ТРЕБИЊЕ
Аранђелово, Арбанашка, Арсланагића Мост, Беговић Кула, Бихово, Бијелач, Бијоград, Биоци, Бодироге, Богојевић Село, Бориловићи, Брани До, Брова, Будоши, Буговина, Цицина, Чварићи, Десин Село, До, Добромани, Додановићи, Долови, Домашево, Доња Кочела, Доње Чичево, Доње Гранчарево, Доње Врбно, Доњи Ораховац, Драчево, Дражин До, Дријењани, Дубљани, Дубочани, Дужи, Ђедићи, Главинићи, Гојшина, Голубинац, Гомиљани, Горња Кочела, Горње Чичево, Горње Гранчарево, Горње Врбно, Горњи Ораховац, Граб, Грбеши, Грбићи, Гркавци, Хум, Јањач, Јасен, Јасеница Луг, Јазина, Јушићи, Клобук, Коњско, Корлати, Ковачина, Крај, Кремени До, Крњевићи, Кучићи, Куња Главица, Лапја, Ластва, Локвице, Ломачи, Луг, Љекова, Љубово, Љубомир, Марић Међине, Месари, Мионићи, Морче, Моско, Мркоњићи, Нецвијеће, Никонтовићи, Ограде, Орашје Површ, Орашје Зупци, Паројска Њива, Петровићи, Пијавице, Подосоје, Подштировник, Подстрашивица, Подвори, Пољице Попово, Прхиње, Придворци, Рапти Зупци, Расовац, Скочигрм, Старо Слано, Шарани, Шћеница Љубомир, Талежа, Тодорићи, Требијови, Требиње, Тули, Туље, Турани, Турица, Турменти, Тврдош, Убла, Угарци, Укшићи, Увјећа, Величани, Веља Гора, Владушићи, Власаче, Влашка, Волујац, Врпоље Љубомир, Врпоље Загора, Вучија, Вуковићи, Загора, Згоњево, Жаково, Ждријеловићи, Жељево и Жупа.
19. август 2017. у 10:07
vojislav ananić
Величани
Село је на старој планини, на присојној страни, и има амфитеатралан изглед. У самом селу нема живих вода и лети, за време великих суша, доносе воду с Покривеника испод Завале, У брду је »пишљевина« (вода која се цеди, пишти) Брестовац. Старе заједничке чатрње су: Зечица, Спиле, Милануша, Црни врт, Славићуша, Ресуша, Базвина, Кутинуша, Зечевина, Нова Чатрња и Црквена Чатрња. Нехе од њих више не држе воду. Нових приватних чатрња има 31, а 3 државне. Локве су: Водица, Крушевица и До, и оне су у заједници са другим селима. Главне радне земље су у пољу и зову се: Голопоље, Рупе, Толисаве, Крстаче, Дуге Њиве, Царине, Границе, Баре, Гувна, Скочци, Бладов Вир, Дупине, Виноградине, Оточице, Црпала, Зајамнице, Пругова, Покрајнице, Рогушве, Окучи, Михајле Луке, Маљве, Кукавице, Пелијешнице, Пржањ, Вељи Као, Почивало, Планице, Пропади, Вратарице, Вјенчарице, Хасе, Камен, Лукорјечи, Раскрсница, Мочила, Барице, Врбе, Лијесне Струге, Ситни Калови, Овћина, Рат, Струга, Диздаревина, Бистрица, Крчева, Баре, Печури, Задрачнице, Косовица, Плочице, Подолињаче, Покрајнице, Ресуша, Чиста Поља, Јамице; Бјешала, Подгора, Под Ратом, Наратнице и Киба. У брду су: Јавор, Под Водицом, Бјеласница, Копрени До, Заград, Кућице, Криводо, Лазе, Жијеравица, Крушка, Спиле, Буљковци Радаве, Базвина, Доње Ограде, Окрајци, Радоваља, Међе, Позечица, Грот, Башча, Кукуљевина, Трапине, Хумковине, Драчице, Милошевина, Врцовине, Бановине. Зечев До, Жбаник, Ковачица, Оплетњак, Јерковине, Међине, Прдамбар, Сливци; Кнежине, Репине, Пајићевине, Хасе, Борковина, Виловице, Подвиловице, Зауличје, Круљевина и Криваче. Око кућа, и .по вртовима има много смокава и дудова. Брда су потпуно гола. У 1927 држава је изделила. на свако домаћинствр по 20 дунума голог крша да се’подижу приватни забрани. Дрвима се снабдевају копајући жиле из земље, секући конопљику око реке и крадући дрва из младе шуме Дрме у Завали, а имућнији купују дрва са стране. Стоку напасају по пољу после жетве и по странама изнад и око села.
У селу су махале: Добрешка или Орловина, Буљковина (коју сада зову Дерикучка Махала) и Доња или Милића Махала. Махале су одвојене, а куће у њима су на (укупно има 52 куће. Сви .су православни. Црква св. арханђела Михаила је испод села, црема средини, а око цркве је заједничко гробље. По причању, некада су се у Величанима сахрањивали и становници Чваљине, а на то упућују и надгробни споменици у чијим се натписима помињу Чихорићи. Престали су да ce сахрањују у Величанима када се једном изврнула барка са мртвацем и потопили се и мртвац и возари.
