Окрузи, градови и села Косова и Метохије

11. фебруар 2012.

коментара: 9

Наредни чланак:

Коментари (9)

Одговорите

9 коментара

  1. Pouzdano znam da je 1988. godine na prvom programu RTV-a, bila serija emisija pod nazivom “LJUDI GOVORE – Kosovske priče”. Emitovana je u 14,55 sati, ali ne znam kojim danom. Bila je to obrazovna emisija. U jednoj od njih pod nazivom “S Kosova – priče o trajanju, april 1988.” učestvovali su stariji ljudi srpske narodnosti iz 4 kosovska sela: Gračanica, Sušica, Kukoleča i Staro selo. Oni su govorili ” …. o svojoj starini i o svom trajanju na kosovskom tlu.” Urednik emisije bio je Nedjeljko Ješić, a redatelj Rade Moskovlić. Nigde ne mogu naći selo Kukoleča, pa ni u ovom vašem popisu sela. Verujem da je to neki zaseok u nekom selu. Velika bi mi radost bila da saznam gde se on nalazi. Mogu li od vas dobiti tu informaciju ? Mislim da bi ta epizoda navedene serije, a možda i čitava serija, bila interesantna da se i danas pogleda. Na RTS-u nije sačuvana ! Inače da kažem i to da sam oduševljen portalom “Poreklo”. Želim vam mnogo uspeha u radu !

  2. dragan vojvodić

    Da li postoji mjesto Velja Luka u opštini Vučitrn ili je možda preimenovano, iz kojeg vode porijeklo Vojvodići ( oko 1554. ) iz sela Radomira, Prijestonica Cetinje, Crna Gora?

  3. Sonja

    Kako najbrže dobiti crkveni izvod krstenih. Krštena sam u Klini 0649863149

  4. žarko

    Dragane, ne znam za Velja Luku, ali ima u opstini Vučitrn Dobro- Luka.

  5. Војислав Ананић

    МЕТОХИЈА. 1. Пространа тектонска котлина, испод Мокре и Копривника до пред Ђаковицу. Изворишна је челенка Белог Дрима. Ограђена је са сјевера високим планинама. Ту су прво дијелови Проклетије, Кожњел с Богићевицом и Копривником, затим Мокра Гора. Од Косова је одвајају ниже планине, Чичавица, Голеш, Црнољева, у којима су многи пријевоји. У М. је главно мјесто Пећ. М. се дијели у четири дијела. Сјеверни брежуљкасти, испод Студениеке Планине, Жреба и Мокре, зове се Подгор. Има шездесет села: централно је село Исток. Источни дио захвата Прекорупље. Лежи на лијевој страни Белог Дрима, у главном порјечју Глине, притока Белог Дрима. Југозападни дио, између Пећке Бистрице и Белог Дрима, алувијална је раван и зове се Преководе. Ту је око двадесет и пет села. Западни дио, око Дечанске Бистрице, назива се Бека. У њој има око четрдесет и пет села.
    М. има средњоевропску климу. Заклоњена је од сјеверних вјетрова; у њој се осјећају утјецаји мора. Наводњена је многим ријекама и потоцима. Земљиште је врло плодно. По правилу добивају се двије жетве, а ливаде косе се по три пута. У М. је развијено воћарство, виноградарство, свиларство и његовање духана. На гласу је метохијско поврће, особито пасуљ; чувене су јабуке бузлије, које су провидне да им се и сјеме види.
    Главни дијелови М. обрасли су џбуњем и ситном шумом. У околним планинама велике су четињарске шуме, изнад којих су пространи пашњаци.
    За вријеме средовјечне српске државе М. је била добро насељена. То се види по многим селима, која се често спомињу у нашим споменицима нарочито у дечанској хрисовуљи. Више се може извести по безбројним развалинама цркава и кућа. Од старих задужбина најважније су: манастир Дечани и патријаршија код Пећи, гдје је било сједиште српских патријарха. Са исељивањем Срба М. је насељивана Арбанасима.
    У М. превлађују мања села. Највеће је село Истинићи, са 150 кућа Арбанаса и поарбанашених бјегунаца из Србије. Сва су села основана на крчевинама, и по томе се види, да је послије културне епохе, у којој је М. била густо насељена, цио овај крај подивљао, па су поновно оснивана мала насеља по крчевинама. У новије се вријеме М. све више култивира и насељава нашим живљем.
    П. Шобајић.
    2. У средњем вијеку М. су се звали у Србији земљишни посједи манастира и цркава, (изузетно се зову и економија). Ти су посједи чинили посебну категорију непокретне имовине, за коју су вриједиле по начелу сталешког државног уређења и посебне норме.
    М. К.
    3. М. се звало подручје једног црквеног властелинства, које је обухватало по неколико села, каткада и преко двадесет. Средиште М. било је у метоху, и обично је називано по имену светитеља или празника, коме је црква у метоху била посвећена, али и по мјесту, у коме је метох био. На челу сваке М. био је калуђер-економ. Он је био подложен великом економу, и имао је своје »дворане«, који су били свјетовњаци и помагали му у вршењу управних, судских, финанцијских и војничких дужности у повјереној му М., као административној јединици црквеног властелинства. У средњем вијеку сви већи манастири, нарочито владалачке задужбине, имали су по неколико М. Ако црквена села нису била на окупу, већ разбацана по разним крајевима, тада је за сваки крај обично организирана посебна М. Али је бивало случајева, да, су поједини манастири и у једној области имали по двије и више М. То је бивало онда, када је манастир, као властелин, у једној области имао много села, па је ради лакше управе било потребно, да се у том крају оснују два или више мањих црквених властелинстава.
    ЈР Г

    ИЗВОР: проф. Ст. Станојевић, НАРОДНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА СРПСКО-ХРВАТСКО-СЛОВЕНАЧКА, II КЊИГА , И—М, ИЗДАВАЧ: БИБЛИОГРАФСКИ ЗАВОД Д. Д. ЗАГРЕБ, ГУНДУЛИЋЕВА 29 ЗАСТУПА DR- ERIK MOSCHE, МИХАНОВИЋЕВА УЛИЦА 1, 1928.