Порекло становништва насеља Зимча (Горња и Доња Зимча), општина Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића “Височка нахија”.
Положај насеља и воде.
Ово насеље чине села: Горња и Доња Зимча, Дриголићи, Козарци, Местовци, Утржа, Мрчине, Трноваче, Чехак и Поље или Подравни.
Насеље је издужено, и поједина села су у долини Зимачког Потока или Зимашнице и по странама и терасама око потока. Зимашница постаје од више мањих потока испод Тутњева Брда и тече према североистоку, па се између Г. и Д. Моштра салива у Босну. Од Срхиња деле ову махалу Градина, Сапоћевац и Топузова Коса до изнад Местоваца, а од
Бискупића до Зобине. С леве стране потока је коса чији се делом зову Орлић, Присојнице, Топола, Трноваче. Сеоске куће су већином по странама. Козарци су на тераси у истој висини са Бискупићима и Мухашиновићима, а неколико кућа има и у пољу поред цесте.
Село обилује водом. У Горњој Зимчи је врело под Младицом, а зими носе воду с потока; у Местовцима је бунар, у Козарцима Ђукина Вода, у Дриголићима бунар, али се највише носи вода из Зимашког Потока. Жандарском Механом зове се једна пећина више Глухиних Бара из које излази магла пред кишу.
Земље и шуме.
Њиве су c обе стране потока и већином скорашње крчевине. Зову се: Утрже, Алибеговића Баре, Крајишникове Баре, Јовашевића Баре, Младица, Лојзе или Лозје, Луке, Папратуше, Крушкова Башча, Присојнице, Трноваче, Луке, Поље Стублови и т.д. Шума је по странама око села: Расоја, Козарци, Тутљево Брдо, Сапоћевац, Градина, Мрачни До; има и ситне и крупне шуме. То су уједно и испаше. У Барама има и косница.
Тип села.
Чопори су међусобно јако удаљени, а исто тако су раштркане и куће у појединим чопорима, осим у Д. Зимчи. Идући од Тутњева Брда најпре су Утрже, где су куће Рваћевића, Манојловића, Спрече и Петра Крајишника. На Лојзу поред Утрже је Илија Крајишник, а на левој страни потока Милан Крајишник. Ниже од ових на Идризовачи је кућа Халиловића, а испод Халиловића, на левој страни потока Сапоћевца je 1 кућа Спреча. То је све Горња Зимча, коју од Доње дели Сапоћевац. На краткој коси испод брега Гахића, а између два дочића (доњи се зове Расови), а изнад терасе Поткуће је село Доња Зимча са збијеним кућама; ту су 5 кућа Алибеговића, 4 Суљића, 2 Зубића и 1 Бузе. Према Доњој Зимчи, на Папратуши, на левој страни потока је 1 кућа Јовашевића. Мало ниже од ове куће састаје се Зимашница са Кожањским Потоком који тече кроз Кожањодо, у ком су 1 кућа Кретија и 1 Глуха. На десној страни Зимашнице ређају се затим чопори Дриголићи, Местовци и Козарци. На Драголићима су 1 кућа Јовашевића и 1 Томића и Јовашевића заједно. На Местовицима су 1 кућа Кретија, 1 Вановаца, 1 Toмића; испод њих су, на Мрчинама крај потока, 1 кућа Колара, 1 Војводића и 1 Томића, а у Трновачама 1 Кувача и 2 Глуха. На тераси Козарцима су 1 кућа Панића, 1 Пеја, 1 Бајића, 1 Савића, 1 Шавија; на Чехаку до Козираца 2 куће Зекића, а под Козарцима 1 Вучаловића, 1 Војвода и 1 Ћулума. На левој обали потока Зимашнице је 1 кућа Глуха, затим на Тополи 1 Маркановића и на Голом Брду 1 Шавија, 2 Хере-Вуковића и 1 Јове Крајишника. У Пољу су, поред и близу цесте, 1 кућа Ћеба, 1 Перића, 1 Шавија, 1 Масала и Ђoja.
Старине у селу.
За Тутњево Брдо прича се да тутњи као да је шупље и да су на њему налажени стари новци. На Мрчинама, где је кућа Манојла Колара, било је по причању неко муслиманско гробље, а брег изнад куће Млађена Томића зове се Каравлашко Гребље. На тим местима нема сада ништа, сем што се нађе по који нишан. У самом селу Доњој Зимчи било је старинских нишана, па су потрти. У пољу, на њиви Главиш- цима, је гроб неког Ђорђа, кога су убили Аустријанци 1878.
Старе су земље и куће само оне што их држе муслимани. Све је остало крчевина. Данас у селу живе измешани муслимани, православни и католици. Православни и католици
су већином скорашњи досељеници. Православних је било у Зимчи већ почетком 19. века; височки кадија уписао је у свој сиџил 1225 год. по хиџри женидбу Остоје сина Петрова из
Зимче, који се жени девојком из Високог. – Ђојин Хан држали су до пред Светски рат Смендери; једни су били у Високом а други у Зимчи. “Ђорђо Смендер је отишао у Србију за сином. Ђорђин је брат Андрија Ждрало у Сеочи.
Порекло становништва.
Од муслимана у селу живе:
–Алибеговићи (5), Халиловићи (1), Суљићи (4) и Зубићи (2). Ти су родови старинци, „старопосредници.“
Алибеговићи су овде има и „тридесет кољена.“ Све до скора било је чланова породице који су знали имена неколицине предака. Њихова садашња кућа изменила је у себи четири генерације. Били су спахије. Неки су од њих одселили у Турску, у Анкарију.
Халиловића је било више кућа и бивало их је по 18 одраслих мушкараца. Били су војводе и тако силни, да нису допуштали странцима пролазити кроз село. Пошто су се изделили, удари на њих помор и сада их има само једна кућа.
–Буза (1) је дошао пре 18 год. из Околишћа на женовину, а старином је из Бузића. Привремено борави у селу, у кући својих пасторака Зубића, Мемедагић који је дошао 1923. из Моњара.
Православни су родови:
–Маркановић (1). Рођен је у Лијешеви и 1918. прешао у ово село на крчевнну. Старином је Босанац. Слави Јовањдан.
–Јовашевићи (3) су старином из Крајине. Славе Никољдан.
–Томићи (3) су старином из Крајине. Славе Никољдан. В. опис Д. Моштра.
–Спрече (2) су доселили из долине Спрече, па се по томе и зову. Милош Спречо у Утржи
зове се по деду и Нинић. Славе Св. Симеона.
–Манојловић (1) је прешао из Лијешеве пре 13 год. на крчевнну. Слави Усекованије. Род је с оним у Кули–Бањеру; старином из Гостовића.
–Крајишник Петар (1) је доселио одавна из Крајине и није род с осталим Крајишницима у селу. Род је с Крајишницима у Караули. Слави Стјепањдан.
–Кретије (2) су старином из Крајине. Била су раније три брата: један оде у Србију, други у Сарајевско Поље а трећи остане. Славе Стјепањдан.
–Кувач (1) је доселио из Топузова Поља: старином из Дувна.
–Ћулума (1) је доселио из Лијешеве, а старином (дед) од Гламоча (село Ћулуми). Слави Никољдан. Ћулума има и у Мухашиновићима и у Моњарима.
–Глухе (4) су старином из Крајине. Звали су се друкчије, али не знају како. Славе Томиндан.
–Вановци (1) су дошли са Младоша у Радовљи, где их још има. Славе Јовањдан. Старином
су од Гламоча.
–Војводе-Војводићи (2) су старином из Варцара у Крајини. Населно их је бимбаша. Славе Никољдан.
–Видаковићи (2) су старином Братићи из Крајине. Славе Лучиндан.
–Перић или Крајишник (1) је старином Рваћевић из Крајине. Истог су порекла и Рваћевићи (1) и Крајишници (1). Дед им је био у прангама и једном допане тамнице. Кад
се ослободио оде у Мошћаннцу. После узме целу породицу и досели овамо. Славе Никољдан.
–Колара (1) је довела мајка као дете из Чехове Шуме код Зенице. Отац му се звао Видовић. Има их и у Сеочи. Слави Миољдан.
–Панић (1) је дошао из Лијешеве пре 25—30 год. Слави Joвањдан. Старином је из Крајине и чини један род с оним у Смрековици.
–Савић-Јевтић (1) је доселио из Топузова Поља и заједничког порекла с оним у Бискупићима. Старије је презиме Јевтић. Слави Никољдан.
–Вуковићи–Ере (2) су старином из Херцеговине, вероватно из Бањана. Има их и у Moњарима. Славе Стјепањдан.
–Вучановића (1) отац се родио на Бањеру и пре 50 год. прешао у Зимчу. Старином су Врањени из Крајине, а по деду се зову Вучановићи. Има их још у Високом. Славе Ђурђевдан.
–Шавије (3) су дошли из Топузовог Поља; старином су из Крајине.
–Пејо или Перић (1) је давнашњи досељеник из Гостовића. Слави Никољдан.
–Ћебо (1) по оцу и Ристић, доселио је из Луке 1905; старином је из Попова у Херцеговини.
–Бајић (1) је од Бајића у Калотићима (Радовља).
Католици су:
–Ћаја (1), који је доселио 1908 с Билаловца (срез Фојница), и Зекићи (2), који су доселили из села Требимне у Попову, после ослобођења „мислећи да је у Босни боље.“ Стара су им презимена, још док су били у Херцеговини: Размиловићи па Лонци.
Муслимани се копају у Дубовику испод Д. Зимче, осим Халиловића, који имају своје гробље у Утржи. Православни се копају у селу на Голом Брду и на Грабићу у Мухашиновићима. Католици се копају у Високом.
ИЗВОР: Миленко С. Филиповић “Височка нахија”
Коментари (0)