Порекло презимена, село Враниште (Гора) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Враниште, општина Гора – Призренски округ. Према књизи „Гора и Опоље“ Милисава Лутовца, издање 1955. године. Приредио сарадник Порекла Порекло становништва села Враниште, општина Гора – Призренски округ. Према књизи „Гора и Опоље“ Милисава Лутовца, издање 1955. године. Приредио сарадник Порекла Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Враниште (Гора)

Порекло презимена, село Враниште (Гора)

Порекло становништва села Враниште, општина Гора – Призренски округ. Према књизи „Гора и Опоље“ Милисава Лутовца, издање 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

По географском положају Вракиште је средиште Горе. У њему је за време турске владавине била среска испостава, а после ослобођења 1912 г. проглашено је за среско место. Враниште је остало као такво све док није један део ове жупе припао Apбанији, после Првог светског рата. Пошто је тада постало гранично месго, срез се преселио y Драгаш.

Враниште има врло повољан положај. Лежи на пространој тераси изнад Бродске Реке, у чијој су долини њиве и ливаде. Са друге стране, изнад села, простире се шумовито брдо Честак.

Историјат села и топографски називи.

Враниште је старо насеље. Помиње се у Арханђеловој хрисовуљи као гранично место са атаром села Брода. У њему се очувао континуитет становништва из тога доба,  што се види из топографских назива. Утрина Чисге помиње се у поменутој повељи. Други називи су из доба када су преци данашњег српског становнишва били православни хришћани: Марин Доф (До), Дражојце (њиве), Црнила (за које народ каже да се тако зову због тога што је мајка проклела сина који је променио веру), Вишеник — Вишево (њиве), Божово, Ђурђоица, Брзоица (изнад села), Стари Лази, Вршкоје, Параспоре (њиве), Дукарнице, Влашка (раван између Млика и Враншџта), Рибанипгге и Премење (њиве), Будев Рит, Присово, Будјинци (утрине), Грнчарица (њиве), Граишта, Гарје, Кулишта, Црквишта (њиве), Лев Камен, Букојна (била букова шума), Азирин Глас, Чисте, Чеслав, Лашки (Влашки) Поток.

Старине у селу.

Остаци из ранијег доба су: „Старо каурско гробље“ и „Црквина“ под Будев Рит. На Стеницама је такође било старо гробље у којем су сахрањивали умрле и после преласка на ислам. Али је најважнији споменик, не само за Враниште него и за друга околна села, „Ђурова Црква“ у Марином Долу, близу чијих се рушевина „народ бере“ на Ђурђевдан и ту игра „оро“ три дана. Од ове мале црквице, која је била на брежуљку изнад простране речне долине, осгали су само темељи и неколико малих надгробних споменика који се једва виде из земље.

Тип села.

Данашње Враниште се дели углавном на махале: Доњу Махалу, Пољаковце и Jовановићевце (по Јовану), Туторце, Ценовску, Ковачевску и Оџинску, по родовима који живе у њима. Неке махале су касније добиле друге називе, например Оџинска, коју су раније звали Маркова Махала. Јованова Махала се звала по Јовану, који је живео пре 120 година. Славио је, кажу, Св. Јована.

Порекло становништва.

Најстарији родови y Вранинггу су:

-Тодоровци, Јовановци и Туторци, 25 к.

-Цековци, 10 к., пореклом су од Елбасана.

-Пољаковци, 25 к., предак се доделио из оближњег села Баћке.

-Мемишовци, 5 к., дошли из Елбасана као ковачи.

-Кукокмаровци, 13 к., дошли из суседног села Гливника када се ово раселило због чуме.

-Манговци, 8 к., досељени из Коловоза (Љума). Дошао Ибрахим пре четири појаса као чувар у воденици. Кажу да су се тако прозвали населивши се у Манговској махали.

-Гаговци, 10 к. Из овог братства била је жена Тодорица, названа тако по мужу Тодору; она је умрла као хришћанка почетком овога века.

– Оџинци, 5 к., дошли пре 30 година из Рестелице на мајчино имање.

ИЗВОР: Према књизи „Гора и Опоље“ Милисава Лутовца, издање 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top