Порекло презимена, село Моњари (Високо)

21. мај 2023.

коментара: 0

Порекло становништва села Моњари, општина Високо. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља и воде.

У овом су насељу села: Пучишће, До, Орашац, Брдо, Чакаловићи (Моњари), Коложићи, Веруша, Стојковићи, Поље, Брадве и Свињарево. На југоистоку Моњари граниче са Зимчом. Граница полази од Тутњева Брда, па се наставља косама Багом, Орлићима, Врховима, Тополом, док не дође до извора Мећеђака, који отиче као поток Забавњак. Одавде граница иде низ поток, чија је долина усечена у терасу Голо Брдо, и преко Курспахијиних Росуља излази на пут Високо—Подвисоко. Затим иде граница путем до моста на Љешевици, и дели Моњаре од Моштра и Хлапчевића на североистоку. Од моста настаје северна граница према Радовљи и иде косом Брадвама, између Љешевице и Радоваљке, до шуме Паљика. Овде настаје граница Моњара према насељу Лијешеви на западу; с Паљика граница силази на Љешевицу, изнад ушћа Орашачког Потока, прелази преко ње, па иде косом Гајовима и преко Брда те веже за Меденик на коси Свињареву. Овај део косе, Меденик, јужну Фојничком чини јужну границу и то према Фојничком срезу.

Најгорње је село Стојковићи, чије су куће раштркане по странама око потока низ Чаирице, што постаје од Студенца и његових приточица; овај се поток салива у љешевицу под Панића кућом. Испод Стојковића је Веруша на левој страни Потока од Стојковића; куће су на горњој ивици равни а с обе стране поточића што долази од врела Мејруса. Под селом се састаје с долином Потока од Стојковића до Црне Баре, чији је врх у Тутњевцу, на југу. Између долова Црних Бара (лево) и дола Раковске Њиве—Јаворци је терасирана коса и на њој село Бешићи; испод села, у десно је кратак До или Ланишћа. Овом селу припадају и куће на крчевинама Загокављу и Коритима по странама Црних Бара. По Бешићима састаје се поменути До с долином Потока из Ракових Њива, и на дну тога дола је село До. Коса на којој су Бешићи продужава се као Брдо између Орашачког (лево) и Коложићског Потока (десно); на Брду је село Брдо. У долини Орашачког Потока (Потока с Чаирица) је село Орашац, чије су куће делом на самој коси, између тог потока и дола Заложја, а један део у страни испод гребена косе, готово до потока.

По странама, десно од Потока из Ракових Њива (Коложићског Потока), су села Баг, Коложићи и Моњари или Чакаловићи. Баг је у страни истоимене косе. Ниже Бага, на тој, се страни испречило Софића Брдо и на њему су Чакаловци или Чакаловићи; до Баре дели Чакаловце од другог брега на ком су Мушинбеговићи, чије се село зове и Моњари; оба ова села сову се или Моњари или Чакаловци. Десно од Moњара је до Рипаче, у чијем су врху Коложићи; Рипаче се састају с Барама. Други до Баре дели Коложиће од Пучишћа, чије су куће на „срту“ између терасе Росуља и поменутог дола Бара. Испод Брда, а између коса Пучишћа и Брадава је раван, кроз коју тече љешевица и у њој прима Моњарски Поток (Коложићски Поток из Ракових Њива). По тој равни има више раштрканих кућа; то је Поље. Најзад, на коси Брадвама је село Брадве, на левој страни Љешевице.

Воде, земље и шуме.

У Стојковићима носе воду са Студенца испод кућа. У Веруши су извори Бунар и Чесма. Бешићи имају врело Локве, а у Долу је врело Мушинац. Брдо носи воду c Ваганца. Орашац се служи водом из потока и с чесме код Џамије. У Коложићима су Чесма и Бунар; на Багу су „локвице“ Шћит и Карахметовац. На Пучишћује врло снажно врело Међеђак, које отиче као поток. На Брадвама је Бунар.

