Клина и околна села Reviewed by Momizat on . Општина Клина: Балинце, Берково, Бича, Бобовац, Бокшић, Будисавци, Велики Ђурђевик, Велико Крушево, Видање, Влашки Дреновац, Волујак, Врмница, Голубовац, Горњи Општина Клина: Балинце, Берково, Бича, Бобовац, Бокшић, Будисавци, Велики Ђурђевик, Велико Крушево, Видање, Влашки Дреновац, Волујак, Врмница, Голубовац, Горњи Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Клина и околна села

Клина и околна села

Општина Клина:

Балинце, Берково, Бича, Бобовац, Бокшић, Будисавци, Велики Ђурђевик, Велико Крушево, Видање, Влашки Дреновац, Волујак, Врмница, Голубовац, Горњи Петрич, Грабаница, Грабац, Гребник, Деич, Добра Вода, Добри Дол, Долац, Долово, Доњи Петрич, Дреновац, Дреновчић, Дрсник, Дугоњиве, Душ, Душевић, Забрђе, Зајмово, Злокућане, Игларево, Јагода, Јеловац, Јошаница, Кијево, Клина, Клинавац, Кпуз, Крњинце, Лесковац, Лозица, Мали Ђурђевик, Мало Крушево, Млечане, Наглавци, Плочице, Пограђе, Прчево, Радуловац, Реновац, Ресник, Рудице, Сврхе, Сићево, Скорошник, Ступ, Церовик, Црни Луг, Чабић, Ческово, Чупево и Штупељ.


Коментари (9)

