TREBINJE
Aranđelovo, Arbanaška, Arslanagića Most, Begović Kula, Bihovo, Bijelač, Bijograd, Bioci, Bodiroge, Bogojević Selo, Borilovići, Brani Do, Brova, Budoši, Bugovina, Cicina, Čvarići, Desin Selo, Do, Dobromani, Dodanovići, Dolovi, Domaševo, Donja Kočela, Donje Čičevo, Donje Grančarevo, Donje Vrbno, Donji Orahovac, Dračevo, Dražin Do, Drijenjani, Dubljani, Dubočani, Duži, Đedići, Glavinići, Gojšina, Golubinac, Gomiljani, Gornja Kočela, Gornje Čičevo, Gornje Grančarevo, Gornje Vrbno, Gornji Orahovac, Grab, Grbeši, Grbići, Grkavci, Hum, Janjač, Jasen, Jasenica Lug, Jazina, Jušići, Klobuk, Konjsko, Korlati, Kovačina, Kraj, Kremeni Do, Krnjevići, Kučići, Kunja Glavica, Lapja, Lastva, Lokvice, Lomači, Lug, Ljekova, Ljubovo, Ljubomir, Marić Međine, Mesari, Mionići, Morče, Mosko, Mrkonjići, Necvijeće, Nikontovići, Ograde, Orašje Površ, Orašje Zupci, Parojska Njiva, Petrovići, Pijavice, Podosoje, Podštirovnik, Podstrašivica, Podvori, Poljice Popovo, Prhinje, Pridvorci, Rapti Zupci, Rasovac, Skočigrm, Staro Slano, Šarani, Šćenica Ljubomir, Taleža, Todorići, Trebijovi, Trebinje, Tuli, Tulje, Turani, Turica, Turmenti, Tvrdoš, Ubla, Ugarci, Ukšići, Uvjeća, Veličani, Velja Gora, Vladušići, Vlasače, Vlaška, Volujac, Vrpolje Ljubomir, Vrpolje Zagora, Vučija, Vukovići, Zagora, Zgonjevo, Žakovo, Ždrijelovići, Željevo i Župa.
19. avgust 2017. u 19:00
vojislav ananić
Donji Zelenikovac
Donji Zelenikovac je među brdima Rušticom, Metuljom i Kljenakom. Žive vode nema. Svaka kuća ima čatrnju.’ Glavne zemlje su im u polju: Crepalo, Razbojna, Smrdljike, Golobrijeg, Dračevac, Smičalina, Lopate, Prijepojnica, Poljana, Ćurana, Otok, Granica, Puzuše, Carina, Luka, Bobinje, Orah, Granice, Konjsko, Grabež, Marićuša, Knežić, Tovarnica, Brijeg i Čerjek. U’ brdu su Podvornice i Vrti. Po stranama iznad kuća ima ponešto drveća. Stoku napasaju po stranama i oko polja. Brdo je izdeljsno još za vreme turske uprave. Staje imaju u Drenovcima. Groblje je pod Gradinom za sve sem za Gustine, koji se kopaju zasebno u Ogradi.
Zaselak je dobio ime po tome što. je tu bilo mnogo drveta zelenike i brštana, kojih i danas ima. Criča se. da je nekada na mestu Gradini bio nekakav šanac.
Kuće — svega 8 — su na okupu.
Po predanju, tu je nekada živeo neki muslimanin Maljura i on se ogselio na Bivolje Brdo. Danas u selu žive samo katolici. Gustini (5 k., Nikoljdan) su došli davno iz Velje Međe. Ranije su se zvali Benderi. Ima ih iseljenih u Aladinićima. — Bender (1 k.) se doselio iz Velje Međe na ženinstvo, pre 45 godina. — M a rt i ć i (2 k.) su odavna u selu. Odavde su selili i u D. Hrasno.
IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.
19. avgust 2017. u 19:04
vojislav ananić
Dubravica
Žive vode nema. Gotovo svaka kuća ima čatrnju. Zemlje u polju su: Rajičevine, Orašnice, Podkrajnice, Gradnice, Pješčanice: Bare.i Gustinovci. U brdu su: Poljane, Vrti, Zelena Trava i Lokva. Go su manje vrtače i dolovi. »Gore« ima nešto u ogradama. Vrlo je izdeljeno još za turske uprave. Stoku napasaju na pašnjacima: Kičin, Crni Vrh, Strmena Dubrava i Probjenik.
