ТРЕБИЊЕ
Аранђелово, Арбанашка, Арсланагића Мост, Беговић Кула, Бихово, Бијелач, Бијоград, Биоци, Бодироге, Богојевић Село, Бориловићи, Брани До, Брова, Будоши, Буговина, Цицина, Чварићи, Десин Село, До, Добромани, Додановићи, Долови, Домашево, Доња Кочела, Доње Чичево, Доње Гранчарево, Доње Врбно, Доњи Ораховац, Драчево, Дражин До, Дријењани, Дубљани, Дубочани, Дужи, Ђедићи, Главинићи, Гојшина, Голубинац, Гомиљани, Горња Кочела, Горње Чичево, Горње Гранчарево, Горње Врбно, Горњи Ораховац, Граб, Грбеши, Грбићи, Гркавци, Хум, Јањач, Јасен, Јасеница Луг, Јазина, Јушићи, Клобук, Коњско, Корлати, Ковачина, Крај, Кремени До, Крњевићи, Кучићи, Куња Главица, Лапја, Ластва, Локвице, Ломачи, Луг, Љекова, Љубово, Љубомир, Марић Међине, Месари, Мионићи, Морче, Моско, Мркоњићи, Нецвијеће, Никонтовићи, Ограде, Орашје Површ, Орашје Зупци, Паројска Њива, Петровићи, Пијавице, Подосоје, Подштировник, Подстрашивица, Подвори, Пољице Попово, Прхиње, Придворци, Рапти Зупци, Расовац, Скочигрм, Старо Слано, Шарани, Шћеница Љубомир, Талежа, Тодорићи, Требијови, Требиње, Тули, Туље, Турани, Турица, Турменти, Тврдош, Убла, Угарци, Укшићи, Увјећа, Величани, Веља Гора, Владушићи, Власаче, Влашка, Волујац, Врпоље Љубомир, Врпоље Загора, Вучија, Вуковићи, Загора, Згоњево, Жаково, Ждријеловићи, Жељево и Жупа.
19. август 2017. у 05:04
vojislav ananić
Цицрина
Село је у једној дугачкој ували, изграђеној у Цицринским Равнима, Северозападно од Ораховог Дола, на граници према Далмацији. Куће су махом висбко у страни и крај пува. Највшпе брдо у Цицрини зове се Тмор. Над селом су брда Пожар и Љуњевац. Живе воде нема: сељани се служе кишницом из чатрња. Старих чатрња има 12 и зову се: Горња Чатрња, Мала Чатрња, Студенац, На Браћеву Гувну, Продо, Под Градом, Велика Чатрња, Котларица, Нова Вода, На Локви. Стара Чатрња и Клачина. Нових чатрња има 11. Локава има шест: Мокри До, Трновац, Близна, Церовица, Мочона и Дуба. У пољу, испод села Чваљине, су земље: Груде, Велике Њиве, Завршнице, Возне Струге, Закалдрма, Вукове Струге, Лукорјечи, Пољане и Велики Рат. То су све већи комплекси земљипгпа у којима има по неколико њива. У брду су: Бијеле Њиве, Плијеши, Оскоруше, Посеље, Стрмице, За Пренсло, Воде. Око села има нешто »rope«: Рупна Дола, Међедица, Близанско Брдо, Куна Градина и Расовача. По њима је највише зановети, глогова и кленова дрвета. Стоку напасају по странама око села.
Село се дели н.а махале: Цицрина, Стрмица, Кремена. Њива и Затморје. Те махале су удаљене једна од друге по. 2„км, а у њима куће образују породичне групе. У свему је .36 кућа. Накрај села је црква св. Ловро. Свака махала има своје засебно гробље.
Старих »грчких плоча« има на местима: На Крсту, Потребицама, на Дубој и на гробљима у Цицрини, у Затморју и на Грацу. Око села су многе гомиле. Има их рко 50, особито у Плитком Долу и Бјелавама. У њима калазе костуре. Између махала Стрмица и Цицрине;.су старе зидине Градац. Прича се да је ту некада била римска врјска. Ту, у рушевинама, и сада се налази старих земљаних лонаца. Неки кажу да је ту био »грчки град«. .
Раније су у Цицрини живели Рагужи, који су отишли у Храсно (Столачки срез) да се склоне од Турака. Наследили су их Раичи. Изумрли су Куљени.