  • Војислав Ананић

    ВИДАЊЕ

    Видање је од магистралног пута Пећ-Приштина удаљено око 5 км. Припада општини Клина, од које је удаљено око 2,5 км. Налази се на левој обали Белог Дрима у подножју брда Клеча. Име села је настало, према предању, по једнима, због тога што је ту неки познати видар лечио оне које су раниле две сестре аждаје: Јерина и Долина (данас засеоци: Јерина у Пограђу и Долина у Доцу), „које су јуришале на народ“. („Иди у Видање да се излечиш“ — говорили су онима који су рањеии. По другима, Видање се зове по првом досељенику Виду („По тем Виде“). Испод села, поред Дрима, на месту званом Јаргован, налази се неко врло старо гробље. Називају га Римско гробље, Војничко гробље и Гробље иљаду војника. У средини гробља је „гроб неке знамените личности“. Сачувало се и неколико надгробних плоча, без натписа или каквог знака. Многе надгробне плоче су уништене, јер су њима мештани затварали јаз. На овом се месту, на Ђурђевдан, пре изласка сунца, купају девојке: ките се јоргованом, дреном и цвећем. Једна је „снаша“ (млада), друга је „момак“ и „он“ носи заставу. Зове се дедавац. После иду од куће до куће и певају. Домаћица их сачекује пред кућом, полива их водом у којој је коприва. Чашћавају их и дају им поклоне. Касније заједно ручају и веселе се.
    У селу постоје два велика дуба. Ту се сељаци састају. Одатле су полазиле литије. Село слави први дан Св. Тројице.
    У селу живи 55 српских породица. Тридесет пет породица порекло везује за Црну Гору (овде су од времена Турака), дванаест породица се доселило са Копаоника 1932. године, док осам породица не зна ништа о пореклу. У селу живи и око 50 шиптарских породица. Просечан број чланова у српским породицама је око 11,25.
    Село нема основну школу, него деца уче у Јагоди и Клини.
    Етници: Видачанин // Виденчанин и Виданчанка / Виденчанка / Видењка; ктетик: видањски.
    Информатори: Милија Шарковић (80 г.), Милорад Трифуновић (75) и Миленко Николић (70).
    Презимена
    Васић, једна кућа. Воде порекло из села Горње Левиће. Овде су од 1932. године. Слава Свети Аранђео; мала слава Свети Аранђео летњи. Информатор Ружа Васић (75 г.).
    Вукосављевић, једна кућа. Воде порекло из села Бабице код Куршумлије. Овде су од 1932. године. Слава Свети Никола; мала слава Свети Агатоник. Информатор Миладија Вукосављевић (60 г.).
    Вулићевић, једна кућа. Дошли су из села Горње Левиће (о. Брус). Слава Свети Аранђео; мала слава Свети Аранђео (14. септембар). Информатор Крстивоје Вулићевић.
    Вучиновић, једна кућа. Пореклом су негде из Црне Горе. Верују да су најстарија породица у Видању. Слава Свети Јован; мала слава Свети Јован. Информатор Миленко Вучиновић (50 г,).
    Гвозденовић, једна кућа. Старином су негде из Црне Горе. Слава Свети Јован; мала слава Свети Јован. Информатор Живан Гвозденовић (61 г.).
    Илијанић, раније презиме Костића. Информатор Благоје Костић.
    Јовић, две куће. Негде су из Црне Горе. Слава Свети Лука. Информатор Благоје Јовић (58 г.).
    Кизић, раније презиме Перића. Информатор Достана Перић.
    Ковачевић, раније презиме Микића. Информатор Душан Микић.
    Костић, четири куће. Старином су из Шекулара. Претходно су живели у Кошу и Заимову. Слава у Црној Гори била је Свети Аранђел; садашња слава Свети Кирил и Јулета. Информатор Крста Костић (70 г.).
    Матић, једна кућа. Старином су из Ораховца. Информатор се овде призетио у породици Трифуновић. Слава Свети Стеван. Слави и женину славу Светог Ђорђа. Информатор Младен Матић (35 г.).
    Микић, шест кућа. Воде порекпо из Црне Горе (Плав). Слава Свети Ђорђе, Информатор Раденко Микић (62 г.).
    Микић, две куће. Старином су из Роваца у Црној Гори. Пре доласка у ово село живели су извесно време у Белом Пољу код Пећи. Старије презиме им је Ковачевић. Слава Свети Лука. Информатор Душан Микић (60 г.).
    Миловановић, две куће. Воде порекло из села Судимље на Копаонику. Слава Свети Никола. Информатор Светимир Миловановић.
    Милошевић, две куће. Чувају предање да им се прадеда досело из Мораче или из Куча у Црној Гори. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола (летњи). Информатор Мирко Милошевић (68 г.).
    Милуновић, три куће. Чувају предање да су старином из Горње Мораче у Црној Гори. У Видање су дошли из села Иричића код Блажева на Копаонику. Слава Свети Аранђео; мала слава Свети Јован. Информатор Стојадин Милуновић (63 г.).
    Недељковић, две куће. Дошли су 1933. године из Блажева (Копаоник). Слава Свети Аранђео; мала слава Свети Аранђео. Информатор Милица Недељковић (90 г.).
    Николић, једна кућа. Дошли су из Бруса (Копаоник). Слава Света Петка; мала слава Света Петка. Информатор Миленко Николић (70 г.).
    Перић, једна кућа. Раније презиме Кизић. Због сукоба са неким шиптарским сватовима пребегли из Обилића (Копилић) у Чабић, а затим у Крловадиће (данас Заимово) код Кпине. Слава Свети Аранђео; мала слава Свети Аранђео. За ранију славу, Светог Ђорђа, само секу колач. Информатор Достана Перић.
    Продовић, једна кућа. Некада давно живели су у селу Сиги код Пећи, а после тога у Заимову код Кпине. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола. Информатор Милорад Продовић.
    Рацић, седам кућа. Чувају предање да су старином са Острога од Дамјановића. Слава Петковдан; мала слава Петковица. Информатор Живко Рацић (83 г.).
    Симић, четири куће. Кажу да су из Црне Горе. Слава Света Петка; мала слава Света Петка, Информатор Станоје Симић.
    Симић, две куће. Чувају предање да су старином из Сјенице. Старо презиме им је Орловић. У Видање су дошли из Топлице (из села Трнови Лаз). Слава Свети Никола. Информатор Симо Симић (58 г.).
    Тркфуновић, две куће. Старином су негде из Црне Горе. Слава Свети Јован Златоусти. Информатор Милорад Трифуновић (75 г.).
    Шарковић, осам кућа. Чувају предање да су старином из Куча. У Метохију су се доселили још у турско време. Прво су живели у Заимову, па су, пошто је овде болест уништила бројне породице, избегли у Долац, а из Доца прешли у Дреновац. Информатор се сећа кад су се из Дреновца доселили у Видање. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола. Информатор Драгомир Шарковић (80 г.).
    Шулинић, једна кућа. Пореклом су „негде из Црне Горе“. Слава Свети Лука. Информатор Драгољуб Шулинић (40 г.).

