TREBINJE
Aranđelovo, Arbanaška, Arslanagića Most, Begović Kula, Bihovo, Bijelač, Bijograd, Bioci, Bodiroge, Bogojević Selo, Borilovići, Brani Do, Brova, Budoši, Bugovina, Cicina, Čvarići, Desin Selo, Do, Dobromani, Dodanovići, Dolovi, Domaševo, Donja Kočela, Donje Čičevo, Donje Grančarevo, Donje Vrbno, Donji Orahovac, Dračevo, Dražin Do, Drijenjani, Dubljani, Dubočani, Duži, Đedići, Glavinići, Gojšina, Golubinac, Gomiljani, Gornja Kočela, Gornje Čičevo, Gornje Grančarevo, Gornje Vrbno, Gornji Orahovac, Grab, Grbeši, Grbići, Grkavci, Hum, Janjač, Jasen, Jasenica Lug, Jazina, Jušići, Klobuk, Konjsko, Korlati, Kovačina, Kraj, Kremeni Do, Krnjevići, Kučići, Kunja Glavica, Lapja, Lastva, Lokvice, Lomači, Lug, Ljekova, Ljubovo, Ljubomir, Marić Međine, Mesari, Mionići, Morče, Mosko, Mrkonjići, Necvijeće, Nikontovići, Ograde, Orašje Površ, Orašje Zupci, Parojska Njiva, Petrovići, Pijavice, Podosoje, Podštirovnik, Podstrašivica, Podvori, Poljice Popovo, Prhinje, Pridvorci, Rapti Zupci, Rasovac, Skočigrm, Staro Slano, Šarani, Šćenica Ljubomir, Taleža, Todorići, Trebijovi, Trebinje, Tuli, Tulje, Turani, Turica, Turmenti, Tvrdoš, Ubla, Ugarci, Ukšići, Uvjeća, Veličani, Velja Gora, Vladušići, Vlasače, Vlaška, Volujac, Vrpolje Ljubomir, Vrpolje Zagora, Vučija, Vukovići, Zagora, Zgonjevo, Žakovo, Ždrijelovići, Željevo i Župa.
19. avgust 2017. u 05:04
vojislav ananić
Cicrina
Selo je u jednoj dugačkoj uvali, izgrađenoj u Cicrinskim Ravnima, Severozapadno od Orahovog Dola, na granici prema Dalmaciji. Kuće su mahom visbko u strani i kraj puva. Najvšpe brdo u Cicrini zove se Tmor. Nad selom su brda Požar i Ljunjevac. Žive vode nema: seljani se služe kišnicom iz čatrnja. Starih čatrnja ima 12 i zovu se: Gornja Čatrnja, Mala Čatrnja, Studenac, Na Braćevu Guvnu, Prodo, Pod Gradom, Velika Čatrnja, Kotlarica, Nova Voda, Na Lokvi. Stara Čatrnja i Klačina. Novih čatrnja ima 11. Lokava ima šest: Mokri Do, Trnovac, Blizna, Cerovica, Močona i Duba. U polju, ispod sela Čvaljine, su zemlje: Grude, Velike Njive, Završnice, Vozne Struge, Zakaldrma, Vukove Struge, Lukorječi, Poljane i Veliki Rat. To su sve veći kompleksi zemljipgpa u kojima ima po nekoliko njiva. U brdu su: Bijele Njive, Pliješi, Oskoruše, Poselje, Strmice, Za Prenslo, Vode. Oko sela ima nešto »rope«: Rupna Dola, Međedica, Blizansko Brdo, Kuna Gradina i Rasovača. Po njima je najviše zanoveti, glogova i klenova drveta. Stoku napasaju po stranama oko sela.
Selo se deli n.a mahale: Cicrina, Strmica, Kremena. Njiva i Zatmorje. Te mahale su udaljene jedna od druge po. 2„km, a u njima kuće obrazuju porodične grupe. U svemu je .36 kuća. Nakraj sela je crkva sv. Lovro. Svaka mahala ima svoje zasebno groblje.
Starih »grčkih ploča« ima na mestima: Na Krstu, Potrebicama, na Duboj i na grobljima u Cicrini, u Zatmorju i na Gracu. Oko sela su mnoge gomile. Ima ih rko 50, osobito u Plitkom Dolu i Bjelavama. U njima kalaze kosture. Između mahala Strmica i Cicrine;.su stare zidine Gradac. Priča se da je tu nekada bila rimska vrjska. Tu, u ruševinama, i sada se nalazi starih zemljanih lonaca. Neki kažu da je tu bio »grčki grad«. .
Ranije su u Cicrini živeli Raguži, koji su otišli u Hrasno (Stolački srez) da se sklone od Turaka. Nasledili su ih Raiči. Izumrli su Kuljeni.
