Порекло презимена, село Папажани (Лакташи)

Порекло становништва села Папажани, општина Лакташи. Према књизи Живка Вујића „Лакташка Жупа – прошлост и садашњост“, издање 2013. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и комуникације.

Село у општини Лакташи, удаљено 12 км сјевероисточно од општинског центра, 15 км од Клашница и 6 км од магистралног пута Клашнице–Прњавор. Простире се на површини око 5,796 км2, а смјештено је на 115–180 м н. в, Кроз село пролази асфалтни пут дужине 2 км који је изграђен 1971. године.

Тип села, воде, земље и шуме.

Село је разбијеног типа. Куће су претежно лоциране око асфалтног пута и осталих планских путева у селу. Граничи се са селима Гумјера, Кришковци и Милосавци.

Познатији водотоци су Берек, Гумјера, Павића поток, те извори Бусић, Водице, Јошиковача и други. Сјеверна Страна је под шумом (обронци Гумјере), а западном страном протиче Врбас. Терен је претежно равничарски, углавном нагнут према југозападу. Познатији топоними су: Вилићи, Берек, Брђани, Вулино брдо, Гумјера, Лужани, Луг, Клепало, Купушњак, Млин, Орловић, Рајића баре и Шевари… Село је познато по локалитету Поповог стана.

Занимање становништва и остали подаци о селу.

Становништво Папажана бави се пољопривредом, а мањи дио је запослен у лакташким предузећима „Нискоградња“, „Интеграл-инжењеринг”, „Чипсара”, „Искра” и „Каблекс“, те у Бањалуци и иностранству.

Узгајају се кукуруз, пшеница, зоб, а добро успијева и воће (шљива, јабука, крушка, трешња…).

Познатији и већи засеоци су Вукомановићи, Драгићи, Игњатићи, Кукољи, Рајићи и Ћетојевићи.

Прва четворогодишња школа у Папажанима је отворена 1924. године, а 1950. је премјештена на мјесто данашњег друштвеног дома. Први учитељ је био Емил Лесек. Радила је до 1969. године. Отада дјеца иду у школу „Ћирило и Методије” у Кришковцима, која је подручна школа ОШ „Младен Стојановић”, Лакташи.

Школа у Кришковцима је носила назив „Данко Митров”. У селу постоји црква посвећена Светом великомученику Прокопију (21. јул), која је освештана и предана на употребу 1998. године. Прије ове цркве постојала је мања црква изграђена 60-их година 20. вијека и била је смјештена у центру гробља, за разлику од нове која је непосредно уз гробље на Вулина брду.

Први свештеник из овог села био је Василије Игњатић, у народу познатији као поп Вајан, рођен 1834. године. Он је држао парохију друговићку, имао је искуство из сељачке буне 1858, а био је помагач устанка против Турака 1875. године. Тих година су Турци чинили велики зулум над народом – цркве су пљачкали и спаљивали, а свештенике и учитеље мучили и убијали. Дана 8. августа 1875. ухватили су попа Василија, везали га и мучили, намјеравали да га погубе, али је он пуким случајем тада остао жив.

Иначе, Папажани су имали више свештених лица. Поред Василија, још су остали писани трагови о поповима Бранку и Сими Игњатићу.

У селу постоји друштвени дом који је реновиран 2012. године и продавница мјешовите робе. Водовод је предан на употребу 28. јуна 2011. Телефонски прикључци су уведени 1990. и 1991, а село је добило електричну енергију 1969. године.

Асфалтирани су краћи путеви у засеоцима Кукољи и Ћeroјевићи 1999, а y засеоку Драгићи 2008, те у засеоку Вукомановићи 2010. године у укупној дужини 2,8 км. Пут за заселак Ћетојевиће од цркве у дужини 830 м асфалтиран је 2008, а од друштвеног дома до Јовиђа обале (800 м) завршен је октобра 2011.

Порекло становништва.

Нема поузданих података о поријеклу становништва и називу села.

Према аустроугарском попису из 1879. године Папажани су имали 31 кућу у којима су живјела 253 становника (125 м. и 128 ж.) од тога један „мухамеданац” и 252 „грко източњака”.

Крајем 2011. село је имало 132 домаћинства, 178 кућа и викендица, а у домаћинствима су живјела 394 становника српске националностит.

Најбројније породице су:

-Игњатић (20 домаћинстава, 28 кућа и 60 становника),

-Ћетојевић (17, 21, 45),

-Вукомановић (11, 15, 40),

-Кукољ (9, 16, 31),

-Драгић (8, 12, 24) и:

-Бабић (7, 9, 17).

Породице Гајић, Зеленац, Игњатић, Јунгић, Кавржић, Мајсторовић, Радинковић, Сандаљ, Топаловић и Ћетојевић славе Ђурђевдан;

-Вукомановић – Часне вериге; Билић, Весељак, Драгић, Коров, Кукољ, Малбашић, Марчетић, Стојчић — Јовањдан;

-Бабић и Лазић — Cв. Стефана, Граховац — Св. апостола Матеју;

-Дабић, Јовић, Кукило и Сикимић – Никољдан; Милошевић и Рајић – Марковдан,

-Мустетић — Врачеве и Новаковић – Ђурђиц.

ИЗВОР: Према књизи Живка Вујића „Лакташка Жупа – прошлост и садашњост“ – издање 2013. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.