Црква у селу је оправљена у турско доба, а место на коме је она од старине зове се Црква. Види се да је грађена на месту где је била већа црква. Прича се да је некада око ње била варош. То поткрепљују тим што је у виноградима узидан отесани камен од старих кућа, а таквог камена узидано. је на више места испод данашњег, друма, а на једном месту су нађене затрпане велике рушевине и ту је нађено замешене земље приправљене за пећ (за израду цигле. На месту Кривачи и сада стоји велики доњи праг и у њему стопа од врата. Ту у близини налазили су и старинске гробове. Код цркве је велика и већ добро позната средњевековна некропола. Друго средњевековно гробље је. На Коњувима, на Гребљу, где још стоје један стуб и неволико плоча. У селу има доста старих омеђина. Недалеко од села, према северу, испод друма је Росино Гробље. Причају да су се на том месту сусрели и побили двоји сватови и да је ту, међу осталима, закопана и невеста Роса. Тврде да се у Славића кући налази једна лучева греда још из доба косовског боја. Било је шест таквих греда, али су Млечићи пет од њих употребили за лађу а једну оставили за успомену.
Зна се за неколико родова који су раније боравили у селу. Зец је имао око 60 рала земље, али је услед слабих година и неродице имање распродао и отишао у Мостар. Једну половину имања купио је Ресулбеговић из Требиња а другу су купили заједнички Хромић из Лубиња и Цимирот из Величана. Врцић је имао високу кулу, коју је продао Бучугу и отселио се у Мостар а до неколико иза тога и Бучуг се отселио у Мостар. 1718 помиње се Михаило Врцић. Куга је затрла Херака. Прича се да је од Херака била остала само једна удовица, коју је преварио Сердаревић из Љубиња и за чохану доламу узео цело имање. Где је био Херак сада је Baco Комнензовић.
На Херака потсећа топоним Хераковина у селу. Топаловићи су се отселили у Столац. Вукадиновићи-Солде су имали имање и куће где сада стоје Милићи и Комненоовићи. За њих се прича ово: била браћа Ђуро и Михајло Вукадиновићи које Турци, због неке кривице, отерају у Мостар и затворе. После неког времена побегну у Далмацију, тамо се упишу у »солдате« и по томе их прозову Солдама. Солда има у Невесињу, а Вукадиновића у Босанском Шамцу. Где су сада Трифко Лакић и Јово Ћук Милин били су Врећетине. Ђурине су помрли од куге. Хунковићи су имали своје имање где ćy сада Орли. 1718 помиње се као млетачки харамбаша, Митар УНКОВИЋ, али без ознаке села. Прича се да је куга у селу затрла 18 кућа. Руља је био обркнез. За њега се прича да је био притиснуо много туђе земље, на што је удовица Врцића бацила лемеш турским властима, »кадинцу«, у знак тужбе против њега. Турци га вежу и одведу у Травник, али се он вешто извуче, али га на поновну тужбу села поново ухвате и посеку. И сада има у дну села велик комплекс земље који се зове Кнежкне. Базвина и Ивеља су погинули у Дабру. За њих се прича да су били велики лопови. Они су по Далмацији крали мазге, уље и вино, и гонили у Босну и продавали, а по Босни су крали ноње, говеда и браве и продавали по Далмацији. Чувен род у Херцеговини су Круљи који су живели у Величанима и одатле једна грана отишла у Moсrap, а друга, већа, у Поцрње и Раковце, села у Столачиом срезу. Успомена на њиу је у имену омеђине Круљевине. Даљим пореклом су из Риђана. 1690 помиње се као претставник села Поред Вука Славића, Мишко Кадијевић (в. стр. 64).
Дерикучке (9 к.), Ћук (4к.), Цимироти (1 к.)} Славићи. (3 к.), Орли (5 к.) и Божићи (1 к.) су сви Један род и сви славе Васиљевдан. Сви су старином Божићи из Грмљани а даљим пореклом из Куча. Најстарије презиме је Славићи, а Дерикучке, Ћук, Цимирот и Орли су презимена постала по надимцима предака. 1690 помиње će Вук Славић (в. стр. 64), а 1718, без ознаке села, Никола Ћук, Мил и ћ и I (5 к., Лучиндан) су од претка који је дошао као католик из Орахова Дола, а Милићи II (4 к.) од претка кзоји je дошао из Риђана. Први су се звали раније Ждралићи. — К о в а ч и (3 к., Јовањдан) су се доселили из Грмљана, пре 100 година. — П е н д е (2 к.) и Иванишевићи (1 к.) су заједничког порекла и славе Лучиндан, раније Шћепандан. Пореклом су од Педала из Седлара, одакле ćy дошли пре 200 година. Иванишевићи се зову и Мачуге, а то име су добили од аге Сердаревића, тобоже што је неки предак увек кукао, маукао као мачка, да му је мало земље. — Ш а р и ћ и (2 к., Васиљевдан а раније Лучиндан) су се доселили из Чваљине пре 120 година. Један се отселио у Скопље. — Маврићи (2 к., Васиљевдан, а раније Лучиндан) су се доселили из Додановића пре 115 грдина, а у Додановиће су били дошли из Дријењана. Раније су се звали Чваљак, а пошто су овамо дошли из Додановића, зову их сада и Доданима. — Амановићи (2 к., Никољдан) су дошли из Крушевице, где je остал.а успомена на њих у имену Амановића Крушке под гробљем. — Лакићи (5 к., Јовањдан) из Грмљани, где их још има. — Комененовићи (1 к., Арханђеловдан) из Галичића. — Досте (2 к., Васиљевдан) су дошли из Крушевице, славили Арханђеловдан.
