ТРЕБИЊЕ
Аранђелово, Арбанашка, Арсланагића Мост, Беговић Кула, Бихово, Бијелач, Бијоград, Биоци, Бодироге, Богојевић Село, Бориловићи, Брани До, Брова, Будоши, Буговина, Цицина, Чварићи, Десин Село, До, Добромани, Додановићи, Долови, Домашево, Доња Кочела, Доње Чичево, Доње Гранчарево, Доње Врбно, Доњи Ораховац, Драчево, Дражин До, Дријењани, Дубљани, Дубочани, Дужи, Ђедићи, Главинићи, Гојшина, Голубинац, Гомиљани, Горња Кочела, Горње Чичево, Горње Гранчарево, Горње Врбно, Горњи Ораховац, Граб, Грбеши, Грбићи, Гркавци, Хум, Јањач, Јасен, Јасеница Луг, Јазина, Јушићи, Клобук, Коњско, Корлати, Ковачина, Крај, Кремени До, Крњевићи, Кучићи, Куња Главица, Лапја, Ластва, Локвице, Ломачи, Луг, Љекова, Љубово, Љубомир, Марић Међине, Месари, Мионићи, Морче, Моско, Мркоњићи, Нецвијеће, Никонтовићи, Ограде, Орашје Површ, Орашје Зупци, Паројска Њива, Петровићи, Пијавице, Подосоје, Подштировник, Подстрашивица, Подвори, Пољице Попово, Прхиње, Придворци, Рапти Зупци, Расовац, Скочигрм, Старо Слано, Шарани, Шћеница Љубомир, Талежа, Тодорићи, Требијови, Требиње, Тули, Туље, Турани, Турица, Турменти, Тврдош, Убла, Угарци, Укшићи, Увјећа, Величани, Веља Гора, Владушићи, Власаче, Влашка, Волујац, Врпоље Љубомир, Врпоље Загора, Вучија, Вуковићи, Загора, Згоњево, Жаково, Ждријеловићи, Жељево и Жупа.
19. август 2017. у 19:00
vojislav ananić
Доњи Зелениковац
Доњи Зелениковац је међу брдима Руштицом, Метуљом и Кљенаком. Живе воде нема. Свака кућа има чатрњу.’ Главне земље су им у пољу: Црепало, Разбојна, Смрдљике, Голобријег, Драчевац, Смичалина, Лопате, Пријепојница, Пољана, Ћурана, Оток, Граница, Пузуше, Царина, Лука, Бобиње, Орах, Границе, Коњско, Грабеж, Марићуша, Кнежић, Товарница, Бријег и Черјек. У’ брду су Подворнице и Врти. По странама изнад кућа има понешто дрвећа. Стоку напасају по странама и око поља. Брдо је издељсно још за време турске управе. Стаје имају у Дреновцима. Гробље је под Градином за све сем за Густине, који се копају засебно у Огради.
Заселак је добио име по томе што. је ту било много дрвета зеленике и брштана, којих и данас има. Црича се. да је некада на месту Градини био некакав шанац.
Куће — свега 8 — су на окупу.
По предању, ту је некада живео неки муслиманин Маљура и он се огселио на Бивоље Брдо. Данас у селу живе само католици. Густини (5 к., Никољдан) су дошли давно из Веље Међе. Раније су се звали Бендери. Има их исељених у Аладинићима. — Бендер (1 к.) се доселио из Веље Међе на женинство, пре 45 година. — М а рт и ћ и (2 к.) су одавна у селу. Одавде су селили и у Д. Храсно.
ИЗВОР: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ и ЉУБО МИЋЕВИЋ – ПОПОВО У ХЕРЦЕГОВИНИ, АНТРОПОГЕОГРАФСКИ ПРИКАЗ, САРАЈЕВО, 19.59.
19. август 2017. у 19:04
vojislav ananić
Дубравица
Живе воде нема. Готово свака кућа има чатрњу. Земље у пољу су: Рајичевине, Орашнице, Подкрајнице, Граднице, Пјешчанице: Баре.и Густиновци. У брду су: Пољане, Врти, Зелена Трава и Локва. Го су мање вртаче и долови. »Горе« има нешто у оградама. Врло је издељено још за турске управе. Стоку напасају на пашњацима: Кичин, Црни Врх, Стрмена Дубрава и Пробјеник.
