Порекло презимена, село Дубљани (Требиње)

11. јануара 2022.

коментара: 1

Порекло становништва села Дубљани, општина Требиње. Према студији Миленка С. Филиповића и Љуба Мићевића “Попово у Херцеговини”, Научно друштво НРБИХ, Сарајево, 1959.

Гробље и црква у Дубљанима (фотографија: Јовица Кртинић/Порекло)

Положај села.

Леже у врху велике старе плавине испод великог врха Сиљевца, удаљени од поља око пола километра.

Воде.

Живе воде немају. Старе заједничке чатрње су: Раичуша, Дубочај, Доња Чатрња, Крушка и Под Главицом. Приватних чатрња има 20. Локве су две: Вијар и Локва. Лети, за време великих суша, догоне воду с Покривеника испод Завале.

Земља.

Главне радне земље су им у пољу: Границе, Голопоља, Баре, Лопате, Враношела, Струге, Крстаче, Ободнице, Слапови, Бјелила, Оточице, Тињаге, Мекота, Луке, Трнови, Вирови, Грготуше, Надглавишнице, Подглавишнице,
Лишић — Куци, Подосешнице, Ђуреве Струге и Бродови. У брду су: Лијеска, Долови, Муратовина и Кућетине. Око села су маслине и мурве (дудови). Између села и поља су виногради, који се зову: Виловаче, Растише, Подине, Виноградине, Говеђе Улице, Лијепи Брегови, Пјешчаници, Бубњи и Десетци. У старо доба је било „горе“. До назад неколико година снабдевали су се дрветом копајући жиле из земље и секући конопљику око реке. Године 1927. држава је разделила до 20 дунума крша на сваку кућу, које су оградили ради пошумљења. Стоку напасају по заједничком пашњацима: Лијепи Брегови, Милатовине и Косовињаци.

Тип села.

Село се дели на махале по главним родовима, а у махалама су куће на окупу по родовима. У селу је 60 кућа, православних и католика. Православна црква Св. Ђорђа је испод села,  а католичка Госпе од Кармела је на Главици уврх села.
Гробље је заједничко за све код православне цркве.

Име села и старине.

Име села доводе у везу с тим да је некад ту била велика дубова гора. Под селом је неколико громила. Православна црква је врло стара и тврде да је сва начињена од „грчких гробница”, а код ње и сада има „грчко гробље”. „Грчких гробница” има сем
око цркве, на Поду и у Миленковини. Православна црква у Дубљанима помиње се 1664. год. У селу има много старих омеђина, које се зову: Шаровина, Параћевина, Перићевина, Џиановина, Дулаћевина, Милинковићи и Ћатовина.

Родови.

Зна се за неколико родова који су раније боравили у селу. Перићи су се отселили у Љубиње пре 120 година, па их и сада има тамо. За време куге нестало је Ћопа, Џиана (мусл.), Пораћа, Дулића, Милинковића и Шарова. Некада су у селу биле и Чотре. Сем Петра Вукосаљића, као претставника села помиње се 1690. и Комнен Анђелић.

Православни.

– Главани (10 к., Мала Госпа) су старином из Црне Горе. Године 1817. помиње се Илија Главан као држалац манастирске земље.

– Јакшићи (5 к., Мала Госпа) су пореклом од католика Вукосавића: била остала у једној кући сирочад без оца, па их мајка православна, превела у православље.

Католици.

– Вукосавићи (7 к.), Матићи (18 к.), Михаиловићи (8 K.) и Ћоићи (7 к.) су сви заједничког порекла са Шћенице. Ћоићи су прозвани тако по преласку на Ћоићевину, а стари Ћоићи су отишли у Млетке. Год. 1690. помиње се Петар Вукосаљић.

Миочи (4 к.): по једној верзији, они су давнашњи досељеници испод Миоча, а по другој, вероватнијој, су из Равног и заједничког
порекла са Влахинићима.

Пркуши (1 к.) су се доселили из Гајица.

Сви су славили такође Малу Госпојину, 8 септембра по ст. кал.

ИЗВОР: Миленко С. Филиповић и Љубо Мићевић “Попово у Херцеговини”, Научно друштво НРБИХ, Сарајево, 1959.

Надгробни споменици братства Главан из Дубљана (фотографија: Јовица Кртинић/Порекло)

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Milovan vukic

    Citam i cudim se . Pericevina ima ovde u vukicima u Ribasevini po nekim Pericima koji su otisli ili izumrli.Takodje ima familija Dubljani u Ribasevini.