ИЗВОР: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ и ЉУБО МИЋЕВИЋ – ПОПОВО У ХЕРЦЕГОВИНИ, АНТРОПОГЕОГРАФСКИ ПРИКАЗ, САРАЈЕВО, 19.59.
19. август 2017. у 10:53
vojislav ananić
Дубљани
Леже у врху велике старе плавине испод великог врха Сиљевца, удаљени од поља око V2 КМ. Живе воде немају. Старе заједничке чатрње су: Раичуша, Дубочај, Доња Чатрња, Крушка и Под Главицом. Приватних чатрња има 20. Локве су две: Вијар и Локва. Лети, за време великих суша, догоне воду с Покривеника испод Завале. Главне радне земље су им у пољу: Границе, Голопоља, Баре, Лопате, Враношела, Струге, Крстаче, Ободнице, Слапови, Бјелила, Оточице Тињаге, Мекота, Луке, Трнови, Вирови, Грготуше, Надглавишницо. Подглавишнице, Лишић-Куци, Подосешнице, Ђуреве Струге и Бродови. У брду су: Лијеска, Долови, Муратовина и Кућетине. Око села су маслине и мурве (дудови). Између села и поља су виногради, који се зову: Виловаче, Растише, Цодине, Виноградине, Говеђе Улице, Лијепи Брегови, Пјешчаници, Бубњи и Десетци. У старо доба је било »горе«. До назад неколико година снабдевали су се дрветом копајући жиле из земље и секући конопљику око реке. 1927 држава је разделила. до 20. дунума крша на сваку кућу, које су оградили ради пошумљења. Стоку напасају по заједничким пашњацима: Лијепи Брегови, Милатовине и Косовињаци.
Село се дели на махале по главним родовима, а у махалама су куће на окупу по родовима. У селу је 60 кућа, православних и католика. Православна црква св. Ђорђа је испод села, а католичка Госпе рд Кармела је на Главици уврх села. Гробље је заједничко за све код православне цркве.
Име села доводе у везу с тим да је некада ту била велика дубова гора. Под селом је неколико громила. Православна црква је врло стара и тврде да је сва начињена од »грчких гробница«, а код ње и сада има »грчко гробље«. »Грчких гробница« има сем око цркве, на Поду и у Миленковини. Православна црква у Дубљанима помиње се 1664 год. У селу има много старих омеђина, које се зову: Шаровина, Параћевина, Перићевина, Џиановина, Дулаћевина, Милинковићи и Ђатовина. Зна се за неколико родова који су раније боравили у селу. Перићи су се отселили у Љубиње пре 120 година, па их и сада има тамо. За време куге нестало је Ћопа, Џиана (мусл.), Пораћа, Дулића, Милинковића и Шарова. Некада су у селу биле. и Чотре. Сем Петра Вукосаљића, као претставник села помиње се 1690 и Комнен Анђелић (в. стр. 64).
Православни. Главани (10 к., Мала Госпа) су старином из Црне Горе. 1817 помиње се Илија Главан као држалац манастирске земље. — Ј а к ш и ћ и (5 к., Мала Госпа) су пореклом од католика. Вукасовића: била остала у једној кући сирочад без оца, па их мајка, православна, превела у православље.
Католици. Вукосавићи (7 к.), Матићи (18 к.), Михаиловићи (8 к.) и Ћоићи (7 к.) су сви заједничког порекла са Шћенице. Ћоићи су прозвани тако по преласку на Ћоићевину, а стари Ћоићи ćy отишли у Млетке. Год. 1690-помиње се Петар Вукосаљић.(в. стр. 64). — Миочи (4 к.): по једној верзији, они су давнашњи досељеници испод Имоча,. а по другој, вероватнијој, су из Равног и заједничког порекла са Влахинићима. — Пркути (1 к.) су се доселили из Гајица.
Сви су славили такође Малу Госпојину, 8 септембра по ст. кал.
ИЗВОР: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ и ЉУБО МИЋЕВИЋ – ПОПОВО У ХЕРЦЕГОВИНИ, АНТРОПОГЕОГРАФСКИ ПРИКАЗ, САРАЈЕВО, 19.59.