Danas u selu žive samo katolici. Skaramuce f(5 k., Mitrovdan) su se doselili iz Ravnog. — Potrebice (7 k.j su starinom Bogapšnovići iz Odžaka kod Nevesinja. Credak koji je došao na Zatmorje. bio je toliko bogat da je načinio odmah 12 čatrnja i 2 lo- kve. Za njihove stare se priča da su pokrali stoku iz Orahova Dola, te da su ih Orahovci poklali a kuće im popalili i da je samo nekim slučajem ostao u životu neki »manjak« (dečak), koji se posle potucao i go; i bos i stoga ga prozvali Potrebica. Po drugima su ih popalili Senjani; ostalo je samo jedno dete, koje su zbog sirotinje prozvali Potrebica. Ima i drukčijih kazivanja o postanku prezimena.Od tog roda bio. je navodno i jedan biskup. — Braći (3 k ) su starinom iz Ravnog. Zovu ih i Zečićima. Priča se: musliman Mataradžić jahao na slabom alatu, pa se jedan od Braća pohvalio da će mu uteći peške. I zaista, kad su potrčali, Brać mu je utekao i pre dotrčao na određeno mesto, napunio i. zapalio lulu, dok je Mataradžić stigao na konju. Drugoga Braća zovu još Delić. Braći-Zečići (2: k.) slave „Mitrovdan, a Braći-Delići (1 k.) Šimundan. Braća ima naseljenih u B]elojevićima kod Stoca. — Mitrovići (3 k., Mitrovdan), ranije Grgurevići, došli su iz Ravnog. — Tomaševići-Kukice (3 k., Šimundan) su dalekom starinom iz Somine u Banjanima, odatle su došli u’ Čvaljinu, a iz Čvaljine,. zbog krvnine, »đedov pranđed« u Cicrinu. Od njih ]’e bio Miše Tomašević. serdar, komandir bataljona u hercegovačkom ustanku, 1875, u odredu vojvode Musića. Nekada su se zvali Paklarevići. Kad su _napustili Čvaljinu, Miho je otišao u Cicrinu, Boško u Duvno, a treći brat u Košarni Do na Pelješcu. — Raiči (6k.)i Limovi (3 k., Nikoljdan), zajedničkog porekla, su starinom iz Pive. Priča se da su hajduci Limov i Bajo Pivljanin poklali Turke u džamiji u Predolju, poviše Stoca, i da je „Limov odatle pobegao i nastanio se u Cicrini. O tom događaju ima i narodna pesma. — Korde (1 k., Mitrovdan) su iz Golokordića, kod Turkovića. Smatraju ih najstarijim rodom u selu. Za njih se priča da ih je našao knez Ivić iz Ravnog kao napuštenu siročad, brata i sestru, i po tome su ih nazvali Korde. Od sestre su Mitrovići. — Kulaši (1 k., Šimundan) su se doselili s Vojevića u Trnčini. Daljim poreklom treba da su od Kolašina. Ima ih u Stonu i u Dubravama,_ a kao pravoslavnih bilo ih je u Orašju. Pravoslavnih Kulaša ima u Fatnici (Bilećke Rudine), gde se oni smatraju starincima. — J a r a k (1 k., Nikoljdan) se je doselio iz Trebimlje. — Pupe (1 k., Nikoljdan).su od Pupa u Čvaljini. — Boro (1 k.) je došao iz Hrasna na ženino imanje,’ 1930. — DObroslavić (1 k.) je došao iz Trebimnje na ženino imanje, 1937.
IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.
19. avgust 2017. u 05:28
vojislav ananić
Trebinja-Trebimlja
Selo je većinom u uvali između brda Gradine i Igra i u svemu slično Cicrini, od koje ga deli breg Pliješ. Mahale su većinom u prisoju, a po okviru te uvale. Sasvim su izdvojene mahale Pećina, prozvana po velikoj pećini, Zagorac, bliže polju, i Turkovići, na obodu polja. Žive vode nema. Gotovo svaka kuća ima čatrnju. Glavne zemlje su u polju:. Čajteši, Podbablja, Golobrijeg, Pučine, Potkrajnice,. Borovci, Plužinej Dračevci, Sinci, Crnulje, Doljašnice, Carine, Basaruša, Stubice, Okuči, Usputnice, Strnoglavice, Brodske Struge, Krsca i Otoci. U brdu su: Pašića Vrti, Bisin Vrt, Dolovi, Ograda, Bliznice, Kladovi Do, Među Kućištem, Podvori, Podmilačje, Grude, Bare, Pještate Njive, Carine, Sadovi, Vinogradi, Markov Drijen, Drenovica, Zagruđe, Mokri Dolovi, Ukšini Dolovi, Polja. „Gore« ima na mestima: Ostrvica, Slučevac, Lisac, Zaradačje, Igar i Gradina. Stoku napasaju po stranama oko sela: Ostrovica, Razbojišta, Donja i Gornja Gora, Gradina i Lisac.
