Крњача, Вишњица, Борча, Велико Село, Дунавац, Карабурма, Ковилово, Овча, Падинска Скела (обухвата и насеља Бесни Фок, Црвенка, Глогоњски Рит, Јабучки Рит, Прелив, Товилиште, Врбовски и Сланци.

Градска општина Раковица:

Кнежевац (припојено Кијево), Раковица и Ресник.

Градска општина Савски Венац:

Градска општина Сопот:

Бабе, Губеревац, Дрлупа, Дучина, Ђуринци, Мала Иванча, Мали Пожаревац, Неменикуће, Парцани, Поповић, Раља, Грково, Рогача, Ропочево, Сибница, Слатина, Сопот и Стојник.

Градска општина Стари Град:

Градска општина Сурчин:

Бечмен, Бољевци, Добановци, Јаково, Петровчић, Прогар и Сурчин.

Градска општина Чукарица:

Жарково, Железник, Велика Моштаница, Остружница, Пећани, Руцка, Рушањ, Сремчица и Умка.

9. август 2014. у 23:34

Милодан

Порекло становништва села Пружатовац, Градска општина Младеновац – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“.

Положај насеља.

-Пружатовац је друмско насеље, са груписаним кућама дуж сеоских путева. Не дели се на крајеве.

Воде.

Мештани се служе водом са ђермова (бунара). У Селишту постоји једна чесма.

Земље.

-Сеоска имања су на местима: Вровине, Горња и Доња Ивовица, Велима и Мала Јабланица, Гај, Јаруге, Обори, Брешће, Карабаре, Водице, Поље, Трмчине, Шумар, Забој и Церје.

Старине у селу.

-Јужно од данашњег насеља, ближе речици Милатовици, у Селишту, и данас приликом копања и орања налазе се делови „од мачева“, разног оружја и коњске опреме. По предању овде је било неко старо насеље.
-У долини Јабланице је, поред пута који води од Пружатовца за Међулужје, место Земунице. По причању старијих људи овде су биле земунице, у које су се њихови преци склањали и крили од Турака.

Постанак села и порекло становништва.

-Лангер је на карти унео насељено место Pruschatovaz у првим десетинама 18. века. У првим десетинама 19. века Пружатовац је припадао Вићентијевој кнежини и имао је 1818. године 14 а 1822. године 16 кућа. Године 1746. село је припадало космајском срезу и имало је 31 кућу. По попису из 1921. године у селу је било 169 кућа.
За најстарије родове сматрају се:
-Адамовићи (Војиновићи, Петровићи, Николићи, Дачићи и Миленовићи), славе Мратиндан. О њиховом пореклу се ништа не зна.
-Максимовићи (Бркићи, Ђокићи, Степановићи, Петрићевићи, Петровићи, Михаиловићи, Ђурђевићи, Милићи, Мошићи и Којићи), славе Никољдан. Преци Максимовића, старац Иван и баба Јелена, дошли су са Косова и прво су становали на Селишту одакле су се доцније преместили на данашње место. У Селишту је до скоро било стабљика шљива.
-Марковићи, славе Никољдан. Прадед Марко дошао је жени у кућу из Неменикућа („укућанин“).
-Ђорђевићи (Гајићи), славе Ђурђиц. Деда Гаја дошао је из Црнућа – таковски срез.
-Стојановићи, славе Никољдан. Деда старцу од 68 година дошао је „од Призрена“, овде служио и оженио се.
-Сталовићи, славе Св. Петку су Цигани-Роми, ковачи, дошли из Кусатка (Јасеница).
-Васићи, славе Ђурђиц. Радован, деда човеку од 67 година, дошао је из Амерића (Космај).
-Дишићи (Димитријевићи), славе Ђурђиц, доселили су се из Аммерића.
-Радојичићи, славе Ђурђиц, су се доселили из Тополе (Јасеница).
-Јанићи, славе Ђурђевдан. Прадед човеку од 52 године се доселио из Раниловића, од Марјановића а презиме су добили по баба Јани.
-Животићи, славе Никољдан. Деда им се доселио из Ковачевца (Јасеница).
-Кршљански, славе Видовдан. Дошли су из Неменикућа, од Кршљанских.
-Костадиновићи, славе Јовањдан. Зови их „Власима“. Њихови преци су били колари, због чега их зову и „Коларевићима“.
-Андрејићи, славе Св. Василија – Нову Годину. Они су пореклом из Босуте у Качеру, где имају рођаке.
-Аћимовићи, славе Никољдан. Деда Аћа дошао је из Поповића (Космај), био је добар јунак и „тукао се са Маџарима“.
-Лукићи, славе Јовањдан, пореклом су из Босне.
-Обрадовићи, славе Аранђеловдан. Преци су им дошли од Сјенице.
-Грујичићи, славе Митровдан. Дошли су из „прека“.
-Стејићи, славе Никољдан. Дошли су из Трешњевице у Јасеници.
-Живојиновићи, славе Ђурђиц. Доселили су се из Кораћице.
-Николићи, славе Никољдан. Дошли су пре 15 година из Заграђа у Качеру.
Непознатог порекла:
-Марковићи, славе Ђурђиц.
-Јовановићи, славе Ђурђеван.
-Стојановићи, славе Алимпијевдан.

10. август 2014. у 19:31

Порекло становништва села Рајковац, Градска општина Младеновац – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“.

Положај села.

-Рајковац је на пиносавској површи. Од Младеновца је одвојено реком Серовом. Дели се на Ерски и Доњи Крај.

-Главнији изворис су: Селиште, Селски Бунар и Ковачевчић. У току рата су војници овде, као и у селу Бабама, подигли неколико лепих чесама.

-Имања су на местима: Врба, Речица, Поља, Атменовац, Трстена, Гајчић, Серова, Парлог, Риловица, Гај, Водице и Банково Брдо.

Стрине у селу.

-У Селишту, где је данашње гробље, има надгробних плоча од „Маџарског Гробља“.

