Порекло становништва села Алексићи, општина Лакташи. Према књизи Живка Вујића „Лакташка Жупа – прошлост и садашњост“, издање 2013. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село у општини Лакташи, удаљено 11 км источно од општинског центра, осам од Клашница и три км од магистралног пута Клашнице–Прњавор. Претежно је равничарско, са благим нагибом према југу и ријеци Турјаници која протиче цијелом јужном страном села. Налази се на 155–288 м н. в., а површина износи 5,579 км2. Централним дијелом села пролази асфалтни пут дужине 3,9 км, изграђен 1991. године.
Тип села и воде.
Село је разбијеног типа пошто су куће претежно лоциране по благим падинама с лијеве стране пута (из правца Лакташа). Окружено је селима Деветина, Бошковићи, Кадињани, Љубатовци и Ћетојевићи. Источном страном протиче рјечица Бојана која љети пресуши, а ту су још и потоци: Петровац, Точковац, Црнадак и Опаљени поток. Готово трећина села је под бјелогоричном шумом.
Занимање становништва.
Становништво Алексића бави се пољопривредом, а мањи дио је запослен у Лакташима, Бањалуци и иностранству. Узгајају се пшеница, кукуруз, јечам и зоб а добро успијева и воће: шљива, јабука, крушка, трешња, ораси, јагоде, као и поврће: кромпир, паприка, парадајз, купус, махуне.
Црква.
Године 1993. поред асфалтног пута, на средини села, саграђена је Црква Успенија Пресвете Богородице, задужбина Бранка Ђукића, рођеног у сусједном селу Деветина. Патријарх Павле је освештао крстове на куполама цркве 16. октобра 1993. Дана 15. августа 2010. цркву је освештао владика бањалучки Јефрем и она отада улази у састав СПЦ и припада чардачанској парохији. Алексићко гробље (у коме се сахрањују Срби, а Украјинци се сахрањују у украјинском гробљу у Деветини) налази се на брду око километар удаљеном од цркве.
Образовање и остало.
Ђаци основну школу похађају у селу Бошковићи. У селу раде двије продавнице и бензинска пумпа. До 28. маја 2001. постојао је мјесни уред. Мјесну заједницу, уз Алексиће, чине Рајичевци, Љубатовци и Бошковићи. У просторијама мјесне заједнице налази се спомен–плоча шеснаесторици погинулих бораца ВРС – из Бошковића петорица, Љубатоваца двојица и Рајичеваца деветорица. Из Алексића није нико погинуо у рату 1992 – 1995. године.
Село је добило електричну енергију 1971, а телефонске прикључке 2000. године.
Поузданих података о поријеклу становништва и називу седа нема. У селу нема ниједно презиме Алексић. Може се претпоставити да је име родовског поријекла, настало од неког давног претка Алексе. У вријеме аустроугарске власти Украјинци су населили рубне дијелове села, гдје неки од њих и данас живе.
Порекло становништва.
Најбројније породице:
-Рогић (14 домаћинстава, 21 кућа и 48 становника), славе Никољдан;
-Глигорић (7, 10, 19), дио слави Марковдан, а дио Ђурђевдан и:
-Пејић (6, 10, 17) — лоцирани на Пејића брду, славе Св. Пантелејмона.
Славе осталих породица:
-Адамовић, Петровић и Самац славе Јовањдан;
-Бабић, Маринковић – Св. Стефана;
Бобрек, Радоми, Стахнек – В. Госпојину;
-Вукелић, Гајић, Јовичић, Манојловић, Поповић, Радинковић, Ћетојевић – Ђурђевдан;
-Густоварац – Покров Пресвете Богородице;
-Данојевић, Теодоровић — Св. Игњатија;
-Ђукић, Ђурић, Радоја – Св. Василија;
–Ковачевић — Никољдан;
-Кресојевић — Томиндан,
-Радановић – Никољдан.
(Породице Клајбер, Корда, Конајица, Фанић и Шмељцер су викендичари и нису у попису становника Алексића.)
Од познатијих личности, у селу су рођени Милутин Пејић (1947), привредник и књижевник и Мирослав Данојевић (1945–2010), пољопривредни стручњак.
ИЗВОР: Према књизи Живка Вујића „Лакташка Жупа – прошлост и садашњост“, издање 2013. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)