Порекло презимена, село Загора (Требиње)

25. децембар 2021.

коментара: 0

Порекло становништва насеља Загора, општина Требиње – Херцеговина. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села, земље и воде.

Село се пружило од запада ка истоку присојем испод Ћукове Греде.

Село пије воду из чатрња којих има их десет.

Село Загора има прилично родне земље и ова углавном лежи испод села. Већи се комади испод села зову: Орепина, Кратина, Рупни Доли, Виноградине, Остани Доли, Селишта, Вукодо, Узгребак и др. Осим тога, има их који раде земље и у Доловини и Турици и планини Долима гдје су им и стаје. Испаша има доста а оне се пружају на сваку страну око села. Већином су кршевите али има прилично шуме. Од шуме нема друге користи осим за домаће потребе. Испаше а с њима и шуме су сеоска заједница.

Тип и име села.

Село се дијели у три групе кућа али те групе немају посебних имена. У групи што је под Ћуковом Гредом куће су најгушће, 10-20 мет. (у друге двије групе куће су растуреније до 50–60 м.) а групе су међусобом размакнуте до 100 метара. Двије крајне групе кућа веле да су старије, јер у њима има уз досељенике и по која старинска породица. Средња је група кућа постала из оне обје крајње измицањем због тјескобе. У селу има свега 17 кућа. Загора се зове зато, што је за гором од Месара.

Старине у селу.

Ђурђева црква у Загори врло је стара. Градила је нека женска (дјевојка), а сестра јој је градила чатрњу. Код Ђурђеве цркве под селом има до 50 комада повећих поклопница, на неколике од њих има насликаних јелена, ни на једној нема натписа. Између Пријеке Њиве и Плоча на путу подселом веле да су била 3-4 гроба, те се и данас могу опазити али врло тешко. O њима се ништа не казује.

Порекло становништва.

Зна се да су у Загори некад живјели:

-Вековићи, па су изумрли. Близу:

-Лакетића куће показују омеђине гдје су живјели. Исто тако живјели су и:

-Падрови и њихове омеђине показују код Падрове Главице. Даље се о њима ништа не говори. Код Останих Долина имају неке омеђине а ту има и локва и чатрња. Овдје су некад живјели:

-Унковићи који и сад у селу живе. За старосједиоце сматрају:

-Јелиће, Рупиће, Унковиће.

-Јелићи 3 куће. О њиховој прошлости ништа не умију казати. Држе их за врло стару породицу. Јелићи у Загори и Танасијевићи у Врпољу имају једну (заједничку) читуљу тј. књигу у коју уписују мртве чланове. Пошто обје породице имају и заједничко крсно име, Шћепандан (17. дец.), вјероватно је по том да су и једно тијесто. Унковић (Ђукановић) такође је стара породица. Они су градили локву и једну стару чатрњу, те се њиховим имену и зову. Они су некад живјели у селишту ниже села код Останих Дола, тамо и сад имају омеђина, чатрња и локава. Чини се да су им ту биле само стаје. Рупић је старјеник, а старо му је презиме Гатковић.

-Анђић (1) је Рокољ из Полица код Требиња. Удао се Вуко Рокољ прије 200 год. за Анђу Вековића  с тога му данас потомке зову Анђићима. Вековићи су изумрли.

-Лакетић (1) потиче од породице Влаисављевића која је живјела у Јасенику код Гацка. У Јасенику су живјели прије 200 г. четири брата па убили бега Ченгића и због тога неки отишли у Русију, а Лако, Дука и Бјеле пребјегли у Загору на Регулбеговића земљу. Бјели се и Дуки ту није свиђало, по Бјеле прешао у Бјелошев До у Љубињу и тамо их зову Поповићима (15 кућа). Дука је прешао у Луг и од њега су у Лугу: Дучићи. Четврти брат Вуко остао је у Јасенику, а потомци му се зову Вукомановићи. Дукин син Максим отишао у Сарајево, па му тамо потомке зову Максимовићима. Једна кућа те породице живи и у Трнову код Сарајева. Од Дучића су и Чабрили у Подвележју код Невесиња. Од Дучића су и они Дучићи што живе у Београду у Србији, и они у Рупјелима код Требиња. Славе Ђурђевдан.

-Унковић, Анђић, Рупић и Лактић и изумрли Вековићи сви скупа имају једну заједничку читуљу и заједничко крсно име Ђурђевдан. За Вековиће, Унковиће и Рупиће могло би се рећи да су Једно тијесто, јер су сви стари а подудара им се и читуља и крсно име. За Анђића зна се да је призећен.

ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.