19. август 2017. у 11:25
vojislav ananić
Трнчина
Један део села је изнад поља, на месту где има растреситог материјала, а други делови су по вртачама у брдима. Живе воде нема. Чатрња има 26. Три су старе, а.градили су их преци Вукића, Лонаца и Џамарија. Локве су: Ситница, Брестица, Будер и Суха Локва. Њиве у пољу зову се: Баре, Клачине, Гумна, Испод Спила, Преорска Гумна, Плазила, Крста, Средаче, Лукорјечи, Лијесне Струге, _3авиград, Велике Њиве, Уздрт, Чисто Поље, Виноград, Вучинац, Загумница, Струга, Поткрајница, Размиловића Гоник, Вујинуша, Камен, Кривача, Сурдупи, Кршца,. Црвени Бријег, Талајуша, Косовине,Првање Долине, Дедети, Ситница, Церовац, Подвори, 3аврће, Под Присојем, Вукодо, Глоговац, Провалија (велика јама), Дријен, Коштуриште, Међуше, Бућиновац, Расуље, Криваче, Плитки До, Папреник, Змајевица, Шушњати До, Вукашин-До, Гућиновац и Заглавице. Део поља од Накла до Дољашнице зове се Влашко Поље. У брду су: Под Приооје, Глоговац, Косовине, Илино Брдо, Заграда, Кућишта, Матијашевића Врт, Маловића Зграда, Бошковића До, Вулин Врт,
Бијела Греда, Испод Кућа, Виноград, Голобријег, Капа, Хладница и Рупе. »Горе« има изнад махале Трнчине и по брдима OKQ других махала: Радетино Брдо, Гацко Брдо, Лисац, Вардиште, Кооовчине, Бурилац, Церовац, Глоговац, Вјенчаник И Илино Брдо. Цело брдо је издељено: још за турског времена, брдо је измерено и подељено. Стоку напасају у пољу, кад дигну усеве, и по брду. Места где стоку напасају зову се: Разни Бријег, Градина, Хумац, Доњи До, Под Присоје, Глоговац, Кооовине, Вјенчаник, Боројевића Градина, Прлог, Добраковац, Тимор, Мокри До, Радолице и Гојковице. ,
Село се дели на махале: Трнчина, Параунићи, Рупни До, Гајиц Брестица, Плањак, Војевићи, Стара и П р и ј е в о р. У старо доба биле су још и махале Тоциље, Гојковице и Ћорци. Све те махале су удаљене једна од друге по 15—20 минута хода, а куће у њима су већином на окупу. Две су цркве: св. Ђуре и св. Николе у селу и капела св. Ане у самом пољу. Католичка гробља су код цркава у Трнчини и Рупном Долу, затим код Плањака и на Војевићима, а муслиманска на Параунићима и на два места на Војевићима. У селу су свега 54 куће.
На Роковој Главици у Рупном Долу су рушевине: кажу да је ту била црквица св. Рока. Црква у Рупном Долу је врло стара. При чају да је ту цркву подигао неки Манојло Андријашевић, од чије куле и данас стрше рушевине. »Омеђина« старе куће Андријашевића је уз кулу. По предању, кула у Рупном Долу, добро очувана, била. је неког попа Пуре, који је сахрањен код цркве. Насред Рупног Дола je место Мејдан: о једној крушци на том. месту Турци су обесили двојицу Андријашевића. За капелу св. Ане, која је насред поља, причају: На брду Лисцу, северно од села, био је усађен велик крст посвећен св. Ани, а испод крста је текао поточић. За турског времена, једно »Туре« је оскврнуло простор око крста. На неколико дана иза тога удари гром посред крста и одбаци једну крсницу у грчко поље на око 3 км далеко те на том месту подигну капелу и посвете је св. Ани, Црква св. Ђуре подигнута је почетком 20 века,. »Грчких гробница« има . код те цркве, па на Борановој Главици, Детима и Дубровач-Камену. Недалеко од махале Трнчине је Милошев Крст, за који причају: Кад су ударили Сењани, дочекају их Размиловићи и убију осам, те их све заједно закопају и поставе им крст. Старих омеђина има на више места. За махалу Тоциље се прича да је ту живео род истог имена и да су због превисоког турског харача и зулума побегли у Далмацију, ,а онда у Пуљу, где треба да их има и данас. За махалу Ћорке се прича да су ту живели неки Милошевићи, па да су на Божић ударили Сењани и све их побили и поробили, само је неким случајем остао старац Ђуро и унук му. Од тога Ђуре су Ђуре-Ђурасовићи, а како је један од њих био ћорав, прозвани су Ћорци. За махалу Гојковице се прича да су ту живели Тојковице или Гојиловићи, који су изумрли. Изумрли су и родови Радомило, Ивићи и Радуло, а МЈијатовићи су се иселили.