Постанак села и порекло становнишва.

-Село је улазило у састав Вићенитјеве кнежине и имало је 1818. године 13 а 1822. године 14 кућа. Године 1846. село је припадало космајском срезу и имало је 27 кућа а према попису 1921. године у селу је постојало 120 кућа.
О оснивању и иману села исто је предање као и у Влашкој. По предњу село је најпре било у Трстени, преко железничке пруге и реке Луга. А имања су имали на месту где је данас село. Како су сељаци из Младеновца и Влашке хтели да им заузму имања, спахија их позове да дођу на имање и да се населе.
-Пајићи (Павловићи, Милосављевићи и Живковићи), славе Ђурђевдан. Они спадају у најстарије родове овог села. Из Трстене су дошли и населили се у Доњи Крај. „Прво је њихов певац запевао у Рајковцу“, знају да кажу мештани овог села.
-Субићи (Миленковићи), славе Лучиндан. И они су раније становали у Трстени, па су отуда дошли на данашње имање. Старином су „од Косова“, одакле се доселио њихов прадед. У Биновцу (смедеревском) су им род Суботићи. Са Субићима су род:
-Јеремићи;
-Баба Радићи и:
-Мијаиловићи.
-Жујовићи, славе Аранђеловдан. Род су Жујовићима из Неменикућа.
-Милошевићи (Црногорци), славе Лучиндан. Предак Милош је пре 80-90 година дошао из Жупе у Црној Гори. Станују у Ерском Крају.
-Илићи (Батићи), славе Ђурђиц. Милоша, оца човеку од 80 година, довела је мати, које се овде преудала, из Тополе у Јасеници, где су им рођаци Ивовићи, старином од Сјенице.
-Јакшићи, славе Ђурђиц. Деда Стојан дошао као слуга из Драгачева.
-Арсићи су од Сјенице, славе Никољдан.
Цигани-Роми:
-Стефановићи, Марковићи, Радосављевићи и Симићи, славе Св. Петка и Никољдан. Били су чергари. Најпре су становали у Пресекама. Занимају се земљорадњом и свирачином. Станују у засебном крају.
-Матићи, славе Никољдан. Доселили су се пре четири године из Копљара у Јасеници.
Непознатог су порекла:
-Радишићи – славе Аранђеловдан. Само знају да су, пре него што су дошли на даншње место, њихови стари становали у Трстени.
-Пантићи (Васиљевићи и Никодијевићи) – славе Ђурђевдан.
-Ђурићи – славе Ђурђевдан.
-Илићи (Вујичићи) – славе Никољдан.
-Ђорђевићи (Ђокићи) – славе Никољдан.
-Окетићи – славе Никољдан.
-Живковићи – славе Ђурђевдан.

11. август 2014. у 21:47

Порекло становништва варошице Раља, Градска општина Сопот – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковић „Космај“.

-Варошица Раља је на рипањској површи у коју се овде својим горњим током усекла река Раља и направила дубоку долину.

Главнији извори су у Доњој Раљи: Скупа Вода и Велико Поље. У Горњој Раљи се служе бунарском водом.

-Имања су на местима: Влашко Брдо. Бездан, Луњевац, Голи Оглавак, Зољина Јаруга, Грујинац – где је данашље гробље, Гаглова, Костадинова Јаруга, Клисура, Скупа Вода, Хајдучка Јаруга, Велико Поље, Бакчина и Мезулана.

Тип насеља.

-Варошица се дели на Горњу и Доњу Раљу. Горња Раља је онај део са обе стране друма, од железничке станице идући државним магацинима и Ропочеву а Доња Раља је од железничке станице према долини реке Раље и даље на север и североисток. Горња Раља је право друмско насеље, ушорено насеље – и то је управо варошица. Куће су груписане поред друма и око железничке станице. У Доњој Раљи има група кућа око фабике цемента, са кафанама и дућанима. Има неколико кућа на месту Липару.

Постанак насеља и порекло становништва.

За време Турака овде је, на друму за Београд, била само једна механа у Доњој Раљи. Доцније је, 1808. године, подигнута нова кафана и то је основа данашње Доње Раље. Када је прорадила пруга, 4. септембра 1884. године, у близини станице, где су већ биле подигнуте две бараке, почели су се појединци насељавати и тако је постала Горња Раља. У административном погледу Раља је чинила општину са Парцанима. Године 1923. проглашена је за варошицу а 1925 се административно одвојила од Парцана. Данас у Раљи има око 40 кућа.
Становништво ј махом досељено из најближих села.
Из Парцана су дошли:
-Пантићи, славе Аранђеловдан.
-Радосављевићи, славе Никољдан.
-Гајићи, славе Аранђеловдан.
-Мирковићи, славе Јовањдан.
-Николићи, славе Аранђеловдан.
-Спасојевићи, славе Никољдан.
Из Поповића су се доселили:
-Митровићи, славе Јовањдан.
-Ранковићи, славе Никољдан.
-Исаиловићи, славе Стевањдан.
-Марјановићи, славе Ђурђиц.
-Ранковићи, славе Јовањдан.
-Ивановићи, славе Јовањдан.
Из Ропочева су:
-Тодоровићи, славе Св. Петку.
-Трифуновићи, славе Трифундан.
Из Лисовића су:
-Павловићи, славе Св. Петку.
-Ристовићи, славе Аранђеловдан.
Из Амерића су дошли:
-Ранковићи, славе Ђурђиц.
Из Мале Иванче су дошли:
-Марковићи, славе Ђурђиц.
-Из Босне су се доселили:
-Миловановићи, славе Митровдан.
Из „прека“ су дошли:
-Мисленовићи, славе Ђурђевдан.
Сви они станују у Горњој Раљи.
У Доњој Раљи су:
-Спасојевићи, славе Никољдан.
-Радосављевићи, славе Никољдан.
-Лукићи, славе Аранђеловдан.
-Пантићи, славе Аранђеловдан.
-Илићи, славе Велику Госпојину.
-Гајићи, славе Аранђеловдан.
-Максимовићи, славе Аранђеловдан.
Сви су се доселили изПарцана.
-Ђуричићи, славе Никољдан. Они су се доселили из Поповића.

