Градска општина Барајево:
Арнајево, Барајево, Баћевац, Бељина, Бождаревац, Велики Борак, Вранић, Гунцати, Лисовић, Манић, Мељак, Рожанци и Шиљаковац.
Градска општина Вождовац:
Бањица, Бели Поток, Јајинци, Кумодраж, Раковица, Зуце, Пиносава и Рипањ, Бошњаци и Брђани.
Градска општина Врачар:
Градска општина Гроцка:
Бегаљица, Болеч, Брестовик, Винча, Врчин, Гроцка, Дражањ, Живковац, Заклопача, Калуђерица, Камендол, Лештане, Пударци, Ритопек и Умчари.
Градска општина Звездара:
Миријево, Мали Мокри Луг и Велики Мокри Луг.
Градска општина Земун:
Батајницa и Угриновци.
Градска општина Лазаревац:
Араповац, Барзиловица, Барошевац, Бистрица, Брајковац, Бурово, Велики Црљени, Врбовно, Вреоци, Дрен, Дудовица, Жупањац, Зеоке, Јунковац, Крушевица, Лазаревац, Лесковац, Лукавица, Мали Црљени, Медошевац, Миросаљци, Петка, Пркосава, Рудовци, Сакуља, Соколово, Степојевац, Стрмово, Стубица, Трбушница, Цветовац, Чибутковица, Шопић и Шушњар.
Градска општина Младеновац:
Амерић, Белуће, Бељевац, Велика Иванча, Велика Крсна, Влашка, Границе, Дубона, Јагњило, Ковачевац, Кораћица, Мала Врбица, Марковац, Међулужје, Младеновац (варош), Младеновац (село), Пружатовац, Рабровац, Рајковац, Сенаја, Црквине и Шепшин.
Градска општина Нови Београд:
(обухвата и Бежанију која је до 1972. била самостално насеље).
Градска општина Обреновац:
Баљевац, Барич, Бело Поље, Бргулице, Бровић, Велико Поље, Вукићевица, Грабовац, Дражевац, Дрен, Забрежје, Звечка, Јасенак, Конатице, Кртинска, Љубинић, Мала Моштаница, Мислођин, Обреновац, Орашац, Пироман, Пољане, Ратари, Рвати, Скела, Стублине, Трстеница, Уровци и Ушће.
Градска општина Палилула:
Крњача, Вишњица, Борча, Велико Село, Дунавац, Карабурма, Ковилово, Овча, Падинска Скела (обухвата и насеља Бесни Фок, Црвенка, Глогоњски Рит, Јабучки Рит, Прелив, Товилиште, Врбовски и Сланци.
Градска општина Раковица:
Кнежевац (припојено Кијево), Раковица и Ресник.
Градска општина Савски Венац:
Градска општина Сопот:
Бабе, Губеревац, Дрлупа, Дучина, Ђуринци, Мала Иванча, Мали Пожаревац, Неменикуће, Парцани, Поповић, Раља, Грково, Рогача, Ропочево, Сибница, Слатина, Сопот и Стојник.
Градска општина Стари Град:
Градска општина Сурчин:
Бечмен, Бољевци, Добановци, Јаково, Петровчић, Прогар и Сурчин.
Градска општина Чукарица:
Жарково, Железник, Велика Моштаница, Остружница, Пећани, Руцка, Рушањ, Сремчица и Умка.
15. септембар 2013. у 20:36
Милодан
Лазаревац и околна села, Јунковац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.
Положај села.
Јунковац је на побрђу у долини средњег тока Турије. Куће су по странама коса са леве стране Турије, груписане по родовима. Прираштајем становнишштва групе породичних кућа су се саставиле тако да чине насеље мање разређеног типа. Село се дели на крајеве: Горњи или Брђански Крај или Стублина, Доњи Крај, Гај и Луг. Средина села звала се Бурово, а сада је друмско насеље. Гај и речица Сајковац деле Јунковац од Араповца, њиве на месту Оградама су према Миросаљцима а место Брда су према Стрмову и Барошевцу. Сеоски пут и њиве у Крушику деле Јунковац од Сакуље; њиве у месту Љубичици су на граници према Медошевцу, до Великих Црљена је потес Вирови, до Соколове је речица Сеона а до Арнајева је Јунковачко Поље.
Воде.
-Јунковац обилује здравом водом. Најбољи су извори Кленовац у Горњем Крају и Студена Стублина, којим се служе Радовановићи (она је мало кисела). Реке су Турија и Сеона а остале воде су потоци, који лети пресушују: Стублина, Мршинац, Мала Сакуља, Дреновити Поток, Оскорушни Поток, Волујак, Витњачки Поток у Гају и Долински Поток. Само Турија плави и штети њиве после већих киша и отапања снега.
Земље и шуме.
-Њиве и ливаде су на местима која се називају: Маринац, Брда, Баре, Ограде, Алуге, Ливадица, Лука, Чиста Бара, Божина Бара, Јаруге, Крушик и Доља.
Шуме и ливаде су у Гају и на Волујаку.
Старине у селу.
1. У Маринцу, у Горњем Крају, била је нека стара варош, по предању, из времена кнеза Лазара. Ту се познају темељи од цркве и других грађевина. У народу се још и данас одржава предање, да је ова варош била на граници држава браће Немањића. Један брат је признавао грчку а други маџарску власт. На овом месту Грци потуку Маџаре и поруше варош. По свој прилици се ово предање односи на краљеве Милутина и Драгутина, који је једно време држао Мачву са Београдом.
2. У Дреновитом Потоку има старо Сватовско гробље, а друго Сватовско гробље је у Гају код Мемедове Баре.
3. Старо “маџарско” гробље је у селу, а старо Ерско Гробље је у Приливку, у долини Сеоне.
4. На Турији је била стара камена “ћуприја”, коју је порушио Кнез Сима Марковић, да не би Турци прелазили у село у пљачкали га.
5. У Дреновитом Потоку су налазили стари бакарни новац.
Подаци о селу.
-Данашња црква, у друмском насељу, подигнута је 1866. године и посвећена Св. Тројици. Гробље је у Брђанском Крају. Крста се носе на Први дан Тројица.
Јунковац је унет у Ебшелвицову карту, па се помиње, по архивским подацима тек 1811. године. У њему је 1818. године било 26 кућа. Данас Јунковац има 44 рода са 178 кућа и 1 цигански род са 3 куће.
Данашње насеље је засновано у 17. веку на месту Маринцу, у Горњем Крају.
Порекло становништва.
У овом селу има четири стариначка рода:
-Станишићи, Петровићи, Стаковићи, славе Аранђеловдан.
-Вретићи, Милићи и Ђорђевићи, славе Никољдан.
-Јовановићи, славе Јовањдан.
-Ивановићи и Илићи, славе Ђурђиц.
