Порекло становништва насеља Драчево, општина Требиње – Херцеговина. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села, земље и воде.
Један дио села смјештен је при присојној страни Урвених Стијена, а Доње је село на подножју, а донекле и југозападним странама.
Вода је кишница у чатрњама: Краљуши, Мосту, Мемедовуши, Поповој, Џамији, Подлокајници( ? ) и још десетак других. Има и жива вода у Капуши и Плитици.
Земље има у селу крај кућа али су већином под виноградима. Испаше су изнад села по брду.
Тип села.
Село се дијели у два дијела: Горње и Доње Село. У горњем су дијелу све куће врло густе, чему је узрок положај, а у доњем дијелу куће су знатно растурене или су се дале у чапоре, који су размакнути по 100, 200 и 300 м. у чопорима и куће збијене од 30–60 м. У сели има свега 46 кућа.
Старине у селу.
Од старина у овом селу има стара црква и код ње више „грчких“ гробница али без натписа. У истом гробљу имају и два висока и просто отесана крста без натписа и o којима се ништа не прича. Исто тако два крста имају и у пољу и то један је на мјесту Јањштаку, а други на чаиру званом Дражданици. Држи се да су служили као граница од имања.
Порекло становништва.
Од многих ранијих становника који су дијелом самрли или се раселили показују у селу и њихове кућетине. Тако се зна да су овдје живели:
-Чваљаци, Станићи, Челебићи, Драче, Даутовићи, Глухићи, Бакибеговићи, Капићи.
Прве су двије породице православне а остали су били Мухамеданци. Станића има у Габели камо су неки прешли прије 120 год.
У селу је била и Драчина Кула, а ове породице има у Мостару, отишли пре 95 год. Даутовићи су самрли пре 50 год. Кадрибеговићи су дигли у Нови Пазар прије 30 година. Глухић је отишао у Мостар прије 80 год. а имаде их у Љубињу. Бакибеговићи су дигли у Столац прије 85 год. Капићи су врло давно пошли на Слано. Траг им се у овом сели сачувао у имену веде Капуше, коју су они негда исчистили.
За највеће братство:
-Прибишиће не зна се откуд су доселили; држе их за врло старе. Славе Никољдан. Исто тако говоре да су и:
-Бумбе врло стара породица. Они славе Аћимовдан.
-Сетенчићи, Рунде, Глигићи и Мостарице (11 кућа) једно су братство, а предак им је именом Јован дошао из Пољица прије 120 год. и довео са собом три сина. С њима су једно братство Љепаве и Иванишевић у Пољицу. Једна им је слава Лучиндан.
-Мунишић је из Дријењана дошао прије 110 год. Слави Аранђеловдан.
-Перишић је прешао из Грмјана прије 100 год. слави Јовањдан.
-Бискупи су с Пожарног одакле им је предак дошао прије 120 год. Слави Јоаким и Ану.
-Черечина је из Јасенице у Бобонима, прије 100 година. Слави Јовањдан.
-Шошо је с Баљевца прешао прије 100 година. Слави Никољдан.
-Медари су од оних из Седлара, а овдје је један прошао као кмет прије 90 година. Слави Шћепандан.
-Ђурасовић је из Грбића (Жаково) дошао прије 80 год. Слави Јовањдан.
-Анђушић је с Пожарног дошао прије 70 год. Слави Ђурђевдан.
-Грче је из Грбића, па је најприје живио у Дријењанима, а прије 60 год. прешао овдје. Слави Јовањдан.
-Курилић је из Грмјана дошао прије 60 год. Слави Јовањдан.
-Чорбина је Милетић из Влаке, дошао прије 70 година. Не зна се која му је слава.
-Косовић је с Пожарног дошао на читлук прије 60 година. Слави Ђурђевдан.
ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)