Насеља Београда Reviewed by Momizat on . Градска општина Барајево: Арнајево, Барајево, Баћевац, Бељина, Бождаревац, Велики Борак, Вранић, Гунцати, Лисовић, Манић, Мељак, Рожанци и Шиљаковац. Градска оп Градска општина Барајево: Арнајево, Барајево, Баћевац, Бељина, Бождаревац, Велики Борак, Вранић, Гунцати, Лисовић, Манић, Мељак, Рожанци и Шиљаковац. Градска оп Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Србија » Београд » Насеља Београда

Насеља Београда

Градска општина Барајево:

Арнајево, Барајево, Баћевац, Бељина, Бождаревац, Велики Борак, Вранић, Гунцати, Лисовић, Манић, Мељак, Рожанци и Шиљаковац.

Градска општина Вождовац:

Бањица, Бели Поток, Јајинци, Кумодраж, Раковица, Зуце, Пиносава и Рипањ, Бошњаци и Брђани.

Градска општина Врачар:

Градска општина Гроцка:

Бегаљица, Болеч, Брестовик, Винча, Врчин, Гроцка, Дражањ, Живковац, Заклопача, Калуђерица, Камендол, Лештане, Пударци, Ритопек и Умчари.

Градска општина Звездара:

Миријево, Мали Мокри Луг и Велики Мокри Луг.

Градска општина Земун:

Батајницa и Угриновци.

Градска општина Лазаревац:

Араповац, Барзиловица, Барошевац, Бистрица, Брајковац, Бурово, Велики Црљени, Врбовно, Вреоци, Дрен, Дудовица, Жупањац, Зеоке, Јунковац, Крушевица, Лазаревац, Лесковац, Лукавица, Мали Црљени, Медошевац, Миросаљци, Петка, Пркосава, Рудовци, Сакуља, Соколово, Степојевац, Стрмово, Стубица, Трбушница, Цветовац, Чибутковица, Шопић и Шушњар.

Градска општина Младеновац:

Амерић, Белуће, Бељевац, Велика Иванча, Велика Крсна, Влашка, Границе, Дубона, Јагњило, Ковачевац, Кораћица, Мала Врбица, Марковац, Међулужје, Младеновац (варош), Младеновац (село), Пружатовац, Рабровац, Рајковац, Сенаја, Црквине и Шепшин.

Градска општина Нови Београд:

(обухвата и Бежанију која је до 1972. била самостално насеље).

Градска општина Обреновац:

Баљевац, Барич, Бело Поље, Бргулице, Бровић, Велико Поље, Вукићевица, Грабовац, Дражевац, Дрен, Забрежје, Звечка, Јасенак, Конатице, Кртинска, Љубинић, Мала Моштаница, Мислођин, Обреновац, Орашац, Пироман, Пољане, Ратари, Рвати, Скела, Стублине, Трстеница, Уровци и Ушће.

Градска општина Палилула:

Крњача, Вишњица, Борча, Велико Село, Дунавац, Карабурма, Ковилово, Овча, Падинска Скела (обухвата и насеља Бесни Фок, Црвенка, Глогоњски Рит, Јабучки Рит, Прелив, Товилиште, Врбовски и Сланци.

Градска општина Раковица:

Кнежевац (припојено Кијево), Раковица и Ресник.

Градска општина Савски Венац:

Градска општина Сопот:

Бабе, Губеревац, Дрлупа, Дучина, Ђуринци, Мала Иванча, Мали Пожаревац, Неменикуће, Парцани, Поповић, Раља, Грково, Рогача, Ропочево, Сибница, Слатина, Сопот и Стојник.

Градска општина Стари Град:

Градска општина Сурчин:

Бечмен, Бољевци, Добановци, Јаково, Петровчић, Прогар и Сурчин.

Градска општина Чукарица:

Жарково, Железник, Велика Моштаница, Остружница, Пећани, Руцка, Рушањ, Сремчица и Умка.

 


Коментари (1)

  • Војислав Ананић

    Бајлони, Јаков И., трговац, индустријалац (Литомишл, Чешка, 8. VII 1839 — Београд, 20. IV 1902)

    У Бечу је изучио пинтерски (бачварски) занат у некој пивари. Са оцем Игњатом доселио се 1855. у Београд и запослио код пинтера Кинцела где је израђивао бачве за пиво. Од 1858. са оцем и браћом отвара гостионицу. Жени се Маријом Валуховом, девојком чешког порекла и синовицом познатог београдског књижара. За његово име се најчешће везује развој пиварске индустрије у Србији. Искористивши своје искуство у раду са пивским бачвама и исправно проценивши да ће пиварство бити профитабилан посао, приступио је групи београдских трговаца који су 1871. основали Прво српско пиварско друштво, у којем је био један од главних акционара и члан Управног одбора. У саставу овог друштва налазила се и „Мала пивара” на углу Скадарске и Цетињске улице, коју је фирма „Бајлони и синови” откупила. Јаков је као њен управник учинио све да створи велику и модерну пивару. Као способан и енергичан предузетник, брзо је доспео до самих врхова трговачко-индустријске буржоазије у Србији. Ради проширења фабричке зграде купљена су суседна имања, набављена је модерна пиварска опрема из Чешке и Немачке, узимани кредити. Као један од имућнијих индустријалаца на првом збору акционара Народне банке 1884. изабран је за члана Управног одбора и на том положају остао до смрти. Један је од оснивача Српског бродарског друштва и његов дугогодишњи председник. Једно време је и члан Управног одбора Управе државних монопола, члан Индустријске коморе, те добротвор Београдске трговачке омладине. Имао је два сина: Игњата, доцнијег познатог индустријалца, и Антона, млинарског стручњака. Сахрањен је на Новом гробљу.

    Југослав Вељковски

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top