Гора и околна села

11. јуна 2012.

коментара: 12

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (12)

Одговорите

12 коментара

  1. Војислав Ананић

    ЗЛИ ПОТОК

    Гледано из даљине, ово село има изглед ластиног гнезда, везаног за стрми отсек. Зли Поток се као поток помиње у Арханђелској хрисовуљи. С једне и с друге стране потока, који је због виловитости добио своје име, простире се атар овога села; у њему поједини делови носе ове називе: Радов Доф (До), Судишта, Oграђе, Поличице, Јарилице, Чардаци, Борилоица, Ваганче, Битилоец, Петеруце, Страторје, Збориште, Габројице (утрине), Преслоп, Косељ (ливаде), Љуботиње Осоје, Црнаћи, Пештерске (утрине), Црна Страна (утрина), Зидишта, Кошарски Доф (некада њиве), Шипов Поток, Попоица (Поповица), Туарник, Лашки Пут, Игришта.
    Планине Злог Потока су: Шутман, Овчинец, Враџбинска Чесма, Суви Кладенац, Царева Чесма, Довеница, Добри Студенац, Јажов Камен (Јежев Камен), Рустаница, Црни Врх, Лисичин Врх.
    Извори и чесме су: Вранојец, Загумења (иза гувна), Речкова Чесма, Чопорка Чесма.
    Сви ови топографски називи указују на континуитет српског становништва. Има доста трагова који су везани за оно време када су преци данашњег становништва били православне вере. Најстарији људи памте разрушену црквину и гробље око ње на месту Зборишту у Ограђу. Зли Поток с једне и људи с друге стране учинили су своје; нестало је и црквице и гробља. У Ограђу су сада њиве из којих изривају људске кости. Од црквице нема ни трага. Остатак тога гробља око цркве је велика и дебела надгробна плоча у кориту Злог Потока. Пошто је она делом затрпана, делом обливена водом, а делом оштећена, могао сам прочитати само почетне речи обе стране крста. То је једини очувани писани споменик из доба хришћанства горанског становништва. Код злопоточке воденице близу Крушева постоји старо гробље које народ зове Јуручко Гробиште. То је остатак из времена када су Јуруци долазили са стоком на Шар-Планину.
    Зли Поток је имао пре 1912. г. 170 кућа. Становништво се расељавало или страдало од глади у Првом светском рату.
    Родови су делом стариначки, а делом ранији досељеници. Староседеоци су: Д у р а к о в ц и, 15 к. (од њих се иселило у Турску 20 кућа, тако да је њихова махала скоро сва порушена); Коскинци, 12 к.; Хаџинци, 10 к.; Кокљевци, 10 к.; Багаљевци, 6 к.; Куачевци (Ковачевци — бавили се пушкарством), 5 к.; Шукерикци, 40 к. Досељеници су: К р човци, 12 к., дошли из Крчова (Кичева) као сточари; од њих су П е л и вановићи, познате занатлије — бозаџије у Београду. Потпуно су исељени у Турску ови родови: Тупановци, Кутинци, Башинци, Басковци и др.

    Извор: др Милисав Лутовац – Гора и Опоље

  2. Војислав Ананић

    БРОД

    Брод је највеће насеље у Гори. Године 1913, када је проглашен за варошицу, имао је 500 кућа. Лежи у проширењу на ставама планинских потока Бућковице и Леве Реке и опкољен је са свих страна високим планинама. Човека изненади кад се пред њим укаже тако велико насеље усред Шар-Планине, на висини око 1.400 м. Постанак и развитак Брода на овој висини условили су богати и пространи пашњаци, који су из овог места најприступачнији. Сем тога, Брод је испод превоја преко кога води пут из Горе за Тетово, те је на овом важном путу био и караванска станица и сточно тржиште.
    Помиње ce као насеље још у Средњем веку. Цар Душан дао је Брод са овим међама манастиру Св. Архангела 1348 године:

