamovići .(2 k.) su od Hamovića u Dolu i došli pre 100 godina. — B o r e (2 k.) su iz Strujića od Bora. — Đordan (1 k., Arhanđelovdan) je došao iz Dvrsnice, pre 50 godina, na zemlju kupljenu od Lupe iz Mostara.

    IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.

    Odgovori