Данас у селу живе само католици. Скарамуце f(5 к., Митровдан) су се доселили из Равног. — Потребице (7 к.ј су старином Богапшновићи из Оџака код Невесиња. Цредак који је дошао на Затморје. био је толико богат да је начинио одмах 12 чатрња и 2 ло- кве. За њихове старе се прича да су покрали стоку из Орахова Дола, те да су их Ораховци поклали а куће им попалили и да је само неким случајем остао у животу неки »мањак« (дечак), који се после потуцао и го; и бос и стога га прозвали Потребица. По другима су их попалили Сењани; остало је само једно дете, које су због сиротиње прозвали Потребица. Има и друкчијих казивања о постанку презимена.Од тог рода био. је наводно и један бискуп. — Браћи (3 к ) су старином из Равног. Зову их и Зечићима. Прича се: муслиман Матараџић јахао на слабом алату, па се један од Браћа похвалио да ће му утећи пешке. И заиста, кад су потрчали, Браћ му је утекао и пре дотрчао на одређено место, напунио и. запалио лулу, док је Матараџић стигао на коњу. Другога Браћа зову још Делић. Браћи-Зечићи (2: к.) славе „Митровдан, а Браћи-Делићи (1 к.) Шимундан. Браћа има насељених у Б]елојевићима код Стоца. — Митровићи (3 к., Митровдан), раније Гргуревићи, дошли су из Равног. — Томашевићи-Кукице (3 к., Шимундан) су далеком старином из Сомине у Бањанима, одатле су дошли у’ Чваљину, а из Чваљине,. због крвнине, »ђедов пранђед« у Цицрину. Од њих ]’е био Мише Томашевић. сердар, командир батаљона у херцеговачком устанку, 1875, у одреду војводе Мусића. Некада су се звали Пакларевићи. Кад су _напустили Чваљину, Михо је отишао у Цицрину, Бошко у Дувно, а трећи брат у Кошарни До на Пељешцу. — Раичи (6к.)и Лимови (3 к., Никољдан), заједничког порекла, су старином из Пиве. Прича се да су хајдуци Лимов и Бајо Пивљанин поклали Турке у џамији у Предољу, повише Стоца, и да је „Лимов одатле побегао и настанио се у Цицрини. О том догађају има и народна песма. — Корде (1 к., Митровдан) су из Голокордића, код Турковића. Сматрају их најстаријим родом у селу. За њих се прича да их је нашао кнез Ивић из Равног као напуштену сирочад, брата и сестру, и по томе су их назвали Корде. Од сестре су Митровићи. — Кулаши (1 к., Шимундан) су се доселили с Војевића у Трнчини. Даљим пореклом треба да су од Колашина. Има их у Стону и у Дубравама,_ а као православних било их је у Орашју. Православних Кулаша има у Фатници (Билећке Рудине), где се они сматрају старинцима. — Ј а р а к (1 к., Никољдан) се је доселио из Требимље. — Пупе (1 к., Никољдан).су од Пупа у Чваљини. — Боро (1 к.) је дошао из Храсна на женино имање,’ 1930. — ДОброславић (1 к.) је дошао из Требимње на женино имање, 1937.
ИЗВОР: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ и ЉУБО МИЋЕВИЋ – ПОПОВО У ХЕРЦЕГОВИНИ, АНТРОПОГЕОГРАФСКИ ПРИКАЗ, САРАЈЕВО, 19.59.
19. август 2017. у 05:28
vojislav ananić
Требиња-Требимља
Село је већином у ували између брда Градине и Игра и у свему слично Цицрини, од које га дели брег Плијеш. Махале су већином у присоју, а по оквиру те увале. Сасвим су издвојене махале Пећина, прозвана по великој пећини, Загорац, ближе пољу, и Турковићи, на ободу поља. Живе воде нема. Готово свака кућа има чатрњу. Главне земље су у пољу:. Чајтеши, Подбабља, Голобријег, Пучине, Поткрајнице,. Боровци, Плужинеј Драчевци, Синци, Црнуље, Дољашнице, Царине, Басаруша, Стубице, Окучи, Успутнице, Стрноглавице, Бродске Струге, Крсца и Отоци. У брду су: Пашића Врти, Бисин Врт, Долови, Ограда, Близнице, Кладови До, Међу Кућиштем, Подвори, Подмилачје, Груде, Баре, Пјештате Њиве, Царине, Садови, Виногради, Марков Дријен, Дреновица, Загруђе, Мокри Долови, Укшини Долови, Поља. „Горе« има на местима: Острвица, Случевац, Лисац, Зарадачје, Игар и Градина. Стоку напасају по странама око села: Островица, Разбојишта, Доња и Горња Гора, Градина и Лисац.
