Trebinje i okolna sela

56 komentara

1. 18. avgust 2017. u 04:58

   vojislav ananić

   Poljice

   Selo je već jedanput opisano, i tom prilikom izneto je i poreklo stanovništva. Ovde iznosimo brojno stanje kuća 1938 i neke dopune. Danas u selu žive samo pravoslavni Srbi, i to: Miljevići sa 17 (u vreme J. Dedijera 14), Kusalovići 3 (4), Stankovići 6 i Kuduzi 4 (ranije oboji 10), Ljepave 9, Mostarice 3 i Ivaniševići 4 ~ svega 16 (18), Kovači ili Kovačevići 5(4) i Kurilići 2 (1).
   1818. pominje se srzento Jovan Kusalović. Kovači, za koje je zabeleženo da su se doselili iz Lokoča, daljim su poreklom iz Crne Gore: Verovatno je od tih Kovača bio Jovo Kovač koji ice pominje 1718. Zajedničkog porekla s njima su Kiperi u selu Slivnici. Nekada je u selu bilo Ninkovića: 1754 Dragutin Ninković iz Poljica kupio je jednu knjigu za manastir Zavalu. Luka Ljepava držao je 1817. manastirsku zemlju.
   Priča se kako je dečak od Ljepava odveden.u janjičare i postao paša. Kad je došao u Trebinje, dozvao Poljičane i pitao ih da li im što treba. Požalili se oni da su imali zemlju pod Ravnim pa da im je oduzeli drugi. Paša im je dao napismeno da je to njihova zemlja i da ne plaćaju porez. Nije im se kazao ko je.

   IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.

   Odgovori

   • 20. oktobar 2021. u 01:33

     Katarina Keanie

     Ja pretpostavljam da je ovaj clanak o Poljicu u Popovom polju, jer ne vidim prezimena vezana za Poljice iz Dzivara. Mozda ne bi bilo lose da malo promijenite naslov clanka da dodate da je rijec o onom iz Popovog polja.

     S postovanjem,

     Katarina Keanie

     Odgovori

2. 18. avgust 2017. u 05:37

   vojislav ananić

   Sedlari

   Selo je na jugozapadnoj strani polja. Mahale su u stranama dveju vododerina. Jedan deo naselja ima izgled sedla. Živa voda Jezero nalazi se u polju, ispod sela, i 1 km dalje od sela, u Trebišnjici kod Slapa, Kladenac.
   Leti, za vreme velikih suša, služe se živom vodom, a inače piju kišnicu iz čatrnja. Starih zajedničkih čatrnja ima pet: Točilo, Markuša, Obraduša, Rudina i Crnjev Do. Zasebnih vlastitih čatrnja ima 17. Pored toga, država je u 1929. godini naprazila oveći rezervoar za vodu na mestu zvanom Žitki Kladenac. Lokve su četiri: Kalac, Lokva, Podine i Veljenača. Veljenača i Podine su u Kručnici. Zemlje u polju su: Granice, Luže, Krčevine, Plan, Milato(v)ske Njive, Slatnice, Stupi, Potkrajnice, Pilipovnice, Velike Njive, Brestišta, Jamine, Prijeke Njive, Podkaluže, Kosovinjaci, Ljubovske Jame, Kratine, Radovi Brodi i Luke. Krajem polja je zemlja peskovita, te je zasađena lozom. Mesta gde su vinogradi zovu se: Podjasenice, Krčevine, Podkrajnice i Podimje. U brdu i oko kuća su: Kućišta, Mihina Dolina, Draškovac, Vuševina, Repišta, Mokri Do, Stareva Las, Solilo, Tek, Vrdešin Vrt, Bajalovina, Zaambar, Briješće, Čakljina, Ljetkov Do, Đurine Doline, Lukač, Ciganska Dolina, Stanina Grobina, Janjila, Jasenova Dolina, Pištet, Obradov Do, Macaruša, Kriva Dolina, Dubrava, Pod Krstom, Crnjev Do, Skrobutnjak, Bugev Do, Dolovi, Vrtnjaci, Dibar (Podiber), Vinogradina, Potrešnja, Prodo i Šelišta.
   »Gore« imaju u Ključnici, Tvrdin-Dolu, Vukovin-Dolu, Zadugonji i Paljetkovom Dolu. Stoku napasaju u Polju posle žetve, a krupnu stoku po »gonicima« (poljskim putevima) i po okrajcima njiva, a ovce po stranama nad selom.
   Selo se deli na mahale: Donje Sedlari iGornjeSedlari ili Zaglavicom. Mahale su potpuno izdvojene, a kuće u njima su na okupu. Gornje Sedlari su udaljene od Donjih oko 800, m. U svemu je u selu 40 kuća. Poviše sela oko 1 xh km daleko, su staje. na mestima koja se zovu: Jabukovac, Ljetkov Do i Mokri Do. Drkva sv. Ilije je na vrhu Ilijine Glavice. Groblje je oko crkve i zajedničko je. Seoski zavjet je Tripunjdan.
   Selo je dobilo ime po svom prirodnom položaju: staneš li na sredinu Gornjih Sedlara ili Zaglavice i okreneš se pravo polju, koje ne vidiš, ugledaćeš pred sobom jedan breg, sličan jabuci na sedlu, zvani Ilijina Glavica, a pogledaš li s obe strane, izgleda ti kao stranice sedla.
   Kod Kladenca je jedna gomila, a više ih po brdu iznad sela. Crkva je vrlo stara. »Grčkih ploča«, kako ih narod zove, ima na Ilijinoj Glavici oko crkve, na Pobrežnici, Kladencu, Vinogradini i Trišinoj Dolini. Kod Kladenca je i jedan »grčki stub«. 1929. kopao je Milan Vukojević na mestu Nugo Grabalje i naišao na neku staru građevinu oko 50 sm ispod zemlje, ozidanu od cigle u klak. Ta zgradica je imala tri jednaka odeljenja. Vila je dugačka oko 2 a široka oko 1 m. Unutrašnjost odelenja bila je duga oko 80, široka 50, a visoka oko 80 sm. Na seakom odelenju su bila po jedna vrata, okrenuta polju. Cigla je bila iste veličine kao i sadašnja, samo mnogo tanja (oko 5 sm debela). Cigle su bile u zidovima »ispresumićene«, tj. jedna preko druge. Po kazivanju očevidaca, izgleda da su to bile neke peći. Jedna čatrnja u selu zove se Štebuk. U njenu imenu je očuvana spomena na rod Štebučane, muslimane. ‘
   Po predanju, selo je stradalo od kuge i kolere. Prilikom bune 875 bili su se sklonili u Dalmaciju. Zna se za nekolike rodove :oji su davno boravili u selu. Tripići su ostali siročad iza oca, pa ih je majka prenela svojima na Šćenicu. Dok su bili u Sedlarima, slavili su Šćepandan, a na Šćenici su promenili slavu. pa lave Đurđevdan. Bajale su se iselile u Keteze, pre 200 godina. Bajale, Tripići i Mićići u Dubrovniku su jedno sa Gavrilovićima i Kovačinama iz Sedlara, a pre su se zvali Stefanovići- Šepanovići. »Samrli« su Vrdeši. Grmušić se »zatro«.
   Danas u selu žive samo pravoslavni, i svi slave sv. Stjepana, 17 decembra po starom: svaki doseljenik morao je uzeti tu slavu.
   Kovač ine (7 k.), Gavrilovići (1 k.) i iseljeni Tripići na Šćenici i Bajale bili su jedno »pleme«, starinom Šćepanovići. — Vukojevići (6 k.), Glušac (1 k.), Medari (5 k.) i Pe d a l i (1 k.) su jedan rod po starini i smatraju se starincima, ali su, ipak, odnekle došli. Možda su jedan rod s Ivaniševićima.
   7 Poljicu i sa Pendama u Čvaljini i dr. – Grublješe (1 k.) su :tarinom iz Dvrsnice, gde ih više nema. Nisu došli davno. — Obradovći (10 k.): nepoznato. Verovatno je od njih bio Nikola Obradović, koji se pominje 1718. Po starini, Obradovići vode poreklo od dvojice različitih predaka. — Pramenko, Pramenci 5 k.) su došli iz Bukovog Potoka: jedan predak Šćepanovića ubio ednog Mihojevića iz Grmljana, pa se, iz straha od osvete, odmetnuo u hajduke. Posle nekog vremena vratio se u selo, uveren da je to već palo u zaborav. Međutim, Mihojevići mu priprete i on ponovo izbegne i više će nije ni vraćao, a iz Bukovog Potoka pošalje Pramenka da se oženi njegovom ćeri i ostane na imanju. — Bakmazi 1k.) su davno doselili iz Požarnog. Kako su imali zemlje u polju, posle deobe jedna grana prešla ovamo, u drugoj polovini 18. veka. -Kosovići (1 k.) su došli takođe iz Požarnog, na miraz.

   IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.

   Odgovori

3. 18. avgust 2017. u 05:54

   vojislav ananić

   Grmljani — Grmjani

   Sve tri mahale — Gornja, Srednja i Donja — su visoko u strani iznad polja. Od Gorogaša deli ih Grabovo Brdo (Gorogašani ga zovu Ilijino Brdo). Brda iznad pojedinih mahala se zovu: Gomila ili Vilišnica, Do i Zalazi. U selu nema žive vode. Starinske su čatrnje: Donja Čatrnja, Kolovratuša, Pod Mačkovom Gredom, Đurjakuša, Junuša i Studenac. Sve su zajednička svojina, a ima i oko 10 privatnih čatrnja. Prazne su Omrašna, Lokva i Lokva Pod Dolinicom. Zemlje u polju: Ledinke, Struge, Konolike, Ograđenici, Busturovine, Otočci, Rigojnice, Pokrajnice, Vinogradine, Močila, Liješnice, Krivače, Ćivaruše, Ožijaci, Radičići, Markovci, Duski Brodi, Krčevine, Na Krstu, Vrakilovci, Vukićevine, Kaluđerice, Veliki Put, Bokulje, Plužine, Čabulje, Velike Njive, Luke, Ravni, Zubače, Pokrajnice, Radune, Za Slapom, Za Mlinicom, Birkovine, Kuže, Udno Otoka, Čairi, Sred-Otoka, Klini; u poselju: Strgačine, Dubrava, Međe, Lanište, Brijeg, Vrt, Trap,. Džardin, a nad selom su mesta: U Brdo, Ogorjelice, Zaušje, Pržardina, Velika Gora, Trnovske Lake, Stara Klačina, Lokvice, Ive, Loza, Đerinke, Rupe, Javorovac, Ljeskova Rupa, Za Zalazim, Ćukova Lazetina.
   Kuće u mahalama su na okupu. Svega 41 kuća. Prkva je u Gornjoj Mahali i delimično je u zemlji. Oko nje je groblje za sve u selu.
   U stranama po šumama ima gromila. Priča se da su seosku crkvu gradili »Grci«. Bilo je više »grčkih« ploča oko crkve, ali su sve pomerene. Nekolike su u ogradi ispod crkve, pošto je »ulica« prošla preko groblja i predvojila ga. »Grčkih« ploča ima po brdima pa Torinama i u Slakovićima, ali i dve u polju, na Konopiki kraj reke. Na mestu Kod Pjanića Murve je veliko kužno groblje. Od te kuge su mnogo stradali Pjanići, koji su se posle opet najviše rasplodili. Pojedinačnih kužnih grobova ima u Donjoj Mahali.
   Po predanju prvi se u selu naselio neki Đurjan. Imao je svoju crkvu, pa se to mesto i sada zove Ćurjanova Crkva. Imao je i četiri ili pet svojih čatrnja i štale u brdu. Dozivao je svoje iz starog zavičaja da se nasele kod njega, jer je mesto lepo, a gora (»grm«) do polja. Ali, zbog turskog zuluma, on je napustio Grmljane i otišao u Opuzen.
   Zna se za neke rodove koji su ranije boravili u ovom selu. Dreč se otselio u Dračevo, a odatle u Zavalu. Uspomena na njih je u nazivu Drečevina. Đurbabe su se otselile u Stolac, gde ih ima i sada i zovu se Pešići i Mihojevići. Jedan Mihojević je otselio u Dračevo kod Gabele, gde ima i danas potomstva. Ništa se ne zna o Vukiću ili Vukićima, po kojima se zove mesto Vukićevina. Pojedini od Pjanića, Lekića, Kovača i Mihojevića pominju se 1817. kao držaoci manastirskih zemalja, a dvojica Milojevića (zapisano odn. čitano kao Mihojevići) drže i jame od ribe.
   U selu žive sami lravoslavni.
   Perišići (2 k.), Kovači (7 k.), Š a r i ć i (5 k.), L a k i ć i (4 k.), M i h o j e v i ć i (2 k.) i P e š i ć i (3 k.) su jedan rod i ranije su se svi zvali Mihojevići, a još starije prezime im je Radišići. Poreklom su iz Riđana, odakle su došla tri ili četiri brata. Od te braće Luka je ostao u Mrkonićima (Lučići), a Radul se naselio u Tuljima (Radulovići). 1718. pominje se, bez oznake sela, Mihailo Mihojević: verovatno je bio od ovih. Tako isto i alvijer (zastavnik) Lakić. Pešići su bili ostali siročad, pa su ih po poreklu majke, koja je bila od Pešuta, prozvali Pešićima. Kovači su prozvani po šestom pretku Šćepanu Mihojeviću koji je kod nekog kovača Tadije u Lugu izučio kovački zanat. Po kazivanju starih ljudi, seljaci su poklonili jedan »oborak« ukraj polja Barice tom Šćepanu Kovaču, zato što je besplatno kovao. I sada svih šest kuća Kovača plaćaju zajednički paušal na taj »oborak«. — Pjanići (3 k.), Božići (5 k.) i D e lići (4 k.) su jedan rod. Njihovi stari, tri brata, su se davno doselili iz Riđana. Tvrde da su se u Crnoj Gori zvali Mrnjavčevići. Pjanići su se prozvali po pretku koji se opijao, a Delići po pretku koji se uvek lepo oblačio, bio kao kakav »delija«. Daleki predak Pjanića, najmanje osmi, zvao se Ćetko. Slavio je Đurđevdan pa u Grmljanima promenio na Jovandan, jer su tako slavili i ostali. — K u r i l i ć i (3 k.) su se davno doselili iz Gromače u Dalmaciji. Od njih se je jedan otselio u Stolac, gde i danas ima Kurilića, a drugi u Dračevo. — K u n i ć i (2 k.) su se doselili iz Čopica u Bobanima. —Turanjanin (1 k.), rodom iz Vođena (Ljubinje) »udo se« u Grmljane. Daljim poreklom Jokanovići s Trebijova u Trebinjskom srezu.
   Svi u selu slave Jovanjdan. Selo je imalo zavet Nikolajevdan, pa su ga pre nekoliko godina napustili.

   IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.

   Odgovori

4. 18. avgust 2017. u 09:10

   vojislav ananić

   Kijev Do

   Selo je oko 2 km istočno od Vale (uvale Zavala—Slano). na jednoj visokoj zaravni. Nedaleko od sela je živa voda Radova-. Čatrnja ima sedam, od kojih neke nose posebna imena: Gornja i Donja. Čatrnja i Miletino. Lokve su tri: Lokanji, Trnovica i Hrljine. Radne zemlje su u polju: Dužice, Polutki, Grude, Do, Kališta, Glok, Lipa, Knežev Do, Šenokosi, Maklje, Pavlov Do, Družbin Do Vrtijeljke i Kočin Do. U brdu su: Međe, Pavlov Vrt, Miljanović Dolina, Konoplja Dolina, Vinograd i Glavica. To su vrtače i manji dolovi po brdima. »Gorom« su obrasla brda: Krkalin Do, Bačevo Brdo, Trovrh, Zažarbino, Vrtijeljka, Iza Roješa.
   Pašnjaci su: Rudoša, Mratna Dolina, Grude, Dužice i Poluti.
   U selu žive pomešani katolici i pravoslavni.
   Selo ima 31 kuću. Katolici imaju zajedničku crkvu sa selom Belenićima. Katoličko groblje je oko same crkve sv. Ilije, a i pravoslavno je kod crkve, a deli ga samo zid.
   »Grčkih ploča« ima na Rudinama a gomila na Ulištu, Mratinoj Dolini, Pod Prlom i Šenokosu. Pre nekoliko godina, za vreme Drugog svetskog rata, voda je otvorila jedan grob pod pločom. U grobu je nađen čitav mumifikovan leš, na kom je bilo očuvane odeće. Neki su ga smatrali svetinjom i dovodili sveštenika da čita molitvu, a drugi su ga smatrali vukodlakom pa ga probadali trnovim kocem i tako ga upropastili.
   Zna se da su se Džamonje iz sela preselile na Beleniće.
   Katolici. D u b e lj i (8 k.} Mratindan) su starinom Raičevići odnekle iz Crne Gore. Dubeljima su prozvani po tome što je jednog njihovog pretka majka bila sakrila od turskog zuluma u dub. Njihov ogranak su.i Krkići (4 k.). — Hapani (3 k., Mratindan) su poreklom iz nekog mesta u Bekiji.
   Pravoslavni. Misite (4. k., sv. Vrači) se smatraju starosedeocima. Ima ih iseljenih u Mostaru, Banjoj Luci, Gabeli i Zvorniku. — Vujinovići (7 k., sv. Vrači) su se doselili iz Drapića, pre 120 godina. — Ćebedžije (4 k., sv. Vrači). Njihov predak je došao s Drapića i »udo se« za neku katoličku Debeljušu i tako ostao ovde. — Bakmazi (1 k., sv. Vrači) su se doselili sa Požarnog, pre više od 100 godina.

   IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.

   Odgovori

5. 18. avgust 2017. u 09:28

   vojislav ananić

   Belenići

   Selo je opisivano već kod J. Dedijera (»Hercegovina«, str. 280—281), ali nije ispitano potpuno, pa ćemo ovde dodati što je propušteno. Živa voda nad selom je Vrelo, a podalje od sela je živa voda Drenovi Potok. Na tom potoku bilo je nekada 5—6 mlinica, čije se omeđine vide i danas. Čatrnja ima 13. Ziratne zemlje imaju i u brdu i u polju. Zemlja oko sela je vrlo dobra i plodna: tu rodi najbolja pšenica u Popovu. Oko kuća i u brdu su zemlje: Ukmaš, Podrešće, Ćetković-Do, Oborina, Bobovišta, Jozića Vrt i Orašje. U polju su: Milin Do, Ratolovice, Bižiće, Bubrezi, Pokrajnice, Prijeke Njive, Prišeke, Pločice, Strmoglavice, Potočni Dolovi, Kostenji, Bijeljev Do, Ljesve, Progorjelci, Vinogradine, Čairi, Sadovi, Podlokavnice, Kamenove Doline, Vukodo i Posabač Do.
   U selu je 26 domova. Svaki veći rod čini mahalu za sebe. Crkva sv. Ilije, zajednička za ovo selo i Kijev Do, je podno sela. Oko crkve je groblje, takođe zajedničko. Pre nekih 200 godina i na. Belenićima je bilo sedište katoličke parohije. Na Spasovu Brdu govorio. bi sveštenik misu na Spasovdan. Bio je to zavet, ali je nagtušten. U selu ima pet gomila. Kod crkve ima »grčkih ploča«, a u Pokrajnicama kužno groblje.
   Pominju se neki rodovi koji su davno boravili u selu. »Iskopao se« rod katolika Pasarica. Pričaju da je imao 5—6 pari volova. Za nj pričaju da je stanovao na Belenićima kao aga. God. 1688. pominje se Stjepan Cvjetkov s Belenića (v. str. 64).
   Danas u selu žive sami katolici, koji svi slave Tomindan.
   Dubčići (2 k.) se smatraju starincima. — Prkuti (1 k.) i Dadići (7 k.) su jedan rod. Ranije je zabeleženo da su najstariji rod u selu. — Krečaci-Krečke (2 k.) su prešli iz Češljara. — S u š i ć i-Šu š i ć i (1 k.) su došli iz Čvaljine oko 1880. god. — Vulićevići (6 k.) su stariji doseljenici iz Gabele. – Ćurčije (4 k.). — Zeke (1 k.). —Džamonje (1 k.) prešli su iz Kijeva Dola.-— Dubelj (1 k.) koji je došao iz Kijeva Dola.

   IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.

   Odgovori

6. 18. avgust 2017. u 09:38

   vojislav ananić

   Golubinac

   Selo istočno od Vale (uvale Zavala-Olano) na brdu Gradini. Nedaleko od sela je živa voda Ubo. Lokve su tri: Mili, Kruševica i Prporoška. Zemlje imaju i u polju i u brdu. U polju su Okolišta i Golubinačko Polje, a u brdu su: Ograda, Do, Ćetkovića Vrt, Džardin, Petrov Do, Krivodo i Sjenokos. Oko sela ima »gore«. Stoku napasaju na pašnjacima: Vranja, Grabovi Do, Čista Strana, Klisura, Žedna Glava, Ivan-Dolac i Brlozi.
   Kuće u selu su na okupu, a ima ih evega 17. Crkva sv. Marije, sagrađena 1897, je OKO 150 m od sela. Oko crkve je zajedničko groblje.
   »Grčkih ploča« ima u groblju kod crkve. Gomila ima na Gradini, Milima i Lučinoj Lazini.
   Pre 200 godina otselili su se Milići u Grguriće u Dalmaciju, gde ih ima i sada. Pićulin se otselio na Mljet.
   Izumrli su Ćetković i Vrabac. God. 1688. pominje se Miloš Nikolin s Golubinca (v. str. 64).
   Danas u selu žive sami katolici. B e n i ć i (5 k., sv. Martin) su starosedeoci. Od njih se je jedan bio otselio u Dubrovnik i posle je njegov potomak bio ambasador kod sultana. I sada se u Dubrovniku jedan deo zove Benića Polje. A drugi se je otselio u Zagreb.
   K r a lj i (4 k., sv. Martin) su takođe starosedeoci. Pre su se zvali Marinovići. — L u č i ć i (4 k.) su od Benića. — B a l i j a (2 k., Martindan). Poreklom su Milići s Trebinja, odakle su došli pre nekih 150 godina. Predak je prozvan Balijom, što se oženio sestrom jednoga koji se kasnije »poturčio«. Slavili su ranije Nikoljdan, a sada slave kao i ostali u selu. — D o l i n a (1 k., Martindan) je iz Orašja u Popovu. — Andrić (1 k,, Martindan) je došao za zeta kod Benića, iz Zavale.

   IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.