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ЈАГОДА

    Јагода се налази око 4 км северозападно од Клине и припада овој општини. Својим већим делом је у равници поред Белог Дрима. Јагода је, као и читав овај крај, била беговски посед. Припадала је неком Демушу Јагоди, по коме је, кажу, и добила име. Село се дели на два засеока: Горњу малу, у којој живе Шиптари, и Доњу малу, у којој живе Срби.
    Село је имало цркву, која је, по предању, пренета у Долац, село с друге стране Дрима, одакле се један камен од те цркве „вратио“. Из његове непосредне близине и данас узимају земљу, као лековиту и чудотворну. О постојању цркве у Јагоди сведочи и један стари Шиптар из овог села. Он прича како је једна стара Туркиња, која се одавде одселила у Турску, питала једном приликом да ли су велики цер и црква још у Паскалици.
    У Јагоди живе 24 српске породице. Седамнаесг породица доселило се из Црне Горе, почев од 1921, шест са Копаоника, од 1935. године, а једна породица се пре 15 година доселила из суседног села Видања. У селу живи и 12 шиптарских и осам ромских породица.
    Село има четвороразредну основну школу, а даље деца уче у суседном селу Будисавцима и Клини.
    Етници: Јагођанин и Јагођанка; ктетик: јагођански.
    Информатори: Раде Изгаревић (50 г.), Лазар Бојанић (90) и Светислав Исајловић (53).
    Презимена
    Бојанић, једна кућа. Доселили су се (1925) из Црне Горе (Љешанска нахија). Слава Света Петка. Информатор Лазар Бојанић (90 г.).
    Булатовић, једна кућа. Доселили су се из Роваца у Црној Гори 1925. године. Слава Свети Лука. Информатор Милица Булатовић (61 г.).
    Бурзан, једна кућа. Дошли су 1931. године из Љешанске нахије. Слава Света Ђурђица. Информатор Радоје Бурзан (53 г.).
    Влаховић, једна кућа. Пореклом су из Роваца у Црној Гори. Слава Свети Лука. Информатор Ружица Влаховић (48 г.).
    Зујић, две куће. Старином су из Раче. Слава Свети Глигорије. Информатор Радомир Зујић (50 г.).
    Изгаревић, три куће. Старином су из Дракуловића (Острог) у Црној Гори. Овде су од 1922. године. Слава Петковдан. Информатор Раде Изгаревић (50 г.).
    Исајловић, једна кућа. Старином су из Бруса. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола. Информатор Светислав Исајловић (53 г.).
    Јовановић, две куће. Дошли су са Копаоника. Слава Свети Аранђео. Информатор Борисав Јовановић (70 г.).
    Минић, четири куће. Старином су из Бјелопавлића (с. Виниће). Слава Петковдан. Информатор Јагош Минић (90 г.).
    Митровић, једна кућа. Старином су из Марковине (Загарач) у Црној Гори. Слава Свети Аранђео. Информатор Василије Митровић.
    Рашовић, једна кућа. Старином су из Куча. Слава Свети Никола. Информатор Митра Рашовић (67 г.).
    Роћеновић, две куће. Старином су из Пљеваља у Црној Гори. Слава Свети Аранђео. Информатор Вучета Роћеновић (53 г.).
    Спасић, једна кућа. Чувају предање да су старином из Црне Горе и да су се тамо презивали Булатовић. У Метохији су живели и у време Турака. До пре 15 година живели су у селу Видању. Породични им је надимак Шулинић (шулунија — јунак, борац), по претку који се борио против Турака. Слава Свети Лука. Информатор Милорад Спасић (83 г.).
    Стевовић, једна кућа. Старином су из Бруса. Слава Свети Јован. Информатор Десимир Стевовић (72 г.).
    Цековић, две куће. Старином су из Куча. Слава Митровдан. Информатор Милутнн Цековић (49 г).
    Шулинић, секундарно презиме породице Спасић. Информатор Милорад Спасић.

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ВЕЛИКО КРУШЕВО

    Велико Крушево се налази око шест км северозападно од Клине. У време Турака се звало Алипашино Крушево, јер је било беговски посед. Село је претежно у равници поред Белог Дрима, сем Ледина крушевачких, које су у пристранку села. Дели се на више заселака: Доња мала, Горња мала, Лугаџије, Ледине крушевачке и Палушевића мала, у којој живе Шиптари католици.
    На сеоском гробљу чувају се остаци неке цркве. Кажу да је то била црква Свете богородице („Пречаста / Пречиста“). Около црквине се налазе велики камени крстови, остаци неког старог гробља. У селу постоји „запис“ (камена плоча). Славе га као и онај на гробљу на други дан Васкрса.
    У Великом Крушеву има педесет и пет српских породица: четрдесет и три су пореклом из Црне Горе, шест су „одавде“ (овде су живеле, по речима мештана, и пре петсто година), док шест породица не зна ништа ближе о свом пореклу.
    Село нема основну школу. Од првог до петог разреда деца уче у Јагоди, а од петог до осмог у Злокућанима.
    Етници: Крушевчанин / Крушевланин и Крушевчанка / Крушевланка; ктетик: крушевачки.
    Информатори: Милош Станишић (91 г.) и Милика Јовановић (65).
    Презимена
    Андрејић, раније презиме Степановића. Информатор Марта Степановић.
    Бичанин, једанаест кућа. Старином су из Велике у Црној Гори. Извесно време живели су у селу Бичи, одакле су прешли у Велико Крушево још у време Турака. Раније су се презивали Гашанин. Слава Свети Андреја; мала слава Петровдан. За Светог Саву секу колач „да вук не поједе стоку“. Информатор Крсто Бичанин (71 г.).
    Гашанин, раније презиме Бичана. Информатор Крсто Бичанин.

