Порекло становништва села Горње Моштре, општина Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља и воде.
Босна чини испод Високог неколико врло великих меандара, и у сваком од тих меандара има по неко насеље. Тако је и с Г. Моштрем. Ово је село у меандру тако да је водом опкољено готово са свих страна, и то је, осим што је земља врло плодна, био свакако један од главних разлога постанку овог врло старог насеља. Сеоске њиве допиру изван села, према западу, до пута Високо-Травник. Обала на којој је село, доста је висока, и Босна поплави село само кад је велика поплава, као што је била 1915.
Село се служи водом из Босне и из бунара. Издан у бунарима је 4 до 5 m., а ниво Босне је нижи.
Земље и шуме.
Њиве су око села и изнад села. Земља је, иако већином пријегор а мање је пјескуља, врло родна. Места на којима су њиве зову се: Ћераковци, Свибе, Тополе, Вигњеви, Подградина и Колотини. Испаше су им по окрајцима њива; косница немају. Дрво добављају из 2 и по сата удаљене државне шуме Конџила.
Тип села.
Село је збијеног типа. Куће су с обе стране двеју улица: улица што од цесте иде на брод на Босни и с којом се на средини села састаје пут из Д. Моштра. Куће православних сељака су по периферији села, и између њих је нешто веће растојање. На средини села је велики старински чардак, сада својина Зечевића из Високог и Челебића из села. Растављене од осталих су куће Томића, с горње стране, и Крајишника и Аћимовића, с доње стране села.
Прича се, да је на доњем спрату поменутог чардака била тамница а на горњем суд. Улицом се још познају остаци старе турске калдрме. Кад се у Вигњевима оре дубоко, може се наићи плугом на калдрму. На путу за Д. Моштре има хумак што га је, по народном предању, турска војска начинила наносећи земљу да се ту постави чадор султана Ел–Фатиха. Прича се, да је у дну њиве Свиба била црква; ту се може изорати понегде цреп. (Даље в. опис Д. Моштра).
Подградина се зове по Градини на десној обали Босне. Данас у Г. Моштрама живе већином муслимани; православних има мање, и њихове је претке населио овде већином Бимбаша (в. опис Д. Моштра). Пре окупације било је у селу више православних. Аге су истерали Куваче, Манојловиће, Хере, Јовашевиће и Војводиће. Од Челебића су двојица иселила у Турску, а изумрла је породица Лукхоџа, који су били дошли из Високог.
Порекло становништва.
Од муслимана данас у селу Живе:
-Бурко (1) је старинац.
-Узуновићи (1) су старинци.
-Челебићи су одавна дошли из Мокронога, где су били старинци.
-Омановићи (3) су доселили из Д. Моштра и чине један род с Омановићима у Д. Моштру и Радиновићима у Околишћу.
-Бербе (2) cy дошли „поодавно“ (пре 1878) из Брежана, где их још има.
-Дервишбеговићи (1) је доселио из Д. Моштра пре окупације.
-Xаџи—Axметовић (1) је доселио из Бугојна у Високо а из Високог дође као најамник у ово село. Овде се оженио и стално настанио.
-Свракић (1) је старином Грмовић из Сарајева. Доселио је пре окупације као најамник, оженио се ·овде и настанио.
-Kyбат (1) је доселио као најамник пре 15 година из Утовца (Порјечани).
–Добујак (1) је доселио пре 10 год. из Високог. Старином је из Раме. В. опис Високог.
-Буко (1) је доселио као најамник из Лијешеве „прије Швабе“, оженио се и стално настанио.
Од православних у селу живе:
-Томићи (1). Старином из Крајине. Зову се и Крајишницима. Селили су пре и после окупације у Зимчу, па их и тамо има. Славе Никољдан.
-Аћимовићи (1) су старином из Старог Влаха и род са Старчевићима у Чајну. Славе Ђурђевдан.
-Крајишник (1) је старином Васојевић из Крајине. Доселио је „прије Швабе”(Није род с Крајишницима у Зимчи). Слави Никољдан.
-Масали (1). У кући су два полубрата. Једно је прави Масал, а други је Тривунић, кога је довела мати из Оџака, кад се „удала за Масалова оца. Масалов отац је доселио пре окупације из Лужнице (Гостовић) и узео под закуп Челебића Хан. Славе Усјековање.
–Тривунићи су старином Латиковићи из Крајине (в. опис Оџака). Славе Јовањдан узиму.
Православни се копају на Голом Брду (Зимча), а муслиманско гробље je на Свибама; Омановићи се копају у Д. Моштрама.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)