Католици. Вукићи (7 к., Никољдан) и Лонци (6 к.)су један род и старином Размиловићи. Сматрају се старинцима. У пољу и сада имају земље које се зову Размиловића Гоници. Лонци су прозвани по претку који је тај надимак добио што је разбио ногом лонце лончару који их.је био донео и продавао у селу. Има их под именом Лупис-Вукић исељених на Пељешцу. —Радићи (6 к,} Никољдан, раније св. Иван) на Плањаку су од Качића из »Маџарске« прешли у Трпањ и у Градине-Опузен, одакле су се раселили по Броћну, Храсну и др., а једно су са Шиљићима, Ђурићима и Пекићима. Њихови су због данка убили Загора бана и поклали Маџаре, пррле чега су морали побећи у Далмацију, а одатле се раселили на разне стране. — Соко (5 к., Никољдан) у Рупном Долу су старином Богдановићи из Веље Међе. Неке Соколе зову и Мравићима. Један предак је добио надимак Соко, пошто га је Хамзибег Ресулбеговић из Требиња био похвалио (»Ха, соколе!«) кад је убио једног Љевака. — Џамарије (4к, Никољдан). Њихов предак је дошао из Црне Горе за »момка« у Размиловића и они га оженили и прозвали по :месту одакле је дошао. (Џама?).— Кулаши (3 к.; Никољдан) дошли су из Веље Међе, давно. Раније су се звали Милошевићи. — Ђ. о р ц и (1 к.) и Ђурасовићи (3 k, Никољдан), старином Шушци (Сушци), живели су некада у Пријевору. На Божић их напали Сењани и побили.све сем једног старца, који је био код стоке, и детета кој.е му је било понело ручак. Кад су Сењани навалили на махалу Ђорке и побили их, остао је само неки Ђуро и унук му и по томе Ђуру су прозвани Ђурасовићи. — П р к у т и (3 к, Митровдан) су дошли од Доброславића из Равног, пре 130 година. — Ж а р а к (1 к., Митровдан, раније Шимундан). прадед се доселио из Чваљине на тазбину у Мијатовића, у време кад је грађен столачки град. — Влахић il к., Никољдан) је дошао из Цицрине. — Чокљат (1 к., Митровдан) је дошао из Равног. —Љевак (1 к., Митровдан)’је дошао такође из Равног.— Матиј ићи (1 к., Митровдан) у Параунићима су од Доброславића у Равном. : ‘
Муслимани. Бојчићи у Војевићима (6 к.). Кад је Турска ударила »удуте«, неки елчија дошао у Трнчину и ту се настанио. По другом саопштењу (забележио М. С. Ф.) они су били католици и пореклом од Кулаша или од Џамарија. Селили су се из Трнчине у Љубиње и Глеђевце. Пошто у Почитељу имаг Бојчића који су тамо дошли из Котеза из Далмације, који су иначе близу. Трнчине, врло је вероватно да су и ови Бојчићи у Трнчини дошли из Котеза и то заиста у време неког повлачења граница или рата. Из махале Д. Трнчине дошли су на Војевиће, пошто је један Кулаш убио једног Војчића и платио крвнину, те се населио на тој крвнини (земљи). — Ш а б а к о в и ћ и (4 к.) у Параунићима, раније Јосиповићи, дошли су _из Лисца. »Село« Параунићи било је најпре својина фрањевачкр.г манастира у Сланом. На ту земљу довели они елугу Јозиповића из Дисца. После двадесет година, место награде у новцу, он добио земљу’ на Лараунићима, те се населио и временом обогатио. Како су били »хаси« (силни, непокорни), Али-паша спреми војску да их доведе. Двојица су погинула, а трећега, ког су довели, »потурчио« је и дао му име Шабан (до тада се звао Илија). Паша га је оставио у Трнчини. Елезовић (1 к.) дошао 1937 из Жабице код Љубиња. Биће од Елезовића, разгранатог муслиманског рода у Храсном и околини, који !су иначе пореклом од кнеза Мирила.
Заветни дан за поље је св. Ана.
ИЗВОР: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ и ЉУБО МИЋЕВИЋ – ПОПОВО У ХЕРЦЕГОВИНИ, АНТРОПОГЕОГРАФСКИ ПРИКАЗ, САРАЈЕВО, 19.59.
19. август 2017. у 11:38
vojislav ananić
ТУЉЕ
Село је на источној страни поља, на старој плавини. Повише села на брду Бјеласници је жива вода Убо. Иначе се служе кишницом из чатрња. Старе заједничке чатрње су три: Николића, Матића и Беговска Чатрња. Нових чатрња има 10. Испод села, у пољу су њиве: Млиништа, Струге, Гаја, Арниђевице, Орнице, Бајевина, Рљићевице, Гргурице, Дубоки Доли, Крћани, Новакуше, Велике Њиве и Милатовине. У брду и око кућа су До, Међе, Пјешчине, Старине, Дионице, Лончаревине, Буљке, Драчеве Њиве, Нерезине, Врти, Виноградине и Плужине. »Горе« нема. Сељани се дрваре на тај начин што крче жиле из земље. Стоку напајају по пољу и по брду, на нарочито одређеним пашњацима Чичавци, Заваљем, Орнице, Јасење, Долинице, Дубоки Доли, Рљићевице, Огризнице, Побрежница, Рутине и,:3ачичавци.