Пре Карађорђевог устанка доселило се пет родова:
-Комненовићи или Крџалићи (Јаковљевићи, Марковићи и Мијатовићи), затим, Даријевићи (Драгићевићи) су једанн род, старином су од Сјенице а овде су дошли из Баната, славе Ђурђевдан.
-Белаћевићи (Јовичићи, Новаковићи, Јовановићи Ниџићи или Пауновићи, Катићи и Милошевићи: Предак Бели Ђорђе доселио се из Дубнице код Сјенице, учествовао је у некој буни*. Оженио се свастиком претка данашњих Станишића и погинуо од хајдука у својој башти, где му стоји и данас надгробни камени споменик са ознаком погбије 1772. године. Славе Јовањдан.
*По предању у Хаџи-Продановој буни, али се то, по запису на надгробном споменику, показало као нетачно.
У старије досељенике по свој прилици треба убројати и ове родове, који не знају за своју старину:
-Матковићи и Маринковићи, славе Ђурђевдан.
-Јовановићи, славе Никољдан.
-Крекићи (Гајићи, Милосављевићи и Марковићи), славе Лучиндан.
У прошлом веку доселило се седамнаест рдова:
-Урошевићи су из Баната; по прабаби род су Даријевићима, Ђурђиц.
-Зековићи су из Војке у Срему, Мратиндан.
-Радовановићи (Васиљевићи, Благојевићи, Николићи, Радосављевићи, Лукићи и Јовановићи) су један род; доселили су се из Гукоша у Качеру, Ђурђевдан.
-Старчевићи су из Орашца у Тамнави, Св. Петка Параскева.
-Николићи други су пореклом Ужичани, Јовањдан.
-Топџићи су из Шопића, Ђурђиц.
-Јелисавчићи су из Драгачева, Јовањдан.
-Стевановићи су из Јунковаца у Лепеници, Усековање Св, Јована Крститеља.
-Радовановићи су из Прељине код Чачка, Никољдан.
-Пауновићи други, дед дошао из Дрена, Ђурђиц.
-Павловићи су из Араповца, Митровдан.
-Лазаревићи су из Малих Црљенаца, Лазаревдан.
-Марковићи су из Дрена, Ђурђевдан.
-Ранковићи други су из Маслошева у Горњој Јасеници; они су род Ранковићима у Араповцу, Ђурђевдан.
-Стојановићи су се доселили 1900. године из Баната, Аранђеловдан.
-Божићи су старином из Босута у Качеру а овамо су дошли из Барошевца, славили Никољдан а сада славе Стевањдан.
-Живојииновићи су Цигани ковачи из Баната, Ђурђевдан.
-Јовановићи су од Јовановића у Баричу, Никољдан.
-Марковићи други су из Бељине у Космају, Лучиндан.
-Цветковићи (Петровићи), отац се доселио из околине Лесковца, Аранђеловдан.
-Васиљевићи су од Белаћевића у Арнајеву, Јовањдан.
-Вукосављевићи су из Араповца, Никољдан.
-Марковић трећи, ковач, доселио се из Бељине у Космају, Стевањдан.
-Жујовићи су из Араповца а старином је од Пипера у Црној Гори, Аранђеловдан.
-Ђуричићи су из Рожанаца у Космају, Ђурђевдан.
-Јовановићи други су из Малих Црљенаца, Јовањдан.
-Милошевић, као циглар је дошао из околине Пирота, Никољдан.
-Ђурђевићи су из Тулежа, Ђурђевдан.
-Рајковићи су из Сакуља, Св. Јоаким и Ана.
-Јанковићи су из Баћевца, Трифундан.
-Илићи други су из Бељине у Космају, Лучиндан.
-Радовановић, кафеџија, је из Медошевца, Ђурђевдан.
-Митровић је из Медошевца, Митровдан.
-Јовановић, гостионичар, је из Стрмова, Никољдан.
-Тодоровићи су из Неменикућа под Космајем, Видовдан.
17. септембар 2013. у 00:28
Милодан
Лазаревац и околна села, Крушевица. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.
Положај села.
-Крушевица је са обе стране државног пута који води из Аранђеловца у Лазаревац, а између качерских села Живковаца и Калањевца и колубарских села Погорелица, Трбушнице и Брајковца. Куће су по валовитом побрђу, а мање их је у долинама сеоских речица и потока. Насеље је разбијеног типа, шумадијске врсте. Оно се дели на три краја: Брдо, До и Реку. Сеоски потес граничи се до Погорелаца њивама Паљевито; одатле граница иде венцем на Просек, затим на Главицу, Остењак, Милићево Брдо, Мекоте, Липар, Гудуру, па низ Церје на реку Оњег, која чини на овом месту границу ове области и Качера, па преко Дрења на Вис.
Воде.
-Крушевица обилује изворском водом. Главнији извори су: Крагујевац, веома јака вода, Добра Вода, Кисела Вода код школе и Кисела Вода у Оњегу, Студенац (чесмица), Течурак у Плочнику, Јегодинац, Пакинац, Риђ, Никодинов Извор и други мањи безимени “течурци”. Осим воде са извора служе се и водом из бунара на оним местима где су извори удаљени од кућа. Речице и потоци су: Крушевачка Река, извире испод Вагана и утиче у Пештан код Даросаве. Њене леве притоке су Пакинац, Саставци, Каћопер и Радивојевица. У Радивојевицу утичу у време већих киша и при топљењу снега Лазина Јаруга и Зекина Јаруга. У Оњег утичу Плочник, Свињчински Поток и “јаруга” Шупља Стена. Плочник и Свињчински Поток после отапања снега у пролеће и бујних киша плаве њиве и наносе штете. Поток Каћопер пресушује лети у доњем току.
Земље.
-Њиве и ливаде су на местима која се зову: Дуга Јаруга, Осоје, Липар, Кошарско, Зекино Брдо, Лазино Брдо (на коме је гроб неког Лазе), Крајњи Рт, Парезовац, Риђ, Путник, Оклисак, Вис, Гудура, Честе, Преки Пут, Торови, Глоговито, Свинчине, Дрење, Орнице, Парлог, Остењак, Мекоте и Пештан. Сеоксе утрине су: Стране, Глоговито и Јеленина Стена.
Старине у селу.
-Старо “маџарско” гробље било је између Крушевичке Реке и Пештана. Оно је разорано, али још и данас има по који надгробни споменик без натписа. По гробовима се разоравају комади од земљаних лонаца.
На месту Пољанку, код извора Крагујевца, народ је, у времену Турака, држао богомоље.
Подаци о селу.
-Данашње гробље је на врху Орнице. По предању оно је засновано после смрти три косача, који су на том месту заноћили, па су изјутра нађени мртви. Они су сахрањени у један гроб, који је означен малим каменим стубом, на коме су урезана три крста, али без натписа. Међу најстаријим надгробним споменицима од камена један има овај натпис: “Марко син Аћима Недењковића, живео 65 година и Никола Аћима Недељковића. Аћим је умро 8. априла 1834. године”.За нечисто место сматрају се Солила, а то су раскршћа сеоског и бановинског пута. Литија се носи на Спасовдан а заветни дан су Младенци.