Међу земљама за обрађивање има много крчевина. Њиве и чаири су већином испод кућа: по странама поред потока и на терасама. У Стојковићима су испод кућа њиве: Стојковићи, Стијена и Трешњице. У Веруши су поред потока њиве и чаири: Лука, Лучица, Котар, Бождарева и Мејрус. У Бешићима су њиве по странама коса, изнад и испод кућа: Стране, Забрђа, Залокавље, Корита. И у Долу су њиве изнад и испод кућа: Загони, Брестовци, Вишкуће. Поткуће. На Брду је зиратна земља на обе стране косе: Ваганац, Чардакови, Подподнице, Брдо и До. У Орашцу су њиве и чаири у делу Заложју, по странама Орашачког Потока и у пољу око Лијешевице. У Коложићима су њиве већином испод кућа: Баг, Карахметовац, Шћит, Брезоваче, Загајница, Подорлићи, Шумице, Вртаче, Крчевине, Долина, Усјелина, Луке, Котлине, Приједраг, Калимбаре. У Пучишћу су њиве већином испод кућа: Поткуће, Росуље, Крчићи, Равна Њива и Бара.

Око појединих села има много шуме, али је то великом већином ситна шума која, у исто време, служи и као испаша. Изнад Веруше и Стојковића су шуме: Чаирице, Стијена, Тутњевац и Гајеви. За Бешиће и Брда је шума по Језеру, Црним Барама и Гајевима. Изнад Колонића је шума по Врховима и Гајевима, а изнад Пучишћа су Шумера и Међеђак. У Брадвама је лепа приватна шума Каранђеловац, а на више на коси су Паљике, ситна шума.

Раније је било више шума. Тако се прича, да је под. Пучишћем била велика шума и у њој много медведа (отуда име Међеђак) и хајдука. И на Врховима је била велика шума, која је надвисивала остале косе, и из те су шуме Моштрани добављали дрва.

Тип села и куће.

Цело насеље је врло раштркано, а тако исто и куће у појединим селима. У Стојковићима су: 2 куће Радата у Стојковићима, 1 Рагуза на Котачалима и 1 Соговића-Караће на Трешњици. Сви су католици. У Веруши су у једном чопору: 4 куће Планинчића, 1 Фејзића, 1 Каралића, 1 Табака, 2 Јахића-Дурића; сви су муслимани. На Бешићима су по једна кућа муслимана Бешића, Суша и Ајдиновића, једна кућа католика Марића; изнад села су на крчевинама по једна кућа муслимана Беше и Ајдина и једна католика Марића. У Долу су 5 кућа Суша и 1 Шехића; муслимани су. Изнад кућа Суша пролази кратки Поток од Локве и салива се у Поток од Ракових Њива. На Брду су куће раштркане по срту: 1 кућа Омчинагића, 1 Хаџи Механовића из Високог, 1 Осмића и 1 Софтића. На Орашцу су куће разређене и међусобно растављене башчама и ћименима. У селу су: 4 куће Ћехајића, 3 Ђиналиja, 1 Бајрића, 6 Хаџи Јахића, 4 Пиња, 1 Спахија (Хаџи Јахића) и 2 Рајка; као и на Брду, сви они су муслимани. Под Орашцем су, на Згоновима, још 2 куће православних Ђурића. У Орашцу је и џамија. На Багу су раштркане 1 кућа Томића (католика), 1 Милаћа (прав.) и 3 Глуха (прав.). У Чакаловићима или Чакаловцима с Моњарима су сами муслимани, и то: 1 кућа Авдибеговића, 2 Софтића, 2 Ханџића и 1 Хаџи Mexмедовића у Чакаловцима, а у Моњарима 5 Мушинбеговића, 1 Херцеглија и 2 Хаџи Мехмедагића, све око Ћимена. У Коложићима су 2 куће православних Вуковића и Војновића. На Пуништу су 2 куће Ћулума и 1 Глишића, такође православних. У Пољу су раштркане куће, по пољу и поред путева: 1 Цвијетића, 1 Главана, 1 Ћулума–Пелајлија, 1 Горанчића, 1 Манојловића, 2 Хусића (циг.), 2 Омановића (мусл.), 1 Шојке (циг.), 1 Рамћета (мусл.). На Брадвама су разређене куће: 5 кућа муслимана Кардаша и по једна православних Панића, Кокотовића и Манојловића.