Куће — свега 12 — су на окупу. Гробље им је код села. У селу су неколике »грчке плоче«.
Данас у селу живе само католици. Сви славе св. Миховила (29 септембра). Бјелопере (6 к.), звани и Костадиновићи, су одавна у месту. Перићи (3 к.) су се давно доселили из Дубрава. —.Топаловићи (3 к.) су се доселили из Дријена, Старије презиме им je Крмек.
ИЗВОР: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ и ЉУБО МИЋЕВИЋ – ПОПОВО У ХЕРЦЕГОВИНИ, АНТРОПОГЕОГРАФСКИ ПРИКАЗ, САРАЈЕВО, 19.59.
19. август 2017. у 19:06
vojislav ananić
Жуковице
Ту су раније биле стаје Павловића из Хотња. Павловићи (13 к., Никољдан) су прешли из Хотња на стаје и стално će настанили.
ИЗВОР: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ и ЉУБО МИЋЕВИЋ – ПОПОВО У ХЕРЦЕГОВИНИ, АНТРОПОГЕОГРАФСКИ ПРИКАЗ, САРАЈЕВО, 19.59.
19. август 2017. у 19:08
vojislav ananić
Подгојница
То су биле кекада стаје Павловића из Жуковице, па су се неки од њих ту стално населили! Сада ту има 5′ к. Павловића’ (Никољдан).
ИЗВОР: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ и ЉУБО МИЋЕВИЋ – ПОПОВО У ХЕРЦЕГОВИНИ, АНТРОПОГЕОГРАФСКИ ПРИКАЗ, САРАЈЕВО, 19.59.
19. август 2017. у 19:15
vojislav ananić
Прапратница
Прапратница. je међу брдима Жабом и Илијом, југозападно од Хутова. Живе воде нема. Старе натрње су: Локва, Продо и Под Жабом. Нових чатрња има 6. Главне су им земље у пољу, а зову се: Подкрајнице, Трешња, Бара, Ловруша, Понор, Ластве, Вртине, Мокри До, Тењине, Бендерова Долина, Диљка, Узглавак, Бријег, Мартуше, За Локвом, Виноградине, Поуз и Старац. У брду су: Врањи Долови, Кремен До, Доњи До, Равни До, Ралице и Куштарвац. Нешто мало »горе« има у Плањаку и Зечијим Влакама. Иначе су брда гола. Брдо је све издељено још за турске управе. Стоку напасају на местима: Жаба и Вомин Греб.
Куће су на. окупу и има их 24. У селу је капелица св. Миховила. Гробље je на месту Под Каменим Вртлом. »Грчких плона« има на Лишћу.
Зна се само да су раније боравили у селу Јањићи-Лазаревићи и да су се одатле преселили у Хотањ.
Данас у селу живе сами католици. Сви славе. св. Миховила на 29 септембра. Путице (8 к.) су се давно доселиле однекуд из Црне Горе. Има их и у Стоцу. Православни Путице у Ораху (Шума) су пореклом из Гацка. — Цоне (5 к.) су давно дошли из Риђана. — О б а д и (5 к.) су се такође давно доселили из Риђана, Раније су се звали Милошевићи, па Бронзићи. Обадима прозвани по претку који је добио тај надимак: одредили га једном на сеоском збору да гони Турцима коње, а он се заобадао као обад.Бутигани (4 к.) су старином однекуд из Црне Торе. Бутиганима су прозвани, jep увек неко од њих држи бутигу (дућан). Има их исељених у Стоцу, Мостару и Градцу. — Нонковић (1 к.) је дошао из Хутова, пре 60 година. Матић и Нонковић су раније славили св. Луку, а данас и они славе св. Миховила. — Матић (1 к) се десило пре 4 године из Хутова.
ИЗВОР: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ и ЉУБО МИЋЕВИЋ – ПОПОВО У ХЕРЦЕГОВИНИ, АНТРОПОГЕОГРАФСКИ ПРИКАЗ, САРАЈЕВО, 19.59.
