Порекло презимена, село Растелица (Гора) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Растелица, општина Гора – Призренски округ. Према књизи „Гора и Опоље“ Милисава Лутовца, издање 1955. године. Приредио сарадник Порекл Порекло становништва села Растелица, општина Гора – Призренски округ. Према књизи „Гора и Опоље“ Милисава Лутовца, издање 1955. године. Приредио сарадник Порекл Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Растелица (Гора)

Порекло презимена, село Растелица (Гора)

Порекло становништва села Растелица, општина Гора – Призренски округ. Према књизи „Гора и Опоље“ Милисава Лутовца, издање 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан

Положај села, земље и шуме.

Рестелица је једно од највиших села у Гори. Лежи у изворишном делу Ресгеличке Реке око 1.400 м надморске висине. Окружена је са свих страна пространим планинама за које народ има посебна имена: Црни Камен, Доњи и Горњи Доф, Царева Чесма, Пеш, Карпа, Извор, Клећ, Северове Рупе, Ропу, Пејчинов Камен, Грчке Pyпe, Лајсов До, Давеница, Магарећи Потоци, Рупје, Гинивода, Стрвеница, Јелак (шума), Голема Рупа, Крастаец (ливаде), Чемерика, Грамада, Лешоји, Барбула, Орлов Камен, Абдаф Брдо. Осим тога, у области Рестелице су и друге велике планине, које припадају држави: Тија Вода, Луково Поље, Божино, Прежаба, Беланца, Ћоселија, Карамустафа, Пзеђузел, Попова Шапка, Дејкин Камен (Девојкин Камен), Тупан Камен, Гаштек (шума), Ђеравиште (ливаде и њиве), Шерупа (Шекова Рупа).

Око села, по странама долина, развила се током времена и земљорадња, која је имала споредан значај у привреди. Ти крајеви носе ове називе: Воденички Рит, Крс, Крстали, Колов Камен, Рајкове Њиве, Равништа, Лисичина дутпса, Припориште, Зад Крс (Позади крста).

Старине у селу.

На Крсту је старо гробље, а на Крстинама црквина. И једно и друго припадали су прецима данашњег рестеличког становништва док није било прешо у ислам. Поред тога, y атару овог села једно место носи назив Јуручка Гробишга. Без сваке сумње, то име је остатак Јурука који су долазили сa стоком на Шар-Планину.

Тип села и воде.

Село је груписано и дели сe на махале. Koд џамије је ,,сред село“, где се свет скупља на збор и оро. Ту је нова чесма. „Сределица“. Сем ове, има у Рестелици још вода: Гурел Доф, Бобиште и Аладина Чесма. Гурел је доведен из Лисичине Дупке, а Атиница од Равништа.

Порекло становништва.

Становници су већином староседеоци, али има и досељеника. За најстарије у селу сматрају се ови родови:

-Куклевци, 10 к.,

-Човдаровци–Човдинци, 6 к.,

-Есевци, 15 к.;

-Ћуфтинци, 25 к.;

-Колошевци-Оџинци, 24 к.;

-Северовци, 10 к.;

-Бајровци 10 к.;

-Кушевци (Кушинци), 6 к.;

-Качкинци, 8 к.;

-Бозинци (први почели да праве бозу), 7 к.;

-Кољовци, 5 к.;

-Бигоровци, 5 к.;

-Баталовци, 2 к.;

-Чоковци, 8 к.;

-Боздинци, 6 к. и:

-Мачоровц, 1 к.

Од њих се много иселило у Азију, Скопље, Куманово и Призрен.

Досељени су:

-Колошевци, дошли као сточари, а касније су отсељени у Малу Азију (1914. г.);

-Јуруковци, 1 к., остатак Јурука који су долазили на планину; било их је више па су се иселили у Турску;

-Димановци (Фетишевци и Мамутовци) 10 к., предак је дошао као ћаја из Новака у Пологу пре 150 година (помињу и село „Палаћиште“, где су најпре боравили);

-Адемчевци, 1 к., досељени као домазети пре 100 година из Крушева;

-Араповци (због мрке боје) 2 к.;

-Чаушевци, 5 к.,

-Агинци, 6 к.,

-Ликовци, 8 к.,

-Балалевци, 10 к.;

-Реканкинци, 8 к. (сигурно по мајци која је била из Реке);

-Шупљинци, 6 к.;

-Вељћевци, 3 к.;

-Баздинци, 4 к.;

-Руштевци, 15 к. и:

-Шукавци, 9 к.

Многи други родови су исељени у Азију. Од 500 домова, колико их је било пре 1912. године, у Рестелици сада има свега 254 куће.

ИЗВОР: Према књизи „Гора и Опоље“ Милисава Лутовца, издање 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top