Градска општина Барајево:
Арнајево, Барајево, Баћевац, Бељина, Бождаревац, Велики Борак, Вранић, Гунцати, Лисовић, Манић, Мељак, Рожанци и Шиљаковац.
Градска општина Вождовац:
Бањица, Бели Поток, Јајинци, Кумодраж, Раковица, Зуце, Пиносава и Рипањ, Бошњаци и Брђани.
Градска општина Врачар:
Градска општина Гроцка:
Бегаљица, Болеч, Брестовик, Винча, Врчин, Гроцка, Дражањ, Живковац, Заклопача, Калуђерица, Камендол, Лештане, Пударци, Ритопек и Умчари.
Градска општина Звездара:
Миријево, Мали Мокри Луг и Велики Мокри Луг.
Градска општина Земун:
Батајницa и Угриновци.
Градска општина Лазаревац:
Араповац, Барзиловица, Барошевац, Бистрица, Брајковац, Бурово, Велики Црљени, Врбовно, Вреоци, Дрен, Дудовица, Жупањац, Зеоке, Јунковац, Крушевица, Лазаревац, Лесковац, Лукавица, Мали Црљени, Медошевац, Миросаљци, Петка, Пркосава, Рудовци, Сакуља, Соколово, Степојевац, Стрмово, Стубица, Трбушница, Цветовац, Чибутковица, Шопић и Шушњар.
Градска општина Младеновац:
Амерић, Белуће, Бељевац, Велика Иванча, Велика Крсна, Влашка, Границе, Дубона, Јагњило, Ковачевац, Кораћица, Мала Врбица, Марковац, Међулужје, Младеновац (варош), Младеновац (село), Пружатовац, Рабровац, Рајковац, Сенаја, Црквине и Шепшин.
Градска општина Нови Београд:
(обухвата и Бежанију која је до 1972. била самостално насеље).
Градска општина Обреновац:
Баљевац, Барич, Бело Поље, Бргулице, Бровић, Велико Поље, Вукићевица, Грабовац, Дражевац, Дрен, Забрежје, Звечка, Јасенак, Конатице, Кртинска, Љубинић, Мала Моштаница, Мислођин, Обреновац, Орашац, Пироман, Пољане, Ратари, Рвати, Скела, Стублине, Трстеница, Уровци и Ушће.
Градска општина Палилула:
Крњача, Вишњица, Борча, Велико Село, Дунавац, Карабурма, Ковилово, Овча, Падинска Скела (обухвата и насеља Бесни Фок, Црвенка, Глогоњски Рит, Јабучки Рит, Прелив, Товилиште, Врбовски и Сланци.
Градска општина Раковица:
Кнежевац (припојено Кијево), Раковица и Ресник.
Градска општина Савски Венац:
Градска општина Сопот:
Бабе, Губеревац, Дрлупа, Дучина, Ђуринци, Мала Иванча, Мали Пожаревац, Неменикуће, Парцани, Поповић, Раља, Грково, Рогача, Ропочево, Сибница, Слатина, Сопот и Стојник.
Градска општина Стари Град:
Градска општина Сурчин:
Бечмен, Бољевци, Добановци, Јаково, Петровчић, Прогар и Сурчин.
Градска општина Чукарица:
Жарково, Железник, Велика Моштаница, Остружница, Пећани, Руцка, Рушањ, Сремчица и Умка.