19. август 2017. у 19:20
vojislav ananić
Прхиње
Село је између села Струјића Дола и Котеза, испод брда Врањака. Ту су некад биле струјићке стаје. Живе воде нема. Чатрња има седам. Локва је Горјешница. У брду су радне земље: Златни До, Дубоки До, Подлокве, Мочила, Крња, Криви До, Мале Ограде, Будисавице, Подранче и Њивине. Немају »горе«. Стоку напасају по странама око села.
Куће свега их 10, су на окупу. Гробље им је у Долу, близу тамошњег православног.
Дуж цесте према Љубињу има гомила: стварали су их »Грци«.
Некада су у селу ббравили рбдови Бараћин, који су избегли пошто су били осумњичени да су убили Турчина у Додановићима, и Држало. Данас у селу живе сами’католици Р а д и ћ и (5 к., Никољдан), су дошли с Плањака из Трнчине, цре 80 година. — Прце (4 к., Никољдан) су се доселили из Веље Међе лосле Радића. :— Матић (I к., Матијевдан) је дошао на мираз пре 4 године, из Дубљана.
ИЗВОР: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ и ЉУБО МИЋЕВИЋ – ПОПОВО У ХЕРЦЕГОВИНИ, АНТРОПОГЕОГРАФСКИ ПРИКАЗ, САРАЈЕВО, 19.59.
20. август 2017. у 04:44
vojislav ananić
Котези
Котези су испод високог брда Липнице, око 2 км удаљени од поља, на месту где има растреситог материјала. чЖиве воде су »пишљевина« Њуњев Лас и Наврх Дубраве. Сељани се већином служе кишницом из чатрња. Старе чатрње су: Жирево, Кућиште, Сиреница, Валуша и Кулина. Нових чатрња има 16. Само је једна локва, Горјешнида. Главне зиратне земље су у пољу: Сриједе, Рудо Поље, Побрежнице, Постијенице, Хрта, Застружнице, Шип, Подубровнице, Виноградине, Вучије Струге, Груде, Заврснице и Пипунови. У брду су: Посеље, Грлица, Оручеви Доци, Доброславове Међе и Пјешчине. Око села је подгојена млада шума, државни гај. Стоку напасају rio странама над селом: Руда Мала, Руда Велика, Куче, Долине и Међе.
У селу је 47 кућа, све на окупу. На средини села је католичка црква, а мало навише је муслиманска џамија, једина у Пкшову. Гробље католичко и православно (заједничко) је у Горњим Цјепгчинама изван села, а муслиманско је у Доњим Пјешчинама, с доње стране друма.
У садашњем гробљу има »грчких гробница«. Неко велико старинско гробље, без споменика, je код Игралишта: на површини од 2—3 дунума налазе костуре. Причају да су на Градини биле тамнице. Прича се: у Котезима је био поп, који је владао читавим пољем. Он је поље изделио сељацима. У селу има старих омеђина, које се зову: Мјезин Кућетине и Кулина. Изумрли су у селу Море, Војчићи су отишли у Турску, Хаџићи у Љубиње, Шерак на Миљановиће, а Пешев у Мареву Љут у Завали.
Католици. Кукрике (6 к., Никољдан) су старином Доброславићи с Требимње. — Б у р и ћ и (6 к., Никољдан) су дошли пре 40 година из Равног. — Ђурасовићи (6 к., Никољдан) су се доселили са Пријевора, пре 180 година, а Ћорци (5 к., Никољдан), заједничког порекла с њима, су се доселили с Брестице у Трнчину пре 200 година. — Вулићевићи (2 к., Никољдан) су се давно доселили с Беленића. — Буквићи (1 к., Никољдан) су се доселили из Равног турског времена (пре »сто година«).
Православни. Б а к o т и ћ и (5 к., Никољдан) су се доселили из Струјића пре 300 година. — Бајале (4 к., Шћепандан) су старином Шћепановићи из Седлара, одакле су дошли пре 200 година. Један су род са Гавриловићима и Ковачинама у Седларима, Мићићима у Дубровнику и Трипићима на Шћеници. — Богдановићи (Г к., Бурђевдан) су се доселили из Убоска.