    Гашић, пет кућа. Чувају предање да су старином из Куча. Слава Свети Никола; мала слава Свет Никола. Информатор Цветко Гашић (64 г.).
    Доганџић, једна кућа. Чувају предање да су из Куча и да су најстарија српска кућа у Метохији. Слава Свети Стеван. Информатор Цветко Доганџић (52 г.).
    Живковић, четрнаест кућа. Чувају предање да су старином са Фундине у Црној Гори. Овамо су дошли из Петњика (Иванград) „пре петсто година“. Слава Свети Аранђео; мала слава Свети Аранђео. Информатор Ђорђе Живковић (65 г.).
    Јовановић, једна кућа. Преселили су се из Међуријечја (Ровца колашинска) 1922. године у Ругово, где су боравили до 1926. године, када је у поплави страдало једанаест чланова ове породице. Слава Свети Лука. Информатор Милика Јовановић (65 г).
    Кнежевић, једна кућа. Старином су из Љешанске нахије. Слава Свети Стеван. Информатор Велимир Кнежевић (42 г.).
    Крстић, једна кућа. Старином су из Шекулара. Овамо су дошли пре сто година. Слава Свети Лука; мала слава Свети Илија. Информатор Живко Крстић.
    Миљановић, две куће. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Никола. Информатор Трајко Миљановић (40 г).
    Петковић, три куће. Не чувају предање о пореклу. Слава Петровдан. Информтор Вукоје Петковић (50 г).
    Плавић, једна кућа. Пореклом су из Плава. Слава Свети Стеван. Информатор Крстана Плавић.
    Покрајчевић, две куће. Старином су из Куча. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола. Информатор Благоје Покрајчевић (62 г.).
    Рајичић, две куће. Чувају лредање да су најстарији староседеоци Великог Крушева. Слава Свети Стеван; мала слава Свети Стеван. Информатор Александар Рајичић (45 г).
    Ралевић, три куће. Старином су из Калудре у Црној Гори. Овамо су дошли још у време аустроугарске власти, Слава Свети Ђорђе Алемпије. Информатор Иван Ралевић (67 г.).
    Сталетић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Ђорђе; мала слава Ђурђевдан. Информатор Владимир Сталетић.
    Станишић, једна кућа. Старином су из села Виниће код Даниловграда. Од 1915. године живе у Метохији. Настањени у Великом Крушеву 1926. године. Слава Петковдан. Информатор Милош Станишић (91 г.).
    Степановић, једна кућа. Дошли су из Истока. И данас им тамо живе рођаци Андрејићи. Слава Свети Јован; мала слава Свети Јован. Информатор Александар Рајичић.
    Стојановић, три куће. Верују да су „негде из Србије, тако су причали стари). Слава Свети Никола. Информатор Вукоје Стојановић (40 г.).

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

    Одговори
  • Војислав Ананић

    БУДИСАВЦИ

    Село се налази око седам километара северозападно од Кпине и припада овој општини. Већи део села је у страни под брдом Лојзе, а мањи део у равници поред Белог Дрима. Чува се предање да је овде некада био велики град, који се звао Будимград, и да су куће биле тако честе да је мачка с крова на кров стизала до Заблаћа, које је удаљено пет километара. Сачували су се некакви темељи поред речице Милан, који су, како мештани мисле, остаци тог града. У селу постоји црква Преображење. Грађена је, по легенди, кад и Високи Дечани, али је пре њих завршена, па ју је због тога проклео свети Стеван Дечански („Дабогда се змије у њу легле“), чија се клетва остварила (било их је толико много да су премрежиле цркву). Причају да је ту било и неко старо гробље, чији остаци данас нису приметни. И ново гробље је недалеко од цркве, на југозападној страни села, поред пута за село Сврке.
    У селу има двадесет и шест српских кућа, а ту су и три духовна лица у цркви Преображење. Једанаест породица су из Црне Горе дошле још у време Турака, а пет касније. Осам породица је стариначких, од којих четири не знају ништа о свом пореклу. Две породице су досељене из Босне у новије време, као и две монахиње, које живе у манастиру Преображење. У Будисавцима живи и једна породица муслиманске вероисповести, која се доселила 1965. године из Плава.
    Село има осмогодишњу основну школу.
    Етници: Будисавчанин и Будисавчанка; кгетик: будисавачки.
    Информатори: Никола Миљевић (68 г.), Трифун Дашић (60) и Владо Вујовић (65).
    Презимена
    Армуш, једна кућа. Старином су из Шекулара, а овде живе од 1963. године. Слава Свети Јован; мала слава Свети Илија. Информатор Даница Армуш (43 г.).
    Балевић, једна кућа. Пореклом су из Црне Горе, а у Метохију су се доселили још у турско време. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола. Информатор Никола Балевић (58 г.).
    Вујовић, једна кућа. Воде порекло из Добровског Села (околина Цетиња), одакле су досељени 1912. године, одмах после ослобођења ових крајева од Турака. Слава Свети Никола. Информатор Владо Вујовић (65 г.).
    Грујић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Јован; мала слава Свети Сава. Информатор Божидар Грујић (55 г).
    Дашић, три куће. Старином су из Шекулара, одакпе су се доселили још у време турске владавине. Слава Свети Јован; мала слава Свети Илија.