Selo se deli na sedam-mahala: Gornja i Donja Trebinja, Dužic.a, Dobri D o, Pećina, Zagorac i Turkoviknj Te mahale su međusobno potpuno izdvojene i udaljene jedna od druge po Vs sata hoda a kuće u njima su na okupu. Gornja mahala se deli.na manje mahale: Brijeg, Glavaše, Miliće, a Donja na: Šijakoviće ili Podranč-Vrh, Zvone, Batine i dr. U selu je svega 98 kuća (101-domaćinstvo). Na sredini Trebinje je crkva Velika Gospojina, sagrađena 1938, u groblju Donje Trebinje je dapela Spasova, na Barama između G. i D. Trebimlje je crkva sv. Roka, a poviše mahale Turkovića je crkva sv. Petra. Svaka mahala ima svoje posebno groblje, a i kod crkava su grobJva.
Uokolo sela ima starih gomila. Blizu dalmatinske granice su Zlatne Gomile. Gomila ima i na Ravnima —- Ravnjama pored puta. Sem toga, priča se da je na brdu Gradini bio rimski grad. A između crkve Velike Gospojine i kapele, po njivama, su neke ruševine. »Grčkih ploča« ima mnogo i na više mesta; najveća takva nekropola je u sredini sela, kod Spasove crkve, a jedna manja ali lepo očuvana na Pećini. Priča se da je na Crkvini nekada bila crkva. Na sredini naselja, na mestu Grudama (između brda Gradine, Igra i Crkvine), u blizini stare crkve su gomile tesanog kamena, a nailazi se i na grobove ozidane od kamena. Tu je 1933 nađen rimski spomenik nadgrobki s natpisom, koji je prenet i uzidan u župni stan. Govore da je ranije bilo naselje na mestu koje se i sada zove Selište, kod Šijakovića kuća. Crkva sv. Roka je veoma stara i delom u zemlji,. crkva sv. Petra je oagrađena 1922, a kapela Spasova pre nekih 30 godina. Kod crkve sv. Roka je grob neke devojke iz Dubrava: bila muslimanka pa prešla na katoličku veru i pobegla u Trebimlju, gde je i umrla. — Priča se da je nekada u Trebimlji stajala kraljica Trebija (i da se po njoj prozvalo selo) kao i to da je u selu bila »biskupija«. Pred kraj turske vladavine bila je u Trebimnji turska carinarnica, pa se mesto gde je bila i sada zove Ćumrukana.
Od ranijih stanovnika sela izumrli su Bise i Ukša, Sinanović se otselio u Ljubinje, a za Pašiće se ništa ne zna. U Ukšinim Dolovima stoje omeđine Ukšine kuće. Taj Ukša bio se oženio muslimankom pa mu muslimani pretili da će ga ubiti, i stoga on iselio.
Danas u selu žive sami katolici.
Š k u r l e (4 k., Nikoljdan) se smatraju starosedeocima. Ranije su se zvali Cvitkovići. Ima ih iseljenih na Mljetu,.kod Stona i u Americi. Brat jednoga pradeda bio otišao i ostao u Solunu. — Prkačini (14 k., Nikoljdan), ranije Nikolići, došli su iz Prnjavora, pre 250 godina, a starinom su »iz Crne Gore, iz nekih Riđana«. Ima ih iseljenih u Mostaru, Hrasnu, Dubravama i na Mljetu. — Vuletići (12 k., Nikoljdan) u Pećini su poreklom iz Crne Gore. Došli su davno i tu su stradali od Senjana: u njihovoj kući su Senjani poklali devet članova; spasao se Ivan, koji je bio kod konja u planini. Ivan je bio peti predak Ivana Vuletića (r. 1894). Kad su došli, zatekli su Jarake, Zvone, Kriste, Vujičiće, Prkačine i Pjeviće. Ima ih iseljenih u Kašićima. — B a t i n e (5 k., Nikoljdan) su se doselili iz Dužiju — Gradca, a daljom starinom su Vujičići sa Kosova. Batinama su prozvani pošto je neki predak stalno nosio batinu (štap). I turskog vremena bili su na svojoj zemlji. Odavde su selili u Borač, u Duži kod. Neum-Kleka (Batinovići), a posle Prvog svetskog rata i u Slavoniju. — J a r a c i (4 k., Nikoljdan), a posle Prvog svetskog rata i u Slavoniju. — (4 k., Nikoljdan) su došli u Trebimnju iz Velje Međe, a inače su istog porekla kao i Batine. Iz Trebimnje su se iselili u Dračevice, Opličiće i Počitelj. — Šijakovići (2 k. sa 5 porodica, Nikoljdan) su od Japaka, a Šijakovićima prozvani po pretku koji je bir duge šije. — Franići (2 k.) su zajedničkog porekla sa Pjevićima i Balićima, tj. starinom Žilići iz Riđana. Istog su porekla i Filipovići (2 k.) i Trkeši u Ravnicama kod Stoca.