Kuće — svega 12 — su na okupu. Groblje im je kod sela. U selu su nekolike »grčke ploče«.
Danas u selu žive samo katolici. Svi slave sv. Mihovila (29 septembra). Bjelopere (6 k.), zvani i Kostadinovići, su odavna u mestu. Perići (3 k.) su se davno doselili iz Dubrava. —.Topalovići (3 k.) su se doselili iz Drijena, Starije prezime im je Krmek.
IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.
19. avgust 2017. u 19:06
vojislav ananić
Žukovice
Tu su ranije bile staje Pavlovića iz Hotnja. Pavlovići (13 k., Nikoljdan) su prešli iz Hotnja na staje i stalno će nastanili.
IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.
19. avgust 2017. u 19:08
vojislav ananić
Podgojnica
To su bile kekada staje Pavlovića iz Žukovice, pa su se neki od njih tu stalno naselili! Sada tu ima 5′ k. Pavlovića’ (Nikoljdan).
IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.
19. avgust 2017. u 19:15
vojislav ananić
Prapratnica
Prapratnica. je među brdima Žabom i Ilijom, jugozapadno od Hutova. Žive vode nema. Stare natrnje su: Lokva, Prodo i Pod Žabom. Novih čatrnja ima 6. Glavne su im zemlje u polju, a zovu se: Podkrajnice, Trešnja, Bara, Lovruša, Ponor, Lastve, Vrtine, Mokri Do, Tenjine, Benderova Dolina, Diljka, Uzglavak, Brijeg, Martuše, Za Lokvom, Vinogradine, Pouz i Starac. U brdu su: Vranji Dolovi, Kremen Do, Donji Do, Ravni Do, Ralice i Kuštarvac. Nešto malo »gore« ima u Planjaku i Zečijim Vlakama. Inače su brda gola. Brdo je sve izdeljeno još za turske uprave. Stoku napasaju na mestima: Žaba i Vomin Greb.
Kuće su na. okupu i ima ih 24. U selu je kapelica sv. Mihovila. Groblje je na mestu Pod Kamenim Vrtlom. »Grčkih plona« ima na Lišću.
Zna se samo da su ranije boravili u selu Janjići-Lazarevići i da su se odatle preselili u Hotanj.
Danas u selu žive sami katolici. Svi slave. sv. Mihovila na 29 septembra. Putice (8 k.) su se davno doselile odnekud iz Crne Gore. Ima ih i u Stocu. Pravoslavni Putice u Orahu (Šuma) su poreklom iz Gacka. — Cone (5 k.) su davno došli iz Riđana. — O b a d i (5 k.) su se takođe davno doselili iz Riđana, Ranije su se zvali Miloševići, pa Bronzići. Obadima prozvani po pretku koji je dobio taj nadimak: odredili ga jednom na seoskom zboru da goni Turcima konje, a on se zaobadao kao obad.Butigani (4 k.) su starinom odnekud iz Crne Tore. Butiganima su prozvani, jep uvek neko od njih drži butigu (dućan). Ima ih iseljenih u Stocu, Mostaru i Gradcu. — Nonković (1 k.) je došao iz Hutova, pre 60 godina. Matić i Nonković su ranije slavili sv. Luku, a danas i oni slave sv. Mihovila. — Matić (1 k) se desilo pre 4 godine iz Hutova.
IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.
19. avgust 2017. u 19:20
vojislav ananić
Prhinje
Selo je između sela Strujića Dola i Koteza, ispod brda Vranjaka. Tu su nekad bile strujićke staje. Žive vode nema. Čatrnja ima sedam. Lokva je Gorješnica. U brdu su radne zemlje: Zlatni Do, Duboki Do, Podlokve, Močila, Krnja, Krivi Do, Male Ograde, Budisavice, Podranče i Njivine. Nemaju »gore«. Stoku napasaju po stranama oko sela.