У селу је свега 31 кућа. Куће су углавном на окупу, само су на северној страни мало разређене. На средини села је црква Вознесеније Христово, а код цркве је гробље за све сем за Маслеше, који се сахрањују посебно, а од сеоског гробља њихово гробље само дели пут.
Сеоска црква је веома стара и ту је до 1895 било седиште парохије (отада у Драчеву). Само је једно »грчко гробље« (једна плоча), на месту Гребак, на тромеђи Пољица, Туља и Мркоњића, док гомила има на више места Под Лисином, Под Бријегом и код цркве. Причају да су свугде у земљи налазили трагове старих кућа.
Данас у селу живе сами православни. Сви славе Јованњдан. К о л а ц и (6 к.) су давнашњи досељеници, па се већ сматрају старинцима. Иначе, раније је забележено да су дошли у 17 веку из Риђана. Могло би бити да је од тог рода био и онај Михаило »Клак« који се помиње 1688 (в. стр. 64), али то није много вероватно с обзиром на чињеницу да се поред њега помињу само људи из Орахова Дола, Чешљара, Голубинца, Кијева Дола и Беленића. — Цице (2 к.) су огранак Колака. — Кнежевићи (1 к.) се такође сматрају старинцима. Вероватно је од тог рода био Мирослав кнез Михаилов, који се помиње 1689 (в. стр. 64). 1718 помиње се Вујин Кнежев, али без ознаке села. — Маслеше (11 к.) су старином Николићи из Озринића-Риђана. Неке од Маслеша зову Шкаљићи. Раније су Маслеше славиле Јеремијевдан. — Ковачевићи (2 к.) су пореклом од попа Риста из Пољица ту остали после његове смрти. — Радул о в и ћ и (5 к.) су дошли са Шћенице, а даљим пореклом из Црне Горе, наводно од данашњег Даниловграда. Од њих је био владика Леонтије Радуловић. — М а т и ћ и (2 к.). Прави Матићи су изумрли а били су старинци. Пре неких 100 година живео је ту доста богат Ристо Матић. Како је остао без деце, довео је свог сестрића Николу Правицу из Биоча, те га подигао и оженио и оставио му своје имање. — Црногорци (1 к.): предак им се доселио са Његуша за време владике Петра. Причају да је био нешто скривио и побегао отуда у Требиње, где га је примио Адем-бег Ресулбеговић и населио га на свом читлуку у Туљима. Раније су се звали Марковићи и славили Митровдан. Од тог рода је 1 породица Марковића у Мостару. — С а л а т е (1 к.) су негде из Јушића у Шуми. Предак им се »удо« за једну удовицу Маслешину, те добио мираз од Радуловића и Маслеша и саставио добар читлук. Салата има у Жакову, Равном, Невесињу и Сарајеву.
ИЗВОР: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ и ЉУБО МИЋЕВИЋ – ПОПОВО У ХЕРЦЕГОВИНИ, АНТРОПОГЕОГРАФСКИ ПРИКАЗ, САРАЈЕВО, 19.59.
13. децембар 2022. у 11:29
Dobrica
Poštovani Vojislave Ananiću, da li imate nekih
saznanja o rodbinskoj povezanosti roda Vlahovića i bratstva Kolaka?
19. август 2017. у 18:19
vojislav ananić
Броћанац
Броћанац je под брдом Жабом. Живе воде нема. Готово свака кућа има чатрњу. Земље у пољу су: Грудине, Карамановац, Пјешчрше, Вучинци, Ограде, Калац, Циганске Долине и др. У брду су: Долине, Торине, Дубраве, Мечина, До, Пасина и Равни. Брда су; гола, Брдо је издељено за време турске управе. Стоку напасају по пашњадима Страња Главица, Ћуковаче, Дебела, Греда, Гола Главица, Капавида, Циганске Стаје и .Дрквине.
Село се дели на махале Правице и Броћанац. Куће у тим махалама — свега их 15 — су на окупу. У селу je само дечје гробље, а одрасли (изнад 7 годинај се сахрањују код цркве у Градцу.
»Грчких глоча« има у њиви За Црквином. Прича се да је некада на Црквини била црква.
У селу су некада боравили Шимраци, па су изумрли: било je остало само још једно мушко дете које су заклали Сењани. Новковићи-Новаковићи су се иселили у Приморје.
Данас у селу живе само католици. Мјатићи {12 к., Шћепањдан). Опширније у опису Хутова. Одавде су селили у Свитаву (Д. Храсно). — Јогунице (2 к., Никољдан) су дошли из Дубравица на траварско место. — Катић (1 к., Никољдан) је дошао из Хотња, 1901.