13. август 2014. у 19:20

Порекло становништва села Рожанци, Градска општина Барајево – Град Београд. Према књизи Боривоја Дрбњаковића „Космај“.

-Рожанци су између потока Синора и Кленовца.

-Извори у овом селу су: Јасенова, Бунарача, Стублине, Лесковац и Царевац.

-Сеоска имања су на местима: Обршина, Лесковчић, Турске Њиве, Сеона, Брегача, Кленовац, Бујања, Велике Ливаде, Течурак, Деља, Орнице, Рашковац, Белеге и Ледине.

Тип села.

-Село је разбијеног, шумадијског типа. Подељено је на крајеве: Бабићски (Брђани), Крушке и Царевац.

-У близини данашњег гобља, које је у Шеварицама, налазе се трагови „Маџарског Гробља“. У долини Сеоне ископава се стари новац и олово.

-Лангер је на карти унео насеље по именом Roschanize. У почетку 19. века село је улазило у састав Станковићеве кнежине и имало је 1818. године 27 а 1822. године 30 кућа. Године 1846 ссело је имало 43 куће и припадало је посавском срезу. Године 1921. село је имало око 100 кућа. Данас Рожанци чине политичку општину са Бељином, Слатином и Манићем.
-Јевтићи, славе Никољдан. Сматрају се за најстарији род у Рожанцима.
Старији родови, који не знају за своје порекло:
-Милошевићи;
-Радојичићи (Станкићи и Јеремићи);
-Ђуричићи (Јовановићи) – сви славе Ђурђевдан.
-Николићи (Ниџићи), славе Пантелијевдан.
-Танасијевићи (Поповићи), славе Никољдан.
-Гајићи (Марјановићи), славе Ђурђиц.
-Илићи, славе Никољдан.
-Ранковићи, славе Никољдан. Они су се доселили из околине Трна.
-Бабићи (Бранковићи, Митровићи и Васиљевићи), славе Никољдан. Њихов предак са девет синова дошао јеиз Липља у Качеру.
-Вићентијевићи су дошли из Манића, славе Никољдан.
-Јешићи су дошли из Неменикућа, славе Ђурђиц.
-Јешићи (Петровићи), славе Митровдан. Прадед дошао из Славковице у Колубаре.
-Недељковићи, славе Ђурђевдан. Деда Недељко је дошао жени у кућу. Дошао је као радник из Босне.
-Савкићи су дошли из Неменикућа, славе Симеундан.
-Јовановићи, славе Мратиндан. Отац дошао жени у кућу из Шиљаковца – посавски срез.
-Мијаиловићи, славе Никољдан. Род су са Бабићима, славе Никољдан.
-Јеремићи су Цигани-Роми, славе Никољдан. Дошли су из околине, баве се земљорадњом и ковачи су.
Пре 30 година доселили су се из Липа у околини Смедераева:
-Томићи – славе Аранђеловдан.
-Павловићи – славе Св. Петку.
-Пауновићи – славе Никољдан.
-Ивковићи су из Дубоне, славе Св, Танасија.
-Петровићи су из Крсне, славе Аранђеловдан.
-Милошевићи су из Крсне, славе Никољдан.
Прича се да су тамо своју земљу скупље продавали и за тај новац овде много више земље купили.

14. август 2014. у 18:21

Порекло становништва села Ропочево, Градска општина Сопот – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“.

-Село је на таласасто земљишту рипањске и пиносавске површи, које су избраздане већим бројем поточића, притока Сопота и Великог Луга.

-Главнији извори у селу су: Дрмник, Павитине, Аминац и Глоговац.

-Места на којима су сеоска имања зову се: Каринац, Сења, Ловено, Воденик, Река, Ковчиште, Светлопоље, Смрдан, Млака, Бучије, Дрвеник, Берберић, Бездан, Анатема, Оровац, Луњевац, Голеж, Покосавице и Буковац.
У Павитинама и Куновици има мајдана кречног камена и лепог шареног мермера.

-Село заузима велики простор и дели се на крајеве: Венац, Аминац и Обршину. Из ових крајева мештани одлазе-насељавају на имања и тако се формирају нови крајеви, засеоци у Ловени, Сењи и Оровцу.

Предање каже да је у Анатеми северозападно од села био манастир, на чије се рушевине и данас наилази.