Kuće svega ih 10, su na okupu. Groblje im je u Dolu, blizu tamošnjeg pravoslavnog.
Duž ceste prema Ljubinju ima gomila: stvarali su ih »Grci«.
Nekada su u selu bbravili rbdovi Baraćin, koji su izbegli pošto su bili osumnjičeni da su ubili Turčina u Dodanovićima, i Držalo. Danas u selu žive sami’katolici R a d i ć i (5 k., Nikoljdan), su došli s Planjaka iz Trnčine, cre 80 godina. — Prce (4 k., Nikoljdan) su se doselili iz Velje Međe losle Radića. :— Matić (I k., Matijevdan) je došao na miraz pre 4 godine, iz Dubljana.
IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.
20. avgust 2017. u 04:44
vojislav ananić
Kotezi
Kotezi su ispod visokog brda Lipnice, oko 2 km udaljeni od polja, na mestu gde ima rastresitog materijala. čŽive vode su »pišljevina« Njunjev Las i Navrh Dubrave. Seljani se većinom služe kišnicom iz čatrnja. Stare čatrnje su: Žirevo, Kućište, Sirenica, Valuša i Kulina. Novih čatrnja ima 16. Samo je jedna lokva, Gorješnida. Glavne ziratne zemlje su u polju: Srijede, Rudo Polje, Pobrežnice, Postijenice, Hrta, Zastružnice, Šip, Podubrovnice, Vinogradine, Vučije Struge, Grude, Zavrsnice i Pipunovi. U brdu su: Poselje, Grlica, Oručevi Doci, Dobroslavove Međe i Pješčine. Oko sela je podgojena mlada šuma, državni gaj. Stoku napasaju rio stranama nad selom: Ruda Mala, Ruda Velika, Kuče, Doline i Međe.
U selu je 47 kuća, sve na okupu. Na sredini sela je katolička crkva, a malo naviše je muslimanska džamija, jedina u Pkšovu. Groblje katoličko i pravoslavno (zajedničko) je u Gornjim Cjepgčinama izvan sela, a muslimansko je u Donjim Pješčinama, s donje strane druma.
U sadašnjem groblju ima »grčkih grobnica«. Neko veliko starinsko groblje, bez spomenika, je kod Igrališta: na površini od 2—3 dunuma nalaze kosture. Pričaju da su na Gradini bile tamnice. Priča se: u Kotezima je bio pop, koji je vladao čitavim poljem. On je polje izdelio seljacima. U selu ima starih omeđina, koje se zovu: Mjezin Kućetine i Kulina. Izumrli su u selu More, Vojčići su otišli u Tursku, Hadžići u Ljubinje, Šerak na Miljanoviće, a Pešev u Marevu Ljut u Zavali.
Katolici. Kukrike (6 k., Nikoljdan) su starinom Dobroslavići s Trebimnje. — B u r i ć i (6 k., Nikoljdan) su došli pre 40 godina iz Ravnog. — Đurasovići (6 k., Nikoljdan) su se doselili sa Prijevora, pre 180 godina, a Ćorci (5 k., Nikoljdan), zajedničkog porekla s njima, su se doselili s Brestice u Trnčinu pre 200 godina. — Vulićevići (2 k., Nikoljdan) su se davno doselili s Belenića. — Bukvići (1 k., Nikoljdan) su se doselili iz Ravnog turskog vremena (pre »sto godina«).
Pravoslavni. B a k o t i ć i (5 k., Nikoljdan) su se doselili iz Strujića pre 300 godina. — Bajale (4 k., Šćepandan) su starinom Šćepanovići iz Sedlara, odakle su došli pre 200 godina. Jedan su rod sa Gavrilovićima i Kovačinama u Sedlarima, Mićićima u Dubrovniku i Tripićima na Šćenici. — Bogdanovići (G k., Burđevdan) su se doselili iz Uboska.
Muslimani. B u r i n e (6 k.), su od katolika Burića iz Ravnog, C i g i ć i-.(4 K-) su od Cigana. Smatraju se najstarijim muslimanskim rodom u selu. — K a j m o v i ć i (1 k.) su se doselili iz Duboke, pre 250 godina.
IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.
