Порекло становништва села Бошковићи, општина Лакташи. Према књизи Живка Вујића „Лакташка Жупа – прошлост и садашњост“, издање 2013. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села и комуникације.
Село у општини Лакташи, удаљено 7,5 км југоисточно од општинског центра. Удаљеност од раскрснице у Клашницама износи пет км. Кроз село пролази магистрални пут Клашнице—Прњавор у дужини од три км, асфалтиран 1975. године. Асфалтираног пута у Бошковићима има још око шест км (до села Алексићи, према Милошевцима и према Деветини). Неасфалтираног (макадамског42) пута има око пет км.
Топографија и тип села.
Терен је претежно брежуљкаст, осим равнице зване Баре на десној обали Турјанице. Простире се на површини 7,254 км2, а смјештено је на 140–244 м н. в. Куће су разбијеног типа, претежно лоциране по засеоцима: Лакановићи (Радинковићи), Ново село, Поповићи (на Поповића рду) и Рачићи (на Рачића брду). Позната су и брда: Ролихово, Глигорића, Игњатића и Бунића обала. Између заселака и брда су мање површине под бјелогоричном шумом. Граничи се са селима: Алексићи, Довићи, Деветина, Кадињани, Милошевци и Чардачани.
Блиска прошлост села и воде.
Становницима су још у сјећању Вранчића и Тадића дућани који су радили до Другог свјетског рата. Први је на граници према Алексићима, а други према Друговићима. Јужном страном протиче ријека Турјаница, источном страном рјечица Цетинац, која љети пресуши. Ту су још и мањи водотоци (потоци): Грабовац, Грујинац, Јовац и највећи међу њима Тутњевац по коме је превој преко кога иде магистрални пут Клашнице–Прњавор добио име.
Занимање становништва, образовање и остаало.
Становништво Бошковића бави се пољопривредом. Од житарица се највише гаје пшеница и кукуруз, а добро успијева воће, посебно трешње и шљиве. Мањи дио мјештана је запослен у Лакташима, Бањалуци и иностранству (највише у Словенији).
Подручна основна школа (некада је носила назив Милан Радман), припада матичној ОШ „Холандија“ у Слатини. Почела је да ради школске 1975/ 1976 (друго полугодиште), Дана 18. Октобра 1999. завршена је санација школе, а 2010. уз зграду школе је дограђена фискултурна сала.
У селу постоје двије продавнице мјешовите робе, ресторан, вулканизерска радња и расадник украсног биља.
Село је добило електричну енергију 1971. године. Воду је добило 60 домаћинстава 1977, а коначна изграња водовода је завршена 1980. Телефонски прикључци су у функцији од 2001. године.
Порекло становништва.
Село има 133 домаћинства и 68 презимена (приближно два домаћинства · једно презиме). Најбројније су породице:
-Кресојевић (13 домаћинстава и 36 становника),
-Тривић (11, 44), Рачићи (8, 21),
-Пејић (6, 15),
–Поповић (6, 13),
-Василић (5, 13) и:
-Радинковић (5, 17). Заступљена су још презимена:
-Бојић (три домаћинства), Бунић (три), Вранчић (четири), Врачар (два), Вујић (два), Галић (два), Глигић (три), Јовичић (три), Крупљанин (два), Малкић (два), Миљевић (два), Москаљук (три), Овшек (два), Присташ (три), Робак (два), Рудић (два), Савић (два), Тадић (два), Теодоровић (три). По једно домаћинство имају породице: Алексић, Аулић, Бојко, Вукмир, Вујмиловић, Главаш, Добрњац, Дмитрић, Дуљић, Жабић, Зељковић, Змјесни, Иваниш, Игњатић, Инђић, Козомара, Косић, Малешевић, Марић, Марковић, Мелнек, Микић, Милинковић, Мишура, Мохаћ, Новаковић, Петреш, Радак, Радивојевић, Радоја, Радујковић, Рајић, Раковић, Рисовић, Рогић, Ромић, Фаусто, Хуцман, Црнадак, Црнокрак и Чолић.
Ђурђевдан славе породице: Бојић, Бунић, Глигић, Жабић, Игњатић, Јовичић, Козомара, дио Поповића, Радинковић, Рисовић, Тривић, Црнадак;
Никољдан – Врачар, Галић, Зељковић, Инђић, Косић, дио Поповића;
Св. Стефана – Дмитрић, Малкић, Радак, Радоја, Раковић;
Јовањдан – Вујмиловић, Добрњац, Иваниш, Миљевић, Петреш, Ромић, Рудић, Црнокрак;
Св. Игњатија -Рогић,Теодоровић;
-Митровдан — Вукмир, Ролих,
Ђурђиц – Аулић;
Часне вериге – Видовић, Радујковић;
Аранђеловдан – Радивојевић, Тадић;
Петровдан – Марић;
Марковдан – Вујић, Мишура, Крупљанин, Рајић;
Томиндан — Дуљић, Кресојевић;
Илиндан – Василић;
Св. Пантелејмона – Пејић;
Велику Госпојину — Змјесни, Мелнек, Москаљук, Овшек, Присташ, Робак, Хуцман;
Св. Јована Милостивог – Вранчић;
Ивањдан — Милинковић;
Покров Пресвете Богородице – Савић.
Један дио Рачића слави Св. Ћирила и Методија, а други Св. Кирила Словенског.
Од познатијих личности у селу су рођени Александар Кресојевић, др економских наука, Живко Кресојевић, друштвенополитички активиста, Звонимир Кресојевић, привредник и Урош Василић, чувени самоуки мајстор.
ИЗВОР: Према књизи Живка Вујића „Лакташка Жупа – прошлост и садашњост“, издање 2013. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)