-У првим десетинама 18. века помиње се Ропочево као насеље које има 20 домова. За време аустријске окупације село је припадало грочанском дистрикту. Лангер га о свом делу помиње под именом Rapozeva, а на карти, уз исто село, забележено је ово насеље под именом Ropotcshewo. Првих година 19. века Ропочево је припадало Вићентијевој кнежини и имало је 1818. године 46 а 1822. године 49 кућа Године 1846. село је имало 86 кућа и припадало је космајском срезу. Једно веме је у њему било седиште космајског среза. Године 1921. село је имало 324 куће.
За најстарије родове у селу сматрају се:
-Ћосовићи (Радовановићи);
-Обрадовићи и;
-Радосављевићи. Сви славе Ђурђевдан. Једног су порекла. Старином су „од Косова“. Куће су им најпре биле у „Старом Селу“. Раније су, за време Турака, били врло богати и угледни.
У старе родове спадају:
-Ковачевићи, славе Јовањдан.
-Вилотијевићи, славе Никољдан. О свом пореклу ни једни ни други не знају ништа..
Досељеници су:
-Мајсторовићи (Јањићи, Јевићи и Симићи), славе Митровдан. Њихов прадед Дука дошао је пре Првог Устанка из околине Кожана („седам сати од Водена“). Задржао се овде и настанио у Дукинцу, у близини данашње среске канцеларије у Сопоту. По томе што је био „мајстор“ (качер) добили су презиме. Један од Дукиних синова је отишао у Бању – Јасеница у кућу Дукића, чију је славу и презиме примио. Од другога сина Јање су Јањићи, Јевићи и Симићи а од трећег Станка су Мајсторовићи. Од овога рода има неколико кућа у Лисовићу где су отишли пре 25 година а има и две куће у Војки у Срему.
-Васићи, славе Никољдан. Предак Васа је са четири сина дошао из Колашина. Васа је за време Устанка био познат трговац. Павле Васић је био посланик у Великој Народној Скупштини у Крагујевцу 1868. године. Две кућа Васића и седам кућа Мајсторовића преселиле су се на имања, где су им раније биле колибе-трла.
-Синђелићи (Трифуновићи), славе Трифундан. Дошли су из Бихора, напре у Ресаву, потом су се преселили у ово село у Каринцу. Прешли су доцније у „Старо Село“ па најзад на данање место. Са њима су род Матићи у Дрлупи. Пантићи (Маркићевићи и Синђелићи) у Ландолу – подунавски срез род су овим Синђелићима. Погрешно је раније тумачење да су се доселили из Битоља.
-Тодоровићи, славе Св. Петку. Тодор, деда човеку од 60 година, дошао је из Шљивовика – лужнички срез.
-Маричићи (Ивковићи), славе Ђурђиц су старији досељеници. Старац од 70 година не зна за порекло.
-Славковићи, славе Никољдан. Раније су се презивали Јечменићи. Предак Митар са пет синова дошао је из Колашина. Један син, Павко, отишао је у Јадар и тамо остао.
-Живановићи, славе Митровдан. Род су Мајсторовићима.
-Антоновићи (Бугарчићи), славе Лазаревдан. Деда је дошао из Кнића – Гружа где имају рођаке.
-Јовичићи (Игњатовићи), славе Јовањдан. Три брата су кренула „из Арнаутске“ и један, чукундед Јовичића, дође у Ропочево, други се задржи у Селевцу – Јасеница а трећи у Поповићу – Космај. У Селевцу има велики род Јовањаца у које спадају и Јовичићи. По предању, тамо забележеном „деда син и унук су пошли са Косова“.
-Радојевићи, славе Јовањдан. По подацима Г-дина Раке Радојевића, секретара Унирвезитета, из Колашина је кренуо велики део „племена“ и дошли су до Јавора. Ту се раздвоје и једни оду низ Дрину и настане се око Лозние, други се спусте у долину Моравице, а од трећих једни дођу у близину Јагодине а други на Рудник. Ови, који су дошли на Рудник се ту задрже кратко време, затим се спусте у Венчане – колубарски срез и из Венчана пређу у Ропочево.
-Вулићевићи, славе Никољдан. Они су од Сјенице, зови их „Еровима“.
-Алесендрићи (Радомировићи) су род Вулићевићима, славе Никољдан.
-Жујовићи, славе Аранђеловдан. Род су Жујовићима у Неменикућама.
-Иванићи, славе Никољдан. Прадед дошао жени у кућу „из прека“.
-Великићи, славе Ђурђиц. Отац старца Никодија Великића (85 година) дошао је из Војковца у Качеру, прво у Шепшин а одатле у Ропочево. Старином су „Арнаути“.
-Антонијевићи (Зарићи), славе Никољдан. Деда се доселио из Малог Пожаревца – грочански срез.
-Милановићи (Трнавци), славе Никољдан. За време Ђакове Буне њихови стари су побегли из Трнаве у Јасеници и овде се настанили. У Трнави су им род Ранићи, који су старином од Лесковца.
-Попадићи (Поповићи и Јованкићи) су род Васићима, славе Никољдан.
-Младеновићи, славе Аранђеловдан. Дошао отац човеку од 42 године из Летовишта (пољанички, врањски срез).
Цигани-Роми:
-Николићи и Васићи. Куће су им у „Старом Селу“ – Крај „Венац“. Раде земљу и свирају. Не каже се коју славу славе.
Непознатог су порекла:
-Срећковићи – славе Аранђеловдан.
-Ранковићи – славе Мратиндан.
-Јеремићи (Здравковићи) – славе Никољдан.
-Животићи – славе Јовањдан.

15. август 2014. у 20:48

Порекло становништва села Слатина, Градска општина Сопот – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“.

Кроз село протиче Дубоки Поток, лева притока Стојничке Реке. Границе села, по „Списку Алије Нахије Београдске“ су „од Зверољинске капије поврх точке на гробове у ком су Турци… из Виковаца на коље набили, на Миланов виноград, на Округлу Пољану, на Простругу, на Запис у реку, на стару Сибничку Воденицу реком Стојничком на врбик, на надоране њиве, на Бучинац на трокраку границу опет у капију“. Величина села је у дужину и ширину пола сата хода.

Воде и име селу.

-Село се служи водом са Савковића Бунара, Селког Бунара и Слатинског Точка. У Сланим Барама на неколико места извире бљутава слана вода. По овим изворима село је добило име.

-Имања су на местима: Вутара, Бучје, Зоролјин, Потес, Гај, Урвача, Сувача, Мали Точак, Грабови, Ћерам и Равнице.
„На овој Алији налази се свега ораће земље 59 дана, завате 13 дана, косанице 86 коса и винограда 18 мотика; жирородне горе врло ретко има, по где који грм или шеварица, земља је посредствена. У време када је ова Алија спахији принадлежала плаћали су Сибничани 40 а Сојичани 18 гроша“

-Слатина се дели на Милекића и Савковића Крај који су раздвојени потоком Саставци.