ИЗВОР: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ и ЉУБО МИЋЕВИЋ – ПОПОВО У ХЕРЦЕГОВИНИ, АНТРОПОГЕОГРАФСКИ ПРИКАЗ, САРАЈЕВО, 19.59.
19. август 2017. у 18:21
vojislav ananić
Веља Села и Дољани
Ниже села Чавша, а повише понора Дољашнице, имају старе омеђине. Ту је некада било село Дољани. За то село се прича да су га сењски Ускоци поробили, порушили и попалили. Дољани су према Турковићима, а земљиште им припада Горњем Храсну. То исто се прича и за .Веља Села, под Турковићима и у њихову хатару, а у граници Требимље.
ИЗВОР: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ и ЉУБО МИЋЕВИЋ – ПОПОВО У ХЕРЦЕГОВИНИ, АНТРОПОГЕОГРАФСКИ ПРИКАЗ, САРАЈЕВО, 19.59.
19. август 2017. у 18:25
vojislav ananić
Горњи и Доњи Дријен
Доњи Дријен је испод брда Плеће, а Горњи испод Крушеве Главице, на граници Далмације. Живе воде нема, ни у једном ни у другом Дријену. Доњи Дријен има земље и у пољу и у брду, а Гор- њи има само у Брду. Стоку напасају на местима Забрђе, Плужине и Плећа.
У оба Дријена су куће — свега 15 католичких — на окупу. Заједничко им је гробље између та два села.
Од ранијих становника села Бошкојило се »потурчио« и отселио у Столац, Жеравица се отселио у Котаре, Миочевић у Замаслине (Далмација). Гробље Миочевића је на граници Далмације. — К р м е к, К р м е ц и (15 к., Трипундан) су се доселили из Храсна. Раније су се звали Маслаћи. Неки казују да су се раније звали и Домогуревићи. За Маслаће у Храсном забележено је да су пореклом из Риђана.
ИЗВОР: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ и ЉУБО МИЋЕВИЋ – ПОПОВО У ХЕРЦЕГОВИНИ, АНТРОПОГЕОГРАФСКИ ПРИКАЗ, САРАЈЕВО, 19.59.
19. август 2017. у 18:32
vojislav ananić
Горњи Зелениковац
Горњи Зелениковац је међу брдима Јагодником и Кљенком. Нема живе воде. Старе чатрње су Јасеница и Стара Чатрња, а нових чатрња има 7. Мма локва Руштица. Земље у пољу немају. Причају да су некада имали доста земље у пољу, пола Заблатка и пола Врутка, али у Горњем Пољу неко убио Калуђера, те га вода донела и избацила украј поља, код јаме Голубинке, те пошто је леш био на њиховом земљишту, морали су да плате крвнину, и тако им је сва земља пропала за крвнину. СаД ту јаму зову и Калуђерова Јама и Голубника. Земље у брду су: Паклуше и Долови. »Горе« има нешто ло брдима изнад села. Брдо је издељено још за време турске управе. Стоку напасају на пашњацима који се зову: Јагодник, Кичин, Рушчица, Голо Брдо и Кљењак.
Куће — свега 7 католичких — су на окупу. Гробље им је на месту Влака. Старих омеђина има на месту Подворнице. »Грчких плоча« има на Подини, на Гомили и на Лишћу.
По предању, у селу су живели неки Скоче, који су прешли на ислам па се иселили.
Богдановићи (5 к.) су староседеоци. Још их зову Џакан. — Хајваз (1 к.) је по женској крви од Богдановића. — Калауз (1 к.) je такође по женској крви од Богдановића. — Матић (1 к.) je дошао из Броћанца 1923. — Сви славе Шћепањдан.
ИЗВОР: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ и ЉУБО МИЋЕВИЋ – ПОПОВО У ХЕРЦЕГОВИНИ, АНТРОПОГЕОГРАФСКИ ПРИКАЗ, САРАЈЕВО, 19.59.
19. август 2017. у 18:45
vojislav ananić
ДО
Село је између брда Бјеласнице и Врањака у Вали, око 1 км далеко од Струјића. Живе воде нема. Старих чатрЊа ‘је’ 7′ ‘a ноВИХ’ 22; Главне радне.земље у пољу су: Лужине, Штитарице, Репине, Струге, Јасени, Конопљике, Чичевице, Дренопоље, Потпутнице, Дуге Њиве; Лужице, Сриједе, Забрежнице и Чадорак. У брду су око кућа: Радов’Врт, Каменице, Виноградине, Криви Долови, Куњаци, Ушини Доли, Миљеков Долац, Тавти, Кишин Кук, Грков До, Згон и Томашица. Немају »горе«. Стоку напасају по странама изнад села: Рупе, Вишев Главица и Јозин Локањ.
Село се дели на махале Раичевиће и Калајџевину, а у њима су куће на окупу. У селу је свега 38 кућа. Црква за православне је у Струјићима а за католике у Котезима. На месту Јањилу je заједничко гробље и за католике и за православне, само се православни Рикале и Шише сахрањују код цркве у Струјићима.