—- Kriste (8 k., Nikoljdan)’ Nepoznatog su porekla. Ima ih isejvenih u Slanom i u Čepikućama, — Zvone (7 k., Nikoljdan) su starinom Bandići iz Velje Međe. Neki predak ukrao zvono i po tome prozvani Zvonama. — Pijevići (4 k., Šćepandan) su starinom Žilići (drugi kažu: Krvavci) iz Riđana.’ Neki od predaka’ dobro pevao, pa prozvan bio Pjevom. — Dobroslavići (6 k., Mitrovdan) su došli u Ravno iz Slavogogje, a u Trebimtvu iz Ravnog — ;B a bi ć i (3″ k., Nikoljdan) su se doselili davno iz Dubrava u Pećinu — Š a nj e (4′ k., Nikoljdan) su starinom Draškbvići iz Riđana.— Stankovići (3 k., Nikoljdan) su odavna doseljeni iz Crne Gore. Pominje se u selu 1817 Boško Stanković.— Soldići (2 k. Nikoljdan) vode poreklo od jednog »soldata«, koji je davno prebegao iz Dalmacije, pa služio kod Krista, tu se oženio, dobio miraz i. ostao. — Udženije (I k., Nikoljdan) su davno doselili iz Smrdana. Neki kazuju da je staro prezime Drašković. — Terkeš (1 k.,.. Nikbljdan): zna se samo toliko da su odavna u selu. — Milići. (2 k.,.Nikoljdan) sy od Milića u Veličanima. — Balići (2, k., Šćepandan) ćy prozvani tako što im se predak oženio sestrom Dosipovića Q Paraunića, koji su se kasnije »poturčili«.1817; pominje se u selu Filip Balić. — Zekići (3 k., Nikoljdan) su se doselili iz Trnčine turskog vremena. Zovu ih još i Lonac. —Vu:čićević i. (6. k.,: Nikoljdan) su se doselili iz Dvrsnice, a daljim poreklom su iz Crne Gore. — Lakić (1 k., Nikoljdan) je došao iz Velje Međe turskog vremeka.
IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.
19. avgust 2017. u 05:59
vojislav ananić
Dvrsnica
Selr je u strani iznad polja a ispod brda Bratogošca. Žive vode nemajuju samom selu;. iznad sela na Bratogošcu je: živa voda Pištet, a u pećini između Ravnog i Dvrsnice voda Spile. Služe se kišnicom iz čatrnja. Zajedničke su čatrnje: Gornja Čatrnja ili Krutaka, Brestovnik, Na Brijegu i Plan. Novih čatrnja ima’ 12. Lokve su. dve: Kočina i Lokva. Zemlje u polju su: Granice, Kotlarice,, Pobrežnice, Oboci, Naplavi, Baščice, Virovi, Podguvnice, Premakućnice, Podkrajnice, Grude, Braždene Njive, Prijeke Njive, Nuglarice, Stankupse, Kamena i Barice: U brdu su i oko kuća: Gumnište, Majdani, Peći, Brestovnik, Handića Vrt, Avdine Međe, Pjace Grubješina, Tambori, Ćibaruša, Kovačuša, Donja Ograda, Pipunište i Gluhića Vinograd. Idući Veljoj Međi, oko 1 km daleko, je mesto Donja Dvrsnica. Tu su sada vinogradi. Vinogradi su još i na mestima: Slivlje, Nugli, Surulevac, Kalajdžin Vinograd, Pod Kulom, Pod Ogradom, Donji i Gornji Vinogradi. Brdo je zajedničko i potpunr golo, samo oko kuća, po ogradama ima nešto drveta. Do nedavna eu se drvarili na taj način što su kopali žile (»krečine«) iz zemlje, Stoku napasaju rio stranama iznad i oko sela i po polju posle žetve. Leti predaju stoku na pašu seljanima u Hrasno i Bančiće, a oni je gone na Zelengoru i Krbine.
Selo ima 20 kuća, koje su na okupu. Crkva im.je preko colja, zajednička sa Čavšanima i Orašanima.
Pod selom je jedna stara kula na tri slrata. Dričaju da je to bila kula nekog Milete vojvode, srpskog junaka iz istog sela, i da su je Turci oteli i prisvojili. Kasnije je pripadala Đikiću i Muslibegoviću iz Mostara. U ogradi Pljevnica su dve »grčke ploče«. Na sredini puta je’ staro groblje, za koje se priča da je od srpskih i »turskih« svatova koji su se tu susreli, potukli i izginuli. Podno sela, u jednoj ogradi, su nekoliki muslimanski
grobovi.
