Poreklo stanovništva sela Gornje Moštre, opština Visoko. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Položaj naselja i vode.
Bosna čini ispod Visokog nekoliko vrlo velikih meandara, i u svakom od tih meandara ima po neko naselje. Tako je i s G. Moštrem. Ovo je selo u meandru tako da je vodom opkoljeno gotovo sa svih strana, i to je, osim što je zemlja vrlo plodna, bio svakako jedan od glavnih razloga postanku ovog vrlo starog naselja. Seoske njive dopiru izvan sela, prema zapadu, do puta Visoko-Travnik. Obala na kojoj je selo, dosta je visoka, i Bosna poplavi selo samo kad je velika poplava, kao što je bila 1915.
Selo se služi vodom iz Bosne i iz bunara. Izdan u bunarima je 4 do 5 m., a nivo Bosne je niži.
Zemlje i šume.
Njive su oko sela i iznad sela. Zemlja je, iako većinom prijegor a manje je pjeskulja, vrlo rodna. Mesta na kojima su njive zovu se: Ćerakovci, Svibe, Topole, Vignjevi, Podgradina i Kolotini. Ispaše su im po okrajcima njiva; kosnica nemaju. Drvo dobavljaju iz 2 i po sata udaljene državne šume Kondžila.
Tip sela.
Selo je zbijenog tipa. Kuće su s obe strane dveju ulica: ulica što od ceste ide na brod na Bosni i s kojom se na sredini sela sastaje put iz D. Moštra. Kuće pravoslavnih seljaka su po periferiji sela, i između njih je nešto veće rastojanje. Na sredini sela je veliki starinski čardak, sada svojina Zečevića iz Visokog i Čelebića iz sela. Rastavljene od ostalih su kuće Tomića, s gornje strane, i Krajišnika i Aćimovića, s donje strane sela.
Priča se, da je na donjem spratu pomenutog čardaka bila tamnica a na gornjem sud. Ulicom se još poznaju ostaci stare turske kaldrme. Kad se u Vignjevima ore duboko, može se naići plugom na kaldrmu. Na putu za D. Moštre ima humak što ga je, po narodnom predanju, turska vojska načinila nanoseći zemlju da se tu postavi čador sultana El–Fatiha. Priča se, da je u dnu njive Sviba bila crkva; tu se može izorati ponegde crep. (Dalje v. opis D. Moštra).
Podgradina se zove po Gradini na desnoj obali Bosne. Danas u G. Moštrama žive većinom muslimani; pravoslavnih ima manje, i njihove je pretke naselio ovde većinom Bimbaša (v. opis D. Moštra). Pre okupacije bilo je u selu više pravoslavnih. Age su isterali Kuvače, Manojloviće, Here, Jovaševiće i Vojvodiće. Od Čelebića su dvojica iselila u Tursku, a izumrla je porodica Lukhodža, koji su bili došli iz Visokog.
Poreklo stanovništva.
Od muslimana danas u selu Žive:
-Burko (1) je starinac.
-Uzunovići (1) su starinci.
-Čelebići su odavna došli iz Mokronoga, gde su bili starinci.
-Omanovići (3) su doselili iz D. Moštra i čine jedan rod s Omanovićima u D. Moštru i Radinovićima u Okolišću.
-Berbe (2) cy došli „poodavno“ (pre 1878) iz Brežana, gde ih još ima.
-Dervišbegovići (1) je doselio iz D. Moštra pre okupacije.
-Xadži—Axmetović (1) je doselio iz Bugojna u Visoko a iz Visokog dođe kao najamnik u ovo selo. Ovde se oženio i stalno nastanio.
-Svrakić (1) je starinom Grmović iz Sarajeva. Doselio je pre okupacije kao najamnik, oženio se ·ovde i nastanio.
-Kybat (1) je doselio kao najamnik pre 15 godina iz Utovca (Porječani).
–Dobujak (1) je doselio pre 10 god. iz Visokog. Starinom je iz Rame. V. opis Visokog.
-Buko (1) je doselio kao najamnik iz Liješeve „prije Švabe“, oženio se i stalno nastanio.
Od pravoslavnih u selu žive:
-Tomići (1). Starinom iz Krajine. Zovu se i Krajišnicima. Selili su pre i posle okupacije u Zimču, pa ih i tamo ima. Slave Nikoljdan.
-Aćimovići (1) su starinom iz Starog Vlaha i rod sa Starčevićima u Čajnu. Slave Đurđevdan.
-Krajišnik (1) je starinom Vasojević iz Krajine. Doselio je „prije Švabe”(Nije rod s Krajišnicima u Zimči). Slavi Nikoljdan.
-Masali (1). U kući su dva polubrata. Jedno je pravi Masal, a drugi je Trivunić, koga je dovela mati iz Odžaka, kad se „udala za Masalova oca. Masalov otac je doselio pre okupacije iz Lužnice (Gostović) i uzeo pod zakup Čelebića Han. Slave Usjekovanje.
–Trivunići su starinom Latikovići iz Krajine (v. opis Odžaka). Slave Jovanjdan uzimu.
Pravoslavni se kopaju na Golom Brdu (Zimča), a muslimansko groblje je na Svibama; Omanovići se kopaju u D. Moštrama.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)