    „Ctiio БрОД1к Н Дроугн БрОД1| С ПОПОВН ДНКОНОНки Н С HHJfk рОДО/Нк Н С НИ)( EdipHHđ.HH Н Ck 3iCMK0<H ГркМЛМНН. d AUrfi /ЦОу W nii-
    нннс ui прквосива ни сиапк нл окчо вркдо* на coy](ki стоуд(нцк, Hd модрТн лгклк. низ р*ккоу нл Жничсвл кошлрифл н низ р*квоу KpOgUJIhKOIf до лотокл клко оуплдл Зли Потокћ оу р*ккоу. низ р4к( оуз Д*клћ НЛ Пр^коврЛЖСННС. Hd КрТк оу стоуд<н*цл моутчж BidHdtk нл потокк нл стрлторнм, Ttfpt notfTfitik клко ц*кстл Гр* оу р*ккоу НЛ HpdHHKIf , Л ЦркНИ ГВОЗДк н чистс ДЛ C'koif оу опкнноу Орчмшл н Гловочицл Н БрОДк. на р*кк« оу №лн№ , оус ПОТОКк
    КрСТОВЛЧКи КЛКО Cf CTite ^ОЛОМк В1ЛИЛ1к . Н оуз BfЛИ ДОЛк КЛКО ИЗЛЛЗИ Hi A*kik Hd ЈЈОуСТк И W тоулк Д*клОЛ1к KdKO Cl Kd<MU BdilH скмо Н OHd/Hd Hd СЛЛвКОВЦк l.4fl