Село се дели на седам-махала: Горња и Доња Требиња, Дужиц.а, Добри Д о, Пећина, Загорац и Турковикњ Те махале су међусобно потпуно издвојене и удаљене једна од друге по Vs сата хода а куће у њима су на окупу. Горња махала се дели.на мање махале: Бријег, Главаше, Милиће, а Доња на: Шијаковиће или Подранч-Врх, Звоне, Батине и др. У селу је свега 98 кућа (101-домаћинство). На средини Требиње је црква Велика Госпојина, саграђена 1938, у гробљу Доње Требиње је дапела Спасова, на Барама између Г. и Д. Требимље је црква св. Рока, а повише махале Турковића је црква св. Петра. Свака махала има своје посебно гробље, а и код цркава су гробЈва.
Уоколо села има старих гомила. Близу далматинске границе су Златне Гомиле. Гомила има и на Равнима —- Равњама поред пута. Сем тога, прича се да је на брду Градини био римски град. А између цркве Велике Госпојине и капеле, по њивама, су неке рушевине. »Грчких плоча« има много и на више места; највећа таква некропола je у средини села, код Спасове цркве, а једна мања али лепо очувана на Пећини. Прича се да је на Црквини некада била црква. На средини насеља, на месту Грудама (између брда Градине, Игра и Црквине), у близини старе цркве су гомиле тесаног камена, а наилази се и на гробове озидане од камена. Ту је 1933 нађен римски споменик надгробки с натписом, који је пренет и узидан у жупни стан. Говоре да је раније било насеље на месту које се и сада зове Селиште, код Шијаковића кућа. Црква св. Рока је веома стара и делом у земљи,. црква св. Петра је оаграђена 1922, а капела Спасова пре неких 30 година. Код цркве св. Рока је гроб неке девојке из Дубрава: била муслиманка па прешла на католичку веру и побегла у Требимљу, где je и умрла. — Прича се да је некада у Требимљи стајала краљица Требија (и да се по њој прозвало село) као и то да је у селу била »бискупија«. Пред крај турске владавине била је у Требимњи турска царинарница, па се место где је била и сада зове Ћумрукана.
Од ранијих становника села изумрли су Бисе и Укша, Синановић се отселио у Љубиње, а за Пашиће се ништа не зна. У Укшиним Доловима стоје омеђине Укшине куће. Тај Укша био се оженио муслиманком па му муслимани претили да ће га убити, и стога он иселио.
Данас у селу живе сами католици.
Ш к у р л е (4 к., Никољдан) се сматрају староседеоцима. Раније су се звали Цвитковићи. Има их исељених на Мљету,.код Стона и у Америци. Брат једнога прадеда био отишао и остао у Солуну. — Пркачини (14 к., Никољдан), раније Николићи, дошли су из Прњавора, пре 250 година, а старином су »из Црне Горе, из неких Риђана«. Има их исељених у Мостару, Храсну, Дубравама и на Мљету. — Вулетићи (12 к., Никољдан) у Пећини су пореклом из Црне Горе. Дошли су давно и ту су страдали од Сењана: у њиховој кући су Сењани поклали девет чланова; спасао се Иван, који је био код коња у планини. Иван је био пети предак Ивана Вулетића (р. 1894). Кад су дошли, затекли су Јараке, Звоне, Кристе, Вујичиће, Пркачине и Пјевиће. Има их исељених у Кашићима. — Б а т и н е (5 к., Никољдан) су се доселили из Дужију — Градца, а даљом старином су Вујичићи са Косова. Батинама су прозвани пошто je неки предак стално носио батину (штап). И турског времена били су на својој земљи. Одавде су селили у Борач, у Дужи код. Неум-Клека (Батиновићи), а после Првог светског рата и у Славонију. — Ј а р а ц и (4 к., Никољдан), а после Првог светског рата и у Славонију. — (4 к., Никољдан) су дошли у Требимњу из Веље Међе, а иначе су истог порекла као и Батине. Из Требимње су се иселили у Драчевице, Опличиће и Почитељ. — Шијаковићи (2 к. са 5 породица, Никољдан) су од Japaкa, а Шијаковићима прозвани по претку који је бир дуге шије. — Франићи (2 к.) су заједничког порекла са Пјевићима и Балићима, тј. старином Жилићи из Риђана. Истог су порекла и Филиповићи (2 к.) и Тркеши у Равницама код Стоца.