    Ераковић, једна кућа. Старином су из Бањана у Црној Гори, информатор Драгиша Ераковић (48 г).
    Живковић, једна кућа. Старином су из Црне Горе. У Будисавце су дошли из Беркова 1961. године. Слава Свети Ааранђео; мала слава Свети Аранђео. Информатор Милован Живковић (68 г).
    Јовановић, једна кућа. Старином су из Куча, а у Метохију су прешли 1907. године. Слава Петковдан. Информатор Радомир Јовановић (37 г).
    Копривица, један калуђер. Старином је из Црне Горе, одакле се породица преселила у Куршумлију. У манастиру Преображење живи од 1958. године. Слава Свети Никола. Информатор Никола Копривица (58 г).
    Лацмановић, једна кућа. До 1972. године живели су у Беркову (староседеоци). Слава Свети Аранђео; мала слава Госпођиндан. Информатор Радоје Лацмановић (50 г).
    Мајеревић, две куће. Старином су из Госпића. У Метохију су насељени као колонисти 1930. године. Слава Аранђеловдан. Информатор Александар Мајеревеић (48 г).
    Максић, једна монахиња. Пореклом је из околине Тузле (о. Лопаре), а у манастиру Преображење је од 1958. године. Слава Свети Никола; мала слава Свети Јован Крститељ. Информатор Зорка (Теодосија) Максић (44 г).
    Максовић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Јован; мала слава Свети Саво. Информатор Анђа Максовић (65 г.).
    Миљевић, једна кућа. Старином су из Шекулара. Још у време Турака прешли су у село Орашје, а касније су живели у Гораждевцу. Пошто су се посвађали са бегом на чијем су имању радили, преселили су се у Наглавке, одакле су прешли у Будисавце. Спава Свети Јован; мала слава Свети Сава, Информатор Никола Миљевић (68 г).
    Мисирлић, једна кућа. Старином су из Штупеља (о. Клина), а живели су и у Беркову. Слава Свети Ђорђе; мала слава Свети Јован. Информатор Драгутин Мисирлић (35 г).
    Пашић, четири куће. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Ђорђе Алемпије. Информатор Никола Пашић (50 г).

    Пејовић, једна кућа. Старином су из Црне Горе. Слава Јовандан. Информатор Божидар Пејовић (31 г.).
    Рибаћ, две куће. Старином су „негде из Црне Горе“. До 1958. године су живели у Дрснику (староседеоци). Слава Свети Никола. Информатор Велимир Рибаћ (50 г.).
    Рубежић, једна кућа. Доселили су се у Метохију из Пипера још у турско време. Слава Свети Никола. Информатор Зорка Рубежић (59 г.).
    Станковић, једна кућа. Доселили су се из Шекулара још у време Турака. Слава Никољдан. Информатор Никола Станковић (56 г.).
    Стевић, једна калуђерица. Пореклом је из околине Тузле. Као монахиња живи у манастиру Преображење од 1958. године. Слава Свети Никола; мала слава Свети Јован. Информатор Милица (Текла) Стевић (44 г.).

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ЗАЈМОВО

    Зајмово се налааи око четири километра јужно од Клине и припада овој општини. Село је лоцирано на благој стрмини изнад магистралиог пута Приштина-Пећ. Добило је име по Заим-аги, коме је припадао читав овај крај. И данас га помињу као изузетно доброг човека, који је штитио српску рају. На источној страни села постоје остаци неке грађевине. Кажу да је ту била црква. Около је неколико старих гробова. Гробље у коме се сахрањују заједничко им је са Видањчанима. До пре пет-шест година „дизали су крста у мнаду нсделу“. Данас их у томе спрсчавају власници околних њива — да им не праве штету.
    Село има четвороразредну основну школу, а даље деца уче у Клини.
    Поред седамнаест српских кућа, у селу живи и око тридесет шиптарских. Четрнаест српских породица порекло везује за Црну Гору, док три не чувају предање о пореклу. ‘
    Етници: Зајмовчанин и Зајмовчанка; ктегик: зајмовачки.
    Информатори: Андреја Рајић (85 г.), Радосав Ђокић (52) и Љубомир Крстић (64).
    Презимена
    Воштић, три куће. Старином су из Куча, а раније презиме им је Дрекаловић. Претходно су живели у селу Јеловцу (Пограђе). Слава Свети Ђорђе; мала слава Ћурђевдан. Информатор Милован Воштић (59 r.).
    Дрекаловић. Раније презиме Воштића. Информатор Милован Воштић.
    Ћокић, две куће. У ово село су дошли из Доманека (Кијево) пре петнаест година, а у Доманек „пре 500 година из Рашке“. У Доманеку су били најстарија српска породица. Слава Петрове веризе; мала слава Петровдан. Информатор Радоје Ђокић (45 г.).
    Крстић, пет кућа. Старином су из Колашина. Овде су од краја прошлог века. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола. Информатор Љубомир Крстић (64 г.).
    Марковић, три куће. Старином су из Куча, а овде су „од пре петсто година“. Претходно су извесно време живели у Љутоглави код Пећи. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола. Информатор Неда Марковић (67 г.).
    Миленковић, једна кућа. Чувају предање да су старином из Куча. Раније су живели у Враговцу код Пећи. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола.
    Мирковић, две куће. Пореклом су „негде из Црне Горе“. Овде су били и у турско време. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола. Информатор Милорад Мирковић (46 г.).
    Рајић, једна кућа, Верују да су пореклом из Црне Горе. Овде су живели и у турско време. Претходно су живели у селу Дреновцу. Слава Свети Аранђео; мала слава Свети Аранђео. Информатор Андреја Рајић (85 г.).
    Рашковић. Раније презиме Ђокића. Информатор Радоје Ђокић.

