Порекло становништва села Рај(и)чевци*, општина Лакташи. Према књизи Живка Вујића „Лакташка Жупа – прошлост и садашњост“ – издање 2013. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села и комуникације.
Село у општини Лакташи, удаљено 20 км југоисточно од општинског центра, 17 км од Клашница и 12 км од магистралног пута Клашнице–Прњавор. Простире се на површини 9,633 км2. Смјештено је на 178–472 м. н. в.
Кроз село пролази асфалтни пут дуг 2 км који је изграђен 1984. године. Остали путеви до заселака су макадамски. Село је разбијеног типа; куће су претежно лоциране по засеоцима Бабићи, Батинари, Дабићи и око главне саобраћајнице. Граничи са селима Љубатовци и Ћетојевићи (лакташка општина), те Црни Врх и Лађевци (челиначка општина).
Са сјеверне стране села протиче Турјаница, а кроз село рјечица Каменица, која се у њу улива. Познатији потоци су Црноушица, Паљеуша и Скакавац.
Топоними.
Терен је претежно брежуљкаст и брдовит (обронци планине Црни врх), осим око Каменице.
У селу су познатија узвишења: Богдановац, Друм, Јанковац, Марковац, Паљевица, Торине, Трешњево брдо и Урије. Око 80 одсто сеоског атара обрасло је бјелогоричном шумом.
Њиве се зову: Башице, Градина, Дабића језера, Луковиште, Мекота, Митровића језеро. ..
Занимање становништва, образовање и гробља.
Становништво Рајичеваца бави се пољопривредом, а мањи дио је запослен у иностранству. Узгајају се кукуруз, пшеница, зоб, а успијева и воће (шљива, јабука, крушка…) Прије три–четири деценије село је било чувено по многобројним кречанама и производњи квалитетног креча. Данас нема кречана, али има још доста квалитетног камена који се користи у грађевинарству.
Село никада није имало основну школу. ћаци су до 5. септембра 2006. похађали ОШ у Њубатовцима, а отада путују аутобусом у ОШ у Бошковићима. На средини села је саграђен друштвени дом.
У селу постоје четири гробља: Бабића, Батинарско, Митровића и Тришића. Нема (нити је било) цркве, на мјештани иду у кокорску цркву (општина Прњавор).
Воде и остали подаци о селу.
Рајичевци су богати изворима питке воде: Врело Луке, Вујића точак, Јеланово врело и друга. Становништво се снабдијева водом са извора и из мањих локалних водовода.
Село је добило електричну енергију 1971, а телефонске прикључке 2000. године.
Аутобуска линија до Бањалуке је отворена 19. октобра 1974.
Увјерљивих и поузданих података о поријеклу становништва и називу села нема.
На прелазу у нови миленијум (2000. године) село је имало 72 домаћинства у којима је живјело 258 становника.
Крајем 2011. село је имало 68 домаћинстава, 85 кућа и викендица, а у домаћинствима су живјела 193 становника српске националности (65 мање него 2000. године)“. Има осам ненасељених (пустих) кућа.
Порекло становништва.
Најбројније породице су:
-Батинар (12 домаћинстава у којима живи 36 становника), славе Јовањдан;
-Вујић (11, 42) – Марковдан) и:
-Дабић (8, 22) — Св. Стефана.
Заступљена су још презимена:
-Бабић – славе Аранђеловдан; Бојић – Часне вериге; Густоварац, Теодоровић, Тришић – Ђурђевдан; Заипац — Јовањдан; дио Ковачевића слави Лазареву суботу, а дио Лучиндан; Маринковић, Павичић — Св. Стефана; Митровић –Илиндан; Радоњић, Савичић, Самарџић – Ђурђевдан; Тилић, Тешић – Св. Василија.
* * *
* Постоји дилема да ли се село зове Рајичевци, Рајчевци или Раичевци. С обзиром на то да мјештани за Турјаницу, Каменицу, паставицу, сјеницу…, кажу Турјан’ца, Камен’ца; ластав’ца, сјен’ца…, аутор сматра да по тој логици изговарају и име свога села – Рај’чевци.
ИЗВОР: Према књизи Живка Вујића „Лакташка Жупа – прошлост и садашњост“, издање 2013. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)