Крушевица је као насеље унето у Ебшелвицеву карту. По архивским грађама оно се помиње 1818. године, када је имала 23 куће, а 1844. године имала је 34 куће са 234 становника. Данас у њој има 18 родова са 161 кућом.
Порекло становништва.
Најстарији родови доселили су се пре Карађорђевог устанка. То су ови родови:
-Накићи су изумрли. Куће су им биле у Честама, одакле се једна породица одселила у Зеоке. Њихов предак Павле учествовао је на народном састанку у Рудовцима 1815. године.
-Сандићи(Пантелићи) су се доселили од Сјенице; од њихова доласка до днас има седам колена. Једна њихова породица се одселила у Крагујевац. Славе Св. Врачеве.
-Шућићи (Пајићи или Павловићи, Станћи, Тодосијевићи и Тодоровићи) су из “Старе Србије”. Предак Милован Шућа учествовао је у народном устанку у Орашцу, па су му због тога Турци запалили кућу. Погинуо је на Засавици 1815. године. Славе Јовањдан.
-Јаћићи (Аћимовићи, Павловићи други, Симеуновићи и Ранковићи) су из Подриња; једна породица од Аћимовића одселила се у Београд а једна у Јајинце код Београда. По надгробном споменику предак Аћим Недељковић умро је 1834. године, славе Никољдан.
-Марковићи казују да су у крвном сродству са бившим владарским родом Обреновићима, славе Никољдан.
-Несторовићи, Радојчићи, Марковићи и Анђелићи су један род. Не знају за своју старину; једна породица од Несторовића одселила се у Аранђеловац, славе Јовањдан.
У прошлом веку доселило се шест родова:
-Обрадовићи, дед је из Цветановаца на левој страни Колубаре. Имају одсељенике у Неменикућама под Космајем, славе Ђурђевдан.
-Радивојевићи и Милићи су из околине Бајине Баште. у даљој старини њима су били сродници ови родови, који, као и они, славе Никољдан:
-Марићи, Пантелићи, Ђорђевићи, Петровићи и Димитријевићи.
-Тадићи су из Брајковца, Јовањдан.
-Ћелешевићи и Јовановићи су из Даросаве, славе Св. Гаврило (Благовести), 26 марта по старом календару.
-Милановићи не знају за своју старину, Ђурђевдан.
-Ђурђевићи су род Гајићима у Прогореоцима, а даља старина им је из Добриње код ужичке Пожеге, славе Ђурђевдан.
-Минићи су из Срема, Ђурђиц.
-Јанићијевићи су посрбљени Цигани ковачи, који су се доселили из Лугавчине код Смедерева 1906. године, Лучиндан.
-Тешићи су из Даросаве, Никољдан.
-Марковић је нађен као бачено дете у Рудовцима, слави Никољдан.
-Живановићи су из Рудоваца, Јовањдан.
-Јеремићи су из Рудоваца, Ђурђевдан.
17. септембар 2013. у 20:51
Милодан
Град Лазаревац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.
Настанак града Лазаревца.
-Године 1882. проглашено је село Шопић за варошицу. Тада се издвоји Горњи Крај Шопића као посебно насеље и прозове Лазаревац. Ово име се озваничено 1889. године. По казивању име је дато по најстаријој кафани у овом крају, која се звала “Кнез Лазар”, а по другом саопштењу име је узето по Лазаревој суботи, јер је у тај дан ово насеље преузело улогу варошице.
Године 1885. посетио је варошицу Шопић Јован Миодраговић. Он у свом путопису казује, да ова варошица “не заслужује да се тако зове, јер нема ни поште а није ни на реци”. Пошто је ово место било у равници, која је била пуна бара и блата, то се насеље убрзо почело померати дуж пута, који води од Шопића за Лукавицу. Кад су на том месту подигнута данашња Среска надлештва (Срески суд, болница, расадник, основна школа, затим пошта и друге установе), тада се старо насеље варошице Шопић нагло почело да помешта у брдо.
Друмско насеље Шопића, данашњег Лазаревца, основали су у другој половини прошлога века ови трговци и занатлије: Тома Пауновић из Шопића, Петар Стефановић из Криве Реке у Качеру, Велимир Марковић Ђеда из Велишеваца у Тамнави, Негован Недељковић из Шопића, Крста и Петар браћа Ђорђевићи из Босне, Љуба Пантелић из Мушића код Ваљева, Радојица Филиповић из Петке, Глиша Николић, ћурчија из Алибунара у Банату, Ђорђе Јовановић и Златко Цветковић, Лесковачани, оба колари, Милован Топлаовић из Шопића и Мића Здравковић из Кука (Дрена).
Године 1910. Лазаревац је добио железнички станицу на прузи Лајковац-Аранђеловац-Младеновац. У времену борби у српско-аустријском ратовању 1914. и 1915. године варошица је знатно опустошена. После ратовања, односно од 1919. године Лазаревац је поново оживео као трговачко, занатлијско и административно место за ближу околину. Он је 1928. године добио електрично осветљење а 1940. године и водовод. Те године је завршена изградња православне цркве, у којој је смештена костурница изгинулух ратника 1914. и 1915. године. Посвећена је Св. Димитрију. Пазарни дан у Лазаревцу је петак. Литија се носи на Први дан Духова. Данас у њему има 113 родова са 119 кућа.
Порекло становништва.
-Филиповићи, кројачи. Чукундед Филип “Маџарин” доселио се из Бачке и погинуо у лову. Овамо се дооселио из Петке, славе Мратиндан.
-Којић, трговац, доселио се из Славковице у Љигу. Род су са Којићима у Штавици у Качеру и Кадиној Луци на Љигу и у Закути у Гружи а старином су из Гусиња, славе Св. Петку.
-Протић (Поповић), свештеник је од Лазаревића у Шопићу, Никољдан.
-Јанковић (Пантелић), гостионичар, доселио се из Пљеваља, Ђурђевдан.
-Марковић, гвожђарски трговац, доселио се из Бранетића у Качеру, Ђурђевдан.
-Рајићи су од Рајића у Шопићу, Мратиндан.
-Ристићи, дед се доселио као пушкар из Бајине Баште, Аранђеловдан.
-Ивановић је опанчар из Шопића, Ђурђиц.
-Костић, дед се доселио из Босне а овмо из Шопића, Крстовдан.
-Поповић други, свештеник, доселио се из Врања, Стевањдан.
-Ненадовић, трговац, дед био учитељ у Венчанима, а отац се доселио овамо, Ђурђиц.
-Станић, дед се доселио из Босне у Шушњар, па прешао овамо, Никољдан.