20. avgust 2017. u 05:02
vojislav ananić
Orašje
Selo je na severoistočnoj strani polja, na jednoj staroj plavini: kuće su po bokovima plavine, a crkva na samoj plavini. Poviše sela, u brdu. je »pišljevina« Studenac. Obično se služe kiišicom iz čatrnja. Stare zajedničke čatrnje su: Kaučev Greb, Plandišta, Podkraj i Oborinač. Novih čatrnja ima 14. U polju ispod sela su njive: Granice, Sjenokosi, Trumine Jame, Poblatine, Otoci, Pašače, Luke i Podkrajnice. Oko kuća i po brdima su: Doline, Mrviještaci, Bašče, Divnici i Međe. »Gore« nemaju. Drvetom se snabdevaju na na taj način da koiaju žile iz zemlje. Na mestu Lopati država je pre tri godine zasnovala zabran. Stoku napasaju po polju posle žetve i po stranama poviše sela: Stanicove Lazine, Botini Vrti, Tomine Kuće i Grabove Doline.
Selo se deli na mahale po rodovima: Ćozulana, Tubića, Oborina i Kruškara Mala. Mahale su potpuno odvojene, a kuće u njima su na okupu. Selo ima 29 kuća. Va brdu iznad sela su staje. Stanovnipggvo je mešovito: pravoslavni, katolici i muslimani. Pravoslavna crkva Voznesenije Hristovo, zajednička i za sela Čavaš i Dvrsnicu, je na mestu Pijesak. Pravoslavna crkva u Orašju pominje se 1664. Kod crkve je groblje za pravoslavne i katolike, a muslimani se kopaju u selu kod Tubića Mahale.
Sadašnja crkva, »Pantelijina crkva na Pijesku«, je napravljena 1927. Na tom istom mestu bila je starinska crkva sv. Pantelije. Spolja, pored sela je nekada vodio starinski put u Stolac, koji se mestimično i sada poznaje, a zove se Baničin put. Pričaju da je nekada na tom putu bila jedna okuč, gde je zakopan pun kazan blaga, i na tom mestu je bila oznaka da se pazi, jer su tu gotovo sve natovarene mazge posrtale i prevaljivale tovar. Priča se da su Turci 14 todina posle Kosovskog boja došli u Popovo preko Trebinja pod zapovedništvom Jusuf-paše iz Balone! »Grčkih grobnica« ima kod crkve, na Priljepci i pod Spiljama.
Iselili su se iz sela Dizdarići i Bukve, a izumrli su Krilići, Salkići i Fočići. Bio.je u selu i Gaštan. Kad se on jednom vratio s vojske, kažu mu bstali »Turci« u selu da mu je žena imala odnose sa pravoslavnim Mihajlom Đozulanom, koji je bio vrlo bogat: imao je 70 rala zemlje. Kad je Gaštan naleteo na nj da ga poseče. Mihajlo potegne kosu i preseče njega a zatim pobegne u Stolac i »poturči se«. Govore da su muslimani Baljići u Stocu od tog Mihajla. Priča se da. je u selu živeo i neki Toma, vrlo bogat, uz njegovu kuću se prislanjalo po 12 ostana, tj. njegovu zemlju je oralo 12 jarmova volova. Najposle je morao da proda celo svoje imanje za 12 aspri (sitan turski novac) i da se otseli u Banat. U Ljubinju imaju pravoslavni Kulaši, doseljeni iz Orašja.
Pravoslavni. Ćozulani (7 k., Jovanjdan) se smatraju starincima. —O b o r i n e (6 k., Jovanjdan) su starinom Kovači s Lopoča. Ima ih i u D. Poplatu.đ 1718 pominje se Petar Oborina, bez oznake mesta. — Tubići (6 k., Jovanjdan): nepoznato poreklo. — M a n d i ć i (1 k., Jovanjdan) su poreklom iz Gacka. Daljim poreklo.m su od roda Maleševića u Bilećkim Rudinama. 1718 pominje se kao mletetački »aranbaša« Boško Mandić, bez oznake mesta. — Kulaši (3 k., Jovanjdak): neispitano.
