Новаковић

Порекло презимена, село Балинац (Глина)

Као основу за састављање регистра банијских презимена узео сам податке из републичког пописа (1948), које сам поредио са подацима из спискова жртава Другог свјетског рата, као и са подацима из сачуваних црквених књига насталих средином XIX вијека. Временом ћу регистар допуњавати подацима о крсним славама православних породица. Балинац, општина Глина…

› више информација

Порекло презимена, село Слишане (Лебане)

Порекло становништва села Слишане, општина Лебане – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Село Слишане се налази на највишој дилувијалној равни испод саме Петрове Горе. На западу од села је пространа заливађена површина, обрасла старим дивљим крушкама. Ова зараван може имати…

› више информација

Порекло презимена, село Обилић (Бојник)

Порекло становништва насеља Обилић, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Село Обилић се налази на венцу благо заобљене косе Касабички Рид која се, почевши од села Кацабића, постепено уздиже на северозапад. Тип села. Куће овог села су поређане…

› више информација

Порекло презимена, село Брестовац (Лесковац)

Порекло становништва села Брестовац, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Брестовац је велико равничарско село у северној половини Лесковачког Поља. Тип села. По типу слично је многим селима…

› више информација

Порекло презимена, село Масурица (Сурдулица)

Порекло становништва села Масурица, општина Сурдулица – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Масурица има врло подесан географски положај; налази се на Масуричкој Реци и то на додиру планинске падине Варденика…

› више информација

Порекло презимена, село Велики Броћанац (Клис, Далмација)

Порекло становништва у селу Велики Броћанац, општина Клис. Приредио сарадник портала Порекло Слободан Зрнић. Велики Броћанац је село Далматинске Загоре, у близини Сплита. Припада општини Клис. Смештен је северно од планине Козјак. Мали Броћанац катастарски припада суседном селу Коњско. Српска православна црква Светих апостола Петра и Павла, из 1805. године,…

› више информација

Порекло презимена, село Сувојница (Сурдулица)

Порекло становништва села Сувојница, општина Сурдулица – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Сувојница је велико село у јужном делу Масуричке котлинице. Налази се на путу Врање – Сурдулица а у…

› више информација

Племе Бјелице

Црногорско племе Бјелице налази се у средишњем делу Катунске нахије. Племенско подручје се граничи са племенима Ћеклићи (на југу), Цуце (северозападу) и Озринићи – Чево (на североистоку и истоку). Југоисточном страном, племенска област се граничи са Љешанском нахијом и Ријечком нахијом (племе Косијери). Крајем средњег века, бјеличка територија је била…

› више информација

Становништво села Руме у првој половини XVIII века

АУТОР: Ђорђе Бошковић, виши кустос Музеја у Руми Сажетак: Пре настанка вароши Нове Руме на овом простору је већ вековима уназад постојало село Рума. После преласка под власт Хаб-сбуршке монархије (после 1718.) започели су редовни пописи стано-вништва, имовине и прихода, у циљу убирања пореза на територији Срема. У овом раду…

› више информација

Порекло презимена, Град Пожаревац – Браничевски округ

Порекло становништва, Град Пожаревац – Браничевски округ. Према књизи Михаила Ј. Миладиновића „Пожаревачка Морава“, прво издање 1928. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Историја града. Постанак овог града и назива није познат, али постоје четири претпоставке: Град је настао за време Римљана, јер га старији страни историчари називају Пасаровиц док српски…

› више информација