-Петровић, сарач, отац однекуд дошао, Ђурђевдан.
-Максић, месар, доселио се из Ужица, Св Јестатије, 20. септембра по старом календару.
-Илић, колар, дед се доселио из Врања, Никољдан.
-Цветковић, месар, дед се доселио из вароши Лесковца као колар, Никољдан.
-Ђорђевић, дед дошао из Петке, Св. Гаврило, 13 јула по старом календру.
-Караклајић, опанчар, доселио се из Ужица, Никољдан.
-Живковић, опанчар, отац се доселио из Оклатца у Рачанском срезу, Ђурђевдан.
-Алексић, трговац, отац се доселио из Аранђеловца, Аранђеловдан.
-Баћански, земљорадник, отац је од Трбојевића у Инђији у Срему а овамо дошао из Шопића, Стевањдан.
-Богдановић, гостионичар, отац се доселио из Чибутковице, Никољдан.
-Лазаревић, извозник, је из Жупањца, Никољдан.
-Миловановић, отац се доселио из Стубице, Велика Госпојина.
-Макањић, гостионичар, је из Ужица, Аранђеловдан.
-Матић, опанчар, је из Босне, Аранђеловдан.
-Недељковић, мерач, је из Шопића, Мратиндан.
-Марковић други, колачар, отац се доселио из Срема, Аранђеловдан.
-Николић, крзнар, отац се доселио из Фрадина у Банату, Ђурђевдан.
-Пауновићи су земљорадници из Шопића, Мратиндан.
-Стафановић, абаџија, доселио се 1876. године из Табановаца код Куманова, Митровдан.
-Павловић, опанчар, је Ужичанин, Лазаревдан.
-Филиповић други, абаџија, доселио се из Прњавора (Боговађа), Ђурђиц.
-Нешић, пекар, је из Ћелија, Ђурђевдан.
-Илић други, трговац, дед се доселио из Богдановаца у Лужничком срезу, Никољдан.
-Полић (Полкић), крзнар, отац се доселио из околине Ужица, Никољдан.
-Радосављевић, месар, доселио се из Босуте у Качеру, Ђурђевдан.
-Вујадиновић, зидар, доселио се из Ужица, Никољдан.
-Петровић други, мерач, је из околине Ваљева, Никољдан.
Наставиће се…
18. септембар 2013. у 20:33
Милодан
Лазаревац, наставак….
-Перишић, опанчар, доселио се из Косјерића, Ђурђиц.
-Лукић је из Румуније, Аранђеловдан.
-Марјановић, трговац, отац се доселио из Доброселице на Златибору, прво у Моравце на Љигу па после овамо, Ђурђевдан.
-Ристић други, отац је из Медошевца, овамо дошао из Стубице, Аранђеловдан.
-Броћићи су из Гуче у Драгачеву, Лучиндан.
-Вонга је из Германске Столице у Словачкој, доселио се као колар 1890. године, Лутерове вероисповести.
-Савић, трговац, је из околине Мионице, Ђурђевдан.
-Милићи су из Крушевице, Никољдан.
У првим десетинама овог (двадесетог) века доселили су се ови родови:
-Миловановић други, пекар, је из Бистрице, Ђурђиц.
-Милојевић, опанчар, је из Зеока.
-Васић, гостионичар, је из Трбушнице, Алимпијевдан.
-Пакић, опанчар, је из Петке, Никољдан.
-Ђорђевић други, опанчар, је из Жупањца, Ђурђевдан.
-Живковић други, качар, је из Сакуље, Св. Јоаким и Ана.
-Арсеновић, абаџија, отац се доселио из Чађевице у Босни, прво се доселио у Бијељину, потом у Београд па напослетку овамо, Јовањдан.
-Анђелковић је из Дрена, Јовањдан.
-Благојевић, служитељ, је из Дрена, Ђурђевдан.
-Стефановић други, поткивач, доселио се из околине Врања, Ваведење.
-Сандић, опанчар, је из Ћелија, Ђурђевдан.
-Станић други,пекар, је из Шушњара, Никољдан.
-Степановић, кафеџија, је из Ужица, Стевањдан.
-Спасојевић, индустријалац, је из Дрена, Лучиндан.
-Чоловић, опанчар, је из Беле Реке (Бијеле Ријеке) на Златибору, Никољдан.
-Станић трећи, бојаџија, је из Гуче у Драгачеву, Аранђеловдан.
-Стевановић трећи, трговац, је из Криве Реке на Руднику, Никољдан.
-Недељковић други, воскар, је из Београда, Аранђеловдан.
-Јанковић други, трговац, старином је од Сјенице а овамо је дошао из Петке.
-Анђелковић други, трговац, је из Вреоца, Никољдан.
-Божић је из Сакуља, Св. Александар Невски.
-Ћуковић, месар, доселио се из Новог Пазара, Аранђеловдан.
-Јовановићи, ковачи, су из Обреновца, Пантелиевдан.
-Марковићи трећи, столар, је из Опаљеника код Ивањице, Никољдан.
-Михаиловић други, апотекар, је из Ваљева, Ђурђевдан.
-Ђокић је из Стубуце, Аранђеловдан.
-Милићи други, месари, су из Крушевице, Аранђеловдан.
-Гавриловићи су “Ере”, земљорадници, Ђурђевдан.
-Пат, беребрин, пореклом Румун, овамо дошао из Плочице у Ковинском срезу у Банату, католичке вероисповести.
Наставиће се….
18. септембар 2013. у 20:42
Милодан
Мале корекције:
-Милојевић, опанчар, је из Зеока. – додати “Ђурђиц”.
-Јанковић други, трговац, старином је од Сјенице а овамо је дошао из Петке. – додати “Стевањдан”.
-Јовановићи, ковачи, су из Обреновца, Пантелиевдан. (исправити “Пантелијевдан”)
Хвала модератору, унапред!
Крај сутра увече.
19. септембар 2013. у 20:09
Милодан
Лазаревац, наставак….
-Антонијевић, опанчар, је из Теочина код Горењг Милановца, дошао прво у Липље па овамо 1911. године, Никољдан.
-Дашевић, пекар, је из Бакионице код ужичке Пожеге, Лазаревдан.
-Ивановић други, трговац, је из Вукосаваца у Качеру, Ђурђевдан.
-Синђелић, опанчар, старином је из Војске у Ресави, овамо дошао из Вреоца, Никољдан.
-Живковић трећи, фарбар, је из Гуче, Стевањдан.
-Арсенијевић је из Шушњара, Ђурђевдан.
-Марковић је из Карана на Златибору, Ђурђиц.
-Кондић, опанчар, је из Трбушнице, Ђурђиц.
-Михаиловић трећи, опанчар, је из Бистрице, Никољдан.
-Јанковић трећи, трговац, отац се из Тетова доселио у Велике Црљене па онда овамо, Ђурђиц.
-Васић други, трговац, доселио се из Ивановца у Качеру, Аранђеловдан.