Oborine su od ranije slavili Jovanjdan, a ostali su slavili Usekovanje. Kako su se jednom slaveći, bili zaneli pa im potonuli usevi, zbog toga promene slavu i uzmu svi Jovanjdan.
: Katolici. Doline (2 k, ranije Mratindan a sada Nikoljdan) su se doselili sa Golubinca pre 150 godina. — Raiči (2 k., Nikoljdan) sy starinom sa Strmice (Cicrina), odakle su došli pre 120 godina. — Golići (2 k., Nikoljdan) su starinom Lonci iz Trnčine.,
Musdimani. V u k (1 k.) se smatra starincem. Ima ih i u Hodovu (Stolački srez), a bilo ih i u Uboskom. Ti s Uboskog otišli su u Borač.
Zavetni dan za polje je Pantelijevdan.
IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.
20. avgust 2017. u 05:05
vojislav ananić
Radetići
Radetići su između Plemenitog Brda i Siljevca. Žive vode nsmaju. Čatrnja ima 6. Nemaju zemlje u polju nego samo u brdu: Vrtijeljka, Trdovica, Binogradine, Plužine, Crljenice i Vrti.
Kuće — svega ih 5 — su na okupu. Groblje im je kraj kuća.
Pominju se Novakovići, koji su nekada bili u selu. Danas u selu žive samo katolici Daničići (5 k., svi Sveti 1/H1), koji su se davno doselili iz Senja.
IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.
20. avgust 2017. u 05:46
vojislav ananić
Strujići
Strujići su poviše Koteške Luke na istok, od polja udaljeni 500—600, m, između brda Bjelasnice i vrha Treskavca. Kuće su visoko u. strani pod »potokom«. Žive vode nema. Stare zajedničke čatrnje su: Stara Čatrnja, Eatal Čatrnja, Vulića, Varina Čatrnja i Čatrnja U Dsinjoj Mahali. Novih čatrnja ima 10. Lokve su četiri: Trnava, Kruševica, Gorješnida i Lokvica. U polju su ziratne zemlje: Potrnovače, Razvađe, Uzdrti, Naplavi, Plužine, Raci, Sredpolja, Grude, Bogdanrvina, Bare,Bezdni, Kopačine, Drenopolja, Podkrajkice, Podgušternice, Struge, Dlance, Jaseni, Štitarice, Luke, Lužine i Rađen Laz. U brdu i oko kuća su: Volujak, Zaograda, Dolinice, Za Kućom, Kunaševina, Repišta, Pekesova Dolina, Romića Ograda, Vanjik Ograda, Tpap, Džardin, Vrt, Rudine, Đakovište, Vlaka, Ratković Guvno, Vrtine, Pristranci, Bašča,: Vinogradac, Donji Vrti, Ogradršs, GGodišonje, Brijes, Uzdine, Pješti Doci, Duboka Dolina, Grkov Do, Paljar, Pogrebje, Postub, Dijeva, Vlake, Rončeva Ograda, Vukov Brijeg, Bojina Dolina, Zgoni i Bisadžine. Vinogradi su na mestima: Prinsko Guvno, Karačine, Diljke, Podmeginje. Jolpazi, Bare, Pod, Zagon i Guštar Laz. Brda su gola, bez drveta. Stoku ‘napasaju u polju, posle žetve, krupnu stoku po okrajcima njiva i gonicima (putevima), a sve skupa po stranama oko i iznad sela.
U selu su tri mahale, tri »plemena«: Smo ljan a ili V ulića,Marićai Bakotića ili Donja Mahala, udaljene među sobom oko 300 m, a kuće u njima su na bkupu, sem onih oko druma koje ćy razređene. Svega je u selu 30 kuća. Crkva Varina (sv. Varvare) je ispod druma. Groblje je oko crkve, a državni drum ga deli na dvoje. Kod crkve se kopaju rodovi Marići, Vulići i Bore. a preko puta Šiše i Rikale.
