Порекло презимена, село Дријењани (Требиње)

25. децембар 2021.

коментара: 2

Порекло становништва насеља Дријењани, општина Требиње – Херцеговина. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља и воде.

Село је у подножју Градине и Милошца јужних обронака Илије планине. Куће су уз то по кршевитој заравни у присоју.

Сељани пију кишницу из чатрња, којих има девет а имаду и двије локве; у Стајама и Бездану.

Земље и шуме.

Село има довољно радне земље, а ова је поглавито у пољу под селом. У селу су само врти, башче и виногради. Поред земљорадње држе и стоке. Испаша има довољно али је све голи крш. Паша је сјеверно од села. Пашњаци су и данас сеоске заједнице.

Тип и име села.

Дријењани су село збијеног типа, а куће су се поредале у полукругу. Обични размак између кућа по 30–60 м. На тип је највише утицао сам положај. У селу има 28 кућа. Кажу да је село стекло име по многој дреновој шуми, које и данас има около села.

Старине у селу.

Кажу да је у селу врло стара црква у којој се сад не служи. Код цркве је било негда много „грчког“ гробља али је временом узидано а данас има само неколико гробница. Више села имају двије Градине са остацима од некаквих зидина. На главици Златишту виде се трагови гвожђа, а прича се да се ту негда и ковало. У Дубрави су наилазили на неко старо гробље o коме се ништа не казује. Трагова ранијег насеља има на више мјеста. Тако у Лозовачама и Трепиштима у дубини се наилази на лијепе зидове. Лалићима зову и старе кућетине у селу; прича се да су ту негда живјели Лалићи, па су, пошто су још прије 160 год. продали земље Кадрибеговићу из Мостара, некуд одселили. Код градине имају Вучетине омеђине. Ту је веле некад живио некакава Вучета па је обамро али давно. Спомињу се и Муслимани Чикаровићи те имају и њихове Омеђине. И они су продали и некуд отпртљали.

Порекло становништва.

Још се зна да су живјели Муслимани:

-Капић, Гребо, Кабил и Рикало.

Капићи су стојали на Сланом у требињском срезу, па су предугли у Требиње; и Кабила има у Требињу. Гребо је отишао у Азију а има их још у Љубињу. Рикало је предигао још прије 130 год. у До и Додановиће.

-Глухаићи, Гњати, Стојановићи, Борићи и Баћићи (свега 18 кућа) сви су једно братство и у селу су старосидиоци. Гњата има у Мирушама у билећком срезу, камо су отишли још прије 100 год. Свима је заједничко крсно име Аранђеловдан.

-Кабиле и Маџар мухамед, вјера и то Кабил је дошао из Требиња прије 130 год. а Маџар из Маџарске па се потурчио такође поприје 100 год.

-Митриновић је из Рапти у Бобанима прије 70 год. Слави Јовањдан. Има их у Љубињу.

-Марковић је из Жакова прије 70 год. слави Јовањдан.

-Перишић је из Драчева прије 6 год., купио земљу. Слави Јовањдан.

-Грче је из Грбића, у Жаково дошао прије 40 год. Слави Јовањдан.

-Поповић је из Бјелошева Дола прије 61 год. Слави Ђурђевдан.

ИЗВОР:  Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Slavica

    Stojanovici ne slave Arandjelovdan, oni slave Jovanjdan.
    Hvala na pisanju.

  2. Дибрица

    Поштовани, да ли је можда познато којем светитељу је посвећена црква ( да ли је то можда Св. Јован Крститељ?)?