—- Кристе (8 к., Никољдан)’ Непознатог су порекла. Има их исејвених у Сланом и у Чепикућама, — Звоне (7 к., Никољдан) су старином Бандићи из Веље Међе. Неки предак украо звоно и пo томе прозвани Звонама. — Пијевићи (4 к., Шћепандан) су старином Жилићи (други кажу: Крвавци) из Риђана.’ Неки од предака’ добро певао, па прозван био Пјевом. — Доброславићи (6 к., Митровдан) су дошли у Равно из Славогогје, а у Требимтву из Равног — ;Б а би ћ и (3″ к., Никољдан) су се доселили давно из Дубрава у Пећину — Ш а њ е (4′ к., Никољдан) су старином Драшкбвићи из Риђана.— Станковићи (3 к., Никољдан) су одавна досељени из Црне Горе. Помиње се у селу 1817 Бошко Станковић.— Солдићи (2 к. Никољдан) воде порекло од једног »солдата«, који је давно пребегао из Далмације, па служио код Криста, ту се оженио, добио мираз и. остао. — Уџеније (I к., Никољдан) су давно доселили из Смрдана. Неки казују да је старо презиме Драшковић. — Теркеш (1 к.,.. Никбљдан): зна се само толико да су одавна у селу. — Милићи. (2 к.,.Никољдан) сy од Милића у Величанима. — Балићи (2, к., Шћепандан) ćy прозвани тако што им се предак оженио сестром Досиповића Q Параунића, који су се касније »потурчили«.1817; помиње се у селу Филип Балић. — Зекићи (3 к., Никољдан) су се доселили из Трнчине турског времена. Зову их још и Лонац. —Ву:чићевић и. (6. к.,: Никољдан) су се доселили из Дврснице, а даљим пореклом су из Црне Горе. — Лакић (1 к., Никољдан) је дошао из Веље Међе турског времека.
ИЗВОР: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ и ЉУБО МИЋЕВИЋ – ПОПОВО У ХЕРЦЕГОВИНИ, АНТРОПОГЕОГРАФСКИ ПРИКАЗ, САРАЈЕВО, 19.59.
19. август 2017. у 05:59
vojislav ananić
Дврсница
Селр је у страни изнад поља а испод брда Братогошца. Живе воде немајују самом селу;. изнад села на Братогошцу је: жива вода Пиштет, а у пећини између Равног и Дврснице вода Спиле. Служе се кишницом из чатрња. Заједничке су чатрње: Горња Чатрња или Крутака, Брестовник, На Бријегу и План. Нових чатрња има’ 12. Локве су. две: Кочина и Локва. Земље у пољу су: Границе, Котларице,, Побрежнице, Обоци, Наплави, Башчице, Вирови, Подгувнице, Премакућнице, Подкрајнице, Груде, Браждене Њиве, Пријеке Њиве, Нугларице, Станкупсе, Камена и Барице: У брду су и око кућа: Гумниште, Мајдани, Пећи, Брестовник, Хандића Врт, Авдине Међе, Пјаце Грубјешина, Тамбори, Ћибаруша, Ковачуша, Доња Ограда, Пипуниште и Глухића Виноград. Идући Вељој Међи, око 1 км далеко, је место Доња Дврсница. Ту су сада виногради. Виногради су још и на местима: Сливље, Нугли, Сурулевац, Калајџин Виноград, Под Кулом, Под Оградом, Доњи и Горњи Виногради. Брдо је заједничко и потпунр голо, само око кућа, по оградама има нешто дрвета. До недавна еу се дрварили на тај начин што су копали жиле (»кречине«) из земље, Стоку напасају rio странама изнад и око села и по пољу после жетве. Лети предају стоку на пашу сељанима у Храсно и Банчиће, а они је гоне на Зеленгору и Крбине.
Село има 20 кућа, које су на окупу. Црква им.је преко цоља, заједничка са Чавшанима и Орашанима.
Под селом је једна стара кула на три слрата. Дричају да је то била кула неког Милете војводе, српског јунака из истог села, и да су је Турци отели и присвојили. Касније је припадала Ђикићу и Муслибеговићу из Мостара. У огради Пљевница су две »грчке плоче«. На средини пута је’ старо гробље, за које се прича да је од српских и »турских« сватова који су се ту сусрели, потукли и изгинули. Подно села, у једној огради, су неколики муслимански
гробови.
Зна се за неколико .родова који су раније боравили у селу. Када је куга морила, у селу је умрло_ самих момака и деводака осамнаест, и тада су неки родови изумрли а неки иселили. Сви су били избегли, па су се вратили само Ђордани и Росићи. Кучинари су се преселили у Храсно, Грубјеше у Седларе, Милетићи у Чаваш. Неки Милетићи су се прозвали Будимчићи, по мајци која је била из Будима-Дола у Завали, а преселили су се на Банчиће. Срби Пјаце су се иселили у Дубраве. Не зна се шта је било са Гела, Тамбора, Хандића. и Калајџића. Били су већином, муслимани.
