Новаковић

Бесплатно ДНК тестирање староседелачких родова општине Прибој

Друштво српских родословаца „Порекло“  у сарадњи са Биолошким факултетом Универзитета у Београду спроводи велико истраживање генетичког порекла Срба староседелаца са подручја Старе Рашке и Старог Влаха. Резултати тестирања биће уврштени у базу Српског ДНК пројекта и коришћени у изради будуће студије. Напомињемо да је тест бесплатан (редовна цена је 13.000 динара). Како…

› више информација

Род Родић-Стојисављевић – генетичка слика

Родићи-Стојисављевићи су најбројнија родовска група у Лици и Босанској Крајини. Према сачуваном предању, воде порекло из Херцеговине (пре 400 год.). Међу неким родовима постоји магловито предање о даљем пореклу из Македоније. У Босанску Крајину су се исељавали углавном из Плавна у Далмацији и Велике Попине у Лици. У Крајини су…

› више информација

Коначни резултати акције Српски ДНК месец 2020.

Друштво српских родословаца „Порекло” је током септембра 2020. године традиционално организовало акцију ДНК тестирања под називом „Српски ДНК месец 2020”, у част оснивања Српског ДНК пројекта. За разлику од ранијих година, када је ово тестирање организовано 14. септембра, ове године је акција била током целог септембра, због чега смо овај…

› више информација

Порекло презимена, село Клокочевац (Мајданпек)

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Жарко Миловановић Клокочевац је сеоско насеље разбијеног типа, на (100 – 420 м) долинским странама (већи део на десној) Поречке реке, десне притоке Дунава, источним падинама Лишковца и западним падинама Великог Гребена, с обе стране пута ка Дунаву и Кладову, 32 км југо-источно од Мајданпека. Површина…

› више информација

O српском православном становништву у Илоку

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Радован Сремац Према каснијим подацима, српски православни храм у Илоку након изгона Турака саграђен је око 1703. године. Био је посвећена Св. Архистратигу Михаилу (као и садашњи). Храм је нешто касније посветио митрополит Софроније Подгоричанин (1710-1711). У храму је постојао Антиминс који је осветио митрополит Павле…

› више информација

Порекло презимена, село Доња Коњуша (Прокупље)

Порекло становништва, село Доња Коњуша, општина Прокупље – Топлички округ. Према књизи Вујадина Б. Рудића „Становништво Топлице“ – издате у склопу књиге „Топлица и Добрич“ – едиција „Корени“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Доњу Коњушу су, после 1878. године, населили досељеници из долине Јужне Мораве, Санџака и Црне Горе. -Новаковићи су…

› више информација

Порекло презимена, град Шид

Порекло становништва у Шиду. Приредио сарадник портала Порекло Радован Сремац. Списак православних породица у Шиду (град) према матичним књигама за период 1762-1930. године: АВРАМОВ(ИЋ) АДАМОВИЋ АЛЕКСИЋ (ЛАЂЕВАЧКИ) АЛИМПИЋ АНДРИЈЕВИЋ АНЋИЋ АНЧИН (БАБИЋ) АПИЋ АРАДСКИ АРАЛИЦА АРАЛИЦА-КОВИНЧИЋ АРАМБАШИЋ АРЛОВ АРСЕНОВ АРСИЋ АСАНОВИЋ (ЧАВРАНЧИЋ) АСУРЏИЋ АТАНАСИЈЕВИЋ АТАНАЦКОВИЋ АТАРАЦ АЦИЋ АЦКОВИЋ БАБИЋ БАЛИН…

› више информација

Порекло презимена, село Рајинце (Прешево)

Порекло становништва села Рајинце (по књизи Мало и Велико Рајинце), општина Прешево – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“ а на основу прикупљених података од 1940. до 1943. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Мало Рајинце: Положај насеља. Село се налази јужно од Великог Рајинца.,…

› више информација

Порекло презимена, село Броћна (Србица)

Порекло становништва села Броћна, општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Село Броћна налази се на брежуљкастом земљишту терцијалног побрђа, а припада џематском типу села. Село има колективну сеоску мерају — утрину….

› више информација

Порекло презимена, село Доњи Кашић (Бенковац)

Доњи Кашић је село у Равним Котарима (Далмација), источно од Задра и северозападно од Бенковца. Припада општини Земуник (Задарска жупанија). Административно припада граду Бенковц (Задарска жупанија). Рељеф је крашки, са малом надморском висином. Највише тачка је Мандића главица (192.6 m). Православна црква Светог Илије подигнута је 1872. године, на рубу…

› више информација