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ГОРЊИ ПЕТРИЧ

    Село се налази седамнаест километара југоисточно од Пећи. Смештено је под брдом Јелењак. Већи део села је у равници испод магистралног пута Пећ-Приштина. Дели се на Старо Село, Насељење и Брег. По легенди, село је добило име још у време када је грађен манастир Високи Дечани. Од камена који је „претекаои изграђена је црква у овом селу и отуда и име Петрич (Претич). Доскоро су се чували темељи ове цркве, затим су разорени а камен узидан у неке сеоске куће. Кажу да је онај који је порушио ове темеље и присвојио црквено имање напрасно умро. Село има своје гробље. На брежуљку је поред старог пута Пећ-Приштина. Већи део овог старог гробља је уништен и претворен у обрадиво земљиште.
    Село нема основну школу, него деца уче у суседном селу Дреновцу.
    У селу поред девет српских породица живи и око четрдесег шиптарских, а ту су и двадесет и три ромске породице. Четири српске породице су пореклом из Србије (овде су од 1937. године), четири староседелачке, док је једна досељена из Васојевића (1931. године).
    Етници: Петричанин и Петричанка; ктетик: петричански.
    Информатори: Вукадин Васић (79 г.), Младен Радојевић (69) и Михаило Лазаревић (46).
    Презимена
    Агатоновић, раније презиме Васића. Информатор Вукадин Васић.
    Васић, једна кућа. Раније презиме им је Агатоновић. Верују да су пореклом из Црне Горе или из Херцеговине. Доселили су се из села Горње Левиће код Бруса 1937. године. Слава Свети Аранђео; мала слава Свети Аранђео. Информатор Вукадин Васић (79 г.).
    Кубуровић. Раније презиме Лазаревића. Информатор Михаило Лазаревић.
    Лазаревић, једна кућа. Раније су се презивали Кубуровић. Ново презиме добили су по деди Лазару. Доселили су се из Присоје код Андријевице 1931. године. Слава Свети Арханђел. Информатор Михаило Лазаревић (46 г.).
    Миленковић, једна кућа. Доселили су се из села Бабице код Куршумлије 1937. године на купљено имање. Слава Свети Никола; мала слава Свети Агатоник. Информатор Љубисав Миленковић (67 г.).
    Орловић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Још у време Турака живели су у Наклу код Пећи. Не знају кад су се доселили у Г. Петрич. Слава Свети Ђорђе. Информатор Спасоје Орловић (57 г.).
    Радојевић, три куће. Овде живе од пре петсто година. Пре тога су живели у Белом Пољу код Пећи. Слава Свети Стеван Архиђакон; мала слава Свети Стеван Архиђакон. Информатор Младен Радојевић (69 г.).
    Цвејић, две куће. Дошли су из Криве Реке (Копаоник) 1934. године на купљено имање. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола. Информатор Добросав Цвејић (72 г.).

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ДОЊИ ПЕТРИЧ

    Доњи Петрич се налази око 17,5 км источно од Пећи. Припада општини Клина. Магистрални пут Пећ-Приштина дели село на Доњи Петрич и Насеље, или Горњу и Доњу малу. Доњи Петрич (Доња мала) налази се у равници поред Пећке Бистрице, а Насеље (Горња мала) је у подножју брда Јелењак.
    У селу живе 23 српске породице и 9 кућа Шиптара католика. Шест српских породица су досељене из Србије, пет су стариначке (овде су још од времена Турака), док их је дванаест старином из Црне Горе. Информатори: Милош Радуловић (52 год.) и Богомир Грујић (78).
    Презимена
    Балевић, две куће. Верују да су из Црне Горе. Слава Никољдан. Информатор Слободан Баљевић (60 г.).
    Васић, две куће. Верују да су пореклом из Црне Горе (или Херцеговине). Овамо су се доселили из села Доње Левиће код Бруса 1937. год. Слава Свети Аранђео; мала слава Свети Аранђео; „преслава” Света Тројица. Информатор Василије Васић (38 г.).
    Васић, једна женска особа. Пореклом је из села Бабице (Mерћec). Доселила се после ослобођења код рођака. Слава Петковица; мала слава Петковица. Информатор Кадивка Васић (70 г.).
    Грујић, једна кућа. Доселили су се из Бруса 1934. године на државно имање. Слава Свети Лука; мала слава Марковдан; „прислужак“ Свети Матеја. Информатор Богомир Грујић (78 г.).
    Живановић, две куће. Овде су били и у време Турака. Слава Свети Јован; мала слава Свети Јован. Информатор Милосав Живановић (80 г.).
    Ивановић, једна кућа. Дошли су из Горњег Левића код Бруса 1959. године на купљено имање. Слава Свети Аранђел; мала слава Свети Аранђел. Информатор Апександар Ивановић (48 г.).

