Порекло презимена, село Љубатовци (Лакташи)

20. новембар 2022.

коментара: 0

Порекло становништва села Љубатовци, општина Лакташи. Према књизи Живка Вујића „Лакташка Жупа – прошлост и садашњост“, издање 2013. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и комуникације.

Село у општини Лакташи, на тромеђи лакташке, челиначке и прњаворске општине. Удаљено је 18 км југоисточно од општинског центра, 15 од Клашница и 10 од магистралног пута Клашнице–Прњавор. Простире се на површини 9,670 км2, а смјештено је на 167 — 324 м. н. в.

Љубатовци су мало село (имају мање од 500 становника према статистичком критеријуму), пољопривредно (према типу газдинства), брдско (према природно-географском положају), традиционално (према утицају традиције), архаично (према нивоу модернизације), разбијено (према урбанистичком критеријуму – куће су раштркане и груписане у засеоке који су често родбински повезани).

А према најновијим критеријумима Европске уније, ово село је периферна сеоска зона изван утицаја града, коме пријети одумирање.

Кроз село пролази асфалтни пут дужине 5,5 км (четири км изграђена 1984, а 1,5 — 2002. године. Остали путеви до заселака су макадамски. Куће су збијеније на уском појасу поред ријеке Турјанице и око главне саобраћајнице, а раштркане по брежуљцима.

Са Бањалуком село је повезано аутобуском линијом од 19. октобра 1974. Године 1971. у многим кућама петролеј ке су избачене из употребе, пошто је село добило електричну енергију. Телефонски прикључци се користе од 2000. године. Село има продавницу мјешовите робе и ветеринарску станицу.

Окружено је селима Алексићи, Деветина, Рајичевци, Ћетојевићи (лакташка), Скакавци (прњаворска) и Лађевци (челиначка општина).

Топоними.

Терен је претежно брежуљкаст, осим око ријека. Средином села се простире узвишење (брдо) између два већа водотока –Турјанице, која тече према западу и Ријеке, која тече према истоку. Од Ријеке која се спаја са Јовиним врелима настаје Јеловац који се улива у Турјаницу.

На лијевој обали Турјанице, у Кадињанима, очуван је топоним Турија. То указује да је на том мјесту било старо насеље и средњовјековно насеље Турија.

Воде.

Јужном страном протиче ријека Турјаница (на којој су биле четири воденице постоје још двије). Турјаница настаје од двију мањих рјечица у Бранешцима: Прекаје и Куртовића ријеке. Претпоставља се да је ријека добила назив по прастарој животињи тур, коју су људи ловили за исхрану (изумрла врста дивљег говеда, посљедњи европски примјерак је живио до 1627. године).

То наводи на другу претпоставку да је подручје око Турјанице било насељено у прастара времена.

За вријеме сељачке радне задруге кроз Језерине је прокопан канал који је служио за наводњавање, а касније постао главни ток Турјанице.

Поред Турјанице значајнији водотоци су Ријека (која љети пресуши), и потоци Јеловац и Хајдучки поток. Познатији извори су Велики поток, Вујића бунар, Гамберовића и Драгојевића врело, Дулер, Јовина врела, Ковачевића точак, Ристин поток, Студенац и многи други.

Земље и шуме.

У селу су познатија узвишења под шумом: Награда, Долови, Дулер, Вујића брдо, Осоје, Присоје, Церик… Подручје је обрасло листопадним шумама, које су у прошлости крчене, па су знатне површине под пашњацима, ливадама, воћњацима (шљива, јабука, крушка, трешња) и њивама (кукуруз, пшеница, зоб). Добро успијева и поврће: кромпир, паприка, парадајз, купус, махуне. Њиве се зову: Бара, Бујадљиковача, Даулија, Ивике, Каравлашиште, Коповрат, Крубљаш, Кусељци, Лука, Луковиште, Пјескуља, Попрекуша, Сига, Станишта, Стјепанка, Тукови…

У народу су најпознатији локалитети: Долови, Награда, Језерине (Језериште), Црквиште.

Старине у селу.

На узвишењу изнад Турјанице, на локалитету Градина, пронађени су гвоздено копље, стрелице, прстен, сребрни новац и остаци керамике, који вјероватно потичу из касног средњег вијека.

Занимање становништва.