-Слатина је новије насеље, раније је ту била алија које се, по предању, звака Цукићева Алија. У списку свих Алија у Нахији Београдској (писано на старословенском, слободан превод, оп. Милодан) под бројем 16 помиње се Алија Слатина.
Преци данашњих становника били су кирајџије и овуда су пролазили, идући за Београд, где су превозили бели смок, пршуту, катран и др. Пошто је била „питомина“ и ненасељен простор, решили су да се овде настане За ово су добили дозволу спахије, али их Сибничани и Стојничани нису пуштали пошто су они држали ову Алију и то спахији плаћали. Ипак су успели и први су се населили Савко, предак Савковића и Вулета, предак Вулетића. Потом су дошли Васиљевићи, Дамњановићи и остали. Како им је атар био мали, молили су спахију да га прошири до потока Сеоне. „Подмитили су спахију“ и он једнога дана узјаше коња и каже: „куда прођем ту је синор“. Тако су добили данашње границе сеоског атара.
Слатина је 1846. године имала 10 кућа и припадала је туријском срезу. Данас има око 50 кућа. Са Бељином, Манићем и Рожанцима чини једну општину.
-Савковићи, славе Ђурђевдан. Прадед Савко је дошао из Малог Села, засеока Заграђа у Качеру. У Малом Селу имају рођаке Даниловиће и Богдановиће, које је Карађорђе 1809. године доселио из Дренове, срез ужички. Зову их „Еровима“ и дирају их овако:
„Из Слатине је отишло 70 коњаника на Косово и тамо изгинули да би дошли Ерови да се населе“. Са Савковићима су род:
-Лукићи и;
-Милићи.
-Вулетићи, славе Алимпијевдан. Поменути предак Вулета доселио се из Теочина – таковски срез и „захватио“ најбољу земљу. С њима су род:
-Ђокићи.
-Васиљевићи (Петровићи), славе Никољдан. Старином су из Коштунића – таковски срез.
-Дамњановићи, славе Аранђеловдан. Деда се доселио из Горњих Бањана, таковски срез.
-Милекићи (Милановићи), славе Аранђеловдан. Браћа Милека, Милан и Панта дошли су 1823. године из Горњих Бањана – таковски срез. Милека и Милан се настане овде а Панта оде у Манић (Пантићи).
-Милановићи (Станићи), славе Јовањдан. Њихови стари су овде дошли из Сибнице – Космај, пре 70 година.
-Ковачевићи, славе Аранђеловдан. Тома „пинтер“ дошао је пре 40 година из Краварице у Драгачеву.
-Адамовићи, славе Никољдан. Предак из Тулежа, колубарски срез, дошао у кућу Панте Милића.

16. август 2014. у 18:23

Порекло становништва варошице Сопот, Градска општина Сопот – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“.

Варошица Сопот је у котлини, управо овде је мало више проширена долина потока Сопота. Куће су са обе стране потока. Већи део варошице је на десној обали. На левој обали има кућа до среског расадника, одакле настаје село Ропочево.

-Сопот је новије насеље. Лангер је на карти уцртао и унео само Sopot Bach. Описујући бој на Сопоту, Петар Јокић наводи „да су се из Ропочева повукли јужније, на место где је стара механа у Сопоту. Ту је тада био такав луг, да је наших десет могло дочекати сторину Турака“. На друму који из Београда преко Ропочева и Сопота, затим преко Неменикућа и Кораћице води за Тополу и даље, најпре је била подигнута механа „шидрралија“; сав остали простор био је ненасељен и припадао је Ропочеву. Доцније, око 1838. године, уместо оне старе подигнута је нова механа, која и данас постоји, само преправљена, својина Стеве Милошевића. Саграђен је и срески конак, који је изгорео 1888. године Из суседних села, поглавито из Ропочева и Неменикућа, почели су се појединци досељавати и тако је формирано ово насеље, које је 1893. године проглашено за варошицу. До 1905. године Сопот и Ропочево су чинили једну општину а те се године Сопот одвојио. И сада је заједничко гробље за ова два насеља.
Родови:
-Мајсторовићи, славе Митровдан.
-Васићи, Никољдан.
-Синђелићи, Трифундан.
-Жујовићи, Аранђеловдан.
-Поповићи, Никољдан.
-Радомировићи, Никољдан.
-Радосављевићи, Ђурђевдан.
-Ивковићи, Ђурђиц.
-Антонијевићи, Лазаревдан.
-Ковачевићи, Јовањдан.
-Јанићи, Митровдан.
-Великићи, Ђурђиц.
Сви су дошли из Ропочева и поглавито су трговци, кафеџије и занатлије.
Из Неменикућа су дошли:
-Милошевићи, славе Аранђеловдан.
-Ђурићи, Ђурђиц.
-Јовановићи, Јовањдан.
-Ђорђевићи, Аранђеловдан.
-Прокићи, Ђурђевдан.
-Николичићи, Никољдан.
-Јешићи, Ђурђиц.
Поглавито су занатлије и трговци. Из осталих космајских села:
-Милинковићи си из Дучине, славе Јовањдан.
-Жујовићи су из Рогаче, Аранђеловдан.
-Јовановићи, Никољдан;
-Трајковићи, Јовањдан и;
-Тодоровићи, Стевањдан су из Стојника.
-Пантићи су из Парцана, славе Аранђеловдан.
-Животићи, славе Јовањдан и:
-Митићи, славе Аранђеловдан су из Поповића.
-Живојиновићи су из Амерића, славе Стевањдан.
Из Баба су:
-Милинковићи, Трифундан.
-Радојвеићи, Јовањдан.
-Симићи, Никољдан.
-Новичићи, Аранђеловдан.
-Павловићи су из Лисовића, не каже се коју славу славе.
-Димитријевићи су из Међулужја, славе Ђурђиц.
-Радовановићи су из Кораћице, славе Ђурђиц.
-Јанковићи су из Влашке, славе Јовањдан.
-Николићи су из Мале Врбице, славе Ђурђиц.
-Николићи су из Јеленца у Јасеници, славе Никољдан.
-Јанковићи су из Пожаревца, славе Св. Петку и;
-Церовићи, не каже се ништа за славу.
-Ђурићи су из Винче у Јасеници, славе Лучиндан.
-Анђелковићи су из Соко Бање, славе Мратиндан.
-Чарапићи су из Белог Потока, славе Ђурђиц.
-Михаиловићи су из Јагодине. Славе Аранђеловдан.,
-Марковићи су из Шепшина, славе Никољдан.
-Копчићи су из Ужица, славе Никољдан.
-Симићи су из Београда, славе Ђурђевдан.
Из Баната су:
-Јовановићи, славе Никољдан и;
-Стефановићи, славе Ђурђевдан.
Из Тетова су:
-Михаиловићи, славе Никољдан и;
-Јовановићи, славе Никољдан.
Из Македоније су:
-Ђорђевићи, славе Стевањдан;
-Плавше су из Љубљане.
Из Грчке су:
-Димитријевићи, славе Св. Цар Константин и Царица Јелена.
-Николајевић, славе Св. Танасије.
-Анастасијевић, СВ. Цар Константин и Царица Јелена.
-Поповићи су из Врховина у Лици, не каже се коју славу славе.

