Порекло презимена, насеље Брод (Гора) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва насеља Брод, општина Гора – Призренски округ. Према књизи „Гора и Опоље“ Милисава Лутовца, издање 1955. године. Приредио сарадник Порекла М Порекло становништва насеља Брод, општина Гора – Призренски округ. Према књизи „Гора и Опоље“ Милисава Лутовца, издање 1955. године. Приредио сарадник Порекла М Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, насеље Брод (Гора)

Порекло презимена, насеље Брод (Гора)

Порекло становништва насеља Брод, општина Гора – Призренски округ. Према књизи „Гора и Опоље“ Милисава Лутовца, издање 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан

Положај насеља.

Брод је највеће насеље у Гори. Године 1913, када је проглашен за варошицу, имао је 500 кућа. Лежи у проширењу на ставама планинскик потока Бућковице и Леве Реке и опкољен је са свих сграна високим планинама. Човека изненади кад се пред њим укаже тако велико насеље усред Шар–Планине, на висини око 1.400 м.

Постанак насеља.

Постанак и развитак Брода на овој висини условили су богати и пространи пашњаци, који су из овог места најприступачнији. Осим тога, Брод је испод превоја преко кога води пут из Горе за Тетово, те је на овом важном путу био и караванска станица и сточно тржиште.

Историјат насеља.

Помиње се као насеље још у Средњем веку. Цар Душан дао је Брод са овим међама манастиру Св. Архангела 1348 године.

Земље и шуме.

Многи од старих назива су до данас очувани: Слап, Обло, Милчева Бачила, Страторје, Гозд, Чисте, Борска Шума код Орћуше. Питање је где је „Други Брод“? По традицији Брођана Стари Брод је био у Оранцу на присојној страни, 1,5 км низводно од данашњег насеља. Пошто је први Брод морао бити овде где и данашњи, највероватније је да то друго насеље треба тражити у Диканцу, и то у Присоји код црквине, на граници Брода и Диканца.

Око Брода су њиве које допиру до висине од 1.750 м. Поједини крајеви овог земљорадничког појаса носе ова имена: Ограђе, Слепца, Присује (Присоје), Пателејица, Попов Рит, Божанин Гроб, Разален, Бреза, Брес, Коачевица (Ковачевица), Митерце, Попка, Грацки Камен, Ушелејца, Средока, Л’ка (Лука), Врх, Топлец, Црни До, Ђикаменица, Црквиче, Горчин Камен, Расцепленик, Брезе, Краваре, Павлића, Муца.

Брођани имају простране и врло травне планине којима се заснивало њихово богатство. Њихови називи су: Роша Ћелепино, Чубрићево, Бела Страва, Шутман, Милево, Старо Гнојиште, Качина Глава, Царејец, Павлића, Обло, Доуташа, Јелица, Штиреника, Гуедара (Говедара), Трпезница (са које се види Скопље), Котео, Черен, Црмница, Душка Река, Штедин, Сетеска (Сутеска), Рила, Прокља, Мавра, Стога, Играноица.

Тип насеља.

Данашњи Брод личи на градско насеље. Између кућа су многобројни кривудави и доста тесни сокаци. Иако на први поглед досга хомоген, Брод је био подељен у махале, које су носиле назив неког чувенијег човека, оснивача: Лајкова, Мацина, Локанова, Хаџи-Хасанова, Милова, Чучулова, Бећирска, Бајмакона и Хаџијина. У Броду постоје две џамије. Прву је подигао Ахмет–ага „борац за веру“ 1785 г.

Воде.

Најглавнији су извори у Броду: Лајкоица (чесма), Даутич, Горња Чесма, Манестички Извор (Невестачки извор), Врагова Воденица (извор), Шинаноица, С’теска (Сутеска). У Броду има неколико воденица од којих су неке напуштене. Оне носе називе негдашњих сопсгвеника: Ђурђева, Аврамова, Томева и друге воденице и воденичишта.

Остали подаци о насељу и  старине.

Као што се види, сви ти називи потичу од предака данашњег становишта. Неки од ових су и везани за хришћанска лична имена. То није чудно, кад се узме у обзир да су Брођани последњи од свих Горана прешли из православне у муслиманску веру. Уосталом, o томе сведоче остаци цркава и гробаља.

