Gora i okolna sela

12 komentara

1. 19. jul 2018. u 11:54

   Vojislav Ananić

   ZLI POTOK

   Gledano iz daljine, ovo selo ima izgled lastinog gnezda, vezanog za strmi otsek. Zli Potok se kao potok pominje u Arhanđelskoj hrisovulji. S jedne i s druge strane potoka, koji je zbog vilovitosti dobio svoje ime, prostire se atar ovoga sela; u njemu pojedini delovi nose ove nazive: Radov Dof (Do), Sudišta, Ograđe, Poličice, Jarilice, Čardaci, Boriloica, Vaganče, Bitiloec, Peteruce, Stratorje, Zborište, Gabrojice (utrine), Preslop, Koselj (livade), Ljubotinje Osoje, Crnaći, Pešterske (utrine), Crna Strana (utrina), Zidišta, Košarski Dof (nekada njive), Šipov Potok, Popoica (Popovica), Tuarnik, Laški Put, Igrišta.
   Planine Zlog Potoka su: Šutman, Ovčinec, Vradžbinska Česma, Suvi Kladenac, Careva Česma, Dovenica, Dobri Studenac, Jažov Kamen (Ježev Kamen), Rustanica, Crni Vrh, Lisičin Vrh.
   Izvori i česme su: Vranojec, Zagumenja (iza guvna), Rečkova Česma, Čoporka Česma.
   Svi ovi topografski nazivi ukazuju na kontinuitet srpskog stanovništva. Ima dosta tragova koji su vezani za ono vreme kada su preci današnjeg stanovništva bili pravoslavne vere. Najstariji ljudi pamte razrušenu crkvinu i groblje oko nje na mestu Zborištu u Ograđu. Zli Potok s jedne i ljudi s druge strane učinili su svoje; nestalo je i crkvice i groblja. U Ograđu su sada njive iz kojih izrivaju ljudske kosti. Od crkvice nema ni traga. Ostatak toga groblja oko crkve je velika i debela nadgrobna ploča u koritu Zlog Potoka. Pošto je ona delom zatrpana, delom oblivena vodom, a delom oštećena, mogao sam pročitati samo početne reči obe strane krsta. To je jedini očuvani pisani spomenik iz doba hrišćanstva goranskog stanovništva. Kod zlopotočke vodenice blizu Kruševa postoji staro groblje koje narod zove Juručko Grobište. To je ostatak iz vremena kada su Juruci dolazili sa stokom na Šar-Planinu.
   Zli Potok je imao pre 1912. g. 170 kuća. Stanovništvo se raseljavalo ili stradalo od gladi u Prvom svetskom ratu.
   Rodovi su delom starinački, a delom raniji doseljenici. Starosedeoci su: D u r a k o v c i, 15 k. (od njih se iselilo u Tursku 20 kuća, tako da je njihova mahala skoro sva porušena); Koskinci, 12 k.; Hadžinci, 10 k.; Kokljevci, 10 k.; Bagaljevci, 6 k.; Kuačevci (Kovačevci — bavili se puškarstvom), 5 k.; Šukerikci, 40 k. Doseljenici su: K r čovci, 12 k., došli iz Krčova (Kičeva) kao stočari; od njih su P e l i vanovići, poznate zanatlije — bozadžije u Beogradu. Potpuno su iseljeni u Tursku ovi rodovi: Tupanovci, Kutinci, Bašinci, Baskovci i dr.

   Izvor: dr Milisav Lutovac – Gora i Opolje

   Odgovori

2. 19. jul 2018. u 12:27

   Vojislav Ananić

   BROD

   Brod je najveće naselje u Gori. Godine 1913, kada je proglašen za varošicu, imao je 500 kuća. Leži u proširenju na stavama planinskih potoka Bućkovice i Leve Reke i opkoljen je sa svih strana visokim planinama. Čoveka iznenadi kad se pred njim ukaže tako veliko naselje usred Šar-Planine, na visini oko 1.400 m. Postanak i razvitak Broda na ovoj visini uslovili su bogati i prostrani pašnjaci, koji su iz ovog mesta najpristupačniji. Sem toga, Brod je ispod prevoja preko koga vodi put iz Gore za Tetovo, te je na ovom važnom putu bio i karavanska stanica i stočno tržište.
   Pominje ce kao naselje još u Srednjem veku. Car Dušan dao je Brod sa ovim međama manastiru Sv. Arhangela 1348 godine:

   „Ctiio BrOD1k N Drougn BrOD1| S POPOVN DNKONONki N S HHJfk rODO/Nk N S NI)( EdipHHđ.HH N Ck 3iCMK0<H GrkMLMNN. d AUrfi /COu W nii-
   nnns ui prkvosiva ni siapk nl okčo vrkdo* na coy](ki stoud(nck, Hd modrTn lgklk. niz r*kkou nl Žničsvl košlrifl n niz r*kvou KpOgUJIhKOIf do lotokl klko oupldl Zli Potokć ou r*kkou. niz r4k( ouz D*klć NL Pr^kovrLŽSNNS. Hd KrTk ou stoud<n*cl moutčž BidHdtk nl potokk nl strltornm, Ttfpt notfTfitik klko c*kstl Gr* ou r*kkou NL HpdHHKIf , L CrkNI GVOZDk n čists DL C'koif ou opknnou Orčmšl n Glovočicl N BrODk. na r*kk« ou №ln№ , ous POTOKk
   KrSTOVLČKi KLKO Cf CTite ^OLOMk V1LIL1k . N ouz BfLI DOLk KLKO IZLLZI Hi A*kik Hd JJOuSTk I W toulk D*klOL1k KdKO Cl Kd<MU BdilH skmo N OHd/Hd Hd SLLvKOVCk l.4fl