17. август 2014. у 21:53

Порекло становништва села Стојник, Градска општина Сопот – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“.

Стојник је на рипањској површи, коју су испресецали потоци Ајдуковвац (Ерчић), Божански Поток и Лесковац, који чине Кључеве. Од Кључева и Дучинског Потока постаје Стојничка Река.

-Главнији су извори: Чесма, Топлик, Ћелеминац, Врбовац, Скупаја, Водица, Боговица и Ајдуковац.. Извор Живиница сматра се да је лековит, ту долазе жене о Ђурђевдану и врачају.

-Делова атара су: Градиште, Лесковац, Требежине, Парлог, Стануждина, Рудине, Ћуковац, Ћемелинац, Топлик, Костенац, Просијана, Сламњаке, Ћосино Поље, Џоринац, Скупајица, Јалова Лука, Засаде, Смрдан, Боговица, Трчинога, Кошариште, Зорољин, Морак, Џидов Кључ, Аљаје, Пећчине, Кључеви, Ајдуковац, Тамничина, Ражњеви и Мекоте.

-Село се дели на Старо Село, Божаново и Бањицу. Ови крајеви даље се деле у џемате по родовима који у њима живе.

-У „Старом Селу“ има трагова од ранијег гробља које зову „Гробљице“. У атару је северно од села „Градиште“, где се налазе трагови старог насеља.

-По предању село је најпре било у „Старом Селу“ а доцније у „Дубокој Јами“, у изворном делу потока Врбовца, у чијој је близини данашње гробље. На овоме су месту били стара црква и школа. Доцније су се, „због чуме која је свет затирала“ преселили на данашња места и подигли мале колине у којима су становали.
Лангер помиње у беогрдском дистрикту Stojnik, а и на карти где је унео под именом Stonik. Године 1732. Стојник је имао 30 кућа. Првих десетина 19. века село је улазило у састав Катићеве кнежине и имало је 1818. године 38, а 1822. године 44 куће. Године 1846. је имало 79 кућа и припадало је срезу туријском. Године 1921. у селу је било 228 кућа.
За најстарије родове у селу се сматрају Бедићи и Вукотићи.
-Бедићи (Томашевићи), славе Томиндан. Старац Милош Илић од 80 година прича да је у Стојник први дошао неки Јагар из Сјенице. Јагаров син или унук је Радован „Беда“, од кога су Бедићи, који су некада били врло моћни и богати. Бедићима их, веле, зову због тога, што је њихов предак Радован био „беда“ за село. Био је, кажу, моћан и бесан, отимао је новац и имање и од Срба и од Турака. Код Турака је опадао (вероватно цинкарио, оп. Милодан) и Србе и Турке и њему се све веровало. Причају да је овако радио: Неки од Срба искрчи и истреби шуму и спреми за орање. Кад Радован то види, узме плуг и пооре крчевину, и тако је присвоји. Да би га се ослободили, многи га почну окумљивати, те је тако имао много кумстава. Да би се ослободио многих кумова, Радоован је Столу „Бугарину“, за кога је удао кћер, „предао половину кумства“.
-Вукотићи (Марковићи, Мијаиловићи и Кузмановићи), славе Никољдан. Стојко, чукундеда Глигорију Вукотићу од 78 година дошао је одмах после Јагара од Бијелог Поља у Полимљу.
За овима су се доселили:
-Бранковићи (Милутиновићи, Пантелићи, Јанковићи, Павловићи, Живановићи, Урошевићи, Радосављевићи, Николићи и Мијатовићи), славе Ђурђевдан. Предак Бранко са четири сина дошао је такође од Бијелог Поља и населио се у Дубокој Јами, одакле се доцније због чуме преселио на данашње место.
-Игњатовићи (Поповићи, Путићи и Миланковићи), славе Ђурђевдан. Род су Бранковићима.
-Јеринићи, славе Никољдан. Пре 160 година су њихови стари побегли од Бијелог Поља – Сјенице због турског зулума.
-Максићи, славе Никољдан. И они су од Бијелог Поља. Преци Степан и Стеван су били имућни сточари. Турци су извршили насиље над њиховим женама, због чега их они побију, оставе кућу и дођу у Стојник. Куће су им прво биле Џоркаду (?). У матици су славили Лазаревдан, па су славу променили да их Турци не би пронашли.
-Ивановићи (Дабићи), славе Никољдан. Род су Максићима, потомци једног од Степанових синова.
-Андрићи (Цветковићи), славе Марковдан и Ђурђиц. Воде порекло од неког Андреје, који је пре 100-120 година из Дражња (грочански срез) дошао жени (Милици) у кућу. Андреја је погинуо на Засавици. Милица се преуда за неког Цветка „Вла“ из околине Пожаревца. Андреја је оставио сина Јована, а овај четири сина, од којих је сада жив само један (Андрић). Од Цветка и његових потомака су Цветковићи. Имају рођаке у Дражњу, Дедиће и Марковиће, који су пореклом из Херцеговине.
-Антонијевићи, славе Никољдан.. Претка Антонија довео је из Горачића у Драгачеву Вукосав, предак Вукосављевића.
-Вукосављевићи (Милосављевићи), славе Никољдан. Прадед Вукосав са три брата дошао је из Горачића у Драгачеву око 1830. године. У Горачићу се презивају Поповићи.
-Маринковићи, славе Никољдан. Предак је пореклом из Драгачева.
-Деспотовићи (Павловићи и Танасковићи), славе Стевањдан. Пре 100 година су се доселили „од Рудника“.
-Јовановићи (Милићи), славе Никољдан. Чукундеда се звао Милија и по њему се презивају Милићи.
-Бугарчићи (Столићи), славе Никољдан. Предак Столе „Бугарин“ дошао је „из јужних крајева“. Овде се оженио ћерком Радована „Беде“.
-Ђурђевићи (Белопољци) су од Бијелог Поља у Полимљу.
-Кузмановићи, славе Никољдан. Они су род са Вукотићима.
-Петровићи, славе Јовањдан. Преци Сава и Тодор дошли су пре 50 године из Бијељине у Босни – Семберији.
-Стојичићи, славе Јовањдан. Предак дошао као радник из Бугарске.
-Милићевићи, славе Лучиндан. Пореклом су из околине Ужица. У Дучини су им род Даниловићи.
-Пантићи (Сретеновићи), славе Св. Враче. Доселили су се из Драгачева.
-Милосављевићи, славе Ђурђевдан. Они су пореклом из Неваде у таковском срезу.
Непознатог порекла су:
-Ивковићи (Љубисављевићи) – славе Велику Госпојину.
-Аћимовићи (Митровићи) – Ђурђиц
-Даниловићи (Милинковићи) – Никољдан.