    Јанковић, три куће. Старином су из Шекулара. Овде су били и у турско време. Слава Свети Јован; мапа слава Свети Јован. Информатор Милица Јанковић (63 г.).
    Кењић, једна кућа. Доселили су се из Шекулара 1932. године. Слава Свети Јован. Информатор Станојка Кењић (65 г.).
    Кизић, три куће. Верују да су старином негде из Босне. Овде су живели и у труско време. Слава Свети Ђорђе; мала слава Ђурђевдан. Информатор Радован Кизић (48 г.).
    Миленковић, једна кућа. Дошли су из Бруса 1934. године на купљено имање. Слава Свети Ђорђе; мала слава Ђурђевдан. Информатор Радивоје Миленковић (55 г.).
    Милошевић, једна кућа. Пореклом су из Лијеве Ријеке у Црној Гори, а у Доњи Петрич су дошли из Доње Ржанице код Ивантрада 1932. године. Слава Свети Аранђео. Информатор Новица Милошевић (63 г).
    Николић, једна кућа. Старином су негде из Црне Горе. Овде су живели и у турско време. Слава Свети Стеван; мала слава Свети Стеван. Информатор Милован Николић (53 г.).
    Радуловић, једна кућа. Старином су из Црне Горе. Претходно су живели у Дугоњивама, Медвеђи и Видању. Слава Свети Јован; мала слава Свети Јован. Информатор Милош Радуловић (52 г.).
    Тмушић, једна кућа. Старином су са Дурмитора, а у Доњи Петрич су се доселили из села Тмушића код Иванграда 1932. године. Слава Свети Стефан. Информатор Мило Тмушић (80 г.).
    Тодоровић, две куће. Старином су из Куча, а у Доњем Петричу су живели и у турско време. Претходно су радили као чивчије на беговом имању у селу Дугоњиве. Слава Свети Ђорђе Алемпије. Информатор Павле Тодоровић (77 г.).

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

    Одговори
  • Војислав Ананић

    СТУП

    Ступ се налази северозападно од Клине и од ње је удаљен око десет км. Својим већим делом је у равници поред Белог Дрима. Дели се на Горњи и Доњи Ступ. У Горњем Ступу до пре десет година живели су искључиво досељеници из Црне Горе. Данас ту поред пет српских породица живи и неколико шиптарских и ромских. Овај део села има своје засебно гробље, на брду, у шуми. У Доњем Ступу живе претежно Шиптари католици и дванаест српских породица. Ови Срби, староседеоци, сахрањују се у суседном селу Будисавцима. Село има и неко врло старо гробље. Откривено је 1948. године приликом изградње пута Пећ-Будисавци, Ту су пронађене три велике камене плоче и бакарни новац. Не зна се чије је ово гробље, али у народу живи предање о неким сватовима који су се ту сукобили и који су ту сахрањени.
    Село нема школу, него деца уче у Будисавцима.
    У Ступу живи двадесет српских породица и све су пореклом из Црне Горе; дванаест их се доселило после Првог светског рата, а седам још у време Турака.
    Етници: Ступланин и Ступланка; ктетик: ступски.
    Информатори: Миодраг Балевић (34 г.), Божо Милетић (64) и Јован Вујовић (68).
    Презимена
    Балевић, три куће. Доселили су се из Шекулара 1936. године. Слава Свети Никола. Информатор Миодраг Балевић (34 г.).
    Бичанин, једна кућа. Старином су из Велике у Црној Гори. Извесно време су живели у селу Бичи, одакле су прешли у Велико Крушево још у време Турака. Раније презиме им је Гашанин. Слава Свети Андреја; мала слава Петровдан. Информатор Божидар Бичанин (69 г.).
    Бошковић, три куће. Старином су из Бјелопавлића, одакле су се доселили још у турско време. Претходно су живели у селу Крстовцу код Пећи. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола (летњи). Информатор Цвета Бошковић (74 г.).
    Вујовић, три куће. Старином су из Љуботиња у Црној Гори. У Метохију су се доселили 1912. године, после ослобођења ових крајева од Турака. У Ступу живе од 1932. године. Слава Свети Никола. Информатор Јован Вујовић (68 г.).
    Дашић, две куће. Доселили су се из Шекулара 1916. године у Будисавце, где су живели око три године. У Ступу живе од 1919. године. Слава Свети Јован. Информатор Костадин Дашић (63 г.).
    Јанковић, једна кућа. Старином су из Куча, одакле су дошли пре педесет година. Слава Свети Никола. Информатор Станија Јанковић (53 г.).
    Јоковић, једна кућа. Старином су из околине Колашина. У Метохију су дошли још у време Турака. Претходно су живели у селима Враговцу и Главичици (радили су на беговском имању). Слава Свети Никола; мала слава Саети Никола. Информатор Ратко Јоковић (37 г.).
    Миладиновић, једна кућа. Старином су из Берана у Црној Гори. Овде живе преко осамдесет година. Претходно су живели у Свркама. Слава Свети Никола. Информатор Вукосав Миладиновић (46 г.).
    Милетић, две куће. Доселили су се из Липова код Колашина још у време Турака. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола. Информатор Божо Милетић (64 r.).
    Радуловић, једна кућа. Старином су из Комана у Црној Гори. Претходно су живели у селу Бабиће. У Ступу живе око педесет година. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола. Информатор Даница Радуловић (58 г.).
    Саичић, једна кућа. У Метохију су се доселили из Виницке (Васојевићи) 1932. године, Првобитно су живели у селу Росуљама и Пећи. Слава Алесендровдан. Информатор Љубица Саичић (51 г.).
    Сутан, једна кућа. Домаћин је пореклом из Лиштице код Мостара (овде је око педесет година). Слава Свети Петар. Информатор Јуре Сутан (78 г.).