19. март 2018. у 10:22
Војислав Ананић
Бајлони, Јаков И., трговац, индустријалац (Литомишл, Чешка, 8. VII 1839 — Београд, 20. IV 1902)
У Бечу је изучио пинтерски (бачварски) занат у некој пивари. Са оцем Игњатом доселио се 1855. у Београд и запослио код пинтера Кинцела где је израђивао бачве за пиво. Од 1858. са оцем и браћом отвара гостионицу. Жени се Маријом Валуховом, девојком чешког порекла и синовицом познатог београдског књижара. За његово име се најчешће везује развој пиварске индустрије у Србији. Искористивши своје искуство у раду са пивским бачвама и исправно проценивши да ће пиварство бити профитабилан посао, приступио је групи београдских трговаца који су 1871. основали Прво српско пиварско друштво, у којем је био један од главних акционара и члан Управног одбора. У саставу овог друштва налазила се и „Мала пивара” на углу Скадарске и Цетињске улице, коју је фирма „Бајлони и синови” откупила. Јаков је као њен управник учинио све да створи велику и модерну пивару. Као способан и енергичан предузетник, брзо је доспео до самих врхова трговачко-индустријске буржоазије у Србији. Ради проширења фабричке зграде купљена су суседна имања, набављена је модерна пиварска опрема из Чешке и Немачке, узимани кредити. Као један од имућнијих индустријалаца на првом збору акционара Народне банке 1884. изабран је за члана Управног одбора и на том положају остао до смрти. Један је од оснивача Српског бродарског друштва и његов дугогодишњи председник. Једно време је и члан Управног одбора Управе државних монопола, члан Индустријске коморе, те добротвор Београдске трговачке омладине. Имао је два сина: Игњата, доцнијег познатог индустријалца, и Антона, млинарског стручњака. Сахрањен је на Новом гробљу.
Југослав Вељковски
19. јун 2018. у 03:18
Michael Vogel
Molim za moje poreklo
19. јун 2018. у 03:23
Michael Vogel
Kasnije promenjeno u Mihajlo Fogl sa boravkom u Zemunu
19. јун 2018. у 13:47
Бранко Тодоровић
А знате ли било шта више од тога? Нпр. да ли су вам у Земуну живели и отац, деда, прадеда?
Рецимо, нађох исто презиме да се помиње 1901. године у Књажевцу/Прокупљу (Франц Фогл, шумарски инжењер), тридесетих година прошлог века забележено је и у Новој Пазови (Елизабета Фогл, уговорна поштарка), а у Земуну 1941. године помиње се извесни Силвестер Фогл, као један од чланова оснивача Среског комнитета КПЈ. Ово презиме се такође помиње и у списковима жртава концентрационог логора Јасеновац, а имена указују да је највероватније реч о Јеврејима.
Иначе, фогл (Vogel) је реч која потиче из немачког језика, и означава птицу. Честа је као презиме, али не мора значити да су сви Фогли истородни, па чак ни у етничком погледу.
9. октобар 2018. у 23:05
Michael Vogel
Moj otac,deda,ipradeda su živeli i imali ranju u Zemunu
21. октобар 2018. у 20:55
Michael Vogel
Miha
21. октобар 2018. у 21:11
Michael Vogel
Michael vogel svi moji pretci otac,deda,pradeda su imali isto ime michael i bili su trgovi porcelanom i kristalom a otac stklorezačkom radnjom svi smo živeli u centru Zemuna a otac i deda su imali radnju na mestu gde je sada pozoriše Madlenijanum ta kča je srušena za vreme bombardovanja savznika.
12. април 2019. у 05:52
Војислав Ананић
Батајница
Изгледа да је сасвим ново насеље насељено између 1715. и 1733. У извештају од 1733. каже се за њу да „глава имат 90 доста јаких, имуштих с марвом и прочим прижнтком“. 1734. имала је 48 домова, 1736. имала је 16 породичних старешина са шест ожењених, а једним неожењеннм братом или сином и једном удовицом са поседом. Један део породица из Керека населио се у Батајннцу. Још 1756. имала је само 20 домова. У времену од десет година, до 1766, број домова се утростручио. 1766. забележено је у Батајници 59 домова. 1774. имала је 73 дома. Од 1774. до 1791 појачало се становништво са 69 породица из западних крајева, а од 1791. до 1810. са 15 породица из Србије, и једном породицом из западних крајева. 1791. имала је 150 домова са 1183 душе. Касније је слабије напредовала. 1810. имала је 157 домова, а 1808. 1366 душе.