Готово искључиво занимање становништва Љубатоваца је пољопривреда. Мјештани се баве ратарством, повртларством, воћарством, а гаје и стоку. Мањи дио је запослен у иностранству, највише у Аустрији, Швајцарској и Словенији.

Засеоци су: Бабићи, Вујићи, Вукелићи, Гамбери, Драгојевићи, Ђурићи, Лончари, Лужани, Кнежевићи, Ковачевићи, Маринковићи, Пантелићи, Рајићи, Рогићи, Теодоровићи…

Образовање и култура.

Центар просвјетног и културног живота била је школа све до 5. септембра 2006, која је почела са радом 23. септембра 1949. Први учитељ је био Љубинко Дејановић, а посљедњи Милосија Савановић. Школа је престала са радом због смањеног броја ђака. Ђћаци путују аутобусом у школу у Бошковиће, која је подручна школа ОШ „Холандија“ у Слатини.

У селу постоји православно гробље које је ограђено бетонским стубовима 2007, а у гробљу је мања капела, изграђена 1998. године. Према народном предању на том мјесту је некада била црква, о чему свједочи велика камена плоча, вертикално постављена, као и назив Црквиште. У гробље је доведена струја и вода. Чесма је изграђена октобра 2008. На локацији Понор–Бјељевина 9. фебруара 2002. покривена је ловачка кућа.

Мјештани припадају кокорској парохији и вјерске потребе задовољавају у кокорској цркви (општина Прњавор). Љубатовци су богати изворима питке воде. Скоро свака увала има извор питке воде. Неколико их је каптирано, тако да село нема градски, али има десетак мањих локалних водовода и доста извора из којих се становништво снабдијева питком водом.

У катастрофалном земљотресу 1969. године републичка комисија је пронашла 103 тешко оштећене куће. Дана 24. јуна 2003. Љубатовце је задесило олујно невријеме. Причињена је велика материјална штета на стамбеним и другим објектима (поскидани кровови, полупан цријеп, поломљена прозорска стакла), усјеви и воћњаци уништени око 90 %, ишчупана и поломљена многа шумска стабла и стабла воћака. Што је још горе, невријеме се поновило 19. августа исте године, али су посљедице биле мање.

Крајем 2011. село је имало 87 домаћинстава, 136 кућа и викендица, а у домаћинствима су живјела 273 становника 6 српске националности, осим једног Хрвата. За 11 година број домаћинстава је смањен за 11, а број становника за 54 (умрли, одселили, удаја). Пустих кућа има 26, празних и ненасељених 19 (куће у изградњи или власници раде у иностранству, Бањалуци, Лакташима), а викендица има седам“. У двадесетогодишњем периоду (1991 – 2011) годишње се гасило просјечно 1,3 домаћинство, а број становника се смањивао за 7,8.

Поријекло становништва.

Најбројније породице 2011. године су:

-Теодоровић (12 домаћинстава, 17 кућа и 51 становника) славе Св. Игњатија;

-Ђурићи (9, 14, 32) – Св. Василија Великог;

-Ћетојевићи (8, 10, 23) -Ђурђевдан и:

-Вујићи (7, 16, 19) – Марковдан, осим једне породице која слави Св. Стефана.

Бројније породице су:

-Гамбер (5, 10, 18), славе Никољдан, Св. Пантелејмона и Аранђеловдан;

-Драгојевић (5, 10, 9) — CB. Васлилија Великог;

-Вукелић (6, 6, 15) — Ђурђевдан; Кнежевић (4, 5, 20) – Св. Игњатија;

-Ковачевић (5, 7, 15) — Ђурђевдан;

Маринковић (5, 8, 13) – дио слави Св. Стефана, а дио Св. Петку;

-Рајић (5, 10, 14) — Марковдан и:

-Рогић (4, 5, 21) — Никољдан.

Заступљена су још презимена:

-Бабић, Дабић — славе Св. Стефана; Гајић – Лазареву суботу; Данојевић – Св. Игњатија; Лончар – Ђурђевдан; Пантелић – Никољдан; Петровић — Св. Василија Великог; Самац и Стојнић – Јовањдан.

ИЗВОР: Према књизи Живка Вујића „Лакташка Жупа – прошлост и садашњост“ – издање 2013. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.