Сада у селу живе само православни. Ву чинићи (10 к., Арханђеловдан) су старином из Озринића. — Ђ ордани (6 к., Арханђеловдан) су од Милидраговића у Љубомиру. Ђорданима су прозвани lio тме што је тобоже неком претку ага Ђикић из Мостара говорио: „Бре ђиди Ђордан!« Из Дврснице су неки Ђордани отишли ка МиШЈвеновац и у Додановиће. Само огранак Ђордана су Росићи (4 к., Арханђеловдан). За време куге Никола, дед Трипка Росића. (р. 1856), био избегао и живео неко време код Стоца, Милидраговићи у Љескову Долу и др. (Ђурђевдан) су старинци.
Пољски завет у селу је Пантелијевдан.
ИЗВОР: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ и ЉУБО МИЋЕВИЋ – ПОПОВО У ХЕРЦЕГОВИНИ, АНТРОПОГЕОГРАФСКИ ПРИКАЗ, САРАЈЕВО, 19.59.
19. август 2017. у 06:16
vojislav ananić
Веља Међа
Село је описано у студији »Херцеговина« пок. Ј. Дедијера (стр 291—292).
У селу живе 1938 сами католици: Б е н д е р и (21 к.), О б е р а н и (11 к.), Соколи (4 к.), Вукаси (2 к.), Лакићи (8 к.), Цурићи (8 к.), Папци (2 к.), Пухићи (1 к.), Ждракићи (4 к.), Јурковић (1 к.), Мерџан (1 к.). Место Загорац из ког су они пореклом, није код Требиња него у Требимњи.
Код Дедијера се не помињу: Пујићи, Ждракићи и Јурковићи.
Донуне и исправке раћијем олису:
Старинске су чатрње: Богдануша, Кораћица, За Гумном Чатрња. Поједики делови сеоског земљишта у пољу зову се: Квенжира, Товарнице, Крсца, Наратнице, Кућице, Отоци, Ћуране, Калуже, Барице, Границе, а у брду: Трнови До, Расовати До, Томашев Тор, Чисте Ластве, Униште, Почивала, Сиљева Доца, Међуступиште. Испаше и шуме: Будићевићи, Градина, Лисна Главица, Прибојна, Скозник, ГГренсло, Црна Љут, Цодине, Мустафин Греб, Плокариште и Мрђиће.
Црква св. Ивана је накрај села и уз њу је сеоско гробља.
На Скознику и на Градини је по једна »грчка гомила«. Више у селу нема »грчких плоча« а не зна се ни за турско гробље: има Мустафин Греб, али je и тај Мустафа био католик (то му је било презиме) који је ту погинуо. Од тог рода су биле породица Бешо и Јарац. 1604 помише се Иван Павловић с Веље Међе (в. стр. 61).
Сви католици у селу славе Никољдан.
Бендери. У своје претке убрајају Беша, Јарца и Мачка. Док су они били мали, негде око 1800, била је овде глад: седам година била је вода по пољу и није сејано па су њихови отишли у Поплате код Стоца и тамо су провели десетак година.— Пухићи су давно дошли из Трнчине. — Ждракићи: непознато. — Јурковић: био дошао као железничар из Габеле, 1909. (После 1938 опет се вратио у Габелу.)
ИЗВОР: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ и ЉУБО МИЋЕВИЋ – ПОПОВО У ХЕРЦЕГОВИНИ, АНТРОПОГЕОГРАФСКИ ПРИКАЗ, САРАЈЕВО, 19.59.
19. август 2017. у 06:47
vojislav ananić
Драпићи
Драпићи су између планине Илије и Бјеласнице, при брдима Радошу и Трескавцу. Недалеко од села је жива вода Убо, која лети мало цури. На Ладиновом Поду у Илији Планини има увек воде у Пећини koja се зове Ладенова Јама.. Чатрња има 8, а има и локва Убо. Земље су им у брду и око. кућа: Широка Рупа, Јасенови До, Букови До, Демиров Под, Дубоки До, Брезови До, Сретни До, Радулов. До, Ропина Долина, Облита Рупа, Опаве Долине, Посеље, Јаворова Долина, Дола, Бисачине, Липа и На Поду у Долима. Немају земље у пољу. Село је »завршно« и више сточарско. »Горе« су: Михајлове Лазине, Трескавица и Руде Рупе. Стаје имају у Засади, Копреном Долу и Дврсци.
