Порекло становништва села Милосавци, општина Лакташи. Према књизи Живка Вујића „Лакташка Жупа – прошлост и садашњост“, издање 2013. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села и комуникације.
Село у општини Лакташи, удаљено седам км сјевероисточно од општинског центра, 11 км од Клашница и 2 км од магистралног пута Клашнице–Прњавор. Простире се на површини 12,177 км2, а смјештено је између 117 и 257 м н. в. Кроз село пролази асфалтни пут изграђен 1976. године. Куће су разбијеног типа и претежно су лоциране око главне саобраћајнице. Граничи се са селима Гумјера, Друговићи, Милошевци и Папажани.
Земље, шуме, воде и топоними.
Сјеверна страна је под шумом (обронци Гумјере), а западном страном протиче Врбас. Познатији водотоци су: Бошковац, Гајићковац, Гумјера и Ћутумовац. Терен је претежно равничарски, углавном нагнут према југозападу.
Од брда најпознатија су Егића, Ковачевића, Предраговића и Ћућуново брдо. Поред ових познатији топоними су: Барица, Врбици, Градина, Гробљани, Гумјерска коса, Долови, Луг…
Становништво Милосаваца бави се пољопривредом, а мањи дио је запослен у Лакташима и Бањалуци. Узгаја кукуруз, пшеницу, 306, а добро успијева и воће (шљиве, јабуке, крушке, трешње…)
Познатији засеоци су: Врапчићи, Врховци, Десанчићи, Драгичевићи, Милошевићи, Павковићи, Предраговићи, Рашићи, Савићи…
Према неким изворима у Милосавцима је постојала Српска земљорадничка задруга, основана између 1920. и 1923. године. Задруга је снабдијевала сељаке најнужнијим индустријским артиклима и бавила се откупом пољопривредних производа.
Образовање и остало.
Прва зграда основне школе је саграђена 1948, а порушена 1954. године. Потом је изграђена нова зграда у којој је настава извођена до 1960, али је порушена, па је изграђена нова у којој је настава извођена до 1976. Године. У Милосавцима су најдуже радили учитељи Милка и Војислав Лазић (од 1959. до 1974). Дјеца похађају основну школу „Ћирило и Методије” у Кришковцима, која је подручна школа ОШ „Младен Стојановић”, Лакташи.
Село je добило електричну енергију 1967, телефонске прикључке новембра 1993, а савремени водовод je пуштен у рад 28. јуна 2011. Село има продавницу мјешовите робе и кафић. Друштвени дом је запуштен и не користи се.
У селу не постоји црква, а мјештани припадају кришковачкој парохији. Постоје три православна гробља: Вранчића, Ћугумово и Ћућуново гробље.
Спорт.
Село је познато по фудбалском клубу „Жупа“. Клуб је основан 20. августа 1977. Једну годину „Жупа“ је играла у Шешковцима. Први предсједник клуба био је Антун Видаковић, а најактивнији чланови су Драгиша Савић (први тренер) и Милован Врањеш. Фудбалски стадион је изграђен 2004, а рефлектори су постављени новембра 2006. To је први сеоски стадион у Републици Српској оспособљен за одигравање ноћних утакмица. Има управну зграду, свлачионице, трибину, савремени систем за наводњавање, дренажу…
Деветорица фудбалера „Жупе“ су погинула као борци ВРС у рату 1992–1995. године: Миломир Бојић, Душко Драгић, Зоран и Жељко Драгојевић, Недељко Јерковић, Борислав и Милан Кукољ, Жељко Мишковић и Живко Савић.
Порекло становништва.
Поузданих података о поријеклу становништва и називу села нема.
Крајем 2012. село је имало 185 домаћинства, 287 кућа и викендица, а у домаћинствима су живјела 504 становника.
Најбројније породице су:
-Предраговић (27 домаћинстава, 43 куће, 73 становника) — славе Јовањдан;
-Врховац (19, 28, 57) – дио слави Ђурђевдан, а дио Јовањдан;
-Савић (16, 20, 47) – Св. Стефана.
У Милосавцима живе и породице:
-Билић, Јаковљевић, Јевђенић, Лукић, Мишковић, Сикимић, Стојановић, Тешиновић, Црнадак, Шарић – славе Никољдан; Босанчић – Св. Јована Златоустог; Вранчић – Ивањдан; Врањеш — Илиндан; Гајић, Драгичевић, Ђурић, Кавржић, Милошевић, Радетић, Тривић, Ћејић, Ћућун — Ђурђевдан;
-Десанчић, Рајић — Марковдан; Ђерић, Ђугум(овић), Кукољ, Павковић, Стојчић – Јовањдан; Бубњевић, Егић, Јеремић, Калаба, Ковачевић, Кркић, Сарић – Св. Стефана; Кекез – Св. Baсилија; Просен и Рајић – Марковдан; Кекез и Рашић — Лазареву суботу; Сандић – Аранђеловдан; Филипић – Лучиндан; Шестић —Ђурђиц.
Од познатијих личности у Милосавцима су рођени Драгиша Савић, привредник и спортски радник, Љубо Драгичевић, привредник, те Милош Шестић, фудбалски репрезентативац Југославије.
ИЗВОР: Према књизи Живка Вујића „Лакташка Жупа – прошлост и садашњост“ – издање 2013. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)