-Стојановић, зидар, доселио се из Агиног Села у Жеглигову, Аранђеловдан.
-Грбић, старином је из Далмације, прво се населио у Дабићко Поље код Ваљева, одатле побегао због спора око ванбрачног детета у Мрчић, па отуда овамо, Никољдан.
-Илић трећи је из Жупањца, Никољдан.
-Радојичић, пекар, је из Даросаве, Јовањдан.
-Ранчић, зидар, доселио се из Суводола код Пирота, Митровдан.
-Радовановић, месар, је из Стојника у Космају.
-Каменица, абаџије, је из Ћелија, Никољдан.
-Ћирић је из Стубице, Никољдан.
-Јовановић други, госионичар, је из Ужица, Никољдан.
-Јовановић трећи је из Јаворца код Кичева,побегао због “арамија” (разбојника), Никољдан.
-Констатиновић, трговац, је из Велике Иванче у Космају а старином је Цинцарин из Македоније, Марковдан.
-Јовановић четврти је из Липља у Качеру, Ђурђиц.
-Протић, лончар, је из Суводола код Пирота, Аранђеловдан.
-Ранђић, трговац, је из Трбушнице, Митровдан.
-Јанаћковић, лончар, је из Суводола код Пирота, Св. Петка Параскева.
-Рајковић, опанчар, је из Зеока, Ђурђиц.
-Ћирић други, ткач, је из Ваљева, Аранђеловдан.
-Ђукнић, бојаџија, је из села Калањевци у Качеру, Стевањдан.
-Чижек, Чех, остао као аустријски војник 1918. године, евангелик.
-Станишић, трговац, је из Брајковца, Јовањдан.
-Динић, обућар, је дошао из Београда, Ваваедење.
-Лукић други, абаџија, је из Дрена, Аранђеловдан.
-Ломић, трговац, је из Драгоља у Качеру, Јовањдан.
-Некић, опанчар, је из Трбушнице, Алимпијевдан.
-Софронијевић, пекар, доселио се из Ваљева, а крвни рођаци су му Дрљаче, негде у Подрињу, Никољдан.
-Васиљевић је из околине ужичке Пожеге, Никољдан.
-Глигоријевић, трговац, је дошао из Ваљева, Лучиндан.
Крај!
20. септембар 2013. у 20:46
Милодан
Лазаревац и околна села, Лесковац (Колубарски). Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.
Положај села.
Лесковац је на благим странама коса на десној страни речице Бељанице. Има неколико кућа (Живковића, Остојића и Марковића) у равници поред Бељанице на месту Крушику. Старији људи памте када је било десет кућа најстаријих родова на месту Селишту, на коме су куће данашњих Марковића, па су се одатле преселили на место Гробљице. Одатле се насеље развијало прираштајем и новим досељеницима и тако данас има изглед насеља мање разбијеног типа. Село се дели на ове крајеве: Думњански Крај, Жабаре, Средњак, Прљуше и Ерића Крај, који је насељен најновијим досељеницима.
Воде.
-Лесковац има добру изворску воду. Главнији су ови извори: Стубле у Крушику, Исаковац, Рајковац (засут земљом), Растић, Љешковац, Змајевац, Рубњак* (веома јак) и Средњак.
*И за овај извор се казује да су га Мађари затварали сланином када су одлазили из Србије.
Готово сви извори су у сеоском потесу, па се вода из њих употребљава само у време рада на њивама. Осим извора служе се водом за домаће потребе и за пиће и из бунара. Кроз село протичу речице Бељаница и Опарна, које понекад у пролеће поплавама наносе штете ливадама. у Селу је и Поток, који лети пресушује.
Земље и шуме.
-Ливаде су поред Бељанице и Опарне, а по странама су измешане са њивама. Оне се данас почињу разоравати и претварати у њиве. Места са њивама и ливадама се називају: Алуга, Гај, Равнице, Баре, Орнице, Крушик, Лесковачко Поље, Језеро испод цркве (оно је исушено). Крушикје до скора био сеоска утрина, па је издељен, Бивољача (сада припада атару Великог Борка).
Шуме су приватни забрани, а највећа је она у Потоку. Сеоских утрина данас нема, осим Зборишта, малог празног простора у средни села.
Старине у селу.
1. Старо гробље је било на месту Буруму. Његово ндгробно камење узидано је у данашњу цркву.
2. У Гробљишту, на месту Равницама, изоравају се повелике опеке и делови порушених гробница. Једна таква зидана гробница била је покривена плочом од печене земље, која је била дугачка 1,5 и широка 1 метар. На плочи није било никаквог натписа, ни шара, али је у угловима имала олуке за сливање воде. У овом Гробљишту изорана је једна сребрена пара.
3. За неколико очуваних камених надгробних споменика казује се да су “римљански”. међутим, облици ових споменика су исти са облиима надгробних споменика који имају натписе из прве половине прошлог века, па, према томе, то нису “римљански” него српски споменици становништва 18. и 19. века.
4. У средини села је било неко старо гробље, од кога данас нема никаквих виднијих трагова. На том мсету изоравају се људске кости, порцеланска зрнца и металне “урочице” (крстићи).
5. Из времена Турака је и стара воденица Јараница на Бељаници.
6. Неки стари пут пролазио је поред старог надгробног споменика од камена у крају Средњаку, па је водио преко Гологлавице за Шиљаковац. Нигде нема трагова од мостова преко Бељанице.
7. Поред пута у крају Средњаку био је хан. Доскора су на том месту биле крушке које је садио ханџија.
Име селу.
-По предању на месту где је била црквица брвнара била је стара и дебела леска са урезаним крстом, по којој је село добило име. Код ње се скупљао народ и молио Богу, а у времену насиља или какве опасности ту је био народни збег. Недалеко од леске било је Језеро, а око њега густа шума. Ту су се, по предању, крили неки хајдук Преља и кнез Сима Марковић из Великог Борка.
Подаци о селу.
-Стара црквица од брвана подигнута је 1819. године. Данашња зидана црква посвећена је Св. Димитрију. Она је подигнута 1892. године на месту старе црквице. Када је чишћено место и копана земља за темељ данашње цркве, тада су раскопана три “тавана” слоја пепела, па народ на основу тога закључује, да је стара црква од брвана три пута горела и напослетку четврти пут је подигнута она која је служила до 1892. године. У данашњохј цркви има на северној страни гроб “светитеља”, на који лежу болесници, пале свеће, поливају уље, ките цвећем, остављају новац, пешкире и томе слично. По предању то је гроб неког побожног калуђера Василија. Њега је народ сам посветио.
По црквеним протоколима од 1837. године били су свештеници у цркви лесковачкој Васа Гавриловић и Сима Поповић, предак данашњих Поповића у Великом Борку. Кнез Сима Марковић поклонио је цркви звоно, које је имало натпис. Оно је служило до 1915. године, када су га Аустријанци, са још три звона, скинули са звонаре и однели. Иконостас је радио сликар Живко Југовић, као што се то може видети по његовом запису на иконостасу.