Некада су овде биле стаје села Жабице и стално село су засновали Драпићи, по којима се прозвало. Гробље је крај села.
Д р а п и ћ и (8 к., Михољдан), православни, старином су Добриловићи. Неки Перо Добриловић из Жабице убије у свађи Турчина и ‘побегне у гору. После се за њим натури неки други Турчин, те га рани, а он завиче: »Покажи ми се, јуначе, да видим ко ме уби!« Турчин се покаже, а он дочека из пушке и убије и њега. Тако погинуше обојица један крај другог. И сада има место које се зове Перишин Гроб и Дулаћева Љут. Чим је тај Турчин погинуо, једна (стара) баба из Перине. куће пограби, мушко дете и побегне с њим на стаје. А како је било хајдучљиво, она узме дете у нарамак и целу ноћ је око куће ходала и вашку хушкала. Сутрадан се потужи баба некима који су дошли на стаје да је целу ноћ »драпала« (ходала) око куће, и по томе их прозову Драпићима.
ИЗВОР: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ и ЉУБО МИЋЕВИЋ – ПОПОВО У ХЕРЦЕГОВИНИ, АНТРОПОГЕОГРАФСКИ ПРИКАЗ, САРАЈЕВО, 19.59.
19. август 2017. у 06:54
vojislav ananić
Драчево
Село је описао пок. Ј. Дедијер (»Херцеговина«, етр. 286-288)V Год. 1938 било је у селу православних: Прибишића (9 k.j Никољдан), Курилића (7 к., Јовањдан), Сетенчића и. Глигорића (7 к., Лучиндан), Рунда-Рундића (5 . к„ . Лучиндан);. Шоша (4 к., Никољдан), Бумба (3 к., Лучиндан), Пешkа (2 k„ Арханђеловдан), Грча (3 к., Јовањдан), Бискупа (4 к., Аћимовдан), Медара (3 к, Шћепандан), Черјечина (2 к.; Јовањдан),’ Мунишића (2 к., Арханђеловдан), Перишића (3 к„ Ј|0вањдан)3. Ђурасовића(2к„ Јовањдан), Анђушића(2к., Бурђевдан), Кос о в и ћ а (3 к., Бурђевдан), М и л е т и ћ а (1 к„ Бурђевдан), П о п овића (1 к., Ђурђевдан) и Семиза (1 к.). Поповић је дошао из Бјелошева Дола, после Првог светског рата (»удо се«). Семиз је био дошао из Галичића као »одионик -1938. Од Курилића неки су у 18 веку иселили у Крајковиће (Шума). Год. 1689 као претставник села помиње се Грујица Милошевић (в. стр. 64). ’ ….
– Муслиманин Кајић (1 к.), Циганин ковач, из Крушевице (Љубиње). –
Неколико породица сe отселило у Војводину после ,1945.
ИЗВОР: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ и ЉУБО МИЋЕВИЋ – ПОПОВО У ХЕРЦЕГОВИНИ, АНТРОПОГЕОГРАФСКИ ПРИКАЗ, САРАЈЕВО, 19.59.
19. август 2017. у 07:12
vojislav ananić
Дријењани
Описао их је пок. Ј. Дедијер (»Херцеговина«, стр. 285—286). Овде се износе само допуне и исправке.
На средини села је Зборна Гомила са великом плочом. Ту се састаје село на збор. Друга гомила у селу Златна Гомила. Има и једна на Главици изнад села.
Год. 1664, у извештају И. Матијашевића, помиње се и православна црква у Дријењанима. Бројно стање породица било je 1938: Глухајићи (5 к., Архакђеловдан), Ћорићи (4 к., Арханђеловдан), Стојановићи (3 к., Јовањдан), Марковићи (3 к., Јовањдан), Ћаћићи (3 ‘к, Арханђеловдан),’Митриновићи (2 к., Јовањдан), Поповићи (1 к.,’Бурђевдан), Гњате (1 к., Арханђеловдан), Перишићи(1 к,. Јовањдан), Драпићи (1 к., Михољдан), Грче (1 к., Јовањдан) и Бакмази (1 к.).
Стојановићи нису Староседеоци, како је забележено раније: они мисле да су старином из Будве. — Поповићи су старином из Бјелошева Дола код ЈБубиња, одакле им је дошао отац. Даљим су прреклом вероватно из Црне Горе, а заједничког порекла с њима Дучићи на Лугу и Латковићи у Марић-Међи. — Бакмази су били дошли из Кијева.Дола. —Драпићи: дед је дошао из Драпића на купљену земљу. –
Муслимани. Кабиљи (1 к.). —Маџара, који се помињу у ранијем опису, више нема. .