Муслимани. Б у р и н е (6 к.), су од католика Бурића из Равног, Ц и г и ћ и-.(4 К-) су од Цигана. Сматрају се најстаријим муслиманским родом у селу. — К а ј м о в и ћ и (1 к.) су се доселили из Дубоке, пре 250 година.
ИЗВОР: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ и ЉУБО МИЋЕВИЋ – ПОПОВО У ХЕРЦЕГОВИНИ, АНТРОПОГЕОГРАФСКИ ПРИКАЗ, САРАЈЕВО, 19.59.
20. август 2017. у 05:02
vojislav ananić
Орашје
Село је на североисточној страни поља, на једној старој плавини: куће су по боковима плавине, а црква на самој плавини. Повише села, у брду. је »пишљевина« Студенац. Обично се служе киишицом из чатрња. Старе заједничке чатрње су: Каучев Греб, Пландишта, Подкрај и Оборинач. Нових чатрња има 14. У пољу испод села су њиве: Границе, Сјенокоси, Трумине Јаме, Поблатине, Отоци, Пашаче, Луке и Подкрајнице. Око кућа и по брдима су: Долине, Мрвијештаци, Башче, Дивници и Међе. »Горе« немају. Дрветом се снабдевају на на тај начин да коиају жиле из земље. На месту Лопати држава је пре три године засновала забран. Стоку напасају по пољу после жетве и по странама повише села: Станицове Лазине, Ботини Врти, Томине Куће и Грабове Долине.
Село се дели на махале по родовима: Ћозулана, Тубића, Оборина и Крушкара Мала. Махале су потпуно одвојене, а куће у њима су на окупу. Село има 29 кућа. Ва брду изнад села су стаје. Становнипггво је мешовито: православни, католици и муслимани. Православна црква Вознесеније Христово, заједничка и за села Чаваш и Дврсницу, је на месту Пијесак. Православна црква у Орашју помиње се 1664. Код цркве је гробље за православне и католике, а муслимани се копају у селу код Тубића Махале.
Садашња црква, »Пантелијина црква на Пијеску«, је направљена 1927. На том истом месту била је старинска црква св. Пантелије. Споља, поред села је некада водио старински пут у Столац, који се местимично и сада познаје, а зове се Баничин пут. Причају да је некада на том путу била једна окуч, где је закопан пун казан блага, и на том месту је била ознака да се пази, јер су ту готово све натоварене мазге посртале и преваљивале товар. Прича се да су Турци 14 тодина после Косовског боја дошли у Попово преко Требиња под заповедништвом Јусуф-паше из Балоне! »Грчких гробница« има код цркве, на Приљепци и под Спиљама.
Иселили су се из села Диздарићи и Букве, а изумрли су Крилићи, Салкићи и Фочићи. Био.је у селу и Гаштан. Кад се он једном вратио с војске, кажу му бстали »Турци« у селу да му је жена имала односе са православним Михајлом Ђозуланом, који је био врло богат: имао је 70 рала земље. Кад је Гаштан налетео на њ да га посече. Михајло потегне косу и пресече њега а затим побегне у Столац и »потурчи се«. Говоре да су муслимани Баљићи у Стоцу од тог Михајла. Прича се да. је у селу живео и неки Тома, врло богат, уз његову кућу се прислањало по 12 остана, тј. његову земљу је орало 12 јармова волова. Најпосле је морао да прода цело своје имање за 12 аспри (ситан турски новац) и да се отсели у Банат. У Љубињу имају православни Кулаши, досељени из Орашја.
Православни. Ћозулани (7 к., Јовањдан) се сматрају старинцима. —О б о р и н е (6 к., Јовањдан) су старином Ковачи с Лопоча. Има их и у Д. Поплату.ђ 1718 помиње се Петар Оборина, без ознаке места. — Тубићи (6 к., Јовањдан): непознато порекло. — М а н д и ћ и (1 к., Јовањдан) су пореклом из Гацка. Даљим порекло.м су од рода Малешевића у Билећким Рудинама. 1718 помиње се као млететачки »аранбаша« Бошко Мандић, без ознаке места. — Кулаши (3 к., Јовањдак): неиспитано.