»Грчких плоча« има у сеоском гробљу Јањилу, а под Шћеницама има крст. Причају да је ту закопано од куге. Причају да је До био аге Бубића из Стоца и да се он више пута хвалио: »Нема мога Дола до Анадола!«
Место Чадорак је у пољу, близу границе према селу Дврсници. То је комадић земље који нико од суседа не може да узоре ако неће да прихвати туђе земље, и стога није ничије и не бре се. Народно објашњење томе је да је на том месту био чадор неког великог Турчина или да је ту био везан коњ неког попа: делећи поље, Турчин односно поп није ником доделио тб место где му је био чадбр односно коњ.
Православни. Р а д и ћ ц (7 к., Шћепањдан) се сматрају староседеоцима. По једном саопштењу (1954) они нису сви заједничког порекла. Једна грана су од »племена« Влатковића, а предак других је досељен из околине (из Влаховића?). Изгледа да је јединство настало услед живота у несродничкој задрузи. Има их и у МЈостару. — Шише (8 к., Никјољдан) су дошли из Струјића и једно су са Борама. -r- Рикале (8 к., Арханђеловдан) су старинбм Милетићи из Влаке, одакле су дошли пре 100 година. — Хамовићи (4 к., Никољдан) су се давно доселили из Риђана. Раније су се звали Радоњићи или Радовановићи. Казују да су дошли у До још док је Грк био овде и да су бни дошли први у До, па се и сада копају у »грчко« гробље. Била дошла три брата, па један прешао на ислам и од њега да су Шеховићи у Требињу. Имају предање да им je неки предак (даљи бд Спасоја, петог претка Миха Хамовића, рођ. 1881) из Дола ишао и учестовао у неком боју на Косбву. Из Дола су се селили у Столац, а одатле у Мостар, Билећу и ЈБубиње.— Шешељи (1 к., Лучиндан) су одавна у селу. Предак је дошао на мираз из Мареве Љути у Завали.
Католици. Чокљати (9 к., Митровдан) су дошли из Равног, пре 150 година.— Р а д и ћ и (1 к., Никољдан) су се преселили с Плањака на стаје пре 50 година. Исти род и у Прхињу.
ИЗВОР: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ и ЉУБО МИЋЕВИЋ – ПОПОВО У ХЕРЦЕГОВИНИ, АНТРОПОГЕОГРАФСКИ ПРИКАЗ, САРАЈЕВО, 19.59.
19. август 2017. у 18:54
vojislav ananić
Додановићи
Село је источно од Дола, у Вали, међу брдима Врањаком, Трновим и Радишиним Брдом. Жива вода Локањи пресуши у лето. Старе чатрње су: Дедуша, Алина Чатрња, Крчмаруша и Мала’ Чатрња. Две су локве. Убо и Локва. Земље у брду су: Буров, Латице, Средњи До, Врходолине, Пјешчине, Милушина Долина, Пали Врти, Марин Додине, Вишње, До, Виноградине, Пружине, Пропратни До, Велики Долови, Кућиште, Гркове Јаме, Гумништа, Иванов До, Томине Долине, Дуги До, Купинови До, Усилан, Дубоки До, Сирак, ЛЦзине, Трнови До, Крушкови До, Грабови До, Глушке Дблине, Сеоске Долине, Калајџин До, Ланени Тор и др. По брдима изнад села ‘има нештб зановети, али дрво већином краду од других села. Стоку. напасају на пашњацима, који се зову: Повије, Врањак, Равно Осоје, Стубице, Горица и Жгљебине.
У селу су махале: Под Врањаком, Рикало ва и Горња Махала, које су одвојене једна од друге по 100 м, а куће у њима су на окупу. У селу је свега 16 кућа. Цркве немају. Гробље је заједничко, између села.
Старо гробље је у садашњем православном гробљу. Једно муслиманско гробље казује да је у селу некада било муслимана. Некадашње је село било ниже од данашњег. И сад се познају многе омеђине. Много се прича да је то старо село изумрло од куге.. Успомена на раније становнике је у називима места: Мандине Рупе, Велин Гроб, Марине Долине и Оборине.
Од ранијих становника Туцак се отселио у Храсно (а одатле у Коњиц), Козлић у Жабицу, Шкоља у непознато место; били су у селу некада два брата Крчмара, па једног убију Турци у Стоцу а други побегне некуда. .
Данас у селу живе само православни. Рикале (11 к., Арханђеловдан су дошли из Дола, пре 80 година. —Хамовићи .(2 к.) су од Хамовића у Долу и дошли пре 100 година. — Б о р е (2 к.) су из Струјића од Бора. — Ђордан (1 к., Арханђеловдан) је дошао из Дврснице, пре 50 година, на земљу купљену од Лупе из Мостара.
ИЗВОР: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ и ЉУБО МИЋЕВИЋ – ПОПОВО У ХЕРЦЕГОВИНИ, АНТРОПОГЕОГРАФСКИ ПРИКАЗ, САРАЈЕВО, 19.59.