    Многи од ових назива су до данас очувани: Слап, Обло, Милчева Бачила, Страторје, Гозд, Чисте, Борска Шума код Орћуше. Питање је где је „Други Брод“? По традицији Брођана Стари Брод је био у Оранцу на присојној страни, 1,5 км низводно од данашњег насеља. Пошто је први Брод морао бити овде где и данашњи, највероватније је да то друго насеље треба тражити у Диканцу, и то у Присоји код црквине, на граници Брода и Диканца.
    Данашњи Брод личи на градско насеље. Између кућа су многобројки кривудави и доста тесни сокаци. Иако на први поглед доста хомоген, Брод је био подељен у махале, које су носиле назив неког чувенијег човека, оснивача: Лајкова, Мацина, Локанова, Хаџи-Хасанова, Милова, Чучулова, Бећирска, Бајмакова и Хаџијина. У Броду постоје две џамије. Прву је подигао Ахмет-ага „борац за веру“ 1785. г.
    Око Брода су њиве које допиру до висине од 1.750 м. Поједини крајеви овог земљорадничког појаса носе ова имена: Ограђе, Слепца, Присује (Присоје), Пателејица, Попов Рит, Божанин Гроб, Разален, Бреза, Брес, Коачевица (Ковачевица), Митерце, Попка, Грацки Камен, Ушелејца, Средока, Л'ка (Лука). Врх, Топлец, Црни До, Ћикаменица, Црквиче, Горчин Камен, Расцепленик, Брезе, Краваре, Павлића, Муца.
    Брођани имају простране и врло травне планине којима се заснивало њихово богатство. Њихови називи су: Роша Ћелепино, Чубрићево, Бела Страва, Шутман, Милево, Старо Гнојиште, Качина Глава, Царејец, Павлића, Обло, Доуташа, Јелица, Штиреника, Гуедара (Говедара), Трпезница (са које се види Скопље), Котео, Черен, Црмница, Душка Река, Штедин, Сетеска (Сутесча), Рила, Прокља, Мавра, Стога, Играноица.
    Најглавнији су извори у Броду: Лајкоица (чесма), Даутич, Горња Чесма, Манестички Извор (Невестачки извор), Врагова Воденица (извор), Шиханоица, Стеска (Сутеска).
    У Броду има неколико воденица од којих су неке напуштене. Оне носе називе негдашњих сопственика: Ђурђева, Аврамова, Томева и друге воденице и воденичишта.
    Као што се види, сви ти називи потичу од предака данашњег становништва. Неки од ових су и везани за хришћанска лична имена. То није чудно, кад се узме у обзир да су Брођани последњи од свих Горана прешли из православне у муслиманску веру. Уосталом, о томе сведоче остаци цркава и гробаља.
    У Броду, где је данас здравствена станица, видео сам још 1937. г. зидове православне цркве и на њима остатке фресака. Ова црква је била посвећена св. Николи. Причали су ми стари Брођани, да су виђали бабу Божану, последњу хришћанку у Броду, када је још са две-три жене палила свеће на зидинама ове цркве. На брду Пантелејци је старо српско 1робље, где је сахрањена и ова Божана, по којој се ово место и зове Божанин Гроб. Испод села на месту данашњег сточног гробља било је „каурско гробље".
    У Броду живи много неразгранатих родова, јер се становништво непрекидно исељавало. Штавише од многих родова није остало никога. И у Броду, као и у свим другим горанским селима, главни део становника су староседеоци, али има нешто и досељеника из других области који су овде давно дошли.
    Данашњи родови у Броду су: Лековци, 4 к. (од њих су православни Костићи у Призрену); Чучуловци, 10 к. (имају православне рођаке у Призрену); Лајковци, 6 к., Томовци,6к.; Помаковци, 13 к.; Богдановци, 10 к.; Миленковци, 18 к.; Лиловци, 8 к.; Смиљановци (Паскинци и Ћунковци), 6 к. (има их и православних у Призрену); Вељановци 4 к.; Кољовци 3 к.; Мазникаровци 7 к.; Царовци, 18 к.; Лиловци, 8 к.; Смиљановци (Паскинци) (род су са православним Угаревићима у Призрену); Аврамовци, 2 к.; Тркаљачовци, 5 к. (рођаци Аврамоваца); Мацинци, 13 к. (има их и у Призрену); К о к и ц а (Коклицинци),2к.; Шатинци, 6 к.; Мандаковци, 6 к.; Бајмаковци, 6 к.; Пупевци (Поповци — поповског порекла), 4 к.; Ђурђевци, 1 к.; Ћамперовци (Ђолевци и Џавчићи), 15к. (род су са Миленковцима); Масларовци (досељени, не зна се одакле), 10 к.; Цаковци, 6 к. (досељени из непознатог краја); Рахтевци, 8 к.; Газинци, 2 к.; Копачевци, 3 к.; Кучхаревци, 6 к. (имају рођаке православне вере у Призрену); К еч а ч ев ц и, 5 к.‘ (мисли се да су пореклом Турци); Љ о кановци, 7 к.; Мушевци, 5 к.; Трупчевци, 5 к.; Пуњевци, 2 к. (исељени у Турску); Вељашевци, 4 к.; Себинци,3к.; Торбинци, 28 к.; Ћунковци, 1 к. (има православних Ћунковића у Призрену); Чучинци, 2 к.; К а н г о в ци, 5 к.; Шокаровци, 3 к.; Чекановци, 6 к.; Шишовци. 5 к.; Калинковци 5 к.; Кртовци, 4 к.; Козинци, 4 к.; Козаровци, 4 к.; Цујковци, 3 к.; Штичаревци (Хаџинци), 2 к.; Ћаићевци, 5 к.; Канговци, 2 к.; Атулинци, 7 к.; Прцановци, 2 к.; Жилевци, 4к.; Зизинци-Зизе (Куцовласи), 8 к.; Аклевци, 8 к.; Рендовци (Ренде) 8к.; Л и манев ц и, 4 к.; Б у та лен ов ци, 1 к.; П о л еж инци, 1 к.; Скендеровци, 8 к.; Ачанкинци, 4 к.; Балибогинци. 9 к.; Прдљевци, 1 к.; Ментовци, 2 к.; Шутинци, 2 к.; Лалинци. 1 к.; Кипринци, 4 к.; Еминчезци, 2 к.; Шутраковци,7 к.; Ломаревци, 7 к.; Џаџинци 1 к.; Ђајићи (Ђурђевци) 5 к.; Џамперовци, 6 к.; Шолинци, 5 к.; Котларовци, 5 к.; Весиловци, 4 к.; Хатема (Буфле), 1 к.; досељени пре пет појасева због крви из села Атмаџе код Призрена.

    Извор: др Милисав Лутовац – Гора и Опоље