Оборине су од раније славили Јовањдан, а остали су славили Усековање. Како су се једном славећи, били занели па им потонули усеви, због тога промене славу и узму сви Јовањдан.
: Католици. Долине (2 к, раније Мратиндан а сада Никољдан) су се доселили са Голубинца пре 150 година. — Раичи (2 к., Никољдан) сy старином са Стрмице (Цицрина), одакле су дошли пре 120 година. — Голићи (2 к., Никољдан) су старином Лонци из Трнчине.,
Мусдимани. В у к (1 к.) се сматра старинцем. Има их и у Ходову (Столачки срез), а било их и у Убоском. Ти с Убоског отишли су у Борач.
Заветни дан за поље је Пантелијевдан.
ИЗВОР: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ и ЉУБО МИЋЕВИЋ – ПОПОВО У ХЕРЦЕГОВИНИ, АНТРОПОГЕОГРАФСКИ ПРИКАЗ, САРАЈЕВО, 19.59.
20. август 2017. у 05:05
vojislav ananić
Радетићи
Радетићи су између Племенитог Брда и Сиљевца. Живе воде нсмају. Чатрња има 6. Немају земље у пољу него само у брду: Вртијељка, Трдовица, Биноградине, Плужине, Црљенице и Врти.
Куће — свега их 5 — су на окупу. Гробље им je крај кућа.
Помињу се Новаковићи, који су некада били у селу. Данас у селу живе само католици Даничићи (5 к., сви Свети 1/Х1), који су се давно доселили из Сења.
ИЗВОР: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ и ЉУБО МИЋЕВИЋ – ПОПОВО У ХЕРЦЕГОВИНИ, АНТРОПОГЕОГРАФСКИ ПРИКАЗ, САРАЈЕВО, 19.59.
20. август 2017. у 05:46
vojislav ananić
Струјићи
Струјићи су повише Котешке Луке на исток, од поља удаљени 500—600, м, између брда Бјеласнице и врха Трескавца. Куће су високо у. страни под »потоком«. Живе воде нема. Старе заједничке чатрње су: Стара Чатрња, Еатал Чатрња, Вулића, Варина Чатрња и Чатрња У Дсињој Махали. Нових чатрња има 10. Локве су четири: Трнава, Крушевица, Горјешнида и Локвица. У пољу су зиратне земље: Потрноваче, Развађе, Уздрти, Наплави, Плужине, Раци, Средпоља, Груде, Богданрвина, Баре,Бездни, Копачине, Дренопоља, Подкрајкице, Подгуштернице, Струге, Дланце, Јасени, Штитарице, Луке, Лужине и Рађен Лаз. У брду и око кућа су: Волујак, Заограда, Долинице, За Кућом, Кунашевина, Репишта, Пекесова Долина, Ромића Ограда, Вањик Ограда, Tpaп, Џардин, Врт, Рудине, Ђаковиште, Влака, Ратковић Гувно, Вртине, Пристранци, Башча,: Виноградац, Доњи Врти, Оградршс, ГГодишоње, Бријес, Уздине, Пјешти Доци, Дубока Долина, Грков До, Паљар, Погребје, Постуб, Дијева, Влаке, Рончева Ограда, Вуков Бријег, Бојина Долина, Згони и Бисаџине. Виногради су на местима: Принско Гувно, Карачине, Диљке, Подмегиње. Јолпази, Баре, Под, Загон и Гуштар Лаз. Брда су гола, без дрвета. Стоку ‘напасају у пољу, после жетве, крупну стоку по окрајцима њива и гоницима (путевима), а све скупа пo странама око и изнад села.
У селу су три махале, три »племена«: Смо љан а или В улића,Марићаи Бакотића или Доња Махала, удаљене међу собом око 300 м, а куће у њима су на бкупу, сем оних око друма које ćy разређене. Свега је у селу 30 кућа. Црква Варина (св. Варваре) је испод друма. Гробље је око цркве, а државни друм га дели на двоје. Код цркве се копају родови Марићи, Вулићи и Боре. а преко пута Шише и Рикале.