_ Po selu ima gomila na više mesta: pod svakom koju su raskopali. Našli su kosture. Oko crkve ima više »grčkih tro.bnica«. Nadgrobne ploče sy nešto bolje obrađene, a jedna je ukrašena sa desetokrakom rozetom u krugu i reljefu. Drugo »grčko« grrblje je Groblje iznad druma a ispod Marića. Tu je jedan ukrašen krst, visok preko 2 m, na kom je bio i natpis, od kog se može da čita samo početak. »ase. le.. .«. U jednom nizu, jedan pored drugog, su šest velikih paralelepipeda, a četiri izvan te grupe. Pod selom, u polju, je velik stub sa krstom u reljefu, a niže njega velik Radića krst: tu je zakopan. pre nekih 50 godina, Lazo Radić iz Dola koji je izvršio samoubistvo skakanjem. u vodu. Sadašnja crkva je sagrađena pre 150 godina, ali na tom mestu je bila stara crkva na ćemer, Na nju se verovatno odnosi pomen pravoslavne crkve u Kotezima 1664. Ta stara crkva bila je zapuštena, pa su u njoj zatvarali jarad. Po molbi, turske vlasti odobre da se crkva -obnovi, ali tako da za 16 »čela« (jednb »čelo« je vreme bd jutra do mraka :ili od mraka do jutra mora biti gotbva, inače će im glavarima otseći glave, te cela »japta«, i muško i žensko, skoči i dovrši je. Pričaju da je bila crkva i u Uzdinama. 1909 voda s brda je zatrpala mnoge kuće i puteve u selu, pa su se morali preseliti bliže drumu. U Vulića ima nekih zemljišta koja nose imena po porodicama koje više ne žive u selu: Jandrića Guvno, Jakovo Guvco, Bojića Pojata, Rikalova Vrata, Tomino Guvno i Perinova Vrata.
Na mestu gde sad žive Marići bili su Tomanovići. Ima ih u Nevesinju. Vulovići.su se iselili u Nevesinje. Od tog roda su bili kaluđeri Josif i Nikodim. Bili. su u selu Jahure i otselili u Do na Rodićev miraz. I Ilići su otišli u Do na Rrdićevinu, a odatle u Čvaljinu, gde se sada zovu Gašići. Perin je izumro. Bakotići su se iselili u Koteze, Pričaju za nekog Đakovića kad su Mlečići došli u Popovo, njihrvi vojnici poterali su konje Đakovića kad su ih pojili na reci, on dotajno prepliva, uzme svoje konje i dotera ih kući. Zbog toga, ga prozovu Konjevod. Losle toga, majka ošiša nekog Konjevoda i prozovu ih Šiše. Kasnije su se Šiše preselile u Do. Popović se otselio u Zagorje. Priča se da su Turci pre 10Q godina uhvatili u jednoj pećini na Grahovu vojvodu Antu Dakića i popa Koprivicu sa 14 hajduka Grahovljana i uoči Jovanjdana ih doveli vezane konopima, a popa još i zauzdana u Strujiće, pa ih zatvorili u kuću tog Popovića, a ključ ostavili u Bora. Kako je sv. Jovan bio krsno ime popu, zamole da ga odvežu i da mu donesu voštanih sveća i 6. oka vina. Turci dozvole samo tako da jamče Popović i Boško i Stojan Boro svojim glavama da neće pobeći, na što onii pristanu. Kad su ih na veru odrešili, pop zapali sveću, ustanu na noge, pomole se Bogu, zatim večeraju i vino popiju. Kad su bili negde oko Mostara, svi pobegnu i spasu se. Danas u selu žive sami pravoslavni.
Vu l ići. (12 k.,. Nikoljdan) su doseljeni davno iz Riđana. Ranije su se zvali Smoljani. Ima ih iseljenih u Gabeli.— M a rići (1.0 k., Nikoljdap) doseljeni davno odnekle, prozvani Marićima po nekoj Mari, jer su bili ostali siročad. Po nekima, i oni su od Vulića. Bore (8 k., Nikoljdan.) ćy rd Bakotića. Prozvani po Bošku Bakotiću, koji se dobro rvao, borio, pa drbio nadimak Borša, a onda Brro. Neki tvrde da su Vulići, Marići. Bore i Šiše u Dolu jedan rod, a po drugima Vulići i Šiše su jedan rod i sve do pre 30 godina bila im je. jedna zajednička čitulja, a Marići i Bore su jedan, drugi rod.
IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.