ИЗВОР: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ и ЉУБО МИЋЕВИЋ – ПОПОВО У ХЕРЦЕГОВИНИ, АНТРОПОГЕОГРАФСКИ ПРИКАЗ, САРАЈЕВО, 19.59.
19. август 2017. у 07:23
vojislav ananić
КОРЛАТИ
Село је на Илији Планини, између њених висова Сиљевцај Клупца и Коњске Јаме. ЖЈиве воде нема. Чатрња има 13. Локве су. Угрин До и, у »ортаклуку с Драчевљанима«, Бедовица. Земље имају и у пољу и у брду. У брду су: Станчи, Кушта, Долов-и, Међукук, Прапратни До, Просиште, Каловиште, Авт.ови До, Гладшпин До, Лађени До и Зазубак, а у пољу су: Струге, Драгомирнице, Груде, Подошекнице, ЈаЗине, Бованица и Раскрсница. Косанице су: Утрине; Плани, Широкц пути и Брегови. Око села је доста шумзовито,. наро- чито на северној и североиеточној страни села. »Горе« су: Сачивишће; Лазнице, Прапратни Долови, Ђуринова Главица и Клисура.
Куће су на окупу а има их евега 14 православних.
Село се помиње 1503, када је у њему жхгвео огранак рода Ненковаца (Nicola Milichevich đe Chorlat, đe Nenchova), чије je седиште било у Љубињском селу Ивици. Око 1/2 км јужно од данашњег села је место Селиште и код тог Селишта је сеоско гробље, а у трм гробљу су четири »грчке плоче«. Нико ништа не зна да каже о Селишту. Род Ножице имају своје засебно гробље, на другој страни села. Неколико старих омеђина је на месту Заораје, око 1/2 сата хода према истоку. Причају да је ту некада било село и да су се неки одатле отселили у близину Јабланице, док су други изумрли. Зна се да су у селу некада живели родови Корлати и Чаушићи, чији је предак био у турској војсци чауш и по томе прозвани. Прича се да су му Турци дали пола удута Корлати. Корлати су изумрли. Називи места у селу Рикалово и Љубово Гувно упућују да су и ти родови некада живели у селу.
Пешке (8 к.). Неки славе Никољдан и прислужују Арханђеловдан, а неки славе Арханђеловдан. Старином су Радуловићи из Туља. Има их исељених и у Мостару. — Б а ј а т и (3 к., Арханђеловдан) су старином Самарџићи из Жрвња. Неки се потужио у војсци да је месо бајато, па по томе прозвани он и потомство му. — Ножице (3 к., Арханђеловдан) ćy пореклом Милашине из Драчева. Дошли на мираз правог Ножице и по томе прозвани.
ИЗВОР: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ и ЉУБО МИЋЕВИЋ – ПОПОВО У ХЕРЦЕГОВИНИ, АНТРОПОГЕОГРАФСКИ ПРИКАЗ, САРАЈЕВО, 19.59.
19. август 2017. у 07:35
vojislav ananić
Мрконићи
Село на источној страни поља. Жива вода је Убо на брду и лишљевина Ждријело. Старе заједничке чатрње су: Продољани, Под Главицом, Вртача и Горња Чатрња. Нових чатрња има 14.
Село је тешко страдало у последњем рату, а после ослобођења оТселило се неколико породица у Гајдобру и др. у Бачкој.
1929 саграђен је о државном трошку велики »резервоар« за воду ниже села. Њиве у пољу су: Валови, Гумништа, Пуне Жђеле, Шупљи Валови, Лишије Груде, Гроздаве, Бољевина и Оврљине. Вртови око кућа су: Селишта, Продољани, Тежанице и Виноградишта. »Горе« има мало у Бјеласници и Рудин-Долу. Стоку напасају на заједничким пашњацима: Рудин До, Трескавац, Зелениковац, Плоче и Купинова Влака.
Село се дели на Горњу и Доњу Махалу, које су међусобно удаљене око 300 м, а у њима су куће на окупу. Свега је у селу 35 кућа. Црква св. Николе је у Доњој Махали, а око цркве је заједничко сеоско гробље.
Причају да је село добило име по томе што су се ту први населили Бошковићи који су дошли из Мркодола у Црној Гори. (Постоји и друкчије предање: в. опис Грмљани.) На Селиштима изнад Доње Махале има старих омеђина. Причају да је некада ту било село: многе је куга поморила, а неки су се раселили. Крај куће Милутиновића је кужно гробље.