_ По селу има гомила на више места: под сваком коју су раскопали. Нашли су костуре. Око цркве има више »грчких тро.бница«. Надгробне плоче сy нешто боље обрађене, а једна је украшена са десетокраком розетом у кругу и рељефу. Друго »грчко« гррбље је Гробље изнад друма а испод Марића. Ту је један украшен крст, висок преко 2 м, на ком је био и натпис, од ког се може да чита само почетак. »асе. ле.. .«. У једном низу, један поред другог, су шест великих паралелепипеда, а четири изван те групе. Под селом, у пољу, je велик стуб са крстом у рељефу, а ниже њега велик Радића крст: ту је закопан. пре неких 50 година, Лазо Радић из Дола који је извршио самоубиство скакањем. у воду. Садашња црква је саграђена пре 150 година, али на том месту је била стара црква на ћемер, На њу се вероватно односи помен православне цркве у Котезима 1664. Та стара црква била је запуштена, па су у њој затварали јарад. По молби, турске власти одобре да се црква -обнови, али тако да за 16 »чела« (једнб »чело« је време бд јутра до мрака :или од мрака до јутра мора бити готбва, иначе ће им главарима отсећи главе, те цела »јапта«, и мушко и женско, скочи и доврши је. Причају да је била црква и у Уздинама. 1909 вода с брда је затрпала многе куће и путеве у селу, па су се морали преселити ближе друму. У Вулића има неких земљишта која носе имена по породицама које више не живе у селу: Јандрића Гувно, Јаково Гувцо, Бојића Појата, Рикалова Врата, Томино Гувно и Перинова Врата.
На месту где сад живе Марићи били су Томановићи. Има их у Невесињу. Вуловићи.су сe иселили у Невесиње. Од тог рода су били калуђери Јосиф и Никодим. Били. су у селу Јахуре и отселили у До на Родићев мираз. И Илићи су отишли у До на Ррдићевину, а одатле у Чваљину, где се сада зову Гашићи. Перин је изумро. Бакотићи су се иселили у Котезе, Причају за неког Ђаковића кад су Млечићи дошли у Попово, њихрви војници потерали су коње Ђаковића кад су их појили на реци, он дотајно преплива, узме своје коње и дотера их кући. Због тога, га прозову Коњевод. Лосле тога, мајка ошиша неког Коњевода и прозову их Шише. Касније су се Шише преселиле у До. Поповић се отселио у Загорје. Прича се да су Турци пре 10Q година ухватили у једној пећини на Грахову војводу Анту Дакића и попа Копривицу са 14 хајдука Граховљана и уочи Јовањдана их довели везане конопима, а попa још и зауздана у Струјиће, па их затворили у кућу тог Поповића, а кључ оставили у Бора. Како је св. Јован био крсно име попу, замоле да га одвежу и да му донесу воштаних свећа и 6. ока вина. Турци дозволе самo тако да јамче Поповић и Бошко и Стојан Боро својим главама да неће побећи, на што онии пристану. Кад су их на веру одрешили, поп запали свећу, устану на ноге, помоле се Богу, затим вечерају и вино попију. Кад су били негде око Мостара, сви побегну и спасу се. Данас у селу живе сами православни.
Ву л ићи. (12 к.,. Никољдан) су досељени давно из Риђана. Раније су се звали Смољани. Има их исељених у Габели.— М а рићи (1.0 к., Никољдап) досељени давно однекле, прозвани Марићима по некој Мари, јер су били остали сирочад. По некима, и они су од Вулића. Боре (8 к., Никољдан.) ćy рд Бакотића. Прозвани по Бошку Бакотићу, који се добро рвао, борио, па дрбио надимак Борша, а онда Брро. Неки тврде да су Вулићи, Марићи. Боре и Шише у Долу један род, а по другима Вулићи и Шише су један род и све до пре 30 година била им je. једна заједничка читуља, а Марићи и Боре су један, други род.
ИЗВОР: МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ и ЉУБО МИЋЕВИЋ – ПОПОВО У ХЕРЦЕГОВИНИ, АНТРОПОГЕОГРАФСКИ ПРИКАЗ, САРАЈЕВО, 19.59.