   Mnogi od ovih naziva su do danas očuvani: Slap, Oblo, Milčeva Bačila, Stratorje, Gozd, Čiste, Borska Šuma kod Orćuše. Pitanje je gde je „Drugi Brod“? Po tradiciji Brođana Stari Brod je bio u Orancu na prisojnoj strani, 1,5 km nizvodno od današnjeg naselja. Pošto je prvi Brod morao biti ovde gde i današnji, najverovatnije je da to drugo naselje treba tražiti u Dikancu, i to u Prisoji kod crkvine, na granici Broda i Dikanca.
   Današnji Brod liči na gradsko naselje. Između kuća su mnogobrojki krivudavi i dosta tesni sokaci. Iako na prvi pogled dosta homogen, Brod je bio podeljen u mahale, koje su nosile naziv nekog čuvenijeg čoveka, osnivača: Lajkova, Macina, Lokanova, Hadži-Hasanova, Milova, Čučulova, Bećirska, Bajmakova i Hadžijina. U Brodu postoje dve džamije. Prvu je podigao Ahmet-aga „borac za veru“ 1785. g.
   Oko Broda su njive koje dopiru do visine od 1.750 m. Pojedini krajevi ovog zemljoradničkog pojasa nose ova imena: Ograđe, Slepca, Prisuje (Prisoje), Patelejica, Popov Rit, Božanin Grob, Razalen, Breza, Bres, Koačevica (Kovačevica), Miterce, Popka, Gracki Kamen, Ušelejca, Sredoka, L'ka (Luka). Vrh, Toplec, Crni Do, Ćikamenica, Crkviče, Gorčin Kamen, Rasceplenik, Breze, Kravare, Pavlića, Muca.
   Brođani imaju prostrane i vrlo travne planine kojima se zasnivalo njihovo bogatstvo. Njihovi nazivi su: Roša Ćelepino, Čubrićevo, Bela Strava, Šutman, Milevo, Staro Gnojište, Kačina Glava, Carejec, Pavlića, Oblo, Doutaša, Jelica, Štirenika, Guedara (Govedara), Trpeznica (sa koje se vidi Skoplje), Koteo, Čeren, Crmnica, Duška Reka, Štedin, Seteska (Sutesča), Rila, Proklja, Mavra, Stoga, Igranoica.
   Najglavniji su izvori u Brodu: Lajkoica (česma), Dautič, Gornja Česma, Manestički Izvor (Nevestački izvor), Vragova Vodenica (izvor), Šihanoica, Steska (Suteska).
   U Brodu ima nekoliko vodenica od kojih su neke napuštene. One nose nazive negdašnjih sopstvenika: Đurđeva, Avramova, Tomeva i druge vodenice i vodeničišta.
   Kao što se vidi, svi ti nazivi potiču od predaka današnjeg stanovništva. Neki od ovih su i vezani za hrišćanska lična imena. To nije čudno, kad se uzme u obzir da su Brođani poslednji od svih Gorana prešli iz pravoslavne u muslimansku veru. Uostalom, o tome svedoče ostaci crkava i grobalja.
   U Brodu, gde je danas zdravstvena stanica, video sam još 1937. g. zidove pravoslavne crkve i na njima ostatke fresaka. Ova crkva je bila posvećena sv. Nikoli. Pričali su mi stari Brođani, da su viđali babu Božanu, poslednju hrišćanku u Brodu, kada je još sa dve-tri žene palila sveće na zidinama ove crkve. Na brdu Pantelejci je staro srpsko 1roblje, gde je sahranjena i ova Božana, po kojoj se ovo mesto i zove Božanin Grob. Ispod sela na mestu današnjeg stočnog groblja bilo je „kaursko groblje".
   U Brodu živi mnogo nerazgranatih rodova, jer se stanovništvo neprekidno iseljavalo. Štaviše od mnogih rodova nije ostalo nikoga. I u Brodu, kao i u svim drugim goranskim selima, glavni deo stanovnika su starosedeoci, ali ima nešto i doseljenika iz drugih oblasti koji su ovde davno došli.
   Današnji rodovi u Brodu su: Lekovci, 4 k. (od njih su pravoslavni Kostići u Prizrenu); Čučulovci, 10 k. (imaju pravoslavne rođake u Prizrenu); Lajkovci, 6 k., Tomovci,6k.; Pomakovci, 13 k.; Bogdanovci, 10 k.; Milenkovci, 18 k.; Lilovci, 8 k.; Smiljanovci (Paskinci i Ćunkovci), 6 k. (ima ih i pravoslavnih u Prizrenu); Veljanovci 4 k.; Koljovci 3 k.; Maznikarovci 7 k.; Carovci, 18 k.; Lilovci, 8 k.; Smiljanovci (Paskinci) (rod su sa pravoslavnim Ugarevićima u Prizrenu); Avramovci, 2 k.; Trkaljačovci, 5 k. (rođaci Avramovaca); Macinci, 13 k. (ima ih i u Prizrenu); K o k i c a (Koklicinci),2k.; Šatinci, 6 k.; Mandakovci, 6 k.; Bajmakovci, 6 k.; Pupevci (Popovci — popovskog porekla), 4 k.; Đurđevci, 1 k.; Ćamperovci (Đolevci i Džavčići), 15k. (rod su sa Milenkovcima); Maslarovci (doseljeni, ne zna se odakle), 10 k.; Cakovci, 6 k. (doseljeni iz nepoznatog kraja); Rahtevci, 8 k.; Gazinci, 2 k.; Kopačevci, 3 k.; Kučharevci, 6 k. (imaju rođake pravoslavne vere u Prizrenu); K eč a č ev c i, 5 k.‘ (misli se da su poreklom Turci); LJ o kanovci, 7 k.; Muševci, 5 k.; Trupčevci, 5 k.; Punjevci, 2 k. (iseljeni u Tursku); Veljaševci, 4 k.; Sebinci,3k.; Torbinci, 28 k.; Ćunkovci, 1 k. (ima pravoslavnih Ćunkovića u Prizrenu); Čučinci, 2 k.; K a n g o v ci, 5 k.; Šokarovci, 3 k.; Čekanovci, 6 k.; Šišovci. 5 k.; Kalinkovci 5 k.; Krtovci, 4 k.; Kozinci, 4 k.; Kozarovci, 4 k.; Cujkovci, 3 k.; Štičarevci (Hadžinci), 2 k.; Ćaićevci, 5 k.; Kangovci, 2 k.; Atulinci, 7 k.; Prcanovci, 2 k.; Žilevci, 4k.; Zizinci-Zize (Kucovlasi), 8 k.; Aklevci, 8 k.; Rendovci (Rende) 8k.; L i manev c i, 4 k.; B u ta len ov ci, 1 k.; P o l ež inci, 1 k.; Skenderovci, 8 k.; Ačankinci, 4 k.; Baliboginci. 9 k.; Prdljevci, 1 k.; Mentovci, 2 k.; Šutinci, 2 k.; Lalinci. 1 k.; Kiprinci, 4 k.; Eminčezci, 2 k.; Šutrakovci,7 k.; Lomarevci, 7 k.; Džadžinci 1 k.; Đajići (Đurđevci) 5 k.; Džamperovci, 6 k.; Šolinci, 5 k.; Kotlarovci, 5 k.; Vesilovci, 4 k.; Hatema (Bufle), 1 k.; doseljeni pre pet pojaseva zbog krvi iz sela Atmadže kod Prizrena.

   Izvor: dr Milisav Lutovac – Gora i Opolje

   Odgovori