У селу има два гробља. Старије је велико гробље у крају Прљуши, а млађе је Мало Гробље у Думњанском Крају, у које се сахрањују Гајићи, Ћурчићи и Јовановићи.
По архивским подацима Лесковац се први пут помиње 1723. године а 1732. године у њему се помиње сеоски “књаз” Степан. Године 1818. у Лесковцу је било 24 куће а 1844. године имао је 32 куће са 238 становника. Данас у њему има 43 рода са 213 кућа.
Порекло становништва.
Најстарији родови доселили су се пре Карађорђевог устанка. То су ови родови:
-Иванковићи, Живковићи, Раадовановићи и Благојевићи, доселили су се “од Прилепа”, славе Ђурђиц.
-Гајићи, Станчићи, Вићетијевићи, Петровићи, Јанковићи и Јовановићи су однекуд из Македоније, Аранђеловдан.
-Симићи, Радојчићи, Марковићи, и изумрли Ристићи, предак Продан Степановић родио се у Думи, данас у Грчкој, препродавали су га Турци као роба, био је у Малој Азији, напослетку се ослободио ропства, па се са својом породицом домогао овамо и “заколибио” у данашњем Думњанском Крају, Марковдан.
-Петровићи други су од старијих родова, али не знају за своју старину, Ђурђевдан.
-Лукићи, Петровићи трећи и Урошевићи су један род, доселили су се из околине Косјерића и населили у Ерски Крај, Јовањдан.
-Зарићи, предак Заро од Косјерића је ишао за дивљим гускама, па када су оне попадале у Лесковачко Језеро, онда је то био знак да се ту треба населити, Ђурђевдан.
У прошлом веку доселио се шеснаест родова:
-Петровићи четврти, прадед дошао из Косјерића, Петровдан.
-Новаковићи су са Златибора, Ђурђевдан.
-Петровићи пети су из околине Ужица, Јовањдан.
-Николићи су из околине ужичке Пожеге, Никољдан.
-Димитријевићи су из Санковића код Мионице, Митровдан.
-Даничићи су од Ужица, Никољдан.
-Томићи си из Биоске код Ужица, Аранђеловдан.
-Марићи су, такође, из Биоске, Ђурђиц.
-Милановићи су из Санковића код Мионице, Ђурђиц.
-Тодоровићи су Качерци, Аранђеловдан.
-Филиповићи су из Струге у Македонији, Митровдан.
-Трајковићи су, такође, из Струге, Ђурђиц.
-Митровићи су из околине Прилепа, Тодоровоа Субота.
-Пантићи су се доселили из Знепоља у Бугарској, Аранђеловдан.
Око 1890. године доселили су се “Смедеревци”:
-Петровићи шести су из Михајловца код Смедерава, Аранђеловдан.
-Илићи и Ђурђевићи су, такође, из Михајловца, Јовањдан.
-Стојановићи су из Вранова код Смедерева, Аранђеловдан.
-Ерићи су из Селевца, округ Смедеревски, а даљом старином из Старог Влаха, Ђурђевдан.
У првим десетинама овога (20.) века доселило се двадесет родова:
-Сапунџићи су из Баната, Ђурђевдан.
-Остојићи су из Баната, Јовањдан.
-Петровићи седми, отац Томић католик, дошаи “из прека” жени у кућу, Ђурђиц.
-Тодоровићи други, отац дошао као колар из околине Ниша, Никољдан.
-Лазићи су из околине Ниша, Ђурђевдан.
-Јадранин (Петровићи осми) је из Јадра, Ђурђевдан.
-Стојановићи су старином из Баната, овамо дошли из Стојника под Космајем, Марковдан.
-Толовићи су Ере, а овамо су се доселили из Маскара у Јасеници, Ђурђиц.
-Јеремићи су из Манића под Космајем, Ђурђевдан.
-Пантићи су такође из Манића, Јовањдан.
-Вилотијевић је из Ропочева под Космајем, Аранђеловдан.
-Марковићи (Петровићи девети) су из Губеревца под Космајем, Петровдан.
-Мијатовићи су дошли из Конатица, Пантелијевдан.
-Којићи су из Вранића, Трифундан.
-Илићи су дошли из суседног Великог Борка, Ђурђиц.
-Белаћевићи су од Белаћевића у Арнајеву, Јовањдан.
-Димитријевићи други, отац као свештеник, дошао из Великог Борка, Ђурђиц.
-Ивановићи су од Татарских у Великом Борку, Стевањдан.
-Миловановићи су посрбљени Цигани, Никољдан.
-Јовићи су се одселили у Остружницу у Београдској Посавини.
21. септембар 2013. у 20:41
Милодан
Лазаревац и околна села, Лукавица. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.
Положај села.
-Луковица је село у врху долине речице истога имена, леве Пештанове притоке, а испод брда Венца, Виса, Бреста и Кременчице. Куће су у уској долине са обе стране речице, али их има више са десне стране. Мало има кућа по странама коса. Циганско-Ромско насеље је груписано у самој долини Лукавице, поред речног корита на месту Кућеринама, више села. Пошто је већи део насеља у долини, то је оно издужено у правцу долине и оно је разређеног типа. Ово је једино насеље у овој области које се не дели на крајеве.
Воде.
-Вода за пиће и остале домаће потребе употребљава се са бунара а стока напаја на реци и на потоцима. Речица Лукавица постаје од Сређевачког Потока, Лубнацког и Јелиног Потока. Овај последњи извире испод Столица. Лукавица је за време већих киша и топљења снега плаховита. Она тада наноси штете њивама а лети пресушује. У њу утиче поток Стајаковац, који извире у сеоској планини. Велики Точак је незнатни извор, који извире у брду Кременчици. На њему се болесници умивају сваке “младе недеље” ради оздрављења.
Земље и шуме.
-Њиве и ливаде су по странама коса и брда. Најбоље су њиве поред речице Лукавице, испод села. Места са њивама и ливадама називају се: Лука, Боблија, Јевтиће Исе (део), Старо Село, Цигански Рт, Кошарна, Милошев Рт, Путњи Рт, Парлог, Виногради, Бокшим, Томино Брдо, Вис, Оскоруша, Сређевац и Столице. Гај и Поље су испод насеља. Шума је церова, ситногорица и издељена. Она је на преседлини Положишту, на Опаљену, Преглодану, Широком, Максимовом Вр’у, Бресту и у Вилиној Страни.
Старине у селу.
