Пoрекло становништва села Жлијеб, општина Вишеград. Према књизи Јелисија Јеше С. Новаковића „Вишеградска жупа и Боричка висораван“ из 2008. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај и име села.
Жлијеб је село, после Поздерчића, по броју домова највеће на подручју Жупе са 53 домаћинства (50 муслиманских и 3 православна). Име села је везано за једну легенду од старина. Већ смо код објашњења назива за село Пресјеку говорили о „Млеководу“ са Дикаве. Цеви су низ Дикаву спуштане у ово село где су били наставци чункова (Лакомица), ужљебљења, по чему је селу и дато име Жлијеб.
У турском попису из 1604. године налазе се Горњи Жљеб и Долњи Жљеб, два села са доста муслиманских домова који су у порасту и мање православних која се налазе у процесу гашења. То потврђују следећи подаци: Фируз Никодин – на очевој баштини, баштина Вукашина, у поседу Хусејина Вукомановог, баштина Вука, у поседу Мехмеда сина Вуковог, сада у поседу Рамадана, спахије, баштина Дејана Радојевог, у поседу Алије, пришлаца, Земин Станка Стипановог, у поседу Хусејина Милошевог… све у Горњем Жљебу, где је пописан 51 муслиман са баштином и 7 немуслимана такође са баштином. Скоро иста ситуација је и у Долњем Жљебу у коме се пописују воденице и виногради у власништву муслимана.
Оба стара села идентификована су као садашње јединствено село Жлијеб. По попису из 1961. године у селу се налазило укупно 53 дома, од којих 49 муслиманска и 4 српска православна.
Муслиманске породице су:
-Агићи, Хоџићи, Кешмери, Софтићи, Ваљевци, Глушчевићи, Османбеговићи, Дервишевић, Хаџић, Кос, Рамић, Купус, Булатовићи.
Српске православне породице:
-Шимшићи пореклом су са Малог Стоца, изнад Добруна. Више објашњења дали смо код породице Шимшић која се доселила у Влаховиће. У Жлијеб се први доселио на купљено имање Миливоје (1888 — 1986). године, који је живео 98 година. Слава је Св. Јован Претеча и Крститељ. Поред ове православне породице, Жлијебу припада и породица:
-Новаковића са кућом под Подовима, на десној страни Оџачког потока према Обравњу. Први се доселио Пантелија, 1920. године (или његов отац) из Филипова Брда (са „суве“ границе, од Рајака). Славе Ђурђевдан. Нису род са Новаковићима из Поздерчића. Сада на очевини живи Пантелијин син Живорад.
Село Жлијеб простире се испод саме пданине Јањач (кота 1473 м) југоисточно од Поздерчића. Доста је питомо. Има здраву изворску воду, мусдлиманско и ново православно гробље.
Пажње вредна је још једна легенда везана за затварање јаког врела које је некад постојао у овом селу. По тој легенди, врело је било толико јако да је давао много више воде него што је има садашња Хртарска ријека. Из незнаних разлога Проклета Јерина је то врело пригушила „сјернатом вуном, кудељом и неком масноћом“ тако да је ту нестал извора, ми се касније утврдило да је загушена вода нашла излаз на другој страни Beликог Стоца и Планине Звијезде у Перућцу, како се сада зове и место и Речица. Од некадашњег извора до Дрине ток је био дуг 7 — 8 км, а ток исте воде Перућац није дужи од 1 км, такође до Дрине. Истина је да су између два светска рата у Жлијеб на некадашње извориште долазили стручњаци са неким „уређајима и апаратима“ и констатовали да се испод камења и једне плоче налази јака вода. Ако би неко ту тражио воду треба да буде опрезан, јер би при откопавању могао настрадати од појаве јаког млаза те подземне воде. Колико у свему овоме има истине и реалности не би било тешко да стручњаци са одговарајућом опремом то испитају. Ово тим пре што од описаног локалитета постоји нека блага, а пар километара и велика вододерина куда је, наводно, некада текда вода из запушеног врела.
ИЗВОР: Према књизи Јелисија Јеше С. Новаковића „Вишеградска жупа и Боричка висораван“ из 2008. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)