У Броду, где је данас здравствена станица, видели су се још 1937. године зидове православне цркве и на њима остатке фресака, Ова црква је била посвећена св. Николи. Причају стари Брођани, да су виђали бабу Божану, последњу кришћанку у Броду, када је још са две-три жене палила свеће на зидинама ове цркве. На брду Пантелејци je старо српско гробље, где је сахрањена и ова Божана, по којој се ово место и зове Божанин Гроб. Испод села на месту данашњег сточног гробља било је „каурско гробље“.

Порекло становништва.

У Броду живи много неразгранатих родова, јер се становништво непрекидно исељавало. Штавише од многих родова није остало никога. И y Броду, као и у свим другим горанским селима, главни део становника су староседеоци. али има нешто и досељеника из других области који су овде давно дошли.

Данашњи родови у Броду су:

-Лековци, 4 к. (oд њих су православни Костићи у Призрену);

-Чучуловци, 10 к. (имају православне рођаке у Призрену);

-Лајковци, 8 к., -Томовци, 6 к.; -Помаковци, 13 к.; -Богдановци, 10 к.; -Миленковци, 18 к.;

-Лиловци, 8 к; -Смиљановци (Паскинци и Ћунковци), 6к. (има их и православних у Призрену);

-Вељановци, 4 к.; -Кољовци, 3 к.; -Мазникаровци, 7 к.; -Царовци, 18 к.; -Лиловци, 8к.;

-Смиљановци (Паснинци) (род су са православним Угаревићима у Призрену);

-Аврамовци, 2 к.; -Тркаљачовци, 5 к. (рођаци Аврамоваца); -Мацинци, 13 к. (има их и у Призрену);

-Кокица (Коклицинци), 2 к.; -Шатинци, 8 к.; -Мандаковци, 6 к.; -Бајмаковци, 6 к.;

-Пупевци (Поповци – поповског порекла), 4 к.; -Ђурђевци, 1 к.;

-Ћамперовци (Ђолевци и Џавчићи), 15 к. (род су са Миленковцима);

-Масларовци (досељени, не зна се одакле), 10 к.;

-Цаковци, 6 к. (досељени из непознатог кpaja); -Рахтевци, 8 к.; -Газински, 2 к.; –Копачевци, 3 к.;

-Kучкаревци, 6 к. (имају рођаке православне вере у Призрену);

-Кечачевци, 5 к.  (мисли се да су пореклом Турци);

-Љокановци, 7 к.; -Мушевци, 5 к.; -Трупчевци, 5 к.; -Пуњевци, 2 к. (исељени у Турску);

-Вељашевци, 4 к.; Себинци, 3 к.; -Торбинци, 28 к.;  -Ћунковци, 1 к. (има праводлсвних Ћунковића у Призрену);

-Чучинци, 2 к.; -Канговци, 5 к.; -Шокаровци, 3 к.; -Чекановци, 6 к.; -Шишовци.5 к.;

-Калинковци 5 к .; -Кртовци, 4 к.; -Козинци, 4 к.; -Козаровци, 4 к.; -Цујковци, 3 к.;

-Штичаревци (Хаџинци), 2 к.; -Ћаићевци, 5 к.; -Канговци, 2 к.; -Атулинци, 7 к.;

-Прцановци, 2 к.; -Жилевци, 4 к.; -Зизинци- Зизе (Куцовласи), 8 к.; -Аклевци, 8 к.;

-Рендовци (Ренде) 5 к.; -Лиманчевци, 4 к.; -Буталеновци, 1 к; -Полежинци, 1 к.; -Скендеровци, 8 к.;

-Ачанкинци, 4 к.; -Балибогинци 9 к.; -Прдљевци, 1 к.; -Ментовци, 2 к.; -Шутинци, 2 к.;

-Лалинци 1 к.; Кипринци, 4 к.;  -Еминчевци, 2 к.; -Шутраковци 7 к.; -Ломаревци, 7 к.;

-Џаџинци, 1 к.; -Ћајићи (Ђурђевци) 5 к.; -Џамперовци, 6 к.; -Шолинци, 5 к.; -Котларовци, 5 к.;

-Весиловци, 4 к. и:

-Хатема (Буфле), 1 к.; досељени пре пет појасева због крви из села Атмаџе код Призрена.

ИЗВОР: Према књизи „Гора и Опоље“ Милисава Лутовца, издање 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top