-Остаци неког старог насеља сачували су се у називима места Старо Село и Кућерине. По предању насеље је у времену неке народне бежаније опустело пошто су му се становници одселили преко Саве. Даље се казује, да није било давно, да је неки Сремац дошао у Лукавицу, ископао паре, које је неки његов предак закопао у земљу кад је кренуо у бежанију, па се вретио у Срем. У Страни где је данашње гробље, било је неко старо гробље. За Манојлов Гроб сачувано је ово предање: Била су некада два добра друга, па се један звао Драгојло а други Манојло. Једном су се другови одмарали у хладу, па Драгојло заспи, а Манојло му узме капу и изврене је наопако, да би се са њим нашалио. Кад се Драгојло пробудио, он спази изврнуту капу, па му се учини да га је друг тиме понизио. Он потегне пиштољ иза паса и убије Манојла. Рођаци сахране Манојла где је погинуо и од тада се то место зове Манојлов Гроб.
Име селу.
-По предању село је названо по Луки, који је био брат Петку, оснивачу суседног села Петке.
Подаци о селу.
-Литија се носи Други дан Духова а сеоска заветина је Св. Јован Богослов, 8. маја по старом календару. Тога дана се не ради у пољу, држе се “бденија” (молитве) изјутра и увече, да би понела летина.
По архивским подацима Лукавица се први пут помиње 1811. године. Она је имала 1818. 14 кућа а 1844. године 24 куће са 120 становника. Данас у Лукавици има 19 родова са 65 кућа и 11 циганских родова са 58 кућа.
Порекло становништва.
Најстарији су ови родови. Сви ови родови не знају за своју старинижу:
-Влајићи, Јовањдан.
-Симићи, Никољдан.
-Попадићи, Ђурђевдан.
-Ђорђевићи; њиховог претка су Турци звали “Кекера”, па се тај назив још и данас чује, Ђурђевдан.
У прошлом веку доселило се четрнаест родова:
-Колинци (Радосављевићи) су данас шесто колено од претка који се доселио из околине Чачка, Ђурђиц.
-Пеулићи (Петровићи, Васићи и Симићи), предак Пеул доселио се са Рудника, Никољдан.
-Ђокићи (Милановићи), чукундеда се доселиоса Косова, Ђурђевдан.
-Димитријевићи (Прокићи), дед, као “дунђерин” доселио се из Солопуша код Бајине Баште 1850. године, Никољдан.
-Бранковићи, дед се доселио из Драгачева, прво у Дрен, па дошао овамо жени у кућу, Никољдан.
-Вучковић, отац се доселио из околине Дебра у Македонији, Св. Петка Параскева.
-Митровићи, отац се доселио из околине Дебра, Св. Димитрије.
-Урошевић је од Урошевића у Малим Црљенцима, Никољдан.
-Љубичићи су из Иверка код Ваљева, Никољдан.
-Бранковићи, отац дошао жени у кућу из Пепељевца у ваљевској Колубари, Андријевдан и Лучиндан.
-Даниловић, отац дошао из Дрена, Ђурђиц.
-Матићи су из Малих Црљенаца, Јовањдан.
-Бојановићи су из Шепшина код Смедерева (ја бих рекао код Младеновца, оп. Милодан), Лучиндан.
-Карановићи су се доселили 1920. године из Биоске код Бихаћа, Ђурђевдан.
Цигански родови су “влашки”. Они су се доселили из околних села:
-Костићи, Никољдан.
-Митровићи, Св. Петка Параскева.
-Илићи, Никољдан.
-Кокоровићи, Никољдан.
-Маринковићи, Аранђеловдан.
-Васићи, Аранђеловдан.
-Недељковићи, Св. Петка Параскева.
-Станојевићи, Аранђеловдан.
-Радосављевићи, Аранђеловдан.
-Митровићи су из Петке, Аранђеловддан.
-Боњаковићи су из Шепшина, Аранђеловдан.
22. септембар 2013. у 20:07
Милодан
Лазаревац и околна села, Мали Црљенци (Мали Црљени). Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.
Положај села.
-Мали Црљени је у клисурастој долини средњег тока Пештана а између Барошевца, Бистрице, Рудоваца и Пркосаве. Већи део насеља је на левој осојној страни Пештана а само неколико кућа има на десној страни. Оно је разређеног типа, издужено и дели се на крајеве: Горњи Крај, Доњи Крај и на крај Петковачу. Куће су по косама и њиховим странама и високо изнад речних долина, јер су долине са стрмим странама.
Воде.
-У селу има два извора, Сланац и Војиновац. Од другог настаје поток истог имена. Други поток је Глишевац, који лети пресушује, а трећи је Гурбетина Јаруга, у којој су раније живели Цигани гурбети. Вода за пиће и за друге домаће потребе употребљава се из бунара. Сеоски потес се граничи: До Бистрице је брдо Петковача, до Барошевца је брдо Чоканлија, поток Забела и Пештан; према Рудовцима су Кочино Поље, Селиште и Миркова јаруга; до Пркосаве је Бобија а према Стрмову је Сиљевито Поље.
Земље и шуме.
-Њиве и ливаде су на местима која се зову: Сиљевито Поље, Мостина, Заунка, Бошковица, Наунци, Подунке, Стублица, Слатина, Бобија, Гушевац, Кључеви, Забели, Делино Поље, Равне Ливаде, Забрдо, Кусања, Купушњак, Моравице, Карића Брдо, Жути Брег, Кулич и Петковача. У сеоском потесу има каменолом гранита, кречњака и крижака. Од кречњака се пече креч. Шума је у приватним забранима. Она је церова, граничева, букова и најмање има грабове.
Старине у селу.
-Старо село је било на месту Селиште, а на врху брда Петковаче је старо “маџарско” гробље, од кога се и данас познају трагови. По предању на Кочином Пољу је “логоровао” Капетан Коча са својим добровољцима, па је по њему то поље добило име.
Подаци о селу.
-Данашње гробље је у страни више села. Литија се носи на Белу Суботу, прву после Духова а заветина се држи на Младенце код сеоске куће.
Мали Црљенци су као насеље унети у Ебшелвицову карту, па се у архивској грађи помињу тек 1811. године. У њему је 1818. године било 24 куће а 1844. године имало је 36 кућа са 291 становника. Данас има 15 родова са 113 кућа.
Порекло становништва.
По предању најстарији родови су у овом селу они које је капетан Коча преселио из Срема крајем 18. века. То су ови родови:
-Живановићи (Благојевићи, Смиљанићи или Петровићи, Марковићи, Милутиновићи и Обрадовићи) су један род, славе Ђурђиц.
-Стевановићи; једна породица се одселила у Соколову, Ђурђевдан.
-Лазаревићи, Лазаревдан.
У првој половини прошлог века доселило се дванаест родова:
-Карићи (Васиљевићи и Марковићи данас Матићи) су дошли од Сјенице, Лучиндан.
-Никодиновићи (Урошевићи и Атанацковићи) су са Косова, Никољдан.
-Ђорђевићи су од Карановаца (Краљева), а даљом старином су од Новог Пазара, Аранђеловдан.