   Odgovori

7. 18. avgust 2017. u 10:37

   vojislav ananić

   Zavala

   Glavni delovi sela. – Češljari i Zavala — su u Vali između brda Ostroga i Klisure. Mahala Budin Do je visoko u sasvim kratkoj i strmoj vali a pod strmim stenama: Sličan je položaj i Mareve (Muhareve) Ljuti. Selo je u Popovu najbogatije pitkom i zdravom živom vodom. Mnoga okolna sela, pa i ona iz najudaljenijih krajeva, u letnje doba, za vreme velikih suša, dolaze po vodu i dogone stoku da je napoje u Zavali. U polju, ispod sela, je vrelo Lukavac i jezero Bovan, koji nikada ne presušuju. Vodu Bovan uredio je ka luđer Azarije oko 1593, koji je podigao i dve čatrnje u u selu. Na Bovanu se poji stoka iz kamenica, a iz Lukavca pije i odnosi narod, retko kad tu i stoku poje.
   U brdu su žive vode: Crnjava, Bitomišlje, Bjeloušica, Orlica i Pištet. Ispod mahale Mareve Ljuti, u samom kraju polja, je živa voda Pokrivenik. Sem toga, u Vjetrenici ima, sem Velikog i Malog Jezera, i drugih većih i manjih basena sa još jednim ovećim potokom, koji nikada, pa ni za vreme najvećih suša, ne presušuje. Ta voda se ne iskorišćuje. Svaka kuća ima po čatrnju. Stare su čatrnje: Maska (Mahalska?) Čatrnja u Budinu Dolu, koja spada u najstarije u ovom kraju, u Ploči, na Kuku i dve manastirske. Lokve su Zakržje i Kruševica. U polju su radne zemlje: Carine, Kuparice, Bare, Lađine, Diljke, Čitlukovi, Zminice, Lukače; oko mahala: Petrov Do, Stari Brt, Gornja i Donja Petkovica, Dolovi, Potselje, Vratlo, Lipovci. »Gora« (krupnija šuma) je na mestima: Glačice, Klisura, Mokri Do, Zakržje i dr., a »šuma« (sitnija šuma, zimna. ropa): Pograđe, Ostrog, Prodo, Brekovac i dr.
   Selo se deli na mahale: Zavala, Mareva Ljut,Budim (Budin)Do i Češljari. Mahale su potpuno odvojene jedna od druge, a u njima su kuće na okupu. U mahali Zavali žive izmešani pravoslavni, katolici i muslimani, u Marevoj Ljuti i Budimu Dolu sami pravoslavni, a u Češljarima sami katolici. Iznad sela su staje u Zakržju. Pravoslavni manastir sv. Vavedenja je pri strani severno od sela, ispod brda Ostroga, a katolička crkva sv. Antuna je ispod mahale Češljara. Svaka mahala ima svoje zasebno groblje, a rodovi Srba i Sopić imaju svoja posebna groblja, u blizini porušene nekadašnje Miholje crkve.
   Selo je dobilo ime po svom položaju za Valom, bilo da mu se dolazi iz polja ili od Slanoga.
   Manastir u selu je možda iz Srednjeg veka, a katolička crkva je sagrađena 1927. Južno od manastira, na Crkvištu ili Crkvinama, bile su crkve sv. Petka i sv. Petar. Po crkvi sv. Petke i okolica je prozvana Petkovica. Pričaju da je crkva sv. Petra nalravljena u 17. veku, za vreme ratovanja Mlečića, Austrije i Rusa sa Turcima. Tada su Mlečići bili osvojili sve od Trebinja duž Popova do Gabele i tom prilikom napravili tu crkvu za svoje vojnike, pa su u njoj, posle odlaska Mlečića okolni katolici ponekad vršili misu. Ali, kad su je 1867. hteli da obnove i već počeli da skupljaju priloge za to , u čemu su im svesrdno pomagali i pravoslavni, došlo je iznenada do jednog incidenta. Rudinica iz Ravnog počeo je galamiti i tražiti da im se, pored toga, da još i polovica Petrova Dola, krji je odmah tu do njih, To je naljutilo tadašnjeg kaluđera Nikodima Vulovića, koji je takođe bio dao prilog i obećao ih još potpomoći, i uz pripomoć ostalih. pravoslavnih oterao ih je odatle. Posle toga, katolici su poveli parnicu kod turskih vlasti u Trebinju, ali je spor dobio pravoslavni manastir, jer su Mlečići bili uzurpirali sporno zemljište za vreme svoje kratkovremene okupacije. Sve dotada neki katolici iz. Zavale sahranjivali su se na tom mestu. Pre 70—80 godina poslednji su tu sahranjeni Mato Andrić, zvani Mazura, i Đuro Andrić sin Pere a brat Ive (koji je bio živ 1938). I posle toga, a pre nekih 45 godina, za vreme austrougarske okupacije, katolici su obnovili parnicu u Mosgaru, ali su i tu izgubili. O tim crkvama neki pričaju ovo: Neki ban u Trebinju imao sina koji se utopio u Trebišnjici, koja ga je posle nekog vremena izbacila ispod Zavale. Čim je to ban doznao, došao sa svojom svitom da ga zakopaju. Ali, budući da je bio utopljenik, narod se opirao i protivio tome. Da bi narod umirio i zadovoljio, obeća i napravi dve crkve, jednu do druge, za pravoslavne i za katolike. God. 1525 Turci su hteli da osvoje poluotok Pelješac. Te godine na Petrovdan čitao je misu u Zavali, u crkvi sv. Petra, fra Sisto iz Slanoga. (Ovaj podatak iz Dubrovačkog arhiva dao mi je dr Nikola Zvonimir Bjelovučić iz Dubrovnika). Dakle, crkva sv. Petra je bila u Zavali i 1525. Prema komadima kamena što su ih našli V. Ćurčić i LJ. Mićević 1932. na tom mestu, a koji su posle preneti u manastir Zavalu, izgleda da je tu bila neka veličanstvena građevina u 10 veku. Oko ruševina tih crkvica su mnoge »grčke ploče«, preko 20. Manja crkvica je bila sagrađena tako da joj je severni zid prelazio preko dve ploče. Jedna široka ploča je ukrašena: na sredini štit sa mačem, a oivičena grubim užetom. Srednjem veku pripadaju i poznati reljefi sa pretstavama scena iz lova u pećini Vjetrenici.
   Sa oko 250 metara zapadno od tih crkava sy ostaci porušene crkve Miholja, po kojoj se i samo mesto tako zove. Kad su muslimani Mataradžići iz Ljubinja nadoziđivali na jednu staru kulu. ,u Zavali, koja stoji i sada, težaci su im donosili okresani kamen sa Miholje crkve. Za tu kulu, koja je iznad crkava sv. Petra i’ sv. Petke, pričaju da su je pravili vrlo bogati Kadijevići, koji su bili pravoslavni. Kadijevići su zaista živeli u Zavali i bili veoma znamenit rod. Kao što je već izneto (na str. 66), krajem 17 veka pominje se kao mletački serdar u Popovu Damjan Kadijević iz Zavale, a 1718, za vreme druge mletačke okupacije i u službi Mletaka: vojvoda Aleksa Kadijević i alvijer Luka Kadijević; 1743 Mihailo Simić od roda Kadijevića poklonio je polijelej manastiru Zavali..Ti Kadijevići su imali kuma katolika Ivića u Ravnom i kuma Burinu, muslimana u Kotezima. Kako je Kadijević imao mnogo zemlje u polju, sve današnje Hase, koje imaju oko 70 rala, to nije bilo milo Serdarevićima, muslimanima iz’ Ljubinja. Serdarević je gledao. na sve moguće načine da se dočepa zemlje Kadijevića. Najzad, pomoću Burine i uspeo je u tome.
   Kadijevići i sada održavaju veze i rođakaju se sa familijama u Zavali. Njihove zemlje pritisli su Bubići, Serdarevići, Mulamehmedovići i Omeragići iz Ljubinja. Poviše sela, za bregom, ima stara gradina, obrasla u bršljan, koju narod zove Grad hercega Šćepana. Slušao sam od nekih da su taj grad pravili Milijevići, koji su bili od sadašnjih Martinovića u Crnoj Gori.
