Порекло презимена, село Мухашиновићи (Високо)

Порекло становништва села Мухашиновићи, општина Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља и воде.

Село је између (Х)асина Потока, који га дели од Бискупића, Дола, који га дели од Местоваца, а испод Градине. Њиве допиру све до Босне. Главни део села је на тераси од око 70 м изнад Босне, која је усечена у Градину. Једна је кућа у Хасину Потоку, а две су поред цесте.

Воду доносе са стублина у самом селу. Њиве су већином испод села, у пољу поред Босне. Изнад села је Дињак, а под селом су Равне, Кашиле, Оћези и Ливаде. Ситна шума и уједно испаша је у Потоцима изнад села, а на Градини је права букова шума.

Тип села.

Осим двеју кућа поред цесте (1 кућа Ћулума и 1 кафана Р. Шавије из Зимче) под селом, и једног чардака изнад села, све су остале куће на тераси, збијене око пута за Бискупиће. Ту су 4 куће Шаренаца, 3 Попића и 1 Шушњевића.

Прича се да је ово село било својина Мухашина, и да се село по њему прозвало.

Поред цесте, под селом, има старо муслиманско гробље. Последњи су се у њега копали Драгунићи, а сада нико. Под овим селом нађена је на њиви Златарини чувена плоча са натписом Кулина бана из 1203. или 1204. год.

Порекло становништва.

У селу су раније боравили муслимани. Последњи су иселили Драгунићи; отишли су у Срхиње. Од православних први су се населили у овом селу Ђурићи; сада су у Лијешеви. Раније су овде боравили и Кокоти; сада су на Бањеру. Данас у селу живе искључиво православни.

-Попићи (3) су старином из Попова и заједничког порекла са Попићима у Балибеговићима. У Мухашиновићима су најпре стајали изнад данашњег села, па су се доцније спустили. Као и остали Попићи славе Јовањдан, али још прислужују и Аранђеловдан. Причају да им је дед једном носио кугу, и она му рекла да славе Аранђеловдан.

-Шаренци (3) су старином из Давидовића у Билећском срезу у Херцеговини. Били су у Срхињу, Бискупићима и др. Доселили су пре више од 100 год. Истог рода има и по Граду, у Високом и Чекрчићима. Славе Лазаревдан а прислужују Аранђеловдан.

-Шушњевић (1) је старином из Крајине. Имају и надимак Пратровићи, јер је отац живих Нине и Ристе Шушњевића, Симо, који је био дунђер, био дебео, па му говорили: „дебео ко пратар“. Истог су порекла и Новаковићи на Лађицама (Срхиње) и у Подлуговима. Слави Никољдан.

-Ћулум (1) је старином Пелајлија-Пишмиш из Крајине. Један његов „старјеник“ оженио се неком удовицом Ћулума. Она је имала својих синова, па се и његов син прозове Ћулум. Слави Јовањдан.

Сеоско је гробље на Грабићу изнад села.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.