Зна се за неке родове који су давно боравили у селу. Род Врећа се отселио у Столац. Био је мајстор, правио вреће, и тако га прозвали. Изумрли су Јовановићи и Матејашевићи. Данас у селу живе само православни. Год. 1689 помињу се као претставници села Бошко Ђурин и Васиљ Иванов (в. стр. 64).
Бошковићи (13 к., Никољдан) су дошли из Мркодола у Црној Гори. Деле се на Кадиће и Јосиповиће. Огранци Бошковића су и Лучићи (8 к.), Куштрови (2 к.) и Милутиновићи (2 к.), који сви славе Никољдан. По локалном предању, св. Василије Острошки био је од Милутиновића. 1718 помиње се, без ознаке места, Милутин Петар; вероватно је био од тих Милутиновића. — П а в л о в и ћ и (4 к., Арханђеловдан) су се доселили са Чопица у Бобанима пре 120 година. — Д р о п е (3 к., Никољдан) су старином Милићевићи из неког Коштриковца у Шуми. — Марковићи (3 к., Јовањдан) су старином Рачићи из Грбића код Жакова.
ИЗВОР: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ и ЉУБО МИЋЕВИЋ – ПОПОВО У ХЕРЦЕГОВИНИ, АНТРОПОГЕОГРАФСКИ ПРИКАЗ, САРАЈЕВО, 19.59.
19. август 2017. у 09:29
vojislav ananić
Галичићи
Село је при страни, где има обурваног материјала. Живе воде нема у селу него само чатрње. За време летњих суша стоку налајају на Чваошнику под Чваљином. Земље у пољу су: Баре, Загумнице. Калуђерице, Печури, Крчева, Клепје, Међупутнице, Ногаче, Гаћуше, Чиста Поља, Вјенчарица, Мочила, Развође, Ратне Груде, Пржањ, Коретине и Трновица. У брду и око кућа су: Коловођа, Трап, Јусуповина, Вануша, Долац, Гњилавина, Врти, За-Куће, До, Крчмаревине, Љубовица, Трњи, Пјешчине, Трапине, Међине, Лазине, Главица, Ограде, Оглавци, Грепчине и Гребак. Брдо је сасвим голо (1938). Дрветом се снабдевају на тај начин што копају жиле из земље, а као огрев употребљавају и кукурузовину и сјечине. Стоку напасају по странама брда и по пољу после жетве.
Село има 17 кућа које су на окупу. Сваки род има своју улицу, која води с поља, и те улице се зову по родовима. Црква им је заједничка са Величанима. Гробље има сваки род за себе у оградама крај села, а некада су се сахрањивали код цркве у Величанима.
Село је добило име по роду Галичића, чији гроб стоји код цркве. у Величанима. 1718 цомиње се неки Симо Галовичић, без ознаке места. Могућно је да је и он био уствари Галичић. Род Јерина је изумро, а не зна се шта је било с Кокотима и Речићима. 1817 помиње се Лазар Салата из Галичића као држалац манастирске земље у Равном. Салате су данас у Равном, и вероватно су претходно били у Галичићима.
Данас у селу живе само православни. Комненовићи (2 к., Арханђеловдан), које зову и Станковићима, одавна су у селу. Има их исељених у Д. Поплату. — Ножице (7 к., Арханђеловдан) су се били доселили из Додановића у Чваљину, на Кучинаревину, а одатле у Галичиће, пре 180 година. 1817 помиње се у селу Лука Ножица. Презиме су добили по неком претку који је умакао на некој трци, иако је био малих ножица. Има их и у Љубињу. — Семизи (5 к., Арханђеловдан) се домишљају да су однекле досељени (тобоже из Семизовца). Прича се да су их била три брата, па су се због турских насиља двојица потурчили, а трећи пребегао у Величане и населио се на Гроту. Одатле их је потерао поводањ и пре 250—300 (?) тодина прешли су у Галичиће. Год. 1718 помиње се Вуич Семозовић, без ознаке места, као млетачки капурал. Као Шиљкута и Грујичића има их.и у Волујцу (Површ). Тамо су селили из Галичића. — Гр еде (3 к., Арханђелзовдан). Има их у Бијелом Пољу код Мостара а одавде су селили у Бијело Поље. Порекло непознато. 1817 помиње се у селу Ристо Гредо. Јовичићи у Требињу су такође од Греда.
ИЗВОР: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ и ЉУБО МИЋЕВИЋ – ПОПОВО У ХЕРЦЕГОВИНИ, АНТРОПОГЕОГРАФСКИ ПРИКАЗ, САРАЈЕВО, 19.59.