Потеси: Беглук, Клиошна, Мале међе, Велике међе, Клин, Окопје, Бељарица, Велики брод.
Извор: Срби у Срему 1736/7 – Душан Ј. Поповић, Београд
12. април 2019. у 13:06
Војислав Ананић
Добановци
Забележени су 1404. 1583—5. забележени су као село у земунској нахији. Забележени су као насељени и 1702. Te године имао је у Бешки свој виноград Лука Филиповић. Забележени су као насељена и 1713. 1733. забележено је у Добановцима 46 глава, а 1734. 30 домова, 1736. имали су 26 породичних старешина, осам ожењених, и четири неожењена одрасла брата или сина, и четири удовице. 1756. су Добановци већ јако насеље од 100 домова. Број домова није се појачао за наредни десет година; остао је исти, али су наредних година опет знатно напредовали. 1774. имали су 158 домова. 1791. имали су 173 дома са 1411 душа. Од 1774. до 1791. населило се седам породица из западних крајева, а од 1791. до 1810. 13 породица из Србије. 1811. населило се 8 породица из западних крајева. 1810. имали
су 178 домова, а 1808. 1500 душа.
Потеси: Враштинац, Мајур, Малетинци, Пустара, Хорватске ливаде, Настине салашине, Плавшића бара, Леје, Шурадске међе, Полој, Крива бара, Камење, Бановачки вртлог, Брег.
Извор: Срби у Срему 1736/7 – Душан Ј. Поповић, Београд
14. април 2019. у 06:46
Војислав Ананић
Сурчин
Забележен је 1404. Постојао је пре 1690. и био седиште протопрезвитерата. 1713. забележен је као насељен. 1733. „имат добрих 40 глава – људеј“. 1734. имао је 60 домова а 1756. само 40 домова. Необично снажан пораст домова десио се наредних десет година. 1766. имао је 138 домова, али је овај број до 1774. спао на 122, а 1791. на 100. Те године имао је 526 душа. Од 1774. до 1791. умањио се број становника за дванаест породица, које сy се отселипе у Србију. Ове породице биле су пореклом из западних крајева. Од 1791. до 1810. умањио се број становника за 71 породицу. 1810—11. населило се у Сурчин 17 домова из западних крајева. 1810. имао је 171 дом, а 1808. 836 душа.
Потеси: Тврдењава, Ревир, Црно брдо, Камендин, Врбас, Орешац, Велико окно, Мало окно, Јаношевића ада, Велики рит, Попова ада, Гај, Бостан, Плешин буџак, Крејићев буџак, Гаћанов буџак, Округла међа, Нуз трстену бару, Давидовићев буџак, Орачко поље, Приливак, Лакочевића греда, Чворњача, Баште, Нуз дубоку бару, Бршљан, Шумице, Курјачка греда, Кврашице, Савски пашњак.
Извор: Срби у Срему 1736/7 – Душан Ј. Поповић, Београд
14. април 2019. у 06:52
Војислав Ананић
Угриновци
1713. забележени су као насељени. Касније су
опустели те су поново насељени средином 18. века. 1756. су знатно насеље са 80 домова. 1766. имали су 110, а 1774. 135 домова. 1791.
имали су 133 дома са 1359 душа. 1810. имали су 142 дома, 1808. 1305 душа.
Потеси: Попадијин салаш, Бусије, Сакуле, Кик, Леје, Греда, Мали кут, Грмовац, Бацине, Катанска бара, Селиште, Ковачева бара, Пејино брдо, Свигањ, Усина бара, Erma, На диреку, Утрина, Ливаде, Обчишге, Оролија (бара), Вагањац, Крвајица, Ранкова бара, Плавшића бара, Ладовача, Рогозна (млака), Бачића бара.
Извор: Срби у Срему 1736/7 – Душан Ј. Поповић, Београд