Zna se za nekoliko .rodova koji su ranije boravili u selu. Kada je kuga morila, u selu je umrlo_ samih momaka i devodaka osamnaest, i tada su neki rodovi izumrli a neki iselili. Svi su bili izbegli, pa su se vratili samo Đordani i Rosići. Kučinari su se preselili u Hrasno, Grubješe u Sedlare, Miletići u Čavaš. Neki Miletići su se prozvali Budimčići, po majci koja je bila iz Budima-Dola u Zavali, a preselili su se na Bančiće. Srbi Pjace su se iselili u Dubrave. Ne zna se šta je bilo sa Gela, Tambora, Handića. i Kalajdžića. Bili su većinom, muslimani.
Sada u selu žive samo pravoslavni. Vu činići (10 k., Arhanđelovdan) su starinom iz Ozrinića. — Đ ordani (6 k., Arhanđelovdan) su od Milidragovića u Ljubomiru. Đordanima su prozvani lio tme što je tobože nekom pretku aga Đikić iz Mostara govorio: „Bre đidi Đordan!« Iz Dvrsnice su neki Đordani otišli ka MiŠJvenovac i u Dodanoviće. Samo ogranak Đordana su Rosići (4 k., Arhanđelovdan). Za vreme kuge Nikola, ded Tripka Rosića. (r. 1856), bio izbegao i živeo neko vreme kod Stoca, Milidragovići u Ljeskovu Dolu i dr. (Đurđevdan) su starinci.
Poljski zavet u selu je Pantelijevdan.
IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.
19. avgust 2017. u 06:16
vojislav ananić
Velja Međa
Selo je opisano u studiji »Hercegovina« pok. J. Dedijera (str 291—292).
U selu žive 1938 sami katolici: B e n d e r i (21 k.), O b e r a n i (11 k.), Sokoli (4 k.), Vukasi (2 k.), Lakići (8 k.), Curići (8 k.), Papci (2 k.), Puhići (1 k.), Ždrakići (4 k.), Jurković (1 k.), Merdžan (1 k.). Mesto Zagorac iz kog su oni poreklom, nije kod Trebinja nego u Trebimnji.
Kod Dedijera se ne pominju: Pujići, Ždrakići i Jurkovići.
Donune i ispravke raćijem olisu:
Starinske su čatrnje: Bogdanuša, Koraćica, Za Gumnom Čatrnja. Pojediki delovi seoskog zemljišta u polju zovu se: Kvenžira, Tovarnice, Krsca, Naratnice, Kućice, Otoci, Ćurane, Kaluže, Barice, Granice, a u brdu: Trnovi Do, Rasovati Do, Tomašev Tor, Čiste Lastve, Unište, Počivala, Siljeva Doca, Međustupište. Ispaše i šume: Budićevići, Gradina, Lisna Glavica, Pribojna, Skoznik, GGrenslo, Crna Ljut, Codine, Mustafin Greb, Plokarište i Mrđiće.
Crkva sv. Ivana je nakraj sela i uz nju je seosko groblja.
Na Skozniku i na Gradini je po jedna »grčka gomila«. Više u selu nema »grčkih ploča« a ne zna se ni za tursko groblje: ima Mustafin Greb, ali je i taj Mustafa bio katolik (to mu je bilo prezime) koji je tu poginuo. Od tog roda su bile porodica Bešo i Jarac. 1604 pomiše se Ivan Pavlović s Velje Međe (v. str. 61).
Svi katolici u selu slave Nikoljdan.
Benderi. U svoje pretke ubrajaju Beša, Jarca i Mačka. Dok su oni bili mali, negde oko 1800, bila je ovde glad: sedam godina bila je voda po polju i nije sejano pa su njihovi otišli u Poplate kod Stoca i tamo su proveli desetak godina.— Puhići su davno došli iz Trnčine. — Ždrakići: nepoznato. — Jurković: bio došao kao železničar iz Gabele, 1909. (Posle 1938 opet se vratio u Gabelu.)
IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.
19. avgust 2017. u 06:47
vojislav ananić
Drapići
Drapići su između planine Ilije i Bjelasnice, pri brdima Radošu i Treskavcu. Nedaleko od sela je živa voda Ubo, koja leti malo curi. Na Ladinovom Podu u Iliji Planini ima uvek vode u Pećini koja se zove Ladenova Jama.. Čatrnja ima 8, a ima i lokva Ubo. Zemlje su im u brdu i oko. kuća: Široka Rupa, Jasenovi Do, Bukovi Do, Demirov Pod, Duboki Do, Brezovi Do, Sretni Do, Radulov. Do, Ropina Dolina, Oblita Rupa, Opave Doline, Poselje, Javorova Dolina, Dola, Bisačine, Lipa i Na Podu u Dolima. Nemaju zemlje u polju. Selo je »završno« i više stočarsko. »Gore« su: Mihajlove Lazine, Treskavica i Rude Rupe. Staje imaju u Zasadi, Koprenom Dolu i Dvrsci.
