Порекло становништва села Доње Моштре, општина Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља и воде.
Село је на левој обали Босне. Од Г. Моштра дели га поток Зимашница, 0д Раденовића „суха меја“, а од Лијешеве и Мокренога цеста. Сеоски атар је мален, али је земља врло плодна. Воду носе са чесме Рибњака, која је насред села, никад не пресушује и отиче као поток у Босну, и са Шћеоне.
Земље и шуме.
Њиве су око села. Зову се: Поткуће, Згонови, Подравне, Батаре, Подбарнице, Хендеци и Милавићи. Испаша им је заједничка са селима Зимчом и Лијешевом, а шума у Конџилу.
Сеоске су куће прилично збијене око две улице са врло пространим средселом, ћименом; на том је ћнмену повелика Млака у којој има воде и лети. Изнад кућа је веће раскршће путева за Високи, Лијешеву, Мокроноге; ту је као мала чаршија (Шарени, сада Плавшин Хан). Куће тог чопора припадају Лијешеви н Моштрама: Моштрама припадају 2 куће Фрљака и 1 Омановића с доње стране пута. Испод села код „лађе“ на Босни има једна кафана. То се место зове Шћеона. Стари Фрљак нашао је једном у селу један сребрни новац на четири угла и продао га неком. Других материјалних остатака нема, бар се не виде, осим половине стећка близу Шћеоне; тај је стећак донет али се не зна да ли из атара овог или другог села. У селу се прича да је у овом крају „најприје био Грк, па је био и Нијемац и онда Турчин“. Казују још да ово село није било на овом месту, него уз Горње Моштре поред Зимашнице. Кад је била „мубарећија“, онда су преци Бимбашића прешли на садашње место због воде. Свакако да је раније било само једно село од ког су, не баш давно, постале Г. и Д. Моштре. Моштре се помињу у историји Босне врло рано. Год. 1323 босански бан Стјепан с братом Владиславом издаје једну повељу кључком кнезу Вукосаву Хрватинићу и то „на Моншри“. Год. 1380 у Моштрама је био краљевски двор, и ту је 12 марта 1380. краљ Твртко издао Хрвоју повељу, којом га именује војводом и поклања нека села. Год. 1697. зауставио се у Моштрама принц Еуген с војском и писмом из Моштра позивао Сарајлије на предају.
Порекло становништва.
Данас у Моштрама живе само муслимани старинци, већином беговске пор0дице, и скорашњи досељеници. Раније је сваки бег имао је свој џемат, и све до окупације примали су 1плату што су ишли на војску. Старији људи памте када су у селу биле само 3 кућеБимбашића, 2 Курспахија, 1 Кадића, 1 Имамовића и 1 Омерагића. Имамовићи старином из Мокронога, изумрли су.
„Од фета“ (старинци) су у селу Бимбашићи (1), Дервишбеговићи (8) и Омербеговићи (3). Сви се зову и Бимбашићи. Био је неки Пашан бег и имао синове Алибега, Омербега и Дервишбега. Од Алибега су Бимбашићи, прозвани по деду који је био бимбаша и „талумио по цијелој Босни“. Веле да су им стари дошли с турском војском и овде остали.
–Кypспахије (4) су старинци.
-Омерагићи (1) су такође старинци.
-Каралије (2) су доселили из Гомионице (Фојница). Отац је био у најму, оженио се од Докса и остао у селу.
-Кадића (2) отац био је слуга у неког паше, па га паша ожени својом слушкињом и постави за кадију. Најпре је био кадија у Власеници па у Зеници. У Моштру купи земљу и пошаље на њу жену с децом. Он се у Зеници опет ожени. Кад то чује прва жена, оде, натера га да пусти прву жену и „раскадија“ га. Он дође кући, после оде у Коритник и ту умре. Старином су из Грахова у Херцеговини.
-Доксе (2) су старином из Сарајева. Били су давно „на војсци“ у Црној Гори. Црногорци потуку ту војску, многе унаказе, и војници се разбегну. Доксе и Мумџићи дођу у Моштре;
-Мумџићи су иселили на Лисово у Радовљи.
-Омановић (1) је дошао из Мокронога пре неколико година. Пре тога био је у Турској, па се вратио.
-Фрљци (8). Поодавно им је доселио дед из Брезе тетки која није имала деце. Фрљака има још у Брези и старинци су.
–Софтић (1) је дошао пре 15 година из Радовље тетки која није имала деце.
-Паљур (1) је радио у бега. Има му 105 година. Отац му је дошао из Поповића у Подгори; презивао се Козић.
Гробље је код Шареног Хана.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)