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

    Одговори
  • Војислав Ананић

    НАГЛАВЦИ

    Село се налази око петнаест километара југоисточно од Пећи. Изнад села је брдо Лојзе. По предању, ту су, још у време цара Душана, били виногради, који су касније зарасли у шуму и коров. Данас је овај терен махом искрчен и засејан житарицама. Село је у време Турака, као и у време старе Југославије, било посед Пећке патријаршије.
    Сачувани су темељи неке грађевине. Кажу да је ту била црква. На крају села, на брегу, налази се један велики дуб, за који је, по предању, Марко Краљевић везао свога Шарца.
    Овде је раније било десетак српских кућа, али се тај број увећао за нових десет породица, радника који су се запослили на овдашњем пољопривредном добру. „Негде са Косова“ је осам српских породица, једанаест је порекпом из Црне Горе, док једна породица не зна ништа поуздано о свом пореклу.
    Етници: Наглавчанин и Наглавчанка; ктетик: наглавачки.
    Информатори: Симо Каравелић (53 г.).
    Презимена
    Арсовић, једна кућа. Старином су из Шекулара. Слава Свети Јован. Информатор Милија Арсовић (70 г.).
    Бојић, раније презиме Шиљковића. Информатор Миленко Шиљковић.
    Ераковић, једна кућа. Старином су из Бањана у Црној Гори. У Метохију су се доселили 1932. године. Претходно су живели у селу Сврке. Слава Свети Аранђео; мала слава Свети Пантелија. Информатор Миладин Ераковић (30 г.).
    Живковић, једна кућа. Старином су „негде са Косова“. Слава Свети Ђорђе; мала слава Свети Ђорђе. Информатор Станица Живковић (60 г.).
    Каравелић, седам кућа. „Негде са Косова“ дошли су у село Чабриће и Бучане. Извесно време су живели у Софнићу код Ораховца и у Љутоглави. Слава Свети Ђорђе; мала слава Ђурђевдан. Информатор Миљан Каравељић (75 г.).
    Лутовац, једна кућа. Старином су из Загорја код Иванграда, одакле су прешли у Добрушу. Овде живе од 1956. године. Слава Свети Аранђео. Информатор Вукић Лутовац (51 г.).
    Лучић, једна кућа. Дошли су из Бањана (с. Кленак) у Сврке 1932. године. Овде су од 1965. године. Слава Свети Јован; мала слава Свети Саво. Информатор Душан Лучић (70 г.).
    Марковић, једна кућа. Не чувају предање о пореклу. Слава Свети Врачи. Информатор Недељко Марковић (60 г.).
    Перуновић, једна кућа. Старином су из Бјелопавлића. Информатор Томислав Перуновић (29 г.).
    Пешић, једна кућа. Старином су „негде из Црне Горе“. Слава Свети Јован. Информатор Марица Пешић.
    Славковић, четири куће. Преци су им се у Метохију доселили пре триста година из Црне Горе (помињу и Поцерје). Слава Митровдан (једна породица је узела другу славу: Светог Николу). Информатор Милован Славковић (45 г.).
    Шилковић, једна кућа. Старином су из Црне Горе. Раније им је презиме Бојић. Претходно су живели у Жачу. Слава Свети Јован. Информатор Миљенко Шиљковић (55 г.).

    Извор: ДАНИЛО СТИЈОВИЋ – ОНОМАСТИКА ДЕЛА СЕВЕРНЕ МЕТОХИЈЕ

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top