Nekada su ovde bile staje sela Žabice i stalno selo su zasnovali Drapići, po kojima se prozvalo. Groblje je kraj sela.
D r a p i ć i (8 k., Miholjdan), pravoslavni, starinom su Dobrilovići. Neki Pero Dobrilović iz Žabice ubije u svađi Turčina i ‘pobegne u goru. Posle se za njim naturi neki drugi Turčin, te ga rani, a on zaviče: »Pokaži mi se, junače, da vidim ko me ubi!« Turčin se pokaže, a on dočeka iz puške i ubije i njega. Tako poginuše obojica jedan kraj drugog. I sada ima mesto koje se zove Perišin Grob i Dulaćeva Ljut. Čim je taj Turčin poginuo, jedna (stara) baba iz Perine. kuće pograbi, muško dete i pobegne s njim na staje. A kako je bilo hajdučljivo, ona uzme dete u naramak i celu noć je oko kuće hodala i vašku huškala. Sutradan se potuži baba nekima koji su došli na staje da je celu noć »drapala« (hodala) oko kuće, i po tome ih prozovu Drapićima.
IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.
19. avgust 2017. u 06:54
vojislav ananić
Dračevo
Selo je opisao pok. J. Dedijer (»Hercegovina«, etr. 286-288)V God. 1938 bilo je u selu pravoslavnih: Pribišića (9 k.j Nikoljdan), Kurilića (7 k., Jovanjdan), Setenčića i. Gligorića (7 k., Lučindan), Runda-Rundića (5 . k„ . Lučindan);. Šoša (4 k., Nikoljdan), Bumba (3 k., Lučindan), Peška (2 k„ Arhanđelovdan), Grča (3 k., Jovanjdan), Biskupa (4 k., Aćimovdan), Medara (3 k, Šćepandan), Čerječina (2 k.; Jovanjdan),’ Munišića (2 k., Arhanđelovdan), Perišića (3 k„ J|0vanjdan)3. Đurasovića(2k„ Jovanjdan), Anđušića(2k., Burđevdan), Kos o v i ć a (3 k., Burđevdan), M i l e t i ć a (1 k„ Burđevdan), P o p ovića (1 k., Đurđevdan) i Semiza (1 k.). Popović je došao iz Bjeloševa Dola, posle Prvog svetskog rata (»udo se«). Semiz je bio došao iz Galičića kao »odionik -1938. Od Kurilića neki su u 18 veku iselili u Krajkoviće (Šuma). God. 1689 kao pretstavnik sela pominje se Grujica Milošević (v. str. 64). ’ ….
– Muslimanin Kajić (1 k.), Ciganin kovač, iz Kruševice (Ljubinje). –
Nekoliko porodica se otselilo u Vojvodinu posle ,1945.
IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.
19. avgust 2017. u 07:12
vojislav ananić
Drijenjani
Opisao ih je pok. J. Dedijer (»Hercegovina«, str. 285—286). Ovde se iznose samo dopune i ispravke.
Na sredini sela je Zborna Gomila sa velikom pločom. Tu se sastaje selo na zbor. Druga gomila u selu Zlatna Gomila. Ima i jedna na Glavici iznad sela.
God. 1664, u izveštaju I. Matijaševića, pominje se i pravoslavna crkva u Drijenjanima. Brojno stanje porodica bilo je 1938: Gluhajići (5 k., Arhakđelovdan), Ćorići (4 k., Arhanđelovdan), Stojanovići (3 k., Jovanjdan), Markovići (3 k., Jovanjdan), Ćaćići (3 ‘k, Arhanđelovdan),’Mitrinovići (2 k., Jovanjdan), Popovići (1 k.,’Burđevdan), Gnjate (1 k., Arhanđelovdan), Perišići(1 k,. Jovanjdan), Drapići (1 k., Miholjdan), Grče (1 k., Jovanjdan) i Bakmazi (1 k.).
Stojanovići nisu Starosedeoci, kako je zabeleženo ranije: oni misle da su starinom iz Budve. — Popovići su starinom iz Bjeloševa Dola kod JBubinja, odakle im je došao otac. Daljim su prreklom verovatno iz Crne Gore, a zajedničkog porekla s njima Dučići na Lugu i Latkovići u Marić-Međi. — Bakmazi su bili došli iz Kijeva.Dola. —Drapići: ded je došao iz Drapića na kupljenu zemlju. –
Muslimani. Kabilji (1 k.). —Madžara, koji se pominju u ranijem opisu, više nema. .
IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.
19. avgust 2017. u 07:23
vojislav ananić
KORLATI
Selo je na Iliji Planini, između njenih visova Siljevcaj Klupca i Konjske Jame. ŽJive vode nema. Čatrnja ima 13. Lokve su. Ugrin Do i, u »ortakluku s Dračevljanima«, Bedovica. Zemlje imaju i u polju i u brdu. U brdu su: Stanči, Kušta, Dolov-i, Međukuk, Prapratni Do, Prosište, Kalovište, Avt.ovi Do, Gladšpin Do, Lađeni Do i Zazubak, a u polju su: Struge, Dragomirnice, Grude, Podošeknice, JaZine, Bovanica i Raskrsnica. Kosanice su: Utrine; Plani, Širokc puti i Bregovi. Oko sela je dosta šumzovito,. naro- čito na severnoj i severoietočnoj strani sela. »Gore« su: Sačivišće; Laznice, Prapratni Dolovi, Đurinova Glavica i Klisura.
Kuće su na okupu a ima ih evega 14 pravoslavnih.
Selo se pominje 1503, kada je u njemu žhgveo ogranak roda Nenkovaca (Nicola Milichevich đe Chorlat, đe Nenchova), čije je sedište bilo u Ljubinjskom selu Ivici. Oko 1/2 km južno od današnjeg sela je mesto Selište i kod tog Selišta je seosko groblje, a u trm groblju su četiri »grčke ploče«. Niko ništa ne zna da kaže o Selištu. Rod Nožice imaju svoje zasebno groblje, na drugoj strani sela. Nekoliko starih omeđina je na mestu Zaoraje, oko 1/2 sata hoda prema istoku. Pričaju da je tu nekada bilo selo i da su se neki odatle otselili u blizinu Jablanice, dok su drugi izumrli. Zna se da su u selu nekada živeli rodovi Korlati i Čaušići, čiji je predak bio u turskoj vojsci čauš i po tome prozvani. Priča se da su mu Turci dali pola uduta Korlati. Korlati su izumrli. Nazivi mesta u selu Rikalovo i Ljubovo Guvno upućuju da su i ti rodovi nekada živeli u selu.
Peške (8 k.). Neki slave Nikoljdan i prislužuju Arhanđelovdan, a neki slave Arhanđelovdan. Starinom su Radulovići iz Tulja. Ima ih iseljenih i u Mostaru. — B a j a t i (3 k., Arhanđelovdan) su starinom Samardžići iz Žrvnja. Neki se potužio u vojsci da je meso bajato, pa po tome prozvani on i potomstvo mu. — Nožice (3 k., Arhanđelovdan) ćy poreklom Milašine iz Dračeva. Došli na miraz pravog Nožice i po tome prozvani.
IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.
19. avgust 2017. u 07:35
vojislav ananić
Mrkonići
Selo na istočnoj strani polja. Živa voda je Ubo na brdu i lišljevina Ždrijelo. Stare zajedničke čatrnje su: Prodoljani, Pod Glavicom, Vrtača i Gornja Čatrnja. Novih čatrnja ima 14.
Selo je teško stradalo u poslednjem ratu, a posle oslobođenja oTselilo se nekoliko porodica u Gajdobru i dr. u Bačkoj.
1929 sagrađen je o državnom trošku veliki »rezervoar« za vodu niže sela. Njive u polju su: Valovi, Gumništa, Pune Žđele, Šuplji Valovi, Lišije Grude, Grozdave, Boljevina i Ovrljine. Vrtovi oko kuća su: Selišta, Prodoljani, Težanice i Vinogradišta. »Gore« ima malo u Bjelasnici i Rudin-Dolu. Stoku napasaju na zajedničkim pašnjacima: Rudin Do, Treskavac, Zelenikovac, Ploče i Kupinova Vlaka.
Selo se deli na Gornju i Donju Mahalu, koje su međusobno udaljene oko 300 m, a u njima su kuće na okupu. Svega je u selu 35 kuća. Crkva sv. Nikole je u Donjoj Mahali, a oko crkve je zajedničko seosko groblje.
Pričaju da je selo dobilo ime po tome što su se tu prvi naselili Boškovići koji su došli iz Mrkodola u Crnoj Gori. (Postoji i drukčije predanje: v. opis Grmljani.) Na Selištima iznad Donje Mahale ima starih omeđina. Pričaju da je nekada tu bilo selo: mnoge je kuga pomorila, a neki su se raselili. Kraj kuće Milutinovića je kužno groblje.
