Порекло становништва села Милошевци, општина Лакташи. Према књизи Живка Вујића „Лакташка Жупа – прошлост и садашњост“, издање 2013. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села и комуникације.
Село у општини Лакташи, удаљено 6 км источно од општинског центра и 7 од Клашница. Простире се наповршини 7,383 км2. Смјештено је између 125 и 242 м н. в. Кроз село пролази асфалтни пут у дужини 8,5 км, изграђен 1998. године. Нови мост на Врбасу (148 м) који повезује општински центар са Милошевцима и осталим жупским селима пуштен је у промет 10. јуна 2007.
Тип села и воде.
Село је разбијеног типа. Куће су лоциране по засеоцима, од којих су познатији: Вујанићи, Вујмиловићи, Кнежевићи, Малкићи, Пејчиновићи, Савићи. Граничи се са селима Бошковићи, Друговићи, Милосавци и Чардачани.
Западном страном протиче Врбас, а сјеверном Црквена. Од водотока познати су још потоци Тиквењак и Тутњевац. Терен је претежно брежуљкаст, осим уз Врбас и Црквену. Половина сеоског атара је под бјелогоричном шумом.
Топоними и остали подаци о селу.
Од брда познатија су Вујмиловића и Пејчиновића брдо, Варда, те Вујанића страна. Поред ових познатији топоними су: Баре, Брекиња, Грабичани, Жупска ада, Тиквењак, Варошиште, Дурутовци, Липе, Отока…
Становништво Милошеваца бави се пољопривредом, а мањи дио је запослен у Бањалуци и Лакташима. Узгајају се кукуруз, пшеница, зоб, а добро успијева и воће (шљива, јабука, крушка, трешња…)
У селу нема цркве ни гробља, па мјештани иду у чардачанску цркву, а сахрањују се у чардачанско гробље. Село је имало школу која је престала са радом 1963. године.
Дјеца похађају основну школу у Бошковићима, Кришковцима и Лакташима. У селу има продавница мјешовите робе.
Село је добило електричну енергију 1969. (дио села ближе Врбасу), а остали 1973. године. Телефонски прикључци су уведени 2000. године. Сеоски водовод је уведен када и у сусједним Чардачанима, 1977. године.
Поријекло становништва.
О поријеклу становништва и називу села нема поузданих података.
Крајем 2011. село је имало 92 домаћинства, 135 кућа и викендица, а у домаћинствима је живјело 279 становника, Срба.
Најбројније породице су:
– Савић (19 домаћинстава, у којима живи 45 становника),
-Пејчиновић (12, 48), Вујмиловић (7, 27), Кнежевић (7, 21).
Заступљена су још презимена:
-Андрић (2 домаћинства), Вилипић (2), Вујанић (6), Добраш (3), Дуљић (3), Ђукић (2), Јањић (1), Јованић (1), Калања (1), Малкић (5), Марић (1), Љубојевић (1), Предраговић (1), Радоја (4), Ракић ( 1), Стаменић (3), Станишљевић (1), Станојевић (1), Тадић (2), Ћетојевић (5), Ћућун (1). Бунић, Иваштанин, Милаковић, Мирковић, Росић и Ћубић су викендичари.
Породице:
-Бунић, Јованић, Стаменић, Ћетојевић и Ћућун славе Ђурђевдан;
-Андрић и Ђукић — Ђурђиц;
-Вилипић, Вујанић, Милаковић – Лучиндан; Вујмиловић, Кнежевић, Пејчиновић (једна породица), Предраговић, Савић (једна породица) — Јовањдан;
–Добраш, Малкић, Радоја, Савић, Стаменић (једна породица), Станојевић — Св. Стефана;
-Дуљић – Томиндан; Јањић и Љубојевић – Марковдан; Калања и Тадић – Аранђеловдан; Марић и Пејчиновић – Часне вериге; Ћубић и Пејчиновић (једна породица) – Лазарева субота;
-Попадић и Ракић – Петровдан.
Од познатијих личности, у селу је рођен Љубомир Љубо Ћубић, привредник и добротвор и Бојо Пејчиновић, пјесник и познати пчелар.
ИЗВОР: Према књизи Живка Вујића „Лакташка Жупа – прошлост и садашњост“, издање 2013. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)