Порекло презимена, село Зли Поток (Гора)

23. март 2019.

коментара: 0

Порекло становништва села Зли Поток, општина Гора – Призренски округ. Према књизи „Гора и Опоље“ Милисава Лутовца, издање 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан

Положај села, земље и шуме.

Гледано из даљине, ово село има изглед ластиног гнезда, везаног за стрми отсек. Зли Поток се као поток помиње у Арканђелској хрисовуљи. Са једне и cа друге Стране потока, који је због виловитости добио своје име, просгире се атар овога села; у њему поједини делови носе ове називе: Радов Доф (до), Судипгта, Ограђе, Поличице, Јарилие, Чардаци, Борилоица, Ваганче, Битилоец, Петеруце, Страторје, Збориште, Габројице (утрине), Преслоп, Косељ (ливаде), Љуботиње Осоје, Црнаћи, Пештерске (утрине), Црна Страна (утрина), Зидишта, Кошарски Доф (некада њиве), Шипов Поток, Попоица (Поповица), Туарник,  Латини Пут, Игришта.

Планине Злот Погока су: Шутман, Овчинац, Враџбинска Чесма, Суви Кладенац, Царева Чесма, Довеница, Добри Студенац, Јажов Камен (Јежев Камен), Рустаница, Црни Врх, Лисичин Врх.

Воде.

Извори и чесме су: Вранојец, Загумења (иза гувна), Речкова Чесма, Чопорка Чесма.

Историјат и старине у селу.

Сви ови топографски називи указују на континуитет српског становништва Има доста трагова који су везани за оно време када су преци данашњег становнишва били православне вере. Најстарији људи памте разрушену црквину и гробље око ње на месту Зборишту у Ограђу. Зли Поток са једне и људи са друге стране учинили су своје; нестало је и црквице и гробља. У Ограђу су сада њиве из којих изривају људске кости. Од црквице нема ни трага. Остатак тога гробља око цркве je велика и дебела надгробна плоча у кориту Злот Потока. Она је делом затрпана, делом обливена водом, а делом оштећена. To је једини очувани писани споменик из доба хришћанства горанског становништва. Код злопоточке воденице близу Крушева постоји старо гробље које народ зове Јуручко Гробиште. То је остатак из времена када су Јуруци долазили са стоком на Шар–Планину.

Порекло становништва.

Зли Поток је имао пре 1912. године 170 кућа. Становништво се расељавало или страдало од глади у Првом светском рату.

Родови су делом стариначки, а делом ранији досељеници.

Староседеоци су:

-Дураковци, 15 к. (од њих се иселило у Турску 20 кућа. тако да је њихова махала скоро сва порушена);

-Коскинци, 12 к.;

-Хаџинци, 10 к.;

-Кокљевци, 10 к.;

-Багаљевци, 6 к.;

-Куачевци (Ковачевци — бавили се пушкарством), 5 к. и:

-Шукеринци, 40 к.

Досељеници су:

-Крчовци, 12 к., дошли из Крчова (Кичева) као сточари; од њих су:

-Пеливановићи, познате занатлије — бозаџије у Београду.

Потпуно су исељени у Турску ови родови:

-Тупановци,

-Кутинци,

-Башинци,

-Басковци и др.

ИЗВОР: Према књизи „Гора и Опоље“ Милисава Лутовца, издање 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.