21. август 2014. у 20:28

Порекло становништва села Брестовик, Градска општина Гроцка – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница.

-Брестовик се налази на обема странама Караулског Потока. Већи број кућа је на левој обали овога потока а мањи на десној. На левој страни Караулског Потока последње куће на север допиру до друма Гроцка – Смедерево, преко друма нема кућа. Са десне стране куће се протежу до Бадриковца.

-Село употребљава углавном изворску воду. Главни извори су: Дољача, Запис, Чесма и Ливадарски Бунар. Има и ђермова.

-Зиратне земље су око села, нарочито у Високом и Бадљиковачкој Равни. Испаша готово да и немају. Виногради су у Подунављу. Општинска имања су: Утрина, Дрењаци и „Испод села“. Ту цело село напаса стоку и за то плаћа опоштини извесну таксу.

-Село је разбијеног типа шумадијске врсте и дели се на: Горњи, Доњи и Брђански Крај. Горњи и Доњи Крај су са леве а Брђански са десне стране Kараулског Потока. Куће су по крајевима груписане, нарочито код школе, где је граница између Горњег и Доњег Краја.

-Село има једно гробље; ту је ископана римска гробница. Испод „Рујишта“ ископане цигле, велико камење, римски новац и др.

Име селу.

Овде је било много брестова, по којима је село добило име.

-Село је населио кнез Милош. Први досељеници су Радо – предак Радића, Гачо – предак Гачића и Караклаја – предак Караклајића. Дуго су се „вукли“ где ће да заснују село. Радо је хтео да буде на Ладној Води – у „Подунављу“ али на то није пристајао Гачо, јер није хтео да му се деца даве у Дунаву. Он се насели и оснује данашњи Доњи Крај. Караклаја оде на Булину Воду. Како су били растурени и село разбијено кнез Живко из Умчара нареди да се групишу и тако село добије данашњи тип-изглед.
-Радићи су од Раде, славе Петровдан. Радо је дошао са Аде Циганлије, одакле га је кнез Милош отерао и да му земље у Београду. Пошто му се у Београду није допало он дође у Брестовик. Старином је из Хрватске.
-Гачићи (Марковићи и Живковићи) су од Гаче, славе Ђурђиц. Прадед дошао из Дрлупе, округ београдски где имају рођаке. Из Дрлупе су дошли бог тога што тамо нису имали земље, а овде је било доста.
-Богдановићи (Милосављевићи), славе Ђурђиц. Гача и Богдан су били браћа рођена. У Дрлупи су им род Сирковићи.
-Караклајићи (Обрадовићи), славе Никољдан. Прадед Мирослав „Караклаја“ дошао из Мајдана, таковски-руднички округ.
-Ратковићи, славе Ђурђевдан. Старином су Сјеничани. Населили се прво у Топчидеру, одакле их кенз Милош „крене“ и нареди да се населе на Врачару. На Врачару им се није допало, дођу у Гроцку, одакле их Гарашанин упути у „брестовачку алију“, где се населе.
-Танасковићи (Босућани), славе Никољдан. Деда дошао из Бусуте у Качеру.
-Јевтићи, славе Никољдан. Доселио се деда Јевто из Мајдана, таковски-руднички округ.
-Филиповићи, славе Ђурђевдан. Деда дошао из Чачка.
-Радовановићи, славе Јовањдан. Деда дошао из Старог Влаха.
-Кованџићи, славе Митровдан. Деда дошао из Рогаче под Космајем.
-Раковићи, славе Ђурђевдан. Деда Јеремија дошао из Мајдана, таковски-руднички округ. Његов брат отишао је у Балуге, љубићски округ, где се презивају Кузуновићи.
-Радосављевићи, славе Никољдан. Старином су из Херцеговине. Били у Руднику, одакле њихов деда Радосав дође у Брестовик.
-Вуксановићи, славе Јовањдан. Деда се доселио из Граница, заселак Ковачевца.
-Јовановићи су дошли пре 30 година из Плевне, не каже се коју славу славе.
-Младеновићи, славе Никољдан. Дошли су из Мутња, качерски-руднички округ, род су им Јовановићи (Ере) у Умчарима и Ракићи у Клоки, јасенички-крагујевачки округ.
-Бановићи, славе Ђурђевдан. Деда дошао из села Стапара код Бања Луке у Босни.
-Кесеровићи, славе Никољдан. У исто време и из истог места дошли са претходним Бановићима.
-Алемпијевићи, славе Лучиндан. Деда дошао из Мајдана, таковски-руднички округ.
-Шајковићи, славе Ђурђиц. Дошли из Лозовика од Шајковића.
-Јовановићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Гроцке пре 50 година.
-Пантићи, славе Никољдан. Дошли из оближњих Пудараца.
-Делибашићи (Јовановићи), славе Ђурђевдан. Отац дошао из Диваца, ваљевски-подгорски округ.
-Стојановићи, славе Аранђеловдан. Отац им се доселио из Грахова, лесковачки-врањски округ. Био је неко време у Водицама у Јасеници, где је служио.
-Гајићи, славе Никољдан. Доселили су се из Мајдана таковски-руднички округ.