-Пантелићи, доселили су се са Ђорђевићима од Новог Пазара, Петровдан.
-Трговчевићи (Матићи други, Павловићи, Илићи и Петровићи) су један род, али су се већ разродили, старином су из Босне, Јовањдан.
-Анђелковићи (Миловановићи) су од Матића у Петки а овамо су се доселили још за време Турака, Стевањдан.
-Недељковићи су од Сјенице, побегли у времену Карађорђевог опседања Сјенице, Стевањдан.
-Павловићи су од Павловића у Зеокама. Не помињу се у том селу, осим Павла (могућег претка) из фамилије Гошнићи (Пауновићи и Аврамовићи); нека баба је довела три сина Пауна, Павла и Аврама, који славе Лучиндан а пореклом су “од Требиња”.
-Ђаковићи су од Ђаковића у Зеокама. У Зеокама нема Ђаковића, али се помињу Мартиновићи (Радосављевићи и Петровићи), који су од Ђаковића из Пркосаве, славе Никољдан.
-Павловићи други, отац дошао жени у кућу из Бистрице, Ђурђиц.
-Спасојевићи, једна породица у Стрмову, су из Вреоца, Ђурђиц.
-Рајић, отац се доселио однекуд из “Старе Србије” као слуга, Аранђеловац.
-Црљенци, одселили се из овог села у Пиносаву код Београда, испод Авале.
23. септембар 2013. у 20:12
Милодан
Лазаревац и околна села, Медошевац . Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.
Положај села.
-Медошевац је на побрђу између неколико сеоских потока, који се сливају у Пештан. Дубоки Поток дели га скоро на две једнаке половине. Ипак је већи део насеља на страни према Вреоцима. Насеље је мањег разбијеног типа и дели се на ове крајеве: Каленић до Зеока, Крстељац, у коме има Цигана, Средњи Крај, у коме је општинска судница и школа и Скућин Крај према Вреоцима.
Воде.
-Село је оскудно водом. Има само један извор Јасеновац у пољу. Вода за пиће и остале домаће потребе употребљава са са бунара (“ђермова”), а стока се напаја на Церову Потоку, који је на граници Медошевца и Вреоца, и на два безимена потока који лети пресушују. Највећа је вода Пештан, која је на граници према Зеокама, Бурову и Шопићу. Пештан прима притоку Јаругу, која тече кроз сеоски потес и даље за Вреоце. У Јаругу утиче Сакуљанска Река, а у њу утичу Церов Поток и Дубоки Поток.
Земље и шуме.
-Њиве су на местима која се зову: Бољетин, Превале, Ливаде, Честе, Сегедин, Кључеви, Лучице, Луг, Липово, Орнице, Волујак (брдо) до Јунковаца, Липово Брдо до Зеока и Брдо. Има њива које се називају по рекама и потоцима. Шума је у планини и она је издељена.
Старине у селу.
-На месту Црквинама има старих камених надгробних плоча, за које се казује да су остале од Маџара. Од цркве нема никаквог трага.
Име селу.
-Старо насеље Медошевац засновано је у средини села. На том месту била је “пустара”, обрасла “грмењем” (грмовима). У шуми је било доста шупљих грмова, из којих је капао мед дивљих пчела, Медошевац, па се касније насеље назове тим именом. По другом саопштењу на том месту биле су ливаде са травом “медљиком”, која се међу прстима лепи као мед, па је село добило назив по имену те траве. Насеље се постепено, готово кружно, ширило, а у новије време се спушта према потоку Јарузи. На овај начин се избегава “тескоба” између кућа.
Подаци о селу.
-Данашње гробље је на коси испод села. У потесу овог села откривене су наслаге мрког (ја бих рекао лигнита, оп. Милодан) угља. Литија се носи на дан Пророка Јеремије а заветни дан (“бденије”) је Св. Илија.
У повељи деспота Ђурђа, која је писана 1428. године, помиње се село Медојева Река. Као насеље унето је у Ебшелвицову карту, па се затим помиње по архивским подацима 1811. године. Оно је имало 1818. године 20 кућа а 1844. године било је у њему 32 куће са 238 становника. Данас у Медошевцу има 21 род са 185 кућа и 4 циганска рода са 104 куће.
Порекло становништва.
Најстарији родови доселили су у ово село у току 18. века. Тосу родови:
-Миљојчићи су од Сјенице, Ђурђиц.
-Суботићи, Кумрићи (Ранковићи) су један род, доселили су се од Сјенице, Пантелијевдан.
-Војиновићи (Симићи) су из Херцеговине, Стевањдан.
-Неговановићи (Ковачевићи, данас Митровићи) су један род; предак са породицом и стоком “дојавио” је због глади из Старог Влаха, Митровдан.
-Пандуровићи, Кнежевићи (Милосављевићи), доселили су се са Неговановићима из Старог Влаха, Аранђеловдан.
У старије досељенике рачунају се и “Бошњаци”;
-Јосиповићи (Гавриловићи), Никољдан.
-Јакетићи (Радовановићи) у из Јакета (Јакетићи) код Сребренице у Босни; имају одсељенике у Врховинама у Тамнави, Јовањдан.
-Мијаиловићи, Никољдан.
-Томићи, Св. Јован Златоусти.
-Милутиновићи, Лазаревдан.
У прошлом веку доселило се девет родова:
-Вилотијевићи (Тимотијевићи) су из Добротина код ужичке Раче, Аранђеловдан.
-Јаковљевићи су из Цикота код Косјерића, Лазаревдан.
-Зарићи, дед се доселио из Озрема код Горњег Милановца, Пантелијевдан.
-Терзићи су из Цветовца, Аранђеловдан.
-Стевановићи, дед се доселио из Велике Иванче у Космају, Игњатијевдан.
-Мушицки су из Ђурђева у Бачкој, Аранђеловдан.
-Ранковићи други су из Вреоца, Игњатијевдан.
-Митровћи су из Шеврљуга код Косјерића, отац дошао жени у кућу, Ђурђевдан.
-Видаковић се доселио из Жупањца 1900. године, Аранђеловдан.
-Илићи су од Илића у Арнајеву, Никољдан.
-Мирчићи су из Вреоца, Алимпијевдан.
У Циганском Крају, у потоку који долази из Сакуља, населили су се око 1880. године Цигани гурбети:
-Илићи су били чергари, Никољдан.
-Ђорђевићи су из Чучуга у Тамнави, Никољдан. Од ове породице су, мада пише “од Ђурђевића” су седећи огранци:
-Васићи, Стојановићи, Јовановићи и Маринковићи.
Влашки Цигани су:
-Миладиновићи, Св. Петка и
-Радосављевић, Аранђеловдан.
Они су дошли као дрводеље “кашикари”.
Гурбети су сви земљорадници и надничари, а влашки Цигани су: Радосављевићи – свирачи, док су Миладиновићи земљорадници.