   Pored mnogih starih omeđina i kamenih »tijes«-ova. za teštenje nečega, u selu još ima mnogo »grčkih ploča« i gomila. Nekoliko gomila je na vrhu Velje Gradine idući Golubincu, Ima ih nekoliko i ispod Češljara. U Budinu Dolu je bilo mnogo »grčkih« ploča ali su uništene. Nad Lokvom, Na Brijegu, u Čelinjaku, oko Budina Dola ima mnogo »grčkih grobova«: samo kamen usađen više glave. Imena omeđina su: Oborinje, Lipovčine, Zečevina, Perišićevina, Rujnac, Vikova Torina, Podorlice, Za Krstom, Pojužilovina, Krunićevina i dr. U nekima od njih živeli su seljani za vreme kuge.
   I na brdu Ostrogu, prema Gradu Hercega Šćepana, ima stara gradina. Pričazu da se nekada prepinjao konopac-žica s Ostroga u Klisuru i da se nekada »prelazilo« i prevozilo s jednog na drugi grad, kada je voda tekla od Zavale kroz Valu na Slano.
   Gradac iznad Budina Dola bio je nekad manastirski, i zato su Misite i Mrakovići davali manastiru svake godine dobrovoljno ponešto.
   Priča se osobito u Budinu Dolu o stradanju sela od kuge.
   Sem za Kadijeviće, zna se za nekoliko rodova koji su nekada boravili u selu. God. 1688 pominje se Marko Milošev iz Češljara (v. str. 64). Zec se iselio u Majkove u Dalmaciji, gde ih i sada ima. Ovi su katolici, A ima ih još negde u Šumi i Mostaru, i ti su pravoslavni. Kadijević se otselio u Slivlje. Perišić se otselio u Stolac, gde ih i danas ima, a ima ih još i u Grmljanima i Boki Kotorskoj, Svi slave Jobanjdan. Blanića su oterali zbog neke krivice, posle čega. se on naselio u Čvaljini, a docnije preselio u Nevesinje. God. 1718 pominje se Vukadin Blanić. Muharevice su izumrle. Po njima se prozvala Muhareva — Mareva Ljut, a mesto gde je bila njihova kuća i sada se zove Muarevica. Ima i njihovo groblje. Krunić se otselio u Ljubinje. Ima ih i u Stocu i Trebinju. Klimente su izumrle. Pojužile su se »smakle«. Ima ih u Biogradu kod Nevesinja. Krulji, doseljeni iz Vođenja kod Ljubiša, su se otselili u Banat, posle Prvog svetskog rata. Repeš se preselio u Ravno. Bašice su izumrle. Pričaju za nekog »gaziju« (junaka, zlikovca) i lopova Kurta Bašicu da ga je na prevaru ubio Hromić, musliman iz Stoca, na Belenićima. U izbi u kojoj je nekada stanovao taj Bašica sada živi Maksim Mrakić. Bašica ima u Ljubinju. Verovatno su u Zavali u 18 veku živeli i neki Bravačići: u »đačkom« groblju iznad manastira bili su grobovi Šćepana Bravačića iz 1763 uz kog je 20 godina kasnije sahranjen Nikola Bravačić, a pored Jovana Srbića, Riste i Lazara Sopića i Đure Krečaka, pominju se 1817 kao držaoci manastirskih zemalja Damjan Bašić i Mato Lečić. Bašića i Lečića nema više u Zavali.
   Danas u selu žive izmešani pravoslavni i katolici. 1875 selo je imalo pravoslavnih 10 domova sa 79 duša i katolika 6 dbmova sa 46 duša. Najstarijim rodovima u selu se smatraju Srbe i Sopići.
   Przvoslavni. Vukanovići (7 k.) su se doselili oko 1825 iz Slimnice u Šumi gde ih još ima. Ranije su se zvali Rašovići Doveo ih je na manastirski čitluk Nikodim Vujović, kad je upravljao manastirom (+1839). Slave Jovanjdan. — Mrakići (5 k., 6 por., Nikoljdan) se smatraju starosedeocima. Ranije su se zvali Milijevići. — Č a l a k a (3 k., Lučindan) su porekdom sa Vlahovića. Neki se od njih »udo« za žensku Pojužilo u Marevu Ljut, odakle.:se posle preselio u Zavalu. — Dreči (3 k., Jovanjdan) su od Mihojevića, a Drečima su prozvani što im se neki predak »drečio« (kreveljio). Vaso, ded Laze Dreča (r. 1900), rodio se u Grmljanima, a u Marevu Ljut došao iz Dračeva. Vaso je bio sedmi potomak onoga koji ]e došao iz Riđana. — Šešelji (2 k., Lučindan) su se doselili u Marevu Ljut iz Koteza, a daljim poreklom iz Riđana, odakle je došao Lazar, peti predak Dušana Šešelja (r. 1899). Najlre su bili u Veličanima (Šešeljevina), pa u Kotezima. Za njih se priča: Pre 100 godina neki Jovo Šešelj prodavao vino o derneku. (vašaru) na Petrovdan u Zavali. Među ostalim svetom tu je bio i musliman Crni Omer sa svojim slugom. Kad je Omer popio oku-dve vina,. poče da razbija čuture za vino oko sebe, a Jovo pograbi nož, pa ga prekolje kao janjca, a:zatim prekolje i slugu mu. Tada su ih bila trojica braće Šešelja. Posle toga ubistva, jedan brat se preselio u Do, drugi u Nevesinje, a treći, Joko, pobegne u neko mesto kod Metkrvića i pokatoliči se. Tamo ih i sada ima dosta. Ima ih raseljenih.u Stocu, Mostaru, Sarajevu, Beču i dr. — Misite (2 k., 3 por:, sv. Vračevi Kuzman i Dajman) su se doselili pre 100 godina sa Kijeva Dola. — S o i i ć i (1 k., Nikoljdan). se smatraju starosedeocima i jedno su sa Mrakićima. Ranije su se zvali Milijevići. Jedan od Sopića se otselio u Stolac, gde i sada ima potomstva.— S r b e (1 k., 2 por., Nikoljdan) su starosedeoci. Pričaju da su od Srba otselili Petar, Jovo i Mihailo u Dubrovnik, a odatle u Rusiju, a kod kuće su ostali Lazar i sin mu Tomo. Od tog roda je bio kaluđer Nikifor Srbić, koji je umro i sahranjen u manastiru Zavali 1864.
   — Koraći (1 k., 4 por., Nikoljdan) su odavno u selu, a starinom su iz Crne Gore. Od njih je bio pok. Hristifor Mihajlović, arhimandrit, koji je. umro 1921 i sahranjen u manastiru Žitomišljiću.
   — M i ć e v i ć i (1 k., Jovanjdan) su se doselili za trgovinom iz Stoca, pre 29 godina. Ima ih u Stocu, Žitomišljiću, Beranima, Sarajevu i Bogošći. — Čihorići (2 k.) su se doselili iz Čvaljine za trgovinom. — Vulić (1 k.) se doselio iz Strujića za trgovinom. — Pendo (1 k.) se doselio 1921 iz Čvaljine. — Mi l i ć (1 k., Lučindan) je došao 1927 iz Veličana.
   Katolici. Andrići (6 k., 10 por.) i Lete (3 k„ 4 por.) su Jedan rod. Ranije su se zvali Palemete. Kako.je jedan od njih bio tako brz, kao da leti, prozvali ga Leto. Palemeta ima u Čavšu i Mišljenu, a Leta u M(ostaru i kao muslimana u Turkovićima i Stocu.
   — J o v i ć i (4 k.) su se doselili pre 250 godina sa brda Komanja poviše Stoca. Po pretku Jovi se zovu Jovići, a ranije prezime im je bilo Nikolići. — Ćorići (4 k.) su doseljeni sa Klobuka pre 250 godina. Ranije su se zvali Miloševići, a Ćorićima su prozvani po Iliji Miloševiću koji je pre 130 godina u lovu izgubio jedno oko. Ima ih i u Dubrovniku. — K r e č k i (3 k.) su se zvali Radonići, a ne zna se odakle su poreklom. Jedan od njih preselio se na Beleniće. Krečkama su prozvani po tome što je jednom prilikom samo neki njihov predak, među više prisutnih, mogao da izguli iz zemlje jednu »krečinu« (žilu). — Primorac (1 k.) je iz Krućevića i naselio se 1922 kao penzionisani železničar.
   Sem Primorca, koji nema slave, svi ostali katolici slave Mratindan.
   Muslimani. Sinanović (1 k.) se je naselio iz Ljubinja, pre 30 godina.

   IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.

   Odgovori

8. 18. avgust 2017. u 12:02

   vojislav ananić

   Orahovi Do

   Veći deo sela je u Vali među brdima Neprobićem i Ilinim Brdom, izdužen po granici između strmog otseka i blaže nagnutog tla, delimično pokrivenog nanosom od mnogih točila iznad sela, a drugi delovi su na Ilinu Brdu. Kuće su u strani. Žive vode nema. Obično troše kišnicu iz čatrnja, a leti, za vreme velikih suša, dogone vodu.na konjima iz Zavale. Starih čatrnja ima trinaest, a zovu se: Gradina, Tri Obline, Kula, Kovačuša, Gakuša Prva, Gakuša Druga, Škrabača Prva, Škrabača Druga, Gumnine i Jama. Novih čatrnja ima 14. Glavne radne zemlje su pod selom i u polju, a zovu se Otok, Pod .Veličanim, Sitnji Kao, Velike Njive i Pod Čvaljinom. To su sve veći kompleksi zemlje, u kojima ima po više njiva. U brdu su: Poselje, Nakleti Doci, Starci, Zeleni Doci, Polje, Pod Prisjeke, Diljke, Maslaruše, Podumanje, Glavice, Velike Njive i Pomaganje Njive. Vinogradi su: Strane i Đevića Ložđe.
   »Gore«: ima dosta u mestima: Crno, Rastovice, Neprobić, Golo Brdo, Siljevica, Žedna Glava, Nevoljke Doline i Dubrava. Stoku napasaju po stranama oko sela i ispod kuća kad dignu useve.
   Selo se deli na mahale: Orahovi Do, Grabovi Do i Plitki Do ili Bjeljave. Te mahale su udaljene jedna od druge po 2 km, a kuće u njima su na okupu. I mahala Orahovi Do deli se na manje mahale, po rodovima: Kristića, Buruma, Pirjaća i Tomičića. U selu ima svega 45 kuća. Crkva je ispod sela, a zajedničko groblje oko crkve. Samo mahale Grabovi i Plitki Do imaju svoja zasebna groblja.
   Crkva u selu je vrlo stara. Do sada je dva ili tri puta popravljana. Na sredini sela strči stara Hromićeva kula. »Grčkih ploča« ima oko crkve, a po brdima ima mnogo starih gomila. Oko 1 km daleko od sela su stare omeđine, koje se zovu Gradina. I sada može da se vidi iznad i ispod državnog druma čuveni solanski put, kojim su nekada kiridžije gonile karavane soli iz Slanoga u Hercegovinu i druge pokrajine. Manastir Zavala imao je u ovom selu svoju čatrnju za vino.
   Zna se za nekoliko rodova koji su ranije boravili u selu. Izumrli su (»zatrli se«, »iskrčili se«) Đurići i Pavlovići. Ćopi se »zatro trag« po ženskoj krvi. Bili su u selu i neki Kličići. Boroje je otišao za zeta u kneza Ivića u Ravno, gde i sada ima potomstva. Grkovići su se otselili u Trsteno. Za Grkoviće pričaju da je jedan od njih »ofurio« jednu žensku, te ga Fetahagić, muslimanin iz Trebinja, osudio da plati vižlin, ali da ga donese do petnaest dana. Kako je Grković doneo vižlin ranije, nije mu ga hteo da primi nego mu pritisne zemlju. Za Ždrale se govori da su od njih sadašnji Milići u Veličanima. Kovačević se je otselio u Grguriće. Za njih se priča ovo: jednom kad su Senjani (uskoci) palili i robili, svi ih dočekaše lepo, a Kovačević ih odbije od kule i, pored bajraktara, ubije još trojicu. I sada se pokraj puta u Crnom nalaze grobovi te četvorice poginulih Senjana. Šišići su se otselili u Banat. Pored Ivana Buruna i Đure Krstića (tj. Kristića), kao držaoci zemalja manastira Zavale pominju se 1817 u Orahovu Dolu još Ivan Ćosić, a u Grabovu Dolu, Vidoje Štrcalo. Ćosića i Štrcala više nema, bar ne pod tim imenima.
   Danas u selu žive katolici i jedna pravoslavna porodica.
   Katolici. Kristići (13 k.), ranije Boškovići, starinom su iz Bosne. Bila su dvojica braće, od kojih je jedan ostao u Bosni a drugi iselio u Orahovi Do. Kad je onaj što je ostao u Bosni poručio onome drugome da se vrati, ovaj mu je odgovorio: »Neću,brate! Pod kukom mi Omokva i vinogradi, a iz polja ljeti imam žito, a zimi lijepu ribu«. Od tih Boškovića je bio čuveni naučnik Ruđer Bošković. Otac Ruđerov Nikola otišao je iz Orahova Dola u Dubrovnik, gde se bavio trgovinom. Još stoji kuća u kojoj se rodio Nikola, ali je dvaput pregrađivana i naziđivana. God. 1688 pominje se Nikola Matijašev Bošković iz Orahova Dola (v. str. 64). — Tomičići (5 k.) su samo ogranak Boškovića odnosno Kristića. — Burumi (6 k.) su se davno doselili iz Osječine Međe kod Dubrave. — Jerčići (4 -k.) su od Borojevića. Jedan se oženio udovicom Jelkom Grkovića, pa su posle njene smrti deca prozvana Jelčini, a onda Jerčići. — B r k i ć i (2 k.) su takođe ogranak Borojevića. — Cerići (3 k.) su iz Dubrava. Rod su sa Perićima u Majkovima i Dubrovniku. — P i r j a ć i (3 k.) su starinom iz Majkova. Najpre su se zvali Lazibat, a onda u prozvani Pirjan, pa Pirjać. — Radići (3 k., Nikoljdan): dedovi su došli sa Planjaka u Trnčini. — Pandže (2 k.) su došli iz Kotara pre 180 godina..— Balija (1 k.) je došao za zeta u Tomičiće sa Golubinca. — J ov i ć i (1 k.) su od Jovića u Češljarima; došli pre 60 god. — Koj i ć i {i k.) su zajedničkog porekla sa Šimunovićima u Ravnom i slave Mitrovdan. Živeli su u Cicrini. — Sem Radića i Kojića, svi ostali u selu slave Mratindan.
   Gotovo svi su bili kmetovi pravoslavnog manastira Zavale.
   Pravoslavni. Š e š e lj (1 k., Lučindan) naselio se 1925 na manastirskom imanju. Došao je iz Zavale.
   Zavet od grada je ev. Jakov.

   IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.