27. август 2014. у 20:30

Порекло становништва села Камендол (по књизи Камендо), Градска општина Гроцка – Град Београд. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

-По положају које има, Камендол чини изузетак од осталих насеља у Смедеревском Подунављу. Кроз село протиче Камендолски Поток, чији је извор код сеоског гробља. Сеоске куће су у самој долини потока; по странама их нема и ту су имања. Село се развија низ поток, према истоку.

-Пије се већином изворска вода. Извори су: Крајински Бунар, Сеоски Бунар, Андрејића Бунар, Ајдучица и др. Има доста извора и у сеоском атару.

Земље и шуме.

-Имања су око села. Виногради су на Орловом Брду, Крајинском Брду, Трајином Брду, Суварју и Табли. Испаше су у Трски, Макљашу, Великим Њивама и Црним Барама. Зиратна земља је у Орепку, Малој Равни, Маџарској Равни, Дебељаку, Липском Лугу и Вучју. Највише шума има у Микуљи, Црној Бари и Грујином Гробљу.
Испаше су нарочито добре, због тога Камендолци имају најбољу стоку.

-Камендол је насеље збијеног типа. Дели се на крајеве: Крајинску Малу, Песак, Ајдучицу, Сувар, Андрејића Крај и Карићеве Куће.

-Прича се, да су некада, када овде није било насеља, већ густе шуме, срели на уском путу двоји сватови, код садашње куће Милојка Петронијевића, па како нису хтели једни другима да се склоне са пута, побију се и изгину. На месту погибије неко побије камен, и како је камен био у долу – долини, то и село добије по томе ово име.

-По предању, Камендол је добио прве становнике крајем 17. века и прве куће су биле око изворишта Камендолског Потока, одакле се село постепено ширило на исток, низ поток.
У селу су ове породице:
-Видосављевићи (Брзаци), славе Никољдан. Прадед Видосав је дошао из Васојевића у Студеницу, па доцније овде.
-Андрејићи (Рашићи), славе Андријевдан. Старином су из Корита – између Пештера и Бихора. Неко време су били у Студеници. Њихов прадед Сима сишао са калуђерима, који су носили ћивот Светог Краља и са њима дошао до манастира Рајиновца. Даље није могао да иде, јер му је жена била бременита. Када су калуђери са ћивотом кренулу даље, он дође у Камендол, подигне колибу и настани се. У селу је затекао Видосавављевиће, Гавранску фамилију и Липшиће.
-Ђорђевићи (Гавранска фамилија), славе Стевањдан. Прадед Ђорђе дошао са Косова. Најпре се населили у близини Гроцке, на месту Гаврану, по чему су добили надимак.
-Липшићи (Николићи, Петронијевићи, Симићи и Ђорђевићи), славе Никољдан. Непознатог порекла. Петронијевићи се били одселили у Мало Орашје па се вратили.
-Карићи (Павловићи), славе Никољдан. Непознатог порекла.
-Пауновићи, славе Ђурђиц. Прадед Паун дошао из околине Врања. Био мајстор и правио вреће.
-Поповићи, славе Лучиндан. Пре 70 година дошли из Мајдана, таковски-руднички округ.
-Савићи, славе Аранђеловдан. Старином су из Црне Горе.
-Новаковићи, славе Малу Госпојину. Деда дошао из Црне Горе.
-Лазићи-Јовановићи (Ливадари), славе Св. Ћирила и Методија. Деда Петар дошао из Божурње, крагујевачка Јасеница.
-Ђорђевићи (Јовичини), славе Никољдан и Ђурђиц. Непознатог су порекла.
-Стевановићи (Декићи), славе Св. Петку. Деда Дека се доселио из Крајине.
-Павловићи су род Новаковићима, славе, као и они, Малу Госпојину.
-Миладиновићи (Којићи и Лелићи), славе Ђурђиц. Деда човеку од 67 година дошао из Крајине, зову их „Крајинцима“ и по томе је цео крај назван.
-Стојадиновићи, славе Ђурђиц. „Вла Илија“, њихов деда се доселио из Баната.
-Јојићи (Јовановићи), славе Никољдан. Непознатог су порекла.
-Ђорђевићи („Ере“), славе Марковдан. Старином су из Старог Влаха.
-Јовановићи („Ере“), славе Ђурђиц. Старином су из Старог Влаха.
-Петровићи, славе Петровдан. Прадед се доселио из Крајине.
Село има једно гробље.

Насеља Града Београда

Коментари (249)

Одговорите

249 коментара

Милодан

Милодан

Милодан

Милодан

Милодан

Милодан

Милодан

Милодан

Милодан

Милодан

Најновије

Најновије

Донирај и помози пројекат

ДСР ПОРЕКЛО

ДНК ПРОЈЕКАТ

ФОРУМ

НАШИ ПОРТАЛИ

Насеља Града Београда

Коментари (249)

Одговорите

249 коментара

Најновије

Најновије

Дигитална библиотека

Архивски каталог

Српски ДНК пројекат

Где да се тестирам?

Порекло Јутјуб канал

Порекло Задужбина

Донирај и помози пројекат

УПЛАТЕ У ЕВРИМА (из земаља Европске уније)

УПЛАТЕ У АМЕРИЧКИМ ДОЛАРИМА