Zna se za neke rodove koji su davno boravili u selu. Rod Vreća se otselio u Stolac. Bio je majstor, pravio vreće, i tako ga prozvali. Izumrli su Jovanovići i Matejaševići. Danas u selu žive samo pravoslavni. God. 1689 pominju se kao pretstavnici sela Boško Đurin i Vasilj Ivanov (v. str. 64).
Boškovići (13 k., Nikoljdan) su došli iz Mrkodola u Crnoj Gori. Dele se na Kadiće i Josipoviće. Ogranci Boškovića su i Lučići (8 k.), Kuštrovi (2 k.) i Milutinovići (2 k.), koji svi slave Nikoljdan. Po lokalnom predanju, sv. Vasilije Ostroški bio je od Milutinovića. 1718 pominje se, bez oznake mesta, Milutin Petar; verovatno je bio od tih Milutinovića. — P a v l o v i ć i (4 k., Arhanđelovdan) su se doselili sa Čopica u Bobanima pre 120 godina. — D r o p e (3 k., Nikoljdan) su starinom Milićevići iz nekog Koštrikovca u Šumi. — Markovići (3 k., Jovanjdan) su starinom Račići iz Grbića kod Žakova.
IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.
19. avgust 2017. u 09:29
vojislav ananić
Galičići
Selo je pri strani, gde ima oburvanog materijala. Žive vode nema u selu nego samo čatrnje. Za vreme letnjih suša stoku nalajaju na Čvaošniku pod Čvaljinom. Zemlje u polju su: Bare, Zagumnice. Kaluđerice, Pečuri, Krčeva, Klepje, Međuputnice, Nogače, Gaćuše, Čista Polja, Vjenčarica, Močila, Razvođe, Ratne Grude, Pržanj, Koretine i Trnovica. U brdu i oko kuća su: Kolovođa, Trap, Jusupovina, Vanuša, Dolac, Gnjilavina, Vrti, Za-Kuće, Do, Krčmarevine, Ljubovica, Trnji, Pješčine, Trapine, Međine, Lazine, Glavica, Ograde, Oglavci, Grepčine i Grebak. Brdo je sasvim golo (1938). Drvetom se snabdevaju na taj način što kopaju žile iz zemlje, a kao ogrev upotrebljavaju i kukuruzovinu i sječine. Stoku napasaju po stranama brda i po polju posle žetve.
Selo ima 17 kuća koje su na okupu. Svaki rod ima svoju ulicu, koja vodi s polja, i te ulice se zovu po rodovima. Crkva im je zajednička sa Veličanima. Groblje ima svaki rod za sebe u ogradama kraj sela, a nekada su se sahranjivali kod crkve u Veličanima.
Selo je dobilo ime po rodu Galičića, čiji grob stoji kod crkve. u Veličanima. 1718 cominje se neki Simo Galovičić, bez oznake mesta. Mogućno je da je i on bio ustvari Galičić. Rod Jerina je izumro, a ne zna se šta je bilo s Kokotima i Rečićima. 1817 pominje se Lazar Salata iz Galičića kao držalac manastirske zemlje u Ravnom. Salate su danas u Ravnom, i verovatno su prethodno bili u Galičićima.
Danas u selu žive samo pravoslavni. Komnenovići (2 k., Arhanđelovdan), koje zovu i Stankovićima, odavna su u selu. Ima ih iseljenih u D. Poplatu. — Nožice (7 k., Arhanđelovdan) su se bili doselili iz Dodanovića u Čvaljinu, na Kučinarevinu, a odatle u Galičiće, pre 180 godina. 1817 pominje se u selu Luka Nožica. Prezime su dobili po nekom pretku koji je umakao na nekoj trci, iako je bio malih nožica. Ima ih i u Ljubinju. — Semizi (5 k., Arhanđelovdan) se domišljaju da su odnekle doseljeni (tobože iz Semizovca). Priča se da su ih bila tri brata, pa su se zbog turskih nasilja dvojica poturčili, a treći prebegao u Veličane i naselio se na Grotu. Odatle ih je poterao povodanj i pre 250—300 (?) todina prešli su u Galičiće. God. 1718 pominje se Vuič Semozović, bez oznake mesta, kao mletački kapural. Kao Šiljkuta i Grujičića ima ih.i u Volujcu (Površ). Tamo su selili iz Galičića. — Gr ede (3 k., Arhanđelzovdan). Ima ih u Bijelom Polju kod Mostara a odavde su selili u Bijelo Polje. Poreklo nepoznato. 1817 pominje se u selu Risto Gredo. Jovičići u Trebinju su takođe od Greda.
IZVOR: MILENKO S. FILIPOVIĆ i LJUBO MIĆEVIĆ – POPOVO U HERCEGOVINI, ANTROPOGEOGRAFSKI PRIKAZ, SARAJEVO, 19.59.