   Odgovori

9. 18. avgust 2017. u 12:22

   vojislav ananić

   Ravno

   Selo je pri strani, u poširokom sedlu među brdima Mukušinom i Gradcem, i ima amfiteatralan izgled. Živa voda je Spile, na granici sela sa Dvrsnicom. Starih čatrnja ima. pet: Kulinska, Lisičina, Strikina Čatrnja, Dubci i Mirje; Gotovo svaka kuća ima novu čatrnju. Sem toga, na železkičkoj stanici je državna čatrnja, u koju se leti dovozi voda vagonima, pa se i seljani koriste tom vodom. Glavne ziratne zemlje su u polju: Baćuše, Postijenice, Rivine, Raci, Moračina, Bulavice, Velike Njive, Koteški Virovi, Poljane, Struge, Podzelenje, Zaguvnice, Guvna, Okruglice, Jamica, Mula, Vran-Jaseni, Podoblatnice, Košutice i Otoci. To je sve zajedno Donja Luka. A u Gornjoj Luci su: Krst, Uzdrt, Rotne Grude, Pržnji, Bare, Vučinac, Peliješnice, Zadrečnice, Naplavi i Plužine. U brdu su: Ogumanje, Ljevakovi, Vrti, Okleca, Prkutov Dolac, Kuževnice, Rusić-Dolovi, Nemiri, Plast, Prhinje, Rudin Plas, Kruševice, Vrtine, Pod- vine, Donji Doci, Lužnik, Gradca, Metvini Doci, Obale, Bre- stova Doca, Rimice, Kuževnica, Smokovi Doci i Danguba. Vino- gradi su na mestima: Z&mlenice, Zaslap i Jamutine. U poselju ima nešto »rope«, a u Mokrom Koritu je državni gaj. Brdo je razdeljeno za vreme austro-ugarske uprave. Stoku napasaju po stranama oko sela i krajem polja. Staje su na Prijevoru, Bratogošcu, Rupnom Dolu i Gajicu. Nad selom imaju Vilske „ili Viline Stojine, nepri- stupačne.
   Selo se deli na mahale: Plasna Glavica, Osredina, Kojići ili Kojića Mahala i Donje Selo. Neke mahale su odvojene jedna od druge, a kuće u njima su na okupu. U selu ima 107 kuća. Katoličia crkva Porođenja Blažene Djevice je na sredini sela, a pravoslavna crkva Sošestvija sv. Duha (katolici je zovu Ivanja crkva) je južno ispod sela. (Pravoslavna crkva u Ravnom spominje se 1664 u izveštaju I. Matijaševića). Ima još jedna kato- lička crkva sv. M!itra istočno od sela, na Ratoblatu ili Oblatu, oko 400 m od sela, i jedna katolička kapelica poviše sela. Crkva sv. Mitra je napuštena. Katoličko groblje je oko kapele na mestu Kuklježak, a pravoslavno kod njihove crkve.
   Oko crkve je bila čaršija koja je propala 1943. Selo ima izgled varošice i ono je centar za veći deo Popova.
   Staro selo je bilo .južno od današnjeg sela, na mestu Drijenju, udaljeno oko 350 m. To selo je, zaista, bilo na prilično ravnom mestu. Niže toga sela su Prkutovi Dolovi, gde su živeli Prkuti, koji su sada u Rupnom Dolu. U Mihailovića Dolini u tom selu je bila crkva, Miholja Crkva. Pričaju da je stare stanovnike kuga pomorila, i po selu ima na više mesta kužnih grobova. Po predanju, posle kuge kao prvi naselili su se neki koji su došli iz Mitrovice u Sremu, iz »ravne zemlje«, pa da je i selo po tome prozvano Ravno, a crkva Mitrovica Poviše starog a jugozapadno od sadašnjeg sela ima jedna stara omeđina, koju zovu Gradac. Pričaju ca je tu nekada bilo utvrđenje. Sadašnja katolička crkva Porođenja bl. Djevice sagrađena je 1864—1868 na mestu stare, koja je bila osvećena 1579 (što svedoči očuvani natpis) i koja je bila tako sagrađena da se u nju silazilo u zemlju sa nekoliko’ etepenica. Crkva Mitrovica je vrlo stara, a pravoslavna crkva je sagrađena 1896.
   »Grčkih grobnica« ima na više mesta: Povrh Drijenja, kod Kulinske Čatrnje, kod crkve Ivanja i na Oblatu kod crkve Mitrovice. Sa voza od Rijeke, ispod mlina, vodio je stari put do Drijenja u staro selo, koji se i danas mestimično poznaje, a odatle u Mirje i na Bogovicu i Lisičinu. Priča se da su Poljičani imali 70 rala zemlje ispod Ravnog i da su imali pravo ribarenja na Ravanskom Slapu.
   Od ranijih stanovnika ovoga sela izumrli su Curići, Boškovići, Ivići i Đurići. Crkuti su se otselili u Rupni Do, Dobroslavići na Trebinju, Pikulinovići u Stolac. Izumrli su i Lepirovići, a njihovu zemlju drže Lučići. Bili su i neki Medići. Kažu da je od njih bio i jedan biskup. Sada ime Medića Do potseća na njih. Drače, muslimani u Mostaru, poreklom su iz Ravnog, gde su bili hrišćani. Milići su se otselili u Dubrovnik. Izumrli su Popovići. Pored Boška Kojića, 1690 pominje se kao pretstavnik sela i neki Mileta Stjepanović (v. str. 64).
   Mnogo se priča o knezu Iviću koji je živeo u Ravnom. Bio on siromašan čovek sa sedam ćeri. Kad su mu jednom došli neki Turci, on zakolje i ispeče svoju jedinu kravu da ih počasti. Onda mu oni dali na svaku ćer po jedno imanje. Zbog toga ga posle prozvali knezom. Ćeri su mu se udale za Boroja, Prkuta, Đurasovića, Jovića i dr. U srednjoj mlinici pod Ravnim još se znaju »Ivića redovi«.
   Danas u selu žive katolici, pravoslavni i muslimani.
   Katolici. Š i m u n o v i ć i (10 k.) su u mahali Kojićima i to je verovatno njihovo staro prezime. God. 1690 lominje se Boško Kojić (v. str. 64). Ne znaju inače ništa o poreklu. Ima ih iseljenih u Radoču »od Mostara. — Bukvići (10 k.) su po ženskoj krvi iz Trnčine. Ne znaju da li su im rod Srbi Brkvići u Hrasnom, Vlahovićima i dr., ali ti Bukvići smatraju da su jedno oa popovskim Bukvićima, iako su oni Hrvati. — B u r i ć i (10 k.) su od Đurića po ženskoj krvi, a zvali su se Andrijaševići i Matkovići. Andrijaševići su bili znamenit rod u Ravnom: kao što je već izneto ranije, braća Boško, Nikola i Nikola Andrijaši podigli su crkvu u Ravnom 1578, a veoma istaknuta ličnost bio je fra. Dominik Andrijašević, biskup, rođen oko 1872 u Popovu (opširnije na str. 61—63). Neki vele da su oni starinom Matkovići iz Bjelopavlića. Od njih su .i muslimani Burine u Kotezima. Burine, muslimani u Ljubinju, cakođe znaju da su od Burića u Ravnom.— Matijići (8 k.) su od Dobroslavića, koji su, po kazivanju nekih, bili od Boškovića. Ogranci Dobroslavića su došli u Ravno iz Dobroslavića Međe pod Kotezima. Nekada su se Dobroslavići zvali Kovači. Od braće Ivana, Grgura i Mate vode poreklo Dobroslavići (u Trebimnji), Grgurevići i Matijići-Matići. — S k a r a m u c e (7 k.) su jedno s Matijićima, tj. od Dobroslavića. Skaramucama prozvani su, jer je jedan predak često ioticao: »Ja sam skara (gord) i ostajem skara!« Neki se zovu Skarići. Od njih su muslimani Žustre u Grablju, kod Ljubinja. — Vlahikići (5 k.) su takođe od Dobroslavića. Neka ženska bila ostala udovica sa decom. Beg došao da joj oduzme zemlju, a ona do- hvatila kolac. On joj povikao: »Dur, Vlahinja!« Tako je ova prozvana Vlahinjom. — Grgurevići (2 k.) su od Dobroslavića i jedno su s Matijićima, Skaramucama i Vlahinićima. Priča se: oženio se neki od Grgurevića devojkom iz Opuzena (Dalmacija) i, kad su došli u pohode, videli da je ona slaba i kazali da će zbog toga ubiti njena. mladoženju, a ona to onda kazala njemu i on pobio njih, pa su se zbog toga preselili u Ravno. — R u d i n i c e (6 k.) su poreklom iz Riđana. — Bubice (6 k.): za njih se kazuje da vode poreklo od deteta koje je jedna žena još davno donela iz Dalmacije. — L u č i ći (4 k.) su poreklom iz Inotića-Trnove u Dalmaciji. Po drugimz, oni bi bili poreklom iz Trebinjskog sreza. Po jednima staro im je prezime Gnjatići, a po drugima Miloševići. —- B o r o j e (4 k.) su poreklom od starih Borojevića (danas Brkića) u Orahovu Dolu, odakle su došli davno. Daljim poreklom su iz Crne Gore. Ima ih i u Mostaru. — V u k i ć i (3 k.) su se davvo doselili iz Trnčine. Pre su se zvali Razmilovići. Jedno su sa Loncima u Trnčini. Od tog roda je i Zorac (1 k.). — Brajići (3 k.): predak im je došao kao vojni begunac iz Dalmacije. Oženio se ćerkom kneza Ivića, čije je »stanje« bilo nasred sela: to mu je bila »domovina«. Nije imao sinova nego šest ćeri. Ćeri mu se poudale u Češljare, Trebinju, Rupni Do, Prijevor. Najmlađu »oženio« tim momkom koji se zvao Milinko Guzić, i koji je najmanje šesti predak Brajića. Knez Ivić je imao kulu na tri boja, koja, prepravljena, bez trećeg boja, stoji i sada. Neki kazuju da je knez Ivić pravio crkvu u Rupnom Dolu. — Č o k lj a t i (3 k.) su se nekada zvali Đurići. Zajedničkog porekla s njima sui Blaževići (4 k.).”Muslimani Poturovići na Mišljenju. su od Čokljata. Čokljata ima iseljenih u Dolu. — Vu k o v i ć i (3 k.) su stari rod u selu. Po nekima, oni su bili od Vukića. Po drugima, oni su zaseban rod. —Kneževići il Kovači (2 k.) su došli iz Broćna oko 1860.
   — Ljevaci (2 k.): možda su starinci. Odavde su bili selili u Velju Među pa se vratili. — Žutac (2 k.): oni su od Kojića iz Grabovog Dola. Predak im bolovao »žućanicu« i po tome prozvani.
   — R e p e š (1 k.), Slovenac, bio se naselio pre 28 godina iz Zavale, a u Zavalu iz Kranjske.
   Svi katolici u Ravnom slave Mitrovdan.
   Pravoslavni. S a l a t e (4 k., Mitrovdan), starinom Dragojlovići, su davno došli iz Riđana. Kada je predak došao u Ravno, došao je u »naselje«, jer je mesto bilo gotovo prazno: zatekao je samo dve katoličke kuće. Ne znaju da li su im rod Salate u Nevesinju i dr. (v. opis Galičića). — Kralji (2 k., Mitrovdan) tvrde sami da su poreklom iz Crne Gore, a okolina da su od Šimunovića. Neki katolik Šimunović bio se oženio dravoslavkom, pa kad su deca ostala siročad bez oca, majka ih prevela u pravoslavlje. Kako su ih mnogi darivali, govorili su im: »Darivaju ih k’o da su kralji«, i tako im ostalo ime. Nisu im rod Kralji u Golubincu. — P o p ov i ć (1 k., Đurđevdan) je doselio sa Bjeloševa Dola za trgovinom pre desetak godina. — B a k o t ić (1 k., Nikoljdan) se doselio posle Prvog svetskog rata iz Koteza, za trgovinom. — M i l i ć (1 k., Lučindan) se doselio iz Veličana posle Prvog svetskog rata, za trgovinom.
   Muslimani. B a k š i ć (1 k.) se doselio iz Ljubinja kao cipelar, posle Prvog svetskog rata. — Čokljat (1 k.), kovač, je došao iz Ljubinja pre 5 godina.

   IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.

   Odgovori

10. 18. avgust 2017. u 12:36

    vojislav ananić

    Čvaljina

    Pojedini delovi sela su u stranama širokog a strmog dola, ali na mestima gde ima rastresitog materijala, ispod brda Gradine i Ostroga. Celo naselje ima amfiteatralan izgled. U polju, pod selom, je enažna živa voda Čvaošnik, na koju u doba suše dolaze, mnoga sela. Kod crkve je državna, železnička, čatrnja, a inače je u selu mnogo čatrnja. Poneko je udesio »škripine« za vodu. U polju ispod sela su njive: Veljak, Pasjak, Pokrajnica, Podgradina, Opeša, Strane, Pečuri, Među-Pute, Vukove Struge, Završnice, Hasi, Sjenokosi, Svioke, Grude, Lopata, Barleta, Dračeve Njive, Plane, Vozne Struge, Lijesne Struge, Vjenčarice, Mrauše, Pobrežnice, Radoševine, Plužine, Usputince, Brod, Velike Njive, Otočice, Pod Lokvom, Dračvj Gojkovine, Peliješnice, Poljane, Badnji, Srednji Dijeli, Lukoriječi, Zavigradi, Bare, Rupe i Koločepi. Po brdima su: Dola, Žrvanj, Bisage, Prapratni Do, Plitki Do, Podosojnice, Povojne Doline, Cerovci, Krstovci, Baljevci, Dubina, Tomin Do, Kosove Doline, Jagodnici, Grabovi Doli, Doci, Stare Lazine, Srba (»zgrada« i seoska lokva), Zidačin Do, Srednji Doli, Dugi Doli, Brušanj, Blanića Torina, Kućarice,. Gustijerna, Pribin Do, Tahinovica i dr. To su sve vrtače, manji dolovi i zaravni po brdima oko sela, čiJe su strane većinom gole. Na Potočini su tri mala mlina. Ranije, dok je u selu bilo manje kuća, bilo je »gore«. Donedavna su se snabdevali drvetom kopajući žile (»kreke«) iz zemlje. Sada se podižu zabrani. Stoku napasaju u polju posle žetve, inače krupnu stoku po ‘Okrajcima njiva a ovce po stranama nad selom.
    Selo se deli na mahale: Golubi, Bobići, Gornja Gradina, Donja Gradina i Donje Selo. Mesto gde žive Perotići u Donjem Selu g ovu Dulićeva i Kurtovića Ulica. Te su mahale potpuno izdvojene, a kuće u njima :su na okupu. Selo ima 49 kuća (55 porodica). Po brdu iznad sela su staje. Crkva sv. Borđa je na sredini naselja. (U izveštaju I. Matijaševića iz 1664 pominje se u ovom selu pravoslavna crkva). Kod crkve su oba groblja, pravoslavno i katoličko. Rodovi Čihorići i Akšami imaju. svoja posebna groblja. Čihorići su se nekada sahranjivali u Veličanima.
    Sadašnja c-rkva je sagrađena 1912, ali je na tom mestu od starine bila crkva. Priča se da je na Ostroju bio grad i da je bila u njemu voda, a ima je zimi i sada. Na Gradini ima nešto zidina, koje zovu i »meteriz«. Spored Gradine je Bandurica, i tu je nekada stajala straža da ne udare Senjani. Kod crkve su »grčke grobnice«, a takvih grobova ima i u groblju Akšama i Sušića na Brijegu, kao i na Drijencima, kraj puta za Ravno.
    Za »Grke« pričaju neki u selu da ih je oterao sneg, a drugi aele da su oki otišli zbog suše koja je trajala sedam godina. Mnogo se priča o kugi koja je toliko morila svet da nije imao ko da sahra- njuje mrtvace. Svet se sklanjao u Stojinu Peć, koja se tako prozvala po nekoj babi koja je prežkzela kugu. Kod crkve je bilo selo na mestu Ivanovićima. Ti Ivanovići su izumrli uz kugu u toku jedne godine. Priča se da je iz te kuće izlazilo po sedam. ili dvanaest čohnih dolama (odraslih muškaraca): tako su bili brojni i bogati.
    Izumrli ,su starinci Blanići, kodi su bili najposle spali la jednu devojku. Ta devojka je sagradila kao zadužbinu staru crkvu i u .njoj je sahranjena. Uz kugu su izumrli pomenuti Ivanovići. U Dubrave su se iselile Šotre. Izumrle su Duce. Kalabe su se iselile. Pravoslavni Šarići su se otselili u Veličane. Nestalo je i Romića. Nekada je u selu bilo i muelimana: zna se za nekog Dumana, u čijoj su kući sada Perotići, Duman se otselio u Ovzir. Braći. Zečići su se otselili u Cicrinu, a tako i Tomaševići-Kukice. 1690 pominje se Marko Braćević kao pretstavnik sela, pored Ivana Perotića (v. str. 64); Pre 60 godina u selu je bilo samo 13 kuća.
    Pravoslavni. Čihorići (8 k., Nikoljdan) su najstariji rod u selu. Pominju se pouzdano u srednjem veku (opširnije na str. 43—44). Priča se da je jedan od Čihorića učestvovao u boju na Kosovu gde je i poginuo, a od njegova brata koji je ostao kod kuće namnožilo ,se potomstvo. Priča se i to da se jedan njihov predak ženio ćerkom kneza iz Trebinja (ili obrnuto). Na njivi Pečurima i sada se poznaje orazda kako su se bili prvi put podelili. — Perotići- (6 k.,7 por., sz. Luka). Ima ih i na Pobrđu i 3 k. u Mostaru. Praded im je bio došao. Starinom su sa školja Šipana. U selu su, međutim, odavna: 1690 pominje se Ivan Perović (v. str. 64). Ranije su slavili sv. Jovana. Kako im je bio »ujadio« Turčin pa nisu mogli da slave, promenili su. na sv. Luku. — Batinići (6 k., sv. Luka) su davno došli iz Riđana, gde su se zvali Dragojevići. Bila su ih tri brata, od kojih su dvojica bila oženjena. Kako su im Turci napadali žene, jedan od njih ubije Turčina, pa se sva trojica isele. U Poljicu ostane Ivan, gde su od njega Ivaniševići, u Turkovićima se naeelili Pjevo ,i od njega su tamošnji katolici Pjevići, a Simo dođe u Čvaljinu. Njegovi potomci su prozvani Batinićima po nekom pretku koji je bio leventa i na neku slavu došao s batinom. Trojica Batinića pominju se već 1718, ali bez oznake mesta. — Gašići (4 k,, Arhanđelovdan) su od Ilića iz Dola kod Bileće i došli su pre 150 godina.
    — A k š a m i (5 k. sa 6 por., Nikoljdan) ogranak od Čihorića a poreklom od pretka, koga je neko kao malo dete našao u pećini u »akšam« (predveče); drugi vele da se je predak zavoleo s nekom devojkom i s njom pobegao u akšam iznad sela, gde su bile staje, pošto mu nisu dali da se oženi njom. Trojica Akšama držala su 1817 u zakup manastireku zemlju u selu. — G o l u b i (3 k. sa 5 por., ranije Đurđevdan sada Lučindan) su po starini Blažići. Golubima su ih prozvali po majci koja je bila sa Golubinca (»Golubica«) od Frapca. Po drugima, oni su poreklom iz Riđana, što je verovatnije.
    — Pende (8 k., Nikoljdan) su odavna u selu. Pričaju da su neki bili našli dete na Lužini. Po drugima, Pendama su prozvani po tome što je jedna žena bila vrlo mala pa je zvali Penda. Jedan ogranak se zove Mićići. Neki od Penda su otišli u Veličane.
    Katolici. Pupe (2 k., Šimunjdan) spadaju u najstarije rodove u selu. Govore da su od Akšama…— Žarci (5k, Šimundan) su od Čihorića. — Sušići (1 k. sa 3 por., Šimunjdan) Su se ranije zvali Kostići ili Kotići. Kako je neki predak Marko bio previše suh, prozvali ih Sušići. — K o nj e v o d (1 k, Šimunjdan) se bio doselio kao mutapdžija verovatno iz Livna ili Duvna. Nije od Konjevoda iz Hutova.
    Zavetni dan u selu za polje je Jeremijevdan.

    IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.

    Odgovori