Име села и старине.

Име Моњари, као име села, чује се врло ретко, јер се у том случају више употребљава назив Чакаловићи, који је новијег постанка. Село Коложићи прозвато је по неком православном роду Коложама, који су ту раније живели. За Пучишће веле да је због помора остајало пусто, и да се, због тога, прозвало Пучишћем.

У овом насељу има више гробаља. У Стојковићима је  старо муслиманско гробље, Сватовско Гребље изнад куће Радата. Изнад Коложића је старинско православно гробље; ту су сахрањена двојица кириџија, које је снег затрпао, и неки преци Ћулума. У то гробље сахрањују сада само децу. На Брадвама, у једној башти између кућа Манојловића и Кардаша, има турбе, у ком је сахрањен неки шехиг. Кардаши одржавају ово турбе. Једанпут се десило да се турбе „окарабило“, и у Кардаша је било немо све што се родило за време, док је турбе било у тако рђавом стању. Чим су оправили турбе, опет им је пошло све како треба.

Иако у Моњарима нема старина из средњега века, ипак је и ово насеље врло старо, јер се помиње у сиџилу сарајевског муле 1565/66 год.

Зна се да су на Стојковићима раније живели Цигани, који су испродавали своје земље и прешли на Брезовину у Фојничком срезу. Пре њих живели су муслимани и успомене на њих су помињато старо гребље и Феризов Греб крај пута границом среском. А име села, опет, казује, да су ту пре муслимана живели хришћани, али се ни о једнима ни о другима ништа не зна, јер сада у селу живе само скорашњи досељеници. За Орашац се прича да је то село било на месту изнад данашњег, у Башчицама. До Башчица је место Решићи, где су живели изумрли Решићи. На Бешићима су живели муслимани Снаге, који се помињу 1811 год. у сиџилу височког кадије. Они су делом иселили у Турску а делом обамрли. Пред рат су с Брда одселили у Турску Осмићи, осим једне породице која је изумрла, у мушкој лози, за време рата. За Пучишће се зна да на њему после куге није нико жив остао. Раније је Пучишће било својина Мујаге Амановића, па га је од Мујаге преузео Бимбаша.

Порекло становништва.

Данас у Моњарима живе муслимани, православни и католици, а има и Цигана.

Муслимани:

-Бешићи (2) су старинци. Били су бегови.

-Кардаши (5) су старинци.

-Суше (6) су старинци(?). Род су им Суше у Луци и Високом.

-Шехићи (1) су старинци.

-Пиње (4) су старинци.

-Фејзићи (1) су старинци.

-Ханџићи (2) су старинци. Раније су се звали Ђогићи, а Ханџићима су прозвани по том, што су неко време били у Шареним Хановима у пољу. Нису род Ханџићима у Мокронозима.

-Ћехајићи (4) се сматрају старинцима.

-Планинчићи (4) такође мисле да су старинци.

-Мушинбеговићи. Предак Мушинбеговића је дошао из Чанакалије(?) y Анадолу, те му се, с тога, потомци зову и Чакаловићима. Из истог су места пореклом, а нису род, Чакаловићи у Лијешеви и Радовљи. У Моњарима је 5 племена c 10 „кућа“ Мушинбеговића, 1 Авдибеговића и 2 Софилића и на брду је 1 кућа Софилића, који су сви од овога рода.

-Хаџи Јахићи (6) су старином из Анадола. Били су бегови. Заједничког су порекла Рајке (1) и Спахије (2). Хаџи Јахићи се зову и Белићи. Вероватно је, да је из овога рода био Јахја Спахија син Фадлулахов, који је кажњен 1727. год. због нападаја на фра Јуру сина Матина, који је гонио вино.

-Бајрић (1) је доселио из Смрдана у Лијешеви.

-Хаџи Мехмедагићи или Височици (3) су дошли из Високог. Они су од Хаџи Мехмедагића-Прца у Високом.

-Херцеглије (2) су старином из Херцеговине, можда из Грахова. Има их и у Хлапчевићима.

-Јусић (1) је од Јусића у Сеочи.

Табак (1) је дошао из Срхиња, где их још има.

-Каралић (1) се родио у Гомионици. У Верушу је дошао као најамник, овде се оженио и остао. Род су му Каралије у Доњем Моштру и Високом.

-Омановићи (2) чине један род с Омановићима у Мокронозима.

-Jaxићи (2) су старином Дурићи из Штитова у Фојничком срезу. Јахићима се зову по оцу.

-Ајдин (1) је дошао из Арнаутовића.

-Рамће (1). Опширнијеу опису Хлапчевића.

Омчинагић (1). Право му је презиме Млавар. Не зна порекло.

-Ђиналије (3) не знају свога порекла. Ђиналијама су прозвани што су им стари били „брзи ко ђин“ (див).

У кући Осмићана Брду, који су били старином Хаџићи из Травника, живи им сада зет Мула Сали Хаџи Јахић из Орашца.

Православни:

-Ђурићи (2) су старином из Крајине. Много су сељакали, а у Моњаре су дошли из Моштра. Славе Св. Василија.

Војновићи (1) су дошли пре окупације из Топузовог Поља, а даље порекло не знају. Славе Јовањдан.

-Вуковићи (2) су дошли пре окупације. Дед им је дошао од Билеће најпре у Високо, па у Топузово Поље и Онда у Коложиће. Један је одавде одселио у Високо. Можда су им род Вуковићи у Зимчи. Славе Стјепањдан.

-Глухе (3) су од Глуха у Зимчи.

-Манојловићи (2) су старином Миљковићи из Гостовића и род с Манојловићима у Зимчи и на Бањеру.

-Кокотовић (1) је род с Кокотовићима на Бањеру; одавде су и одселили на Бањер. Старином су из Крајине.

-Панићи, (1) чине један род c Панићима у Зимчи и на Смрековици.

-Горанчића (1) отац презивао се Кокотовић. Настанио се у селу као најамник. Синови му прозвани Горанчићима по мајци, која је била из Горана. Славе Пантелијевдан.

-Ћулуми, делом прави Ћулуми (2) а делом Пелајлије (З). Опширније у опису Мухашиновића.

-Глишићи (1) су дошли пре 20 година из општине Милодражи у срезу фојничком, а старином су из Крајине. Славе Св. Јована.

-Плавшић (1) је доселио пре неколико година из Високог.

-Главан (1) је доселио 1922 из села Дубјана (Дубљана, оп. приред.) у Попову. Слави Малу Госпојину.

-Милићи (1) су још деца што их је довела мати с Вилењака на своју очевину. Опширније у опису Хлапчевића. Славе Мратињдан.

Католици:

-Радати (2) су давно „допртљали“ од Фојнице, из Острожнице. Зову се и Жалама-Жалицама.

-Караћа (1) је доселио пре окупације из фојничког среза.

-Томић (1) се населио, пошто је изишао из најма код неког муслимана. Брат му је био у Тушњићима, а обојица су из Подстиња у фојничком срезу.

-Марићи (2) су доселили 1923 год. из села Бурмаза код Стоца.

-Рагуз (1) је доселио из Херцеговине пре 5 година.

Цигани:

Шојко (1). Отац му је дошао из Високог.

